|
U pradavna vremena, kraj Čeških planina, u lužičkom kraju, živeo je ogromni moćni div koji se zvao Sprevnik. On je bio tako snažan da je ogromno drveće – hrastove, brestove, tise, hvatao za vrhove i lako čupao iz zemlje zajedno s korenjem; on je podizao kamenje ogromno kao oblaci na nebu i slagao ga na gomilu ili bacao kud je hteo. On se nije nikoga bojao – toliko je u sebi imao snage; a tada nije bilo oružja, ni kopalja, ni lukova, ni oštrih mačeva. Sprevnik je vladao velikim narodom, koji se oko njega rojio kao pčele oko svoje matice.
Jednom dođu k njemu njegovi podanici i kažu:
"Čuj nas, veliki Sprevniče! Mi bismo rado zauvek ostali u ovoj zemlji, jer nam je dosadilo da se večno vučemo nekud prema zapadu, po tragu sunca. Mi znamo da nas ti štitiš i da se nemamo koga bojati. Ali, kada ležiš dole, u uvalama, ili se uvlačiš u svoje klisure, ti tada ne možeš videti šta se događa na tvome tlu i ne možeš nas zaštititi. Podigni nam veliki grad i načini sebi oružje kako bi mogao da iz daljine ubijaš naše neprijatelje i braniš nas ne pomerajući se s mesta."
Div Sprevnik je svome narodu ispunio ovu želju: sagradio je veliki grad s obe strane svog boravišta i nazvao ga Budišin, a ceo ovaj kraj budišinskim. On je okružio zidovima sve svoje zemlje i podigao na granicama, tamo gde je to bilo potrebno, stražarske kule. Jednu od njih postavio je kraj Hućina, drugu pored Rakeca, a dalje, prema zapadu, sagradio je Strožišćo...
Potom je načinio sebi koplje i luk i tad mu se prohtelo da sazna koliko može da odleti njegova strela. Uzeo je zato snopić strela i oko podne ih pustio prema planinama. Njegovi ljudi su pohitali da pogledaju gde su pale. Našli su ih daleko u klisuri, ali kada su pokušali da iščupaju strele iz zemlje, nisu imali snage za to; bile su duboko zarivene. Zato su počeli da kopaju i dugo su rili dok nisu iskopali jednu strelu.
Tamo gde su izvukli strelu, stvorilo se vrelo i iz njega je potekla velika reka da bi bez prestanka tekla po budišinskom i celom lužičkom kraju. Za uspomenu na velikog Sprevnika, nazvali su je ljudi Sprevom, a ono mesto gde je div Sprevnik stajao dok je gađao iz luka, zove se danas Tršelani.
|
