Kaspar Peuker
(1523-1610)

Idyllium patria

"Književnost Lužičkih Srba", izbor priredio Radoslav Bratić, tematski broj časopisa "Koraci", knjiga XIX, sveska 7—8, Kragujevac 1984.

KASPAR PEUKER (1525—1610). Bio je đak i prijatelj sa Melanhtonom koji ga je uputio u antičku književnost a kasnije mu postao i tast. Profesor matematike, predavač na lekarskim studijama, lični knežev lekar i rektor Vitenberškog univerziteta. Zbog vaspitno-teološkog držanja, hapšen i osuđivan na robiju. Objavio na latinskom jeziku brojne matematičke, astronomičke, lekarske i teološke spise, te izbor iz Melanhtonijevih pisama. Smatrao je da češki kao pisani jezik pripada Lužičkim Srbima. Duža pesma "Idyllium Patria" koja ima oko pet stotina latinskih elegijskih dvostihova, nastala je za vreme pesnikovih tamnovanja. To je stihovna hronika grada Baucena (lužičkosrpskog Budišina) i hronika lužičkosrpskih plemena.

Grad u Sorabiji ima gde Vandali življahu negda:
Nikad ih, Kvirine, rat nije pobedio tvoj.
Tu je, gde leži Nisana i otrag joj, lužička zemlja:
Naduž i našir joj svet granično služenje zna.
Tu k Teutoncu sa ovu, k Henetu pak, Sarmatu, Skitu
Granični kraljevstva kraj bejaše sa onu stran'.
Ondena tvrđavu strmu obilazi ledena Spreja,
Kojoj je graničnost ta ime odredila to.
Teče iz maloga vrela, od podnožja Sudetskih gora,
Triput po dvadeset tek stadija niže je grad.
Reka se, jureći, najzad, sa skanjivim Havelom meša,
Pa ka Markijake tlu lenjiv im postaje vir.
Zatim će zavidnom njemu, što ime joj krade sa vodom,
Vale oduzeti sve Elbin zlatnožuti tok.

Napomena:

U prvom Volrabovu izdanju uz "Pohvalnu pesmu Otadžbini" stajao je ovaj naslov: Idyllium Patria Quod repetit historiam eius regionis quae olim dicta Provincia Nissana, et Nicaea, nunc Hexapolis et Lusatia superior vocatur, Casparo Peucero, philosophiae et medicinae Doctore in carcere scriptum..., Bautzen 1954. Odavde saznajemo da pesnik pri pomenu Nisane ne misli na istoimenu reku (danas Nisa), već na župu Nisanu, koju Nemci zovu Najsen (Neissen). Zemlja Sorabija (lat. Sorabia, nem. Sorbenland) je, u stvari, današnja Lužica, to jest zemlja omeđena krivom crtom Drezden — Berlin — Frankfurt na Odri — Žitava — Drezden. Glavni grad Gornje Lužice je Budišin (nem. Bautzen), a Donje Lužice je Košebus (nem. Cottbus). Grad u Sorabiji, u prvom stihu našega odlomka je Budišin. Vandali: istočnogermansko pleme sa prvobitnim staništem na Jitlandu, a od 1. veka stare ere žive na teritoriji omeđenoj Odrom, Vislom, Sudetima i Karpatima. Tu su bili podeljeni na dva plemena, na Silinge i Hazdinge; oba plemena će, u 2. veku nove ere, učestvovati u Markomanskim ratovima i izvršiti prodor u Severnu Ugarsku. Od 4. veka će naseliti Panoniju i kao plaćenici služiti u rimskoj vojsci. Sa Alanima i Suebima, 406. god, krenuće Vandali na zapad, preći Rajnu i preko Galije stići, 409. god, u Španiju. Uspomena na taj pohod sačuvana je u imenu španske pokrajine Andalusije (od Vandalusija). U Španiji će, od Zapadnih Gota, gotovo potpuno biti uništeni Silinzi, dok će Hazdinzi, 429—439, pod vođstvom kralja Gajseriha, osvojiti rimsku Severnu Afriku i naseliti današnji Tunis. Carstvo Vandala bila je prva nezavisna germanska država na rimskoj teritoriji. Vandali će sa svojom silnom flotom zavladati Sredozemnim morem, a 455. god. opljačkati Rim i osvojiti Balearska ostrva, Sardiniju i Korziku. U njihovu carstvu, međutim, nije dolazilo ni do kakvih bitnih poboljšanja i društvenih preobražaja, već su se suprotnosti pojačavale, čemu je naročito doprinosila nesloga između arijanskih naroda i domaćeg katoličkog življa. Zbog toga je njihovo carstvo relativno lako osvojio bizantinski vojskovođa Belisar, 533. i 534. godine. Pod imenom Vandala, Nemci su, u to doba, počeli smatrati i svoje bliske slavenske susede. Nemci i danas Lužičke Srbe zovu Wenden, a etimolozi tu reč izvode iz latinske reči Vandalus. Inače, pojam vandalizam ušao je u upotrebu godine 1794. kad su Vandali učinili velike pljačke i osvajanja. Kvirin, u drugom stihu, je starorimski bog rata, po kome se rimski breg Kvirinal tako zove. Teutonci (5. stih) su prvobitno stanovnici zapadne obale poluostrva Jitland i od ranih historika se pominju kao germansko pleme, čije će ime kasnije postati sinonim za Nemce uopšte; izraz furor Teutonicus označava ratni bes i strahotu. Heneti ili Veneti su bili susedni narod Germana istočno od Visle. Ovo im je od 1. veka nove ere prošireno i na Slovene, koji ga, međutim, nisu nikada za svoje saplemenike upotrebljavali. Neki etimolozi misle da nemačko Wenden potiče od latinskog Veneti. Sarmati su narod koji je u rimsko doba živeo istočno od Visle, severno od Karpata i u Dakiji. U Srednjem veku je ovo ime prošireno i na Slovene, uključujući i Lužičke Srbe. Skiti: skupno ime za plemena koja su u starini živela na Crnom moru, Donu, Dnjepru i Dunavu. Tvrđava strma (7. stih) je Ortenburg u Baucenu. Spreja (lat. Sprea, nem. Spree), Havel (lat. Havelus, nem. Havel) i Elba (lat. Albis, nem. Elbe, kod nas i Laba) su poznate reke evropske. Stadij (lat. stadium, grč. stadion) je mera za dužinu od dvesta metara.

Ime reke Spreje potiče od latinskoga glagola sperno, prezirati, udaljavati, ne hajati, pa i graničiti (uz stih 8).