|
Jednom putovala žena sa svojim sinom po brdima. Iznenada, ugleda momak kraj puta sjajan plavi pojas. On upita majku može li ga podići i sa sobom poneti, ali mati odgovori:
– Ostavi ga nek leži! Može biti začaran.
Ali momak se nije mogao uzdržati. Krišom, da ga mati ne vidi, podiže pojas i obavi ga oko pasa. Najednom oseti u sebi divovsku snagu. Majci, pak, ništa o tom ne pomenu, jer se bojao da će mu pojas uzeti i baciti.
Na putu provedoše ceo dan. Sumrak se već spuštao, a mati i sin još nisu znali gde bi mogli da prenoće. Već su pomišljali da pod golim nebom legnu, kad u blizini ugledaše svetlost. Brzo su se uputili tamo. Majka se pribojavala da ne nabasaju na boravište kakvog diva ili čarobnjaka, ali momak je išao bez imalo straha, jer se uzdao u svoju iznenadnu snagu. Kada na vrata zalupaše, otvori im stari div, koji ih pozva da uđu.
Div se ophodio prijateljski. Čim je saznao da su gladni, raspali vatru i donese celog vola, koga odmah iznad ognja položi da se ispeče. Potom ode po ogroman bokal vina.
Kada div prinese pečenje na sto, žena ništa ne okusi, strahujući da je hrana začarana. Ali je zato momak jeo za dvoje, a kad slisti pečenje, uze ogroman bokal u obe ruke i iskapi ga do dna.
Pošto su se div i momak dosita najeli, navali div i na ostatke, te tako ne osta od vola ni koščica. Onda on odredi gde će ko spavati: ženu posla u krevet, a mladića u kolevku. A kolevka je bila tako velika da bi i najviši čovek imao u njoj dovoljno mesta.
U noći nagovori div majku da kod njega ostane. Ali momak mu se nije dopadao i zato ga se hteo otarasiti. Dugo je razmišljao kako da momka iz doma makne. Najzad smisli:
– Sutra ću poći da kamenje lomim. Momak mora sa mnom. Tada ću gledati da se njega rešim.
Ali divov šapat bio je tako jak da ga je momak u svojoj kolevci čuo. On reče u sebi da sutra mora biti obazriv kada sa divom pođe.
Sutradan u zoru, ozva div momka da mu u poslu pomaže. Odoše zajedno u brda i počeše sa stena veliko kamenje odlamati. Kada su već imali gomilu kamenja, reče div momku da siđe i pronađe liticu sa koje bi se moglo dalje lomiti. Kad momak siđe, svali div niz strminu veliki kamen na njega. Ali momak to primeti, uhvati stenu rukom i odbaci je u stranu. Potom opet ode gore i reče besno:
– Ja više ne idem dole! Tamo se veliko kamenje valja. Idi i sam traži!
Div, zbilja, pođe, a kad je već bio odmakao, svali momak stenu na njega. Ali kako nije dobro procenio, stena samo raseče divu nogu. Div više nije mogao da ide, pa ga momak podiže nakrkače i odnese ući. Kod kuće se požali div ženi da nije uspeo da ubije mladića.
U noći je ponovo razmišljao i dosetio se. U zoru drugoga dana, žena poče da jadikuje kako je bolesna. I reče sinu:
– Jedino mi lavičino mleko može pomoći! Nađi mi to.
A div je u povrtnjaku držao dvanaest ljutih lavova. Mladić se bez straha uputi tamo. Ali kad vrata otvori, prenuše se lavovi iz dremeža i iskeziše na njega svoje oštre zube. Najkrupniji lav skoči na momka, ali ovaj ga dokopa u šake i rastrže. Od toga se ostali toliko preplaše da se namah umiriše, a lavice mu legoše kraj nogu. Sad ih je mogao bez straha pomusti. Ali lavovi ga više nisu hteli napuštati.
Div shvati da pokušaj nije uspeo, ali u glavi je već imao drugu zamisao. Reče mladiću da lavičino mleko nije pomoglo i da su sad majci potrebne jabuke koje rastu u voćnjaku njegovog brata. Taj drugi div bio je dva puta snažniji, pa je njegov brat verovao da će lako s momkom izaći na kraj.
Mladić pristade da jabuke donese, pa pođe na put. Ai i lavovi krenuše za njim. Brzo pronađe taj voćnjak i napuni nedra čarobnim jabukama. Jabuke su bile toliko lepe i mirisave da se nije mogao da uzdrži, već i sam pojede jednu. Ali, čim je jabuku pojeo, pade u dubok san.
U međuvremenu je div primetio uljeza i odmah poleteo da kradljivca jabuka uništi. Ali lavovi su ležali u krugu oko momka koji je spavao i ne pustiše diva da se približi. To diva još više razbesne pa bane među lavove, ali se ovi baciše na njega i namah rastrgaše.
