Jurij Mjen
(1727-1785)

Srpskog jezika moć i pohvala

"Književnost Lužičkih Srba", izbor priredio Radoslav Bratić, tematski broj časopisa "Koraci", knjiga XIX, sveska 7—8, Kragujevac 1984.

JURIJ MJEN (1727—1785). Studirao je teologiju, radio kao paroh i propovednik. Bio je izuzetan poznavalac lužičkosrpskog jezika. Autor je prvih svetovnih pesama štampanih na ovom jeziku. Objavljivao je i svoje propovede koji predstavljaju najranije ispoljavanje lužičkosrpske umetničke proze.

Pogledajte i ocenite ga, duhovna moja braćo!
Ovo je prvi pokušaj, budite mu naklonjeni.
Nije naš jezik tup, niti gvozdenog zvuka,
već je mek i gibak. Poput bistrog potoka što žubori
i vetra što blago šušti kroz cvetne livade gaj,
tako ljupko teče njegov stih: Gospod nam ga dade!
Kako bi on, koji je savršen, koji svojim narodima
samo savršene darove poklanja — kako bi on mogao
stvoriti nešto što po zemlji puzi!
On, koji je večan, održao ga je vekovima,
već hiljadama godina — i hvali ga sedokosa starost,
kao i jaka, borbena muškost što potresa svet,
kroz mlitave žile nisu tekle nejake voda i mleko,
već sokovi isceđeni od ljute rotkve i hrana,
i ruka koja drži mač, to smrtonosno gvožđe,
oružje kojim je izvojevana pobeda,
naterala je tevtonske moćnike u beg pred Srbima —
No dosta o tome! Pevam o sitnicama! Ti me vodi, Muzo moja!

Vodi me da jasnije vidim, do mesta najsvetijeg, do Boga, koje sve svetove stvori!
Naoštri mi pero otupelo, neka mi krv ponovo žilama zastruji,
pa da zapevam o onome što su časni ljudi
od davnina lepo i tačno zborili, jezikom slobodnim.
Ono što svetovima i narodima propovedaš, vero božija,
o tome govori jezik srpski! Pogledaj njihove
pisce: najpre Molerusa, Martinija i Vauriha.
Kao što zora prvi zrak svetlosti u tamu baca —
tako stoji Frencl! I upaljenom buktinjom
širi sveti sjaj znanja — i rasteruje mrak neverice.
Pogledaj kako se tamo veličanstveno rađa sunce pravde.

Visoko se uzdiže Širah, pero pesnikovo, ime mu je zabeleženo
u raznim knjigama, potomstvu našem zaveštano.
Neka ste blagosloveni, vi časni ljudi i neka
vaša imena budu kao ruže zaronske, kao sunce što se rađa
i obasjava zemlju srpsku, i plamenim slovima
ispisuje reči u mermernom hramu gospodnjem.