Kito Friko Štempel
(1787-1867)

Fedrusove basne same sebe hvale

"Književnost Lužičkih Srba", izbor priredio Radoslav Bratić, tematski broj časopisa "Koraci", knjiga XIX, sveska 7—8, Kragujevac 1984.

KITO FRICO ŠTEMPEL (1787—1867). Prvi je donjolužički pesnik. Značajan je kao propovednik i prevodilac antičke književnosti. Prikupljao je narodne umotvorine. Za veliki deo njegovih rukopisa, među njima i za njegov ep Tri vešte pozaune: zvuk, glas i jezik, smatralo se da je izgubljen dok ga nisu pronašli 1950. godine.

Trebalo bi da nas prevedu i na srpski jezik,
da nas ljudima i u ovoj drugoj, novijoj
odeći pokažu! Kako smo vas samo zaludele,
vas ljude, pa se nosite s nama već više
od dve hiljade godina, a ko zna koliko će
to još da potraje! Život nam je, nekad davno,
poklonjen u dalekoj Aziji, Ezop nas je upoznao
s Grcima, a na latinski nas prevede Fedrus, i
kakvo obilje, kakva zbrka raznoraznih jezika
čije zakone smo morale da savladamo posle toga —
ko će ih sve nabrojati! Teško nam je kad nas đaci
u školi ne shvataju i od toga ih boli glava.
Ali nam zato laska kad nas kasnije, kao odrasli,
koriste, da s našom solju začine svoj govor,
i tad nam je drago što nas nisu zaboravili.
Jeste, mi smo čista, dobra so — što jača
to bolja. Čudesnu snagu soli, njenu korist
osetiće svaki seljak koji je pažljivo
po zemlji poseje, jer ona s njiva uklanja korov
i na tom mestu naraste bogat rod. Pa dakle, Srbi?
Zar ne mislite da bi vam to dobro došlo?
Kupite i probajte je, dragi Srbi, mi smo vaša so!