Glas o sebi i svom stvaralaštvu

Lužičkosrpsko izdavačko preduzeće "Domovina" za vreme blokade naše zemlje izdalo je nekoliko knjiga o kojima smo tek sada u mogućnosti da govorimo. Te knjige su, pored ostalog, značajne i zato što govore o njima samima i što su autori Lužički Srbi.

Pred same promene u Nemačkoj izašla je knjiga Sorben. Ein kleines Lexikon. Serbja /1989/ koju je napisalo više autora, a iz nje se mogu saznati uslovi koje su u NDR-u imali, što je verovatno dobro da se može videti razlika između onoga pre i onoga danas. Možda je i dobro ukazati vlastima danas šta je sve pružala NDR Lužičkim Srbima. Druga knjiga, pisana isto tako na nemačkom jeste luksuzno opremljena sa puno izvrsnih fotografija, Martin Salovski, An der Via Bennonis. Bilder aus der sorbischen katolischen Lausitz /1993/ pokazujući katolički deo Lužice, jer su katolici mnogo kompaktniji, nacionalno svesni i u svakom slučaju uspešni. Obe ove knjige pisane su na nemačkom s ciljem da svojim sugrađanima Nemcima prikažu sebe, razbiju tradicionalni stav Nemaca da su oni narod niže vrste.

Knjiga o Sokolu Lužičkih Srba, Alfons Frencl Serbski Sokol /1990/, pruža iscrpna obaveštenja o ovoj organizaciji, njenom osnivanju, radu i uspesima o zabrani delovanja za vreme nacista i o njenom ponovnom radu. Knjiga je ilustrovana fotografijama i dokumentima o učešću na sletovima, i u Beogradu. Danas, kada se ponovo nastavlja s radom, jednom nedeljno u dnevniku Serbske novini izlazi na jednoj stranici sve što se na Soko danas odnosi.

Od istoga pisca pomenućemo još dve knjige. Mesto troljta - Rožant rajany /1995/ malom mestu poznatom po procesijama posvećenih Bogorodici. Druga knjiga Serbske puće do sveta 1996/, donosi utiske ovog vrednog novinara sa puta po krajevima u koje su se iselili Lužički Srbi, najviše u vreme ekonomskih promena i teških životnih uslova polovinom 19-veka. Iseljavali su se u Ameriku, Australiju i Južnu Afriku. Koliko ih se iselilo ne zna se, jer vlastima tada to nije bilo važno. Oslobađali su se nepoželjnih sugrađana, jer nisu bili Nemci.

Jedan dobar pregled književnog stvaranja Lužičkih Srba pruža zbornik radova nekoliko pisaca, Prinoljki k stawiznam serbskoho pismowstwa let 1945-1990 /1994/. To je period onog poletnog stvaralaštva, koji je zahvatio ovaj narod posle pada fašizma, kad su prvi put u svojoj teškoj istoriji dobili ista građanska prava sa Nemcima.

Novinar Kljesćan Kravc 1996. izdao je knjigu Lužica naša domizna, koja je na prvom mestu upućena deci i omladini, s ciljem da na pristupačan način bliže upoznaju svoju domovinu, njene lepote i vrednosti, da se stane na put germanizaciji koja je opet krenula na ovaj maleni narod; Tu su mape, statistike, fotografije da bi sve bilo lakše, razumljivije.

Povodom 150. godišnjice osnivanja Matice srpske /L. Srba/ napisao je njen istorijat i delovanje za taj niz godina njen današnji predsednik dr Merčin Felkel, Trać dyrbi Serbstwo (1997) rečima njihovog najvećeg pesnika Čišinskog, izloživši rad svih sekcija pri Matici. I najzad, opet povodom 50 godina postojanja, rada Srpske Gimnazije u Budišinu, izašla je knjiga Wobrazki ze Serbow, Serbski gymnazij (1997). Za njih je to značajan jubilej jer su škole, naročito gimnazija na srpskom jeziku otvorene tek posle pada fašizma. Pored istorijata škole, događaja i dostignuća njenih profesora i đaka, na kraju je spisak učenika koji su u toj školi učili i maturirali.

Sve knjige su veoma dobro opremljene, štampane na dobroj hartiji i s odličnim fotografijama. Njihovo izlaženje finansira Ustanova za Lužičke Srbe, zvaničan organ koji dobijeni novac od države raspoređuje na srpske ustanove.