Jan Arnošt Smoler
(1816-1884)

Ljubavna pesma

"Književnost Lužičkih Srba", izbor priredio Radoslav Bratić, tematski broj časopisa "Koraci", knjiga XIX, sveska 7—8, Kragujevac 1984.

JAN ARNOŠT SMOLER (1816—1884). Studirao je teologiju. Saosnivač je i prvi predsedavajući Akademskog društva za lužičku istoriju i lužičkosrpski jezik. Dao je svoj doprinos osnivanju "Maćice serbske", književnog društva koje kasnije postaje središte kulturnog razvoja Lužičkih Srba. Uređuje časopis ovog društva. Osniva izdavačku knjižaru, potom i štampariju. Bori se za priznavanje nacionalnih prava (ne-nemačkih manjina u ovoj zemlji. Usko je sarađivao sa ruskim slavistima, pa je nemačka štampa povela kampanju protiv njega zbog navodnog ruskog panslavizma. Svojim kulturnim i patriotskim delovanjem je ponovo probudio nacionalnu svest kod Lužičkih Srba. Stvorio je i borio se za uvođenje analogne ortografije kojom je i pisano njegovo glavno delo Narodne pesme Lužičkih Srba u Gornjoj i Donjoj Lužici. U istom tomu je za većinu pesama objavio i melodiju, uključio je i bajke, narodne priče, poslovice, zagonetke, jezičke beleške i komentare. U ovoj aktivnosti kasnije je našao mnoge sledbenike.

Pošlo dvoje mladih,
u belom i crvenom,
kroz zeleni išli gaj,
i stigli do šumarka.

Čega ima u šumarku?
Malo stablo jabukovo,
Čega ima na tom stablu?
Male, sitne jabuke.

Kakve su to jabuke,
tako male jabuke?
S jedne strane su zelene?
a sa druge su rumene.

Sedeli su i gledali
sve dok nisu usnili.
"Ko će nas probuditi,
kad zora zarudi?"

"Iznad nas sedi slavuj,
ptičica malena,
on će nas probuditi,
kad zora zarudi."

Slavuj veselo zapeva
u tom gaju zelenom.
Pesma se gajem razleže,
trava se za njom naginje.

Sviće, sviće nova zora,
nebo se žari svo,
ko je kraj svoje drage snio
mora sad nazad domu hitat.

Najdraži se na put sprema
i ona uzdahnu duboko.
"Uzdisala, ne uzdisala
više moja nećeš biti.

"Da l' me voliš ili ne
više me nije briga
Traži sebi drugu dragu
I ja ću sebi drugog."

Već je davno drugog našla
on još drage nema.
Mladu vode na venčanje
Mladić ide na oranje.

Njoj crkvena zvona zvone,
njemu riču volovi.
Njoj sviraju muzikanti,
njemu škripe točkovi.

"Šta je meni trebalo
da napustim svoju dragu!
Istina je, imam drugu,
al mi ona verna nije.

Što smo nekad govorili,
iskreno je bilo.
A što sada govorimo
sve je samo laž.