|
Bili nekad otac i majka, i imali dečaka i devojčicu. Devojčica je bila veoma lepa. Kada se nasmeje, rascveta joj se rumena ruža, kada kosu češlja, padaju joj zlatne zvezde niz vlasi, a kad ruke mije, biseri joj se sa šaka krune.
Ali brzo umre dečici mati i otac uzme sebi drugu ženu. Maćeha, pak, dovede svoju devojčicu, koja je bila ružna. Zbog toga je maćeha s bratom i sestricom loše postupala. Kada deca poodrastu, brat ode od kuće i namesti se kod vlastelina za goniča konja. Ali on je neprestano za svojom sestrom čeznuo. Zato je naslikao njen lik, a sliku okačio na vrata konjušnice. I uvek kada je ulazio u konjušnicu, bio je veseo, a kad je iz konjušnice izlazio, bio je tužan.
To njegov gospodar primeti i začuđeno zapita:
– Zašto se ti uvek smešiš kad u konjušnicu ulaziš i zašto si tako tužan kad iz konjušnice izlaziš?
Gonič mu s početka nije hteo na takva pitanja da odgovara, ali jednog dana reče:
– Imam kod kuće sestricu, koja je veoma lepa. Kada se osmehne, rascveta joj se rumena ruža, kada kose češlja, padaju joj zlatne zvezde niz vlasi, a kada ruke mije, biserne perle joj se oko ruku viju. Njenu sliku držim na vratima konjušnice. Zato, kad u konjušnicu idem, veseo sam što ću sestricu ugledati, a kad iz konjušnice idem, tužan sam što je napuštam.
– Tada vlastelin reče:
– Idi i donesi mi tu sliku!
Gonič mu učini po volji. Vlastelinu se devojka veoma dopadne pa upita:
– Je li tvoja sestra zbilja tako lepa?
– Još lepša – odgovori mu gonič.
Tada vlastelin zapovedi:
– Upregni konje u kola i idi po svoju sestru! Ja ću je za ženu uzeti.
Kada je gonič svojoj kući stigao i ispričao zašto je došao, maćeha reče da mu sestru neće pustiti ako i nju i njenu kćer ne povede gospodaru. Zato zajedno sednu u kola i povezu se.
Kada su bili na pola puta, trebalo je da pređu veliku reku, pa se gonič poboja za svoju sestru. Zato vikne sa kola:
– Sestrice, ne naginji se preko kola, da ti oštri vetar lice ne ozledi!
Ali sestra nije brata razumela, pa upita maćehu:
– Šta je brat rekao?
A ona joj odgovori:
– Nagni se i pogledaj tu lepu široku vodu!
Devojka se nagne preko kola, a maćeha je gurne u reku. Tamo se devojka pretvori u patku i odleti.
Vlastelin je nestrpljivo čekao. Kada se kola približe, potrči im u susret. Ugleda maćehinu kćer i zamoli je da se nasmeje, ali ona svoje žute zube iskezi na njega; on joj reče da svoju kosu očešlja, a njoj debele vaši sa glave padoše; on joj zapovedi da ruke umije, a ono joj se prljavština oko ruku zalepi.
Na to se vlastelin jako razgnevi:
– Moj gonič je lažljivac!
A onda se obrati maćehi:
– Šta da činim s njim?
Ona mu odgovori:
– Obesi ga o motku u pušnici!
Vlastelin tako i učini.
Kad je pala noć, prhne patka iznad pušnice, doleti do mladića, a gle – to je bila njegova sestrica. Ona navuče svome bratu belu košulju i počne da jadikuje:
– Kva, kva, moj voljeni brate, još dve noći pohodiću te, a potom nikad više!
Druge noći doleti patka ponovo i zajauče:
– Kva, kva, voljeni brate, još jednu noć pohodiću te i potom nikada više!
Ali sluge, koje su pušnicu čuvale, sve su to videle i čule, pa obaveste vlastelina. Zato treće noći stane vlastelin kraj pušnice da tu neobičnu patku sačeka. Ona doleti kao i pre i, odmah počne da jadikuje:
– Kva, kva, voljeni brate, više te nikad neću videti!
Kada to progovori, uhvati je vlastelin za krilo i upita može li joj pomoći. Ona odgovori:
– O da! Noga mi je uvezana lancem. Ako taj lanac jednim zamahom mača presečeš, povratiću svoj čovečji izgled i biću izbavljena.
Vlastelin preseče lanac i sad je pred njim stajala veoma lepa devojka. On je zamoli da se nasmeje, i gle – na usnama joj procveta ruža; zamoli je da svoje kose očešlja, i gle – zlatne zvezde se sa vlasi prosuše; zamoli je da svoje ruke umije, i gle – sjajni biseri joj se oko ruku nanizaše.
Vlastelin se veoma obradova. On obujmi devojku desnom, a njenog brata levom rukom i ode s njima u kuću. Odmah potom pozva maćehu i upita je šta treba da učini, a ona, misleći da se to odnosi na lepu sestricu, zagrakta:
– Veži je starome konju za rep, pa poteraj konja u šumu!
A vlastelin na to reče:
– Kad si takvu smrt izabrala, neka ti bude!
Ali lepa sestrica joj oprosti život.
Vlastelin uze lepu sestricu za ženu, a brata postavi za upravnika. On više nije za svoju sestru strepeo.
|
