Dr Nada Đorđević

Chrestomatija dolnoserbskego pismowstwa

Wot zachopjeńka až na cas kněstwa fašizma w Němskej - Zberał, zestajał i literarnohistoriski wobźełał dr Frido Mětšk, Budyšin, 1982.

Još uz prvo izdanje (I-II, Berlin 1956-1957) sastavljač je rekao da je "to spomenik stvaralačkih snaga socijalno i narodosno porobljenog naroda, :koji, pritisnut ropstvom tuđeg, nemačkog feudalizma i kapitalizma, nije mogao lako razviti svoje duševne darove. Kako su Srbi u Donjoj Lužici u surovim uslovima i stalnoj borbi protiv nedaća stvorili svoju originalnu književnost, o tome neka svedoči- ova hrestomatija". Ona zaista u pravom smislu o tome i svedoči.

Prvo izda;nje bilo je udžbenik za škole ali je dočekano među slavistima sveta s neočekivanim interesovanjem. Uskoro je bilo rasprodato, ali do drugog izdanja čekalo se dvadeset pet godina. Neumorni sastavljač je to vreme ;-iskoristio da i dalje sakuplja i pronalazi podatke o davno nestalim piscima, onima izgubljenim među piscima na latinskom i; nemačkom; jeziku, pa je to vreme radilo za knjigu. Najbolji poznavalac svoje rodne književnosti DR Frido Mječk, učinio je sve-da. u jednom tomu od, 460 stranica-što bolje snabde čitanku podacima najpre o karakteristici perioda, zatim o piscu, uz sve druge napomene, sve u skraćenom obliku, čuvajući ono tipično i originalno, uz prevode i prepeve sa latinskog i nemačkog.

Knjiga ima sledeće odeljke: 1. iz narodne književnosti srednjega veka (samo poezija); 2. od doba reformacije i humanizma do kraja XVII veka; 3. iz narodnog pesništva feudalno-apsolutističkog doba; 4. iz književnosti učenih pisaca poetističkog i racionalističkog prosvetiteljstva; 5. Prozna književnost do sredine XIX veka; 6. iz dela pisaca preporoda; 7. iz dela osnivača i istaknutih saradnika Matice srpske; 8. iz dela donjolužičkosrpskih klasičnih pisaca; 9. dela proznih pisaca XX veka; 10. dela novoromantičara koji pišu na nemačkom, "otuđeni od srpstva"; 11. donjolužičkosrpska književnost između dva rata; 12. književnost Donjolužičana antifašista. Svaki odeljak ima kratak uvod koji sadrži poglede na ideje, uticaje političke i ekonomske prilike, zatim sažete podatke o piscu i glavni: deo, primer iz dela. Na kraju su navedeni izvori, a knjiga se završava registrima. Vrlo pregledno, sažeto i impresivno. Impresivno zato što ti tekstovi govore o vekovima odbacivanom narodu i njegovoj diskriminisanoj književnosti koja se ipak održala upornom borbom.

Od narodne poezije sačuvano je vrlo malo. Nepismen narod nije umeo zapisivati, a ono malo govori o nejasnim bojevima i palim ratnicima, o nekakvom kralju. Zbrisano je sve što bi napominjalo neznabožačko doba, koje je ovde trajalo izuzetno dugo, jer su hrišćanstvo donosili tuđini. Ali verske pesme i pobožna literatura prožimaju sva dela, sve do najnovijega doba. To je stoga što su pisci uglavnom bili jedini obrazovani ljudi sveštenici, koje je crkva školovala iz svojih interesa. Ipak, iako su oni radili koliko su mogli, prva štampana knjiga pojavila se tek 1548. Narod je siromašan, rob. Zato poezija, bilo da je pevao prost čovek ili duhovnik, ima socijalni karakter: govori o bedi, samovolji gospodara, o vojnoj obavezi, ratovima iz kojih se često nije vraćalo. Uopšte, dobija se utisak kao da čitamo tešku i mučnu istoriju ovoga napaćenog naroda, a istovremeno zadivljuje uporna vera u svoj narod i neprestana borba za njegov opstanak i onda kad nije imalo nikakvih izgleda, kad se uveliko vršilo odrođavanje i roditelji govorili s decom nemački, da im uštede prezir i obezbede lakši put u život u nemačkoj sredini. Na drugoj strani, nailazimo na dela plemenitih i humanih Nemaca koji su ih pomagali, bodrili ih i sami pisali lužičkosrpski; između ostalih, takav je Juro Surovin, koji je uzeo i slovensko ime.

Navešćemo samo nekoliko velikih radnika na ovom polju, pisce i pesnike: Kita Švjelu, Mata Rizu, Mata Kosika, Frica Rohu, Bogumila Švjelu, Avgusta Krigera, naučnika Arnošta Muku i sastavljača čitanke, Frida Mječka, koji je u najtežim danima za Lužicu pisao kao student i poručivao: "Dragi Srbi, našu dedovsku zemlju uvek volite i. dajte kao dar vašoj deci, Lužicu im srpsku sačuvajte!" Među pesnicima ističe se i nekoliko žena, Liza i Marjana Domaškojc, Mina Vitkojc, Pavlina Kravcova.