Dr Nada Đorđević

Jedna zbirka bajki

Narodne bajke Lužičkih Srba - Izabrao i preveo Nikola Jeremić. Ilustracije Nadežda Vitorović. Naslovna strana Ljubiša Odžaklijevski. "Narodna knjiga", Biseri 48, Beograd 1974, str. 174 - pogovor N. J. 11 str.

Najzad, makar i u seriji knjiga za decu, pojavila se zbirka lužičkosrpskih bajki. Kažemo najzad, jer smo se dosad uspeli da upoznamo s bajkama i nama dalekih naroda Azije i Afrike, a niko nikad kod nas nije objavio narodne umotvorine ovog malenog, ali veoma žilavog slovenskog naroda. Naprotiv, kao da baš danas, kad taj narod prvi put u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji živi i stvara kao slobodan i ravnopravan narod Nemačke Demokratske Republike i upinje sve svoje ograničene snage da ide ukorak sa mnogo srećnijim i većim narodima, mi pokazujemo skoro potpunu ravnodušnost prema njegovim dostignućima. Pre nešto više od sto godina, u doba "proleća naroda", svi naši jugoslovenski listovi redovno su pratili njihove uspehe i pregnuća, radovali se i podsticali ih. Zato sa puno odobravanja i dužnog razumevanja pozdravljamo pojavu ove knjige i nastojanje i trud N. Jeremića da bar malim čitaocima prikaže maštu i duh ovoga dugo pritiskivanog i germanizovanog slovenskog narada. Pri tome hoćemo da verujemo da će i neko drugo izdavačko preduzeće naći mesta u serijama svojih izdanja za jednu ozbiljniju zbirku, ako ne baš narodnih umotvorina, onda pripovedaka, pesama, a možda i za roman iz lužičkosrpske današnje književnosti, koja beleži džinovske korake u nastojanju da ne zaostane za savremenim kulturnim svetom. Ostali slovenski svet pokazao je od rata živo interesovanje za njih: mnoge knjige prevedene su na ruski jezik; ove godine izašao je, posle dugogodišnjeg rada, obiman lužičkosrpsko-ruski rečnik; Ukrajinci vredno prevode i pišu o njima (npr. Istorija l. srpske književnosti od Trofimoviča); Poljaci, Česi i Slovaci, po davnoj tradiciji, pomažu na razne načine: propagiraju i prate sve novine na kulturnom polju, objavljuju prevode i dvojezična izdanja, priređuju izložbe izdanja lužičkog izdavačkog preduzeća "Domovina" iz Budišina, koje nije za potcenjivanje. Slovenci su izdali veoma dobru knjigu o Lužičkim Srbima od Tona Glavana, a nedavno i veoma impozantnu i lepo opremljenu, opširnu zbirku narodnih bajki pod naslovom Prebrisano dekle, u prevodu J. Jakopin i s pogovorom dr Pavola Neda, profesora Lajpciškog univerziteta. Zbog toga je i nas obradovao skroman poduhvat "Narodne knjige" da u svojoj seriji narodnih bajki sveta ne mimoiđe ni ove slovenske.

N.. Jeremić se već duže vremena bavi l. srpskom književnošću. Objavio je više priča po dečijim listovima i nesumnjivo poznaje materiju, može iz nje da bira, i radi to sa ljubavlju i znanjem. U ovoj zbirci on se trudio da pokaže deci nekoliko značajnih crta ove književnosti; birao je mahom duže pripovetke s puno mašte i zapleta, mimoišavši ipak jednu vrstu, pripovetke o životinjama. Ovde ćemo naći puno princeza i kraljeva, donekle zavisnih od siromašnih, čak i priglupih seljaka, kojima, opet, dobri duhovi pomažu da se domognu kraljevske kćeri, a s tim vlasti i bogatstva.

Ono što odlikuje knjigu N. Jeremića, i što danas treba istaći jeste bogat, lep i čist jezik kojim je napisana. To je osobina, ne suviše česta, a pogotovo dragocena kad su u pitanju dela namenjena deci, jer pomažu njihov jezički razvoj. Sklop rečenice Jeremić približava rečenici naših bajki; ali idući za željom da mu rečenica bude što razumljivija za male čitaoce, on je skretao sa teksta originala, dodajući reči, izostavljajući ono što bi im smetalo. Naravno, nije iskrivljavao sadržaj, ali mislimo da ni ovo nije bilo neophodno, sem ako je imao nameru da bajke obradi, što nije nigde navedeno. Međutim, začudo, ako tek ovlaš uporedimo i slovenački prevod, doći ćemo u nedoumicu o tome kakav je upravo tekst originala, jer je slovenački tekst čista prerada iako stoji: prevela Gitica Jakopin. Zato evo dva mesta iz pripovetke Zlatna jabuka:

Pod brojem 1. treba da je prevedeno: ispunićeš zadatak, a pod 2: posavetova ta. Umeci Jeremića složeni su sa razmakom (ovde zacrnjeno - Projekat Rastko). Pod pretpostavkom da su oba prevoda rađena prema zbirci P. Neda, što je u srpskohrvatskom prevodu navedeno, Jeremićev prevod je mnogo bliži originalu. Sam toga, on je dao duži pogovor, veoma savesno urađen, možda nešto veći i podrobniji, koji bi sasvim dobro poslužio i odraslom čitaocu da u njemu nađe odlična obaveštenja o Lužičkim Srbima.

Posebno želimo da ukažemo na opremu koju je dala "Narodna knjiga". Po standardnom obliku te njene edicije, na koricama je u boji ilustracija koja je sama po sebi lepa, ali nema ništa zajedničko sa narodom o kome je reč. Zar to nije bila prilika da se makar stilizovano pokaže lužička devojka? Ni ilustracije u knjizi nisu bolje prošle. Na jednoj ličnosti videćemo nešto nalik na kratak jelek koji podseća na nošnju iz nekog našeg kraja.

I pored ovih zamerki upućenih izdavaču i uredniku "Narodne knjige", čija inicijativa za izdavanje bajki raznih naroda zaslužuje naše priznanje, veoma smo zahvalni prevodiocu zato što se prihvatio da prevodi sa ovog malo poznatog jezika bajke koje bi mogle dobro poslužiti komparativnom proučavanju motiva i ličnosti, čega se u pogovoru prevodilac uzgred i dotakao.