|
Jednom čovek ugleda na reci, kraj obale, kovčeg. Kada kovčeg otvori, nađe u njemu dečačića. To je bio princ, koga su u kovčeg položili i u reku bacili da bi se utopio.
Čovek uze dečaka i on u njegovoj kući izraste u lepog mladića. Kada je momku bilo osamnaest godina, reče mu čovek:
– Sad si odrastao i možeš otići u svet da sebi sreću potražiš. Išti šta ti treba, i ja ću ti rado dati.
Momak na to odgovori:
– Neću ništa drugo, osim jednog konja iz tvoje konjušnice.
Stari na to reče:
– Izaberi onog koji ti se najviše dopada!
Zatim se obojica upute u konjušnicu. Tu momak izabra najbednijeg konja, osedla ga, oprosti se sa starim i odjaha u daleki svet.
Putujući tako, stiže u veliku šumu. Tamo na zemlji ugleda pero, koje se sijalo kao sunce. Mladić htede da ga podigne, ali konj zavrte glavom i reče:
– Ostavi ga nek leži, navući ćeš bedu na vrat!
Ali momak ne posluša konja, već podiže pero. Potom odjezdi dalje, a posle dugog putovanja stiže u glavni grad, u kome je bio i kraljev dvor. Tamo zapita kraljeve sluge ima li posla za njega.
Na to će sluge:
– O da, možeš ostati, potreban nam je neko da konje hrani i timari.
Mladić pristane da to radi. Sluge ga odvedu u kraljevu konjušnicu. Tamo je bilo veliko mnoštvo najlepših konja. U zoru i uveče konjušnicu je osvetljavalo dvanaest sveća, ali je mladićevo pero sijalo jače od svih sveća zajedno. zato on okači svoje pero na tavanicu i pogasi sveće. Sad je u konjušnici bilo svetlo kao po danu.
Posle nekog vremena, primete ostale sluge da je u konjušnici vidno iako sveće ne gore. Oni počnu da motre na mladića, otkriju pero i izveste kralja. Kralj reče:
– To pero moram da imam. Odmah mi ga donesite!
Na to odu sluge u konjušnicu po pero, ali im ga mladić ne htede dati, već odgovori:
– Čekajte da razmislim!
Pa ode k svome konju i zapita:
– Smem li da im dam pero?
Konj odgovori:
– Da, da, daj im ga! Nisam li ti odmah rekao: ostavi ga nek leži, navući ćeš bedu na vrat!
Momak postupi kako ga je konj, savetovao, a ljudi pero odnesu kralju u dvor. On, pak, dozva mladića i zapovedi mu:
– Sad imam preo, ali mi ti moraš nabaviti i pticu kojoj ono pripada.
Mladić ode tužan k svome konju i sve mu ispripoveda. Konj ga umiri:
– Vidiš, nisam li ti odmah rekao: ostavi pero nek leži, navući ćeš bedu na vrat! Ali, ne budi zabrinut, i pticu ćemo nekako dobaviti. Zamoli kralja da ti zlatne i srebrne klopke za pticu da!
Tad ode mladić ponovo kralju i zaište zlatne i srebrne klopke. Kad ih dobi, osedla svoga konja i odjezdi u šumu. Tamo postavi klopke i ubrzo uhvati svetleću pticu.
Začas dojaha mladić kralju i predade mu pticu. Kralj se veoma obradova, ali reče:
– Postaviću ti jedno pitanje, jer si ti neobičan momak. Ako mi na njega odgovoriš, bogato ću te nagraditi, akoli mi ne odgovoriš, umrećeš. Kaži mi: zašto sunce zimi nisko, a leti visoko stoji?
Momak na to reče:
– Treba mi malo vremena da o tome razmislim, pa ću odgovoriti.
I ode žalostan k svome konju i ispriča mu šta kralj od njega traži. Konj odgovori:
– Nisam li ti odmah rekao: ostavi to pero nek leži, navući ćeš bedu na vrat! Ipak ću te posavetovati kako kralju da odgovoriš. Otidi k njemu i reci: "Sunce zimi nisko, a leti visoko stoji zato jer je na moru kneginjica koja se zimi smrznuti, a leti oprljiti ne sme."
Tada ode mladić kralju i reče mu to. Na to kralj zapovedi:
– Dovedi mi tu kneginjicu!
