Dr Nada Đorđević
Monografija o kompozitoru
Ahim Brankačk: Istorija Bjarnata Kravca. Domovina, Budišin, 1999.
Knjigu je priredio A. Brankačk, profesor i horovođa hora "Maj" (koji je gostovao i kod nas), pisac muzičke literature i prevodilac. Knjiga je vrlo lepo opremljena, ima oko 300 stranica, bogato ilustrovana fotografijama dokumenata, priznanja, kao i putovanja, održanim koncertima. Na naslovnoj strani gotovo sve o njemu govore njegove reči. "Život je rad - nerad je umiranje", zato što on svoj život posvetio neumornom radu za svoj narod, trudeći se da mu pomogne da opstane, ali i da ga preko njegovih narodnih pesama prikaže muzičkom svetu.
A. Brankačk je sastavio zanimljivu sliku o poznatom lužičkosrpskom muzičaru, dirigentu i "običnom čoveku velike srpske duše", od autobiografije, pisama, članaka i mišljenja savremenika. Knjiga je trebalo da se pojavi povodom pedeset godina od Kravcove smrti, ali su to donekle ograničili uslovi da se dođe do njegovih ličnih kazivanja svome prijatelju Rihardu Zahrodniku za vreme poslednjeg rata u Drezdenu, ali se verovatno zbog ratnih prilika zagubilo. Sumnja se ipak da to stoji u nekoj privatnoj fioci i jednom će se pojaviti. Jedan sačuvan deo predat je Arhivu Srpskog instituta u Budišinu. Isto se desilo i sa njegovom bogatom korespondencijom. Pa ipak, sastavljač je smatrao da se treba bar i ovako odužiti uspomeni na Kravca i njegove zasluge, što nije nikad suvišno. Baš na taj način, spajanjem njegovih sećanja, pisama i mišljenja savremenika, razbija se monotonija izlaganja događaja, te je tako ova knjiga i za nestručnjake interesantna i lako se čita.
Korektan kao građanin Nemačke, ipak je smetao, pa su mu na svaki način postavljali prepreke. Komponovao je orkestarsku, komornu muziku, oratorije, crkvenu muziku i horske pesme. Pokušao je i da napiše operu na libreto Barta Čišinskog, uveo pored horova i narodne igre, što je izazvalo oduševljenje izvođača i gledalaca, pa su i iz drugih zemalja dolazili da ih u to uputi. Što se tiče lužičkosrpskih pesama, komponovao ih je na reči najznačajnijih pesnika, Zejlera, Čišinskog u prvom redu. Voleo je i slovensku muziku i uvodio je u sve svoje koncerte. Neumorno je osnivao društva za negovanje muzike, dečije horove koji su ponekad brojali i po 1500 dece izvođača. Među svojim gostovanjima seća se i boravka u Beogradu i nezaboravnog utiska koji je na njega ostavilo ušće Save u Dunav.
Život u Drezdenu, iako van Lužice, doneo mu je mnogo dobra. Najpre je mogao da se usavršava u muzici, zatim je tu prvi put ugledao operu, stekao dobre prijatelje, filologa Arnošta Muku koji ga je podsticao i pomagao, Čišinskog, M. Navku i dr. Prilikom bombardovanja Drezdena sve mu je izgorelo, a iako on nikad nije mislio na novac, bio je u teškom položaju. Pomoć su mu pružili prijatelji Česi i on je kraj života proveo tamo, skromno kao i uvek, i umro 1948. u malom mestu Varnsdorfu, u Sudetima. Na kraju knjige dat je pregled života po godinama, pobrojana odlikovanja, navedeni članci koje je napisao i opširna bibliografija njegovih muzičkih dela podeljena po vrstama. Sve to čini knjigu veoma vrednom za one koji se bave muzikom iz koje će moći puno saznati o muzičkom životu u Lužici i Drezdenu, o borbi Lužičkih Srba za dobro svoga naroda.
|
