Dr Nada Đorđević

Generacijska prožimanja

Antologija lužičkosrpskih pripovedaka "Fijatkojty čas" (Ružičasto doba), Domowina, Budišin, 1996.

Posle prevrata i ujedinjenja obe Nemačke, u većem vremenskom razmaku, izašla je Antologija lužičkosrpskih pripovedaka "Ružičasto doba". Od završetka Drugog svetskog rata svake dve-tri godine gotovo redovno izlaze ovakve antologije, koje su prikazivale sliku savremenog stvaranja lužičkosrpske književnosti. Najviše gornjolužičkom, manje na donjolužičkom a svega dve od pisaca početnika. Tako je objavljeno nekoliko tematskih antologija, mahom o jednom kraju ili ličnostima, kao "Zaboravljena gradilišta" i "Naš otac i naša mati".

Za novu antologiju pripovedaka podsticaj je dalo Izdavačko preduzeće Domovina, postavivši ujedno i okvir u kome pisci treba da se kreću pri pisanju svojih priloga. To su stihovi lužičkosrpskog pjesnika Handrija Zejlera (1804-1842), koji glasi: "Sloboda je kao haljina bez rukava, prednjeg i zadnjeg dela i okovratnika". Ti stihovi su kao moto stavljeni na početku knjige. Zbirka se i po spoljašnosti razlikuje od prethodnih, više nije džepnog već normalnog formata u čvrstom povezu. Zastupljeno je četrnaest pisaca raznih godina, od onih starijih i afirmisanih do dvoje najmlađih, početnika.

Tri poznata pisca, J. Brezan, P. Felbi J. Koh objavili su duže pripovetke interesantnog sadržaja. Tako Brezan ironično primećuje u pripoveci "Ljudi koje treba da znaš" da među velikim ljudima današnjice nema nijednog Srbina, takav bi mogao biti bistar Mjerčin, Srbin, koji se u svemu dobri snalazi. Vešto potkrada državni otpad pa postaje prevoznik, nabavljač i na kraju bogataš, ali kad jednom sve izgubi, ne odustaje i ponovo stvara moćnu agenciju koja svetu kazuje istinu o Srbima. Zar se za njega ne može reći da je veliki Srbin, podsmevajući se takozvanim velikim ljudima današnjice, završava pisac.

Felkel se odlučuje za neku vrstu bajke, očigledno o Lužici, o kraju u kome je pesak pun zlata, zbog čega vladar stalno traži novac, zlato, siromašan narod samo sluša naređenja i radi, a od vladarevih obećanja ne dobija ništa. Jasno je na šta pisac aludira.

Pripovetka J. Koha, po kojoj je zbirka dobila ime, na njemu tipičan način ironično prikazuje neuspelog novinara, koji u vreme kada je sve komunističko trebalo prikazati u ružičastim bojama, nije uspeo, ali se nadao da je u dokumentima organa bezbednosti zapisan kao protivnik režima. Da bi bar u novom poretku uspeo, hoće da izvadi dokaze o svom radu protiv države, ali tamo ne nalazi ništa. Na povratku kući izvrši samoubistvo, jer kako da živi kad ga i ova vlast neće prihvatiti kao svoga. Još dve pripovetke dotiču se ove teme. To je donekle autobiografski obojena pripovetka B. Dirliha o dostavama, prisluškivanjima, potkazivanjima i lažima. Pripovetka J. Kravže, upravo odlomak posmrtno objavljen, na vidljiv način izlaže podsmehu razlike u životu dve Nemačke. Radi se o dva psića, brata, koji odrastaju jedan na istoku, drugi na zapadu, i kad se posle nekoliko godina sastaju, jedan uobraženo pokazuje prednost zapada, dok drugi nevešto izigrava raj na istoku. Prilog J. Vornara obrađuje problem siromašnog mladića od koga njegova devojka zahteva bundu od nerca, zbog čega se on na razne načine dovija ne bi li joj ispunio želju i ona pošla za njega. Završava se kao u bajci, "i živeli su do kraja života srećno", uz duhovite momente piščeve dosetljivosti.

Pripovetke druge grupe pisaca, mahom mladih, koncentrišu se na •zbivanja i analizu ličnosti. Dirljivo istinita je pripovetka B. Budara u kojoj mladi Srbin traži oca, nije ga nikad video, niti zna ko je on. E. M. Čornakec slika Nemca koga su roditelji silom vaspitavali kao nacistu. Tu su još pripovetke K. Kravca i A. Stahove, dok oni najmlađi unose nov način izlaganja i modernije motive. Naići ćemo i na slučaj homoseksualca, zatim komplikovan odnos u porodici, majku koju tiraniše dete (Mjetova, Vinkler), ili po formi zanimljiv i nov prilaz temi (Domašcina).

U svakom pogledu ova antologija nam pruža mogućnost da zagledamo u današnji razvoj lužičkosrpskog književnog stvaranja i njihovog nastojanja da se usmere prema evropskim merilima.