Dr Nada Đorđević

Dietrich Scholze, "Stawizny serbskeho pismowstwa 1918-1945"

Domowina Budyšin, 1988.

Poznati i vredni istoričar književnosti Lužičkih Srba Rudolf Jenč izdao je prvi tom Istorije srpske književnosti 1954. godine, a drugi tom 1960. Knjige su obuhvatile razdoblje od prvih pojava dela pisanih narodnim jezikom pa do 1918. god. Posle njegove smrti njegovi sledbenici pokušali su da nastave s radom o sledećem periodu, ali sem nekih članaka po časopisima i novinama treći i četvrti, ranije zamišljeni, tom nije se pojavio. Jedino je 1983. izišla Donjolužičkosrpska književnost od 1918-1945. od Pavola Novotnog. Zato knjiga D. Šolcea nadoknađuje ovu prazninu, jer je period posle toga obrađen u zborniku Přinoški k stawizam serbskeho pismowstwa lět 1945-1990.

Pažljivo i stručno rađena ova knjiga daje najpre pregled političkog položaja Srba između oba svetska rata, koji im nije bio mnogo naklonjen i vidno se pogoršao za vreme nacista, što je razumljivo uticalo i na srpsku kulturu uopšte, jer im je bio zabranjen svaki kulturni rad, oduzeta sredstva i zabranjen rad Matici, koja je bila centar svakolikog srpstva. Tako je za petnaest godina, sve do osnivanja Istočne Nemačke, prestao svaki rad i izdavačka delatnost.

Zasebni odeljci u ovoj istoriji govore pojedinačno o svim književnim rodovima, lirici, prozi a naročito je obraćena pažnja na razvoj dramske literature zato što je od prosvetiteljstva vladalo interesovanje za pozorište, ali još nije bilo pisaca. Tek u poslednjem periodu javlja se manji broj dramskih pisaca na čelu s Peterom Malinkom. Pomagali su se naročito prevođenjem čeških i poljskih dela i dramatizovanjem svoje proze. Posvećena ja pažnja muzici i primenjenoj umetnosti. Zasebno je izložen rad izdavačkog preduzeća Domovina koje vredno prati kako kulturno stvaralaštvo uopšte, izdaje novine i časopise kojih nema mnogo, ali izlaze redovno i zadovoljavaju potrebe. Obrađene su veze sa inostranstvom koje su naročito jake i koje podržavaju obe susedne slovenske zemlje Češka, Poljska i u manjoj meri Slovačka. Pre nego je autor prešao na rad i dostignuća pisaca tog razdoblja, posvetio je puno mesta i naučnom radu koji se odvija uglavnom u Srpskom institutu u Budišinu. Zatim su obrađeni pisci: Lorenc-Zaljeski {Ostrvo zaboravljenih i dr.), Mihal Navka (Gde šumi Spreva), Jan Skala (Stari Šimko), Romuald Domaška (Vres), Jan Lainert, Jozef Novak-Njehornjski koji je boravio kod nas pre i posle rata i napisao svoje utiske u delima U carstvu Dušana Silnog, Majstor Krabat i dr., inače slikar izrazito narodnog žanra, ilustrovao je svoje i druge knjige. Zatim Ota Vičaz (Srpski Diogen), jedan od malo pisaca istorijskih romana Marja Kubašec (Vanda, Boščij Serbin), Jurij Vjela, Jozef Novak i Jurij Kejška, talentovan pesnik koji je mnogo obećavao i pokrenuo moderni pravac u poeziji, ali mlad nestao u okolini Kragujevca za vreme rata. Pretpostavlja se da je ubijen kad je pokušao da prebegne našima.

Posle obrade ovog niza značajnih i plodnih srpskih pisaca, autor govori i o mladim piscima, zatim o publicistici van Lužice i na kraju o narodnoj književnosti. Monografiju završava pregledom godina 1937-1945.

Nesumnjiv je značaj ove knjige ne samo zato što je to prva obrada ovog perioda, već i zato što je pažljivo i savesno rađena. Treba napomenuti da je delo napisano na lužičko-srpskom jeziku koji nije autorov maternji jezik.