Handroš Tara
(1570-1638)

Autor svom katihizisu

"Književnost Lužičkih Srba", izbor priredio Radoslav Bratić, tematski broj časopisa "Koraci", knjiga XIX, sveska 7—8, Kragujevac 1984.

HANDROŠ TARA (oko 1570 — oko 1638). U književnosti gornjih Lužičana javlja se i pod imenom Handrej Tarej. Završio je studije teologije; radio je kao paroh. Bavio se prevođenjem i pisanjem duhovnih spisa, pisao je pesme na nemačkom. Bio je istaknuti filolog lužičkosrpskog jezika. Autor je Lužičkosrpskog priručnika koji sadrži Luterov Mali katekizam, molitve i psalme. Knez Fridrih Vilhelm, zajedno sa još četiri knjige, godine 1667. zabranio je ovaj priručnik. Tara se borio za uvođenje lužičkosrpskog jezika u školske programe.

Putuj, putuj knjigo moja mala
Idemo sada mi u zemlju Srba.
Tamo ćeš gospodu mnogu sresti
Koja će te jako zavoleti
I svu ti ljubav iskazati i čast.
Često će te u ruci nositi
I o tebi dobra zboriti.
Ali znaj da će ti se i narugat
Neki pametnjaković i osuditi te
Jer taj ni sa sobom ne zna pravo šta će.
Takvome ja otvoreno kažem:
Gospodine moj pobožni i dobri
Kad ste već u svemu tako pametni i mudri
I sve bolje uraditi znate
Što nam onda silnu mudrost svoju
Niste pre pokazali, pa da onda
Ne pišemo ove svoje knjige
Te se ostavimo ćoravoga posla.
No ako me pogled moj ne vara
Vama je od umetnosti stomak grdan narastao.
Hajde, pokažite da ste dobar Srbin
Kakvom nije lako naći ravna!
Dokažite da zaista volite umetnost
I izdajte knjige naše besplatno
Da ih bude što više u Srba
Da im na jeziku njihovom služe.
Da ih narod srpski vidi.
Biće možda u njima nešto
Što vam po volji sasvim biti neće
Ali ćete nam oprostiti krivicu našu,
Jer smo uradili što smo mogli bolje.
Zato putuj knjigo moja mala
Neka dobri Bog nad tobom bdi.
Amen Gospode Isuse Hriste Amen
U ime Božje ja odlazim sada.