Bio jedan opustošeni dvorac u kome su boravile sablasti. Ljudi su propovedali da su tamo zli dusi nekakvog vlastelina i njegovu kćer začarali. A onome ko sa ovo dvoje zle čini skine i oslobodi ih, osmehnuće se velika sreća.
Nekoliko sela dalje stanovao je seljak koji je imao dva sina, jednog mudrog i jednog priglupog.
Seljak predloži svome mudrome sinu da odjaše u dvorac i tamo svoju sreću potraži. Ovaj uze konja i krenu na put. Usred šume nabasa na mravinjak. On skoči s konja, zgrabi granu i razori mravinjak. Potom stiže na jezero, po kome su plivale patke. On se baci kamenjem na njih i neke poubija.
Naposletku dojaha pred dvorac. Tu je dobio od stražara tri zadatka, koja je morao da ispuni. Kao prvo, prosuše četvrt merice lanenog semena na livadu i poručiše mu da ih za jedan čas opet sabere.
– To je posao za poljskog momka, a ne za gazdinog sina – reče mladić i ostavi semenje da leži.
Potom ga dovedoše na jezero. Po njemu su plivale tri patke i svaka je držala u kljunu zdelicu. Patke ispustiše zdelice. Mladić sada dobi zadatak da ih potraži i iz vode izvadi.
– To nije posao za snažnog mladića kakav sam ja – odgovori on i ode u dvorac.
A u dvorcu su besnele sablasti i niko dotad tamo nije mogao ni jednu noć izdržati. Ali on reče:
– Ja se ne bojim!
Tako mladić uđe u dvorac i sačeka noć. Ali u noći poče po celom dvorcu da pucketa, ciči i zavija, a sablasti stadoše mladića proganjati po svim odajama i hodnicima sve do zore. U zoru je bio na smrt izmučen, ali ipak veseo što je sačuvao goli život. Bez premišljanja vrati se kući.
Sada predloži seljak svome priglupome sinu da i on svoju sreću potraži. Mudri sin stade oca da odvraća, govoreći:
– Ne šalji njega tamo! On će još koliko danas da pogine.
Ali brat uze sebi konja i odjezdi u dvorac. Na putu ugleda u šumi razoren mravinjak. Bi mu žao mrava, pa skoči s konja i pažljivo uredi mravlju kupu. Potom se približi jezeru s onim patkama. Tu zastade i baci im komadić hleba. Dublje u šumi iznenadi lopova, koji se baš spremao da pčelama med ukrade. On kradljivca otera, a pčelama ostade med za ishranu svojih mladih.
Najzad dojaha i do samog dvorca.
– Šta ovde tražiš? – upita ga stražar na vratima.
– Hoću da oslobodim začaranog vlastelina i njegovu kćer – reče mladić.
– Onda moraš tri zadatka da ispuniš – odgovori mu stražar.
Kao prvo, prosuše mu četvrt merice lanenog semena u travu. To je morao u toku jednog časa sabrati. Mladić se veoma trudio, ali za jedan čas tj se posao nije mogao obaviti. Tada, neočekivano, s svih strana domileše mravi i počeše da mu pomažu. Za tren oka behu sva zrna pokupljena i u mericu sasuta.
Potom je mladić morao one tri zdelice bačene u jezero da potraži i iz vode izvadi. Ali iznenada doleteše sve patke koje je putem nahranio, pronađoše zdelice i predaše ih mladiću.
Kad i to bi obavljeno, reče stražar:
– Sad treba i poslednje da uradiš.
On povede mladića uza stepenice, sve do sobice pod krovom. U sobici su sedele tri devojke, a jedna od njih bila je vlastelinova kći. Ako pogodi koja je i pokaže je stražaru, vlastelin i njegova kći biće oslobođeni.
Kako je mladić dugo razmišljao, kroz prozor dolete iznenada ceo roj pčela i poče da zuji i da se vrti jedino oko glave srednje devojke. Tada mladić na srednju devojku pokaza i reče:
– Ta u sredini,
ta najlepša,
prva i poslednja!
U isti časak nasta tako silna tutnjava da se ceo dvorac zatrese, a odmah zatim iščezoše sve sablasti i čini spadoše. Oslobođeni vlastelin i njegova kći mu od sveg srca zahvališe.
Ubrzo potom proslavi priglupi mladić s vlastelinovom kćeri venčanje. Nadmeni brat je samo izdaleka posmatrao.
|