Dr Nada Đorđević

Lužičko-srpski "Letopis"

Lětopis Instituta za serbski ludospyt w Budyšinje Němskeje akademije wědomosćow w Berlinje. Rjad A - rěč a literatura č. 13/1, 2, 1966

Ovaj časopis izlazi kao stalna godišnja publikacija Instituta za srpsku etnografiju u središtu lužičkog kulturnog života, u Budišinu. Institut je odeljak Nemačke akademije nauka u Berlinu i dela od svoga osnivanja, 1948, kad su protokolom priznata sva manjinska prava Lužičkih Srba u Demokratskoj Republici Nemačkoj. Institut je veoma aktivan, ima nekoliko odeljaka koji izdaju svoje publikacije. Jedna od njih - odeljenja za jezik i književnost - nalazi se pred nama. Časopis izlazi godišnje u dve sveske. U njemu objavljuju svoje radove lužički naučnici, a isto tako i slavisti iz svih krajeva koji se bave uzajamnim vezama slovenskih književnosti ili jezika. Stoga je sadržaj ovog časopisa donekle udaljen našim temama, ali zato sa druge strane upoznaje čitaoce s pregalačkim radom istaknutih ljudi ovoga malog, žilavog slovenskog plemena. Od članaka tu su objavljeni radovi Ernesta Ajhlera (Eichler), docenta Slovenskog instituta Univerziteta Karla Marksa u Lajpcigu, "Narodna i oblasna imena u starolužičkom jezičkom području"; Leona Ropla (Roppel), magistra i pisca iz Gdinje-Orlovje, "Iz lužičko-kašupskih kulturnih veza" i V. I. Čagiševa, docenta Lenjingradskog državnog pedagoškog instituta A. J. Hercena, "Semantička blizina reči raznog porekla".

Drugi deo ove sveske posvećen je tezama za izradu gramatike gornjolužičkog jezika (Fonološka struktura gornjolužičkog jezika - Ljevc-, Problem klasifikacije jezika - Lotysch-, Imenice - Jenč, Pridevi, Brojevi, Prilozi - Petr-, Zamenice - Faska). U vezi sa ovim tezama saznajemo nešto više u izveštaju lingvističkog odeljenja o radu za 1965. god. koji je dodat na kraju sveske. Glavni zadatak odeljenja jeste sastavljanje deskriptivne gramatike. Objavljeni radovi su bili u odeljenju prodiskutovani tako da se sad može pristupiti sastavljanju odgovarajućih glava u gramatici. Dalje teze su određene, razdeljene sastavljačima i biće razrađene u 1966. god.

U delokrug rada ovog odeljenja spada sastavljanje nemačko-gornjolužičkog rečnika, beleženje srpskih dijalekata i njihovog razvoja. Za rečnik gornjolužičkog jezika vrši se ekscerpcija iz dela značajnog srpskog pripovedača Mjerćina Novaka. Zatim je izdata prva sveska srpskog jezičkog atlasa od 241 stranice i 102 mape. Atlas sadrži terminologiju ratarstva. Druga sveska, dobrim delom dovršena, sadrži terminologiju stočarstva.

Izveštaj književno-istorijskog odeljenja govori o glavnoj aktivnosti odeljenja: o radu na Istoriji srpske književnosti od 1918. do 1945. Obrađene su i prodiskutovane teze o razvoju lirike koje obuhvataju značajne pisce, Jakuba Lorenca-Zaljeskog, Mihala Navku, Mjerćina Novaka -Njehornskog, Jana Lajnerta, Ota Vićaza, Jurija Slodenjka. Dr P. Novotni (Nowotny) objavio je interesantne materijale iz vremena narodne renesanse.

Sem rada na pripremi Istorije književnosti, radi se opšta srpska bibliografija od 1958-1965. U radu je godina 1964.

Institut smatra kao jedan vid svog uspešnog rada na raznim poljima i interesovanje koje za njihove rezultate rada pokazuju mnogi naučnici-slaviste ne samo iz slovenskih zemalja već i drugih. Iz naše zemlje u poseti Institutu bio je prof. R. Lalić koji je tim povodom održao predavanje o jugoslovenskom posleratnom romanu.

Sveska druga ovog godišta donosi članke Leonida Ivanovića Rojzenzona (na ruskom jez.) "Zapažanja o starolužičkim predlozima", Zuzane Topolinjske (Topoliňska) "Hipotaktične funkcije reči ga(ž) i ak(o) u donjolužičkom dijalektu okoline Hoćebuza", Jurij Mlink daje opširan članak o značajnom lužičkom pesniku Mihalu Navki, Jan Petr (Prag) daje prilog češko-lužičkim vezama. Zatim su objavljena pisma iz arhiva instituta. Među prikazima nalazi se Słovarnik gwar polskich (Wrocłav 1964, probna sveska), Gornjolužičko-poljski rečnik (Budyljin 1965) i prevod knjige Novaka-Mjerćina "Pričanja lužičkog svetskog putnika" na češki.

Sveska se završava bibliografijom radova iz lingvistike, istorije književnosti objavljenih 1965. godine.