Dr Nada Đorđević

"Sorapis"

Zešiwk I 2000 Wudawaja studenća sorabistiki w Lipsku, Edition Erata, Lipsk 2000

Krajem prošlog meseca ove godine, izasla je zasad prva sveska časopisa "Sorapis", koji izdaju studenti sorabistike u Lajpcigu. Koliko ovaj poduhvat iznenađuje, na sorabistici na svim godinama uči svega 22 studenta, toliko pobuđuje divljenje i odobravanje, jer na mnogim fakultetima, a i kod nas, broj studenata slavistike svakako je mnogo veći, ali oni ne preduzimaju ovako nešto.

Sveska je skromna, ima oko sto stranica malog formata i donosi tri članka iz literature, tri iz jezika i dva iz istorije. Studenti, rukovođeni profesorima dr Tadeušem Luvaškjevičem, dr Hristinom Pinijekovom, uz pomoć studenata Jadvige Markec i Fabijana Kaulfirsta, nameravaju da izdaju svoj časopis jednom godišnje. Do sad su studenti svoje priloge štampali u lužičkosrpskim listovima "Pogledi", "Srpska škola", "Srpske novine", "Novi vesnik", a od 1998. rade na pokretanju svog časopisa, koji bi sadržavao kako seminarske radove tako i one pisane naročito za ovaj časopis. Profesori i fakultet su ih podržali, jer se nadaju, prema njihovom dosadašnjem radu, da će ova generacija u kulturnom i narodnom delovanju igrati vodeću ulogu. Tako će časopis omogućiti popularizovanje sorabistike i održavati veze sa studentima slavistike kako u Nemačkoj tako i u inostranstvu, Namera im je da objavljuju i radove studenata iz inostranstva, ne samo onih koji studiraju .sorabistiku već i onih koje interesuju sorabistička pitanja. Štampanje je pomogao Fond za srpski narod, koji dobija sredstva od države i deli ga prema potrebama, kao i Savet studenata univerziteta u Lajpcigu. U predgovoru se na kraju naglašava da bi rado primali primedbe kao podsticaj za podizanje naučnog nivoa u budućim sveskama.

Prvi članak iz književnosti odnosi se na pripovetku Marje Mlinkove Strah (Kaća Brankačkec), koja se vrlo detaljno analizira u sledećim poglavljima: Vreme i perspektive, Vreme i događaji, Jezik i perspektive, Motivi, Ličnosti, Autentičnost, Žanr. Ovim nabrajanjem želimo da ukažemo na način analize.

Drugi članak Milenke Kralec, Modernističke promene u slovenskim književnostima obrađuju vrlo opširno ovu temu kroz odeljke: Naziv "moderna", Karakteristike vremena, zastupljenost moderne u slovenskim književnostima, Poređenje poljske, češke i srpske moderne. O srpskoj se najdetaljnije govori, s obzirom na stav pojedinih pisaca prema modernoj, naročito trojice najistaknutijih pisaca Čišinskog, Lorenca Zaljeskog i Jurja Kejške.

Poslednji članak iz ove grupe, Analiza soneta J. B. Čišinskog "Miklavšk", napisala je Andreja Valdic, detaljno analizirajući neveliku pesmu i obraćajući naročitu pažnju na sam sonet, sintaksu soneta, retoričke figure. U stvari, članak se više odnosi na sonet kao formu koju je u lužičkosrpsku književnost uveo i negovao Čišinski.

Članci iz filologije govore o neologizmima u lužičkosrpskom jeziku (L. Hajduk-Veljković, Neologizmy dr Jana Cyža), veoma iscrpan je prilog Jadvige Markec Němske rozjasnjenja noweje abo malo znateje leksiki w serbskich nowinach, u kome se istražuju i ocenjuju novi i malo poznati neologizmi u novinarstvu. U uvodu se daje pregled razvoja novinarskih izraza od početka izlaženja novina, polovinom prošloga veka pa do danas. Jezik je najpre bio dovoljan za seosku sredinu i njen život, ali kad novine ulaze u nove oblasti za koje nije bilo adekvatnih reči, dolazi do stvaranja reči koje, pored ostalog, što nije lako, moraju biti razumljive i prihvatljive. Razume se da je najveći uticaj nemačkog.

Isto tako iscrpan, pun primera je sledeći članak Mihala Nuka Bogumił Šwjela a wuwiće delnjoserbskeje ortografije. Nuk naročito obraća pažnju na rad Švejle koji se pored svog svešteničkog poziva neumorno bavio i jezikom, a čiji se rezultati ne smeju zaobići. On je ujedno sakupljao reči za Rečnik donjolužičke varijante srpskog jezika Arnošta Muke.

Iz oblasti istorije rađen je savesno i članak Silvije Jurkec Rasowědne přepytowanja a wočakowanja w serbckich sydlenskich kónčinach sakskeje Hornjeje Lužicu w nacionalsocialistickim času, u kome se razmatraju zbivanja za vreme nacista, njihov stav prema Srbima i Jevrejima, a završava se pregledom kako su Lužički Srbi etnički preživeli Treći rajh.

Poslednji članak Fabijana Kaulfirsta Serbske rybarstwo w Błótach w historiskim času jako wotsćin dohistoriskich wobstejnosćow ograničava se isključivo na ribarstvo, njegov razvoj po istorijskim promenama, obeležen jednim nizom naziva u ribarstvu.

Na kraju sveske navedena su imena današnjih studenata sorabistike, kojih ima 22, i troje stipendista iz Moskve, Varšave i Teplica iz Češke.

Pregledom navedenih članaka, zahvaljujući ozbiljnosti njihove obrade, stiče se mnogo korisnih saznanja o malo poznatim istorijskim, kulturnim zbivanjima kod Lužičkih Srba, koja su u ovoj svesci tako pažljivo i uspešno obrađena.