Momak opet zaište malo vremena da razmisli, pa ode k svome konju i izjada se. Čuvši za njegovu nevolju, konj reče:
– Nisam li ti odmah rekao: ostvi pero nek leži, navući ćeš bedu na vrat! Ali ne brini: nekako ćemo se i te devojke domoći. Zaišti od kralja zlatnu postelju sa svilenim presvlakama, zatim zlatan sto, zlatne i srebrne pehare i uz to nekoliko vrsta najboljih vina. Neka to sluge na more odvezu. Tada će kneginjica na obalu isplivati, vino ispiti i umorna u postelju leći. Mi ćemo je onda preneti zajedno sa posteljom.
Mladić ode kralju i zaište sve što mu je konj poručio. Kralj naredi da se ove stvari na obalu prevezu, a momak na svome konju dojaha, razmesti postelju, postavi sto i raznovrsna vina usu u pehare. Ne potraja dugo, i devojka dopliva. Ona sede za sto i poče da pije vino iz zlatnih i srebrnih pehara. Od tolikog vina devojci se smuči. Zato leže u postelju i tvrdo usni. Tada je zajedno sa posteljom prenesu u kraljeve odaje.
Ali drugoga dana reče kneginjica kralju:
– Mene ste ovamo preneli, ali ste na drugoj obali ostavili moje kobile, koje se moraju svakoga dana zobom nahraniti i pomusti.
Na to posla kralj po mladića i zapovedi mu da kobile dotera. On ode tužan svome konju, koji iga umiri:
– Nisam li ti odmah rekao: ostavi pero nek leži, navući ćeš bedu na vrat! Ipak, ne budi zabrinut, jer se kobile mogu namamiti. Odjezdićemo na more. Ti tamo zviždi, a ja ću da ržem. Na to će, sasvim izvesno, kobile doplivati i iskočiti na obalu. Potom ćemo ih poterati kralju.
U zoru odjaha mladić na svome konju k moru. Tamo konj zarza, a momak poče da zviždi. Ne potraja dugo, a kobile doplivaše, iskočiše na obalu i momak ih sa svojim konjem potera kralju. Kada kneginjica kobile ugleda, veoma se obradova.
Ali sutradan devojka pozva momka i u kraljevo ime zapovedi mu:
– Kad si mi već kobile dognao, sad ih i pomuzi! Kobile se moraju musti svakoga dana.
Mladić bezvoljan ode s svome konju i ispriča mu šta devojka od njega traži. Konj reče:
– Nisam li ti odmah rekao: ostavi pero nek leži, navući ćeš bedu na vrat! Ali ne boj se, kobile će za vreme muže mirno stajati.
Momak odveza konja i dovede ga pred kobile. One se odjednom umire. Mladić ih je sada mogao musti bez straha. Za kratko vreme i taj posao okonča. Ali, trenutak kasnije, pozva ga ponovo kralj i reče:
– Nešto sam saznao, pa hoću na tebi da proverim je li to tačno. Zato to mleko skuvaj i skoči u njega!
Zbunjeni mladić opet ode k svom konju i ispriča mu kakav čudovišan zahtev postavlja kralj. Ali konj reče:
– Nisam li ti odmah rekao: ostavi pero nek leži, navući ćeš bedu na vrat! Ali ta beda neće biti i poslednja. Mi možemo u mleko skočiti, a da se ne oparimo. Kada bude svareno, zajedno ćemo stati uz vedro, pa plakati i suze roniti, sve dok se mleko ne ohladi. Posle nije strašno da se u njega skoči.
Čuvši to, mladić prione da mleko skuva. Kad mleko provri, on ode po svoga konja. Potom zajedno uz vedro stadoše, pa uzeše plakati i suze roniti, sve dok se mleko nije ohladilo. Onda mladić u mleko skoči, ali iz njega izađe mnogo lepši i snažniji nego što je bio. Kada to vide kralj, koji je bio već star i iznemogao, pomisli u sebi: "Istina je što sam dočuo. Kada se u svareno kobilje mleko skoči, postaje se mlađi i snažniji." Pa zapovedi da mleko još jednom svare, a potom i sam skoči u vedro. On se pri tom tako opari da odmah izdahnu. A mladić se oženi lepom kneginjicom i postade mnogo bolji kralj od prethodnog.
|
