Beno Budar

Iz njenog dnevnika

Danas sam se jako zaprepastila. Posle pola godine uspešnog ćutanja posetio me Helmut, onaj podli đavo. Ulagivao mi se s bočicom "Mon cherry". Najradije bili mu je razbila o glavu. Razume se da. je nisam uzela.

Ima nekakvu praksu ovde na univerzitetu, nadam se ne suviše dugu. Ne želim više ni da ga vidim. Najpre je kao student kod mene žderao i flertovao, napravio mi dete zbog čega me je otac isterao na ulicu iz roditeljske kuće i posle svega kapitulirao, pobegao a ostavio mene. Oh, vi muškarci! Nekad ste nemoguće. Šta je za vas ljubav? Ništa. Laž. Zadovoljenje egoizma! A sad, želi opet da mi se udvara? E, neće!

Jozef je sasvim drukčiji. Ponekad je malo nezgrapan i pomalo jak kao slon ali zato je iskren i čovek bez velikog ulagivanja, cifranja. Neću nikad zaboraviti kako mi je onda u velikoj nevolji pomogao i našao sobicu u gradu kod neke daleke tetke kad me je otac isterao a Helmut mene i moje poverenje u vernost i ljubav tako podlo slomio da bih se najradije htela osvetiti, osvetiti celom muškom rodu zbog večnog neverstva i laži. A to sam baš posle toga i počela da radim...

A onda mi je Jozef pritekao u pomoć. Ne samo da mi je okrečio sobicu, u kojoj sa Danijelkom stanujemo, već i moje unutrašnje shvatanje. Baš se u mene zaljubio. A trudila sam se... Najpre samo onako. Bilo je sa njim zanimljivo.

Posle nekog vremena i Danijel je zavoleo Jozefa, smejao se na njega i cičao od radosti, gukali su jedan drugome - pri tome su se u menu rodila nekakva osećanja za toga čoveka. Više nisam nikako mogla da ga, kao druge muškarce, jednostavno lažem gledajući mu u oči. Bilo mi je ipak teško da prema njemu budem neiskrena i zbog Daniela. Inače nisam htela više da se čvrsto vežem. Dosta mi je od Helmuta. Imam sina, neću bili sama. A tako glupog ljubavnika ipak lako možeš naći kad je potrebno... Uopšte, ne zavisiš i ne bojiš se da će te jednog dana ostaviti.

Šta sad da radim s Jozefom?

25. aprila

Ove nedelje imam jutarnju smenu. Opet sam spavala kod Jozefa u B. Za vreme podnevne pauze otišla sam kod njega u halu trinaest. Ovog puta sam ja njega čekala posle rada. Bili smo ranije završili u kuhinji. On bi i tako čekao mene.

Otišli smo u grad da kupujemo. Našli smo lonac i pantalonice za moga Daniela. Večerali smo u gostionici, onda smo gledali nameštaj. Moram priznati: Imamo isti apetit.

Otišli smo dalje u Novo Mesto i kod kioska popili flašu piva. Bila sam sasvim malo podnapita ali od togu posle čovek bolje spava.

5. maja.

Jutros su mi iz jaslica telefonirali i rekli da je moj Danijel dobio grip i da moram odmah da vodim lekaru. Iz fabrike su me pustili i ja sam otišla u Novo Mesto lekaru.

Posle podne oko četiri dođe Jozef. Bio je nekako drukčiji nego inače. Meni je odmah palo u oči da ni trenutak ne skida pogled s mene. Ljubio me s čežnjom u usta i vrat, ali me to u početku nije privlačilo. Posle je na svim talasima na mome radiju tražio dobru muziku. Rado idem s njim na igranke zato što igra tako osećajno i temperamentno.

Odjednom je iz torbe izvadio bocu "Hemusa". Nazdravili smo jedno drugom. Vino mi je prijalo i Jozef mi ponovo nasu. Posle treće čaše stavi na sto stari zlatan prsten i iskrivljen zlatni broš svoje babe. Nisam razumela šta to treba da znači.

"Od toga ćemo dati da nam se naprave prstenovi. Hoćeš li, mogli bismo se sledeće subote veriti?" Jozef me milovao. Ja se naježih. Istovremeno sam osećala kako sve više crvenim u licu. Bila sam crvena kao retko kad. Još samo znam da me je Jozef sasvim lako podigao. Doneo me na kanabe i tamo ispismo poslednje kapi vina. Bila sam veoma srećna.

Uveče se oko jedanