Dr Nada Đorđević

Lětopis Instituta za serbski ludospyt w Budyšinje

Němskeje akademije wědomosćow w Berlinje. Rjad A-rěč a literatura č. 18/1-2, 1971.

Otkako je u Budišinu (Bautzen) u NDR osnovan Institut za proučavanje srpske. kulture (jezik, književnost, folklor, istorija, etnografija, muzika, arheologija) posle obnarodovanja Zakona o zaštiti Lužičkih Srba 1950, pristupilo se, čim su za to sazrele prilike, izdavanju časopisa podeljenih po struci na A - jezik i književnost, B - folklor, etnografija - i B - istorija, arheologija, od kojih dva poslednja izlaze na nemačkom jeziku. Do sada je, 1971, u odeljku za jezik i književnost izišlo 18 godišta sa po dva broja godišnje. Oko časopisa, pored domaćih naučnika, okupio se izvestan broj stranih naučnika, s obzirom na ograničenost materije koja ulazi u obzir: ispitivanja ls. jezika i književnosti kao i veze sa ostalim slovenskim jezicima, ređe slovenskim književnostima.

Tako u I. broju ovoga godišta nalazimo veoma iscrpnu studiju, upravo monografiju od 127 strana koju je napisao Gerald Stone: Lexical Changes in the Upper Sorbian Literature and Language During and Following the National Awakening, u kojoj su pažljivo praćene promene u lužičkosrpskom književnom jeziku od vremena nacionalnog preporoda do danas, prema izvorima iz devetnaestog veka i svim postojećim rečnicima (v. recenziju Šivic-Dular Alenke u Slavističnoj reviji za 1974, br. 2, str. 243-244).

Na kraju, kako je uobičajeno, štampani su izveštaji dva odeljka Instituta o radu u 1970-oj godini: za jezik (X. Faske) i književnost (J. Mlink). Ovi izveštaji daju sliku ogromnih napora koji se u Lužici čine da se vekovima. silom prilika- izgubljeno vreme nadoknadi. To zvuči neverovatno, ali rezultati rada male grupe prve posleratne generacije naučnika. iz redova. LS koji sa slobodno mogu posvetiti kulturi svoga naroda, zaista su zadivljujući. Iz izveštaja se vidi da je za Rečnik nemačko-lužičkosrpskog jezika, predviđen planom, odobrena nova koncepcija, ali se zbog nedostatka kadrova ne može predviđati nikakvo ubrzanje rada, ni na ekscerpciji ni na obradi reči. Zato je za deskriptivnu gramatiku ls. jezika, na kojoj se već duže vremena prema planu radi, ispisano oko 7.000 cedulja ekscerpovanih potvrda za morfologiju iz dela značajnijih pisaca. Ovaj rad treba da bule završena aprila 1971. Jezički atlas, koji redovno izlazi, u svojoj trećoj svesci obuhvatio je ls terminologiju faune i flore. Rukopis četvrte sveske rediguje se i sadrži terminologiju seoskih zanata. Van plana štampaće se kao 11 sveska jezičkog atlasa 1973. godine disertacija X. Faskea o morfološkom sistemu i njegovoj diferencijaciji u ls. dijalektima, s kojom je bio promovisan za doktora nauka u Berlinu. Dijalektološki tekstovi izići će kao 8. sveska, dok. se na devetoj radi.

Pitanje nemačko-ls jezičke interferencije u prošlosti i sadašnjosti posvećena je dužna pažnja jer je to veoma važan istraživački materijal, značajan i za opštu lingvistiku, sociologiju i razvoj ls. kulture. Ali i ovde se oseća nedostatak saradnika te se mora raditi u vrlo skromnim granicama. U seriji koja nosi naziv Studien zur sprachlichen Interferenz izišla je I sveska 1967, dok je druga pripremljena za štampanje. Pored ovih, očigledno obimnih radova, saradnici drže predavanja na vanrednim kursevima koji se povremeno održavaju kao pomoć nastavnicima, pomažu izdavačkom preduzeću Domovina.

Kolektiv Književno-istorijskog odeljka završio je rukopis Istorija ls. književnosti imperijalističkog perioda u koji su, između ostalog, prvi put uneti dosad nepoznati radnici na polju literature od početka ovog veka do drugog svetskog rata. Na taj način je dovršen jedan obiman posao koji će biti osnovna doprinos izučavanju sorabistike i slovenske književnosti. Saradnici su bili angažovani i na drugim poljima, posebno su pomagali Kolo ls. pisaca, organizaciju mladih autora i izdavačko preduzeće Domovina za koje pripremaju izdanje sabranih dela velikana ls. poezije J. Barta Čišinskog i Handrija Zejlera. Još jedno veliko delo predato je u štampu, a to je trepa knjiga Bibliografije za god. 1966-1970. Bibliografija izlazi redovno svake pete godine.

Druga sveska ima dosta raznorodan sadržaj. Lingvistički prilozi su: Majtanova M., Zbpadoslovanské lidové názvy muchomůrky červené; Eichler E., Zur Deutung des Toponymus Opprin (Niederlausitz); Ondrus P., "Určite" i "neurčite" čislovky a systém slovnych druhov slovenskóho jazyka.

I članci iz istorije književnosti su raznovrsni. Jan Petr, u svome članku Die Sorben, ihre sociale Lage und Sprachverhaltnisse in der deutschen Heimatreiseliteratur gegen Ende des 18. und am Anfang des 19. Jahrhunderts, polazi od retkih putopisnih zapisa o Lužici koji su se počeli usamljeno javljati; krajem XVIII veka. Pisali su ih Nemci koji su na taj način ostavili bar nekakva svedočanstva, neki put lična, o narodu, o životnim prilikama pa čak kritikujući ponekad i feudalni poredak. Kako Lužički Srbi u to vreme nisu imali svoje književnosti, ovo su jedini zapisi. Ponekad su u oglasima, pored prirodnih lepota, iznosili ekonomske prilike ne interesujući se često za narod koji tu živi, a ponekad su, naprotiv, isticali njegovu vrednoću i želju da taj narod bolje upoznaju. Ovim dosad nepoznatim zapisima upotpunjeno je znanje o jednom razdoblju života Lužičkih Srba.

B. Šretrova, Pětr Młónk. Přinošk k bibliografiji, daje više podataka o jednom od najvećih narodnih pesnika Lužičkih Srba koji je samouk ispevao preko 400 pesama. Bio je običan seljak, dobar Srbin, prišao je borbi za nacionalna prava, i bio jedan od osnivača Matice serbske. Istoričari književnosti misle da je imao ogroman uticaj na narodne pesnike, veći nego što su ga imali pravi pesnici, pa je stoga ovaj prilog njegovoj biografiji od posebnog značaja.

G. Stone, naišavši na podatak da je M. Morfil, profesor slovenskih jezika u Oksfordu (1834-1909) bio primljen za člana Matice Serbske i davao priloge za podizanje Serbskog doma, potražio je razloge i puteve koji su vezivali ovog Engleza za Lužicu, William Morfill - jenźelski přećel Serbow. Veliki prijatelj Slovena, Morfil je imao ljubavi i za Lužičke Srbe. U svo joj knjizi Slavonic Literature (1883) u odeljku The Wends in Saxony and Prussia piše sa simpatijama o položaju Lužičkih Srba i upoređuje ih sa Keltima i Velšanima. Na kraju Ston objavljuje nekoliko Morfilovih pisama.

Jan Cyž, koji je napisao knjigu o velikom narodnom buditelju Janu Arnoštu Smoleru, donosi njegovu korespondenciju s poljskim patriotima, zatim s jugoslovenskim, Smolerjowa korespondence z južnoslowjanskimi narodnymi procowarjemi. Štampana su Smolerova pisma upućena dr R. A. Frelihu (Frohlich) koji je u Beču izdavao knjige na "ilirskom" i nemačkom; zatim prof. Antonu Janežiću u Celovcu, Matiji Ziljskom, dr Janezu Blajvajsu, publicisti Andreji Marušiću, prof. Antonu Lazaru u Ljubljani i trgovcu G. Blažu u Celovcu. Kako se vidi, to su sve pisma upućena slovenačkim javnim radnicima sa kojima su Lužički Srbi oduvek održavali prijateljske veze. Drugih pisama nema, iako je poznato da se Smoler u Budišinu upoznao s mnogim posetiocima Lužice, kao sa Srbima M. Milovukom, poručnikom Radojkićem (?), Sv. Nikolajevićem, vojvodom Petrom. Vukotićem i Plamencem, s kojom dvojicom se upoznao na etnografskoj izložbi u Moskvi 1848. U Berlinu se upoznao s R. Alimpićem, sa St. Novakovićem, kome je posvetio članak u Lužičanu 1879, br. 1. Za Smolerov rad znali su u Beogradu i izabrali ga za dopisnog člana Srpskog učenog društva.

Recenzirane su knjige: Issledovaniя po serbolužickim яzьkam, ANSSSR Institut slavяnovedeniя i balkanistikы, Moskva 1970; Prěni prawopisny słownik. (X. Faske); Regionalgeschichte und Namenkunde - zbornik, Cottbus 1970 (E. Eichler); Alojzy Stanisław Matyniak, Polsko-łužyckie stosunski kulturalne do Wiosny Ludów, Wrocław-Warstawa-Kraków 1970 (J. Retr); Albinas Jovaišas, Linvikas Réza, Vilnius 1969 (Fr. Metšk).