Dr Nada Đorđević

In Memoriam

Pavol Nedo
(1908-1984)

U maju 1984. lužičkosrpski narod izgubio je jednu od svojih vodećih ličnosti kako u kulturi i nauci tako i u političkom životu. Umro je Pavol Nedo koji je stajao na čelu organizacije Lužičkih Srba "Domovina" u danima najtežim za ovaj narod, a imao je svega 25 godina. Časno je nosio taj teret. Iako je zbog svoga rada među Lužičkim Srbima bio proteran iz Lužice, otpušten iz službe, saslušavan i zatvaran, osuđivan, poslan u rat, on je zadržao veru u svoje ideale i u novoj državi radnika i seljaka sve svoje iskustvo i znanje stavio u službu novoga života za nemački i svoj narod. Iako poreklom iz siromašne porodice, teškim žrtvama roditelja završio je studije, i kao budući etnolog i predsednik "Domovine", proputovao Lužicu. izučavao nošnje, život i običaje, zapisivao narodne pesme i pripovetke. Posle oslobođenja radio je na formiranju škola na lužičkosrpskom jeziku. U međuvremenu je doktorirao i postao profesor na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, zatim direktor Instituta za sorabistiku u Lajpcigu, pa profesor. Radio je po muzejima u oba pomenuta grada, ali najradije je pomagao mladim talentovanim ljudima u struci. Za svoj rad dobijao je visoka odlikovanja i priznanja (srebrnu medalju J. R. Behera, Orden zasluga za otadžbinu i dr.). Napisao je Priručnik za lužičkosrpske etnologe I-III, Sorbische Volkstrachten, u pet tomova, sa ilustracijama u boji, u kome je bio autor, koautor ili rukovodilac, Sorbiche Volkskunst (1968), Pripovedači, glumci, pevačice - uvod u lužičkosrpsko narodno pesništvo (1962), i na nemačkom Grundriss der sorbischen Volkdichtung (1966). Soribsche Kultur (1975); priredio je zbirke Srpski smeh (1956). Sorbische Volksmärchen (1956). Priče izbliza i izdaleka (1971), Raspevana lipa i dr. Njegova dela, kao i pojedini članci, prevođeni su na nemački, poljski, litavski, češki, slovački, slovenački i jedan članak na srpskohrvatski.