Od buke i gužve prenu se momak iz svog dubokog sna. Vide šta se dogodilo i odmah pođe u kuću divovog brata. Pretraži je odozgo do gore i pronađe veliko sklonište novca i dragocenosti. On sve to ostvi kako je našao, jer odluči da po blago dođe kasnije. Ali kad podrumska vrata otvori, spazi tamo lepu devojku. On je oslobodi i upita odakle je. Devojka mu reče da je egipatska princeza, koju su divovi oteli i tu zatvorili zato što je odbila da za jednog od njih pođe.
Mladić devojci pokaza put do njenog zavičaja i obeća da će svakako doći po nju. Kad devojka ode i on se sa svojim lavovima uputi kući, da jabuke odnese. Majka i div se začudiše kada ga živa i zdrava ugledaše.
Oni su oboje bili nemoćni pred mladićem koji je posedovao takvu snagu i nisu se više usuđivali da bilo šta protiv njega preduzmu. Zato ga ostaviše na miru i momak je jedno vreme životario veselo i bezbrižno. Ali, kako je bio ubeđen da mu više nikakva opasnost ne preti, postade lakomislen i neobazriv.
Žena je, pak, odavno naslućivala da mladić na sebi ima plavi pojas i da je zbog toga toliko jak. Jednom ga za njega zapita, a mladić se raspasa i pokaza joj ga. Tada mu žena iznenada istrže pojas iz ruku, pa uteče i dobro ga sakri.
Sada je mladić opet bio slab i bespomoćan. Pre nego što je uspeo da pobegne, stiže ga div, dograbi u šake i premlati. Potom oduze momku očni vid i još ga baci u more. Ali lavovi su to nanjušili. Oni skočiše u more i izvukoše mladića na ostrvo koje div ni videti ni pronaći nije mogao.
Jednom na ostrvu potera jedan od lavova slepog zeca. Zec upade u izvor i zagnjuri se u vodu. Kad je ponovo iz vode izronio, obazre se sa strahom, pa potrča dalje i uteče. Lav shvati da je zec progledao. Tad odjuri do mladića, dovuče ga do izvora i zagnjuri u vodu. Momak namah progleda.
Još iste večeri prepliva momak sa svojim lavovima deo mora i vrati se natrag. Usred noći upade u divov dvor, potraži svoj pojas, brzo ga nađe i opasa. Odmah oseti u sebi staru snagu, pa dograbi ogromnu batinu i njome premlati diva.
Sada je boravio momak u divovoj kući i osećao se sasvim dobro. Ali tako ne potraje dugo. Sve je više čeznuo za egipatskom princezom. On otpusti svoje verne pomoćnike lavove i krenu na put u Egipat.
Posle dugog putovanja, stiže, najzad, u kraljevski grad i prijavi se kralju. Ispripoveda mu da je princezu oslobodio i da je želi uzeti za ženu. Ali kralju ni na kraj pameti nije bilo da tako prostome momku svoju kćer za ženu da, pa reče:
– Ja sam svoju kćer dobro sakrio, i daću ti je ako je za dvadeset i četiri časa pronađeš. Ako to ne postigneš, zapovediću da ti glavu odseku. Sutra u zoru, kad se sunce pomoli, počni da tragaš!
Hteo – ne hteo, mladić se morao s tim složiti. Ali on je odmah znao da će biti teško pronaći sakrivenu princezu. Zato smisli podvalu. Ode iz dvora u grad, nabavi medveđu kožu i nađe čoveka koji će medveda da vodi. Uvuče se u kožu i naveče pođe, kao medved, s predvodnikom u dvor. Kad medved na dvoru započe igru, svi žitelji dvora sjatiše se da to vide. I kralj priđe da medvedovu igru pogleda i veoma se razveseli. On naredi svojim slugama da medvedara s njegovim medvedom na dvoru zadrže i ugoste.
Nešto kasnije dođe opet kralj i povede medvedara s njegovim medvedom prema moru. Tamo kralj istrže iz zemlje nekoliko kolaca i iz mora izroni kućica. Kralj otključa vrata i na njima se pojavi princeza. Sada je pred kraljevom kćeri medved igrao i zabavljao je. Potom kralj opet zaključa kućicu i spusti je u more.
Kada je već dvadeset i tri časa minulo, ode momak kralju i zatraži da mu preda sve ključeve i da sa njime pođe dole, prema moru. Po tome shvati kralj da je mladić tajnu otkrio. Besna, dozva glavoseču, ali se seti da mora održati svoju kraljevsku reč.
Kada su bili nedaleko od mora, povika kralj:
– Evo prošao je dvadeset i četvrti čas! Glavosečo, uzmi tog momka i odseci mu glavu!
Ali mladić se usprotivi:
– Još imam nekoliko trenutaka!
I on skoči ka onim kočevima, cimnu ih i izvuče iz zemlje. Morska voda zašumori i iz talasa izroni kućica. Ali se kralj ne dade, već povika:
– Tvoje vreme je prošlo! Glavu si već izgubio!
Tada se momak posluži svojom divovskom snagom i polomi vrata na kućici. Princeza se pojavi, odmah pozna svog izabranika i potrča mu sva srećna u susret. Kralju nije bilo druge: on zakaza svadbu. Momak, pak, donese ono veliko blago iz divove kuće pa postade i sam vrlo bogat. Imao je dug i srećan život sa svojom lepom princezom.
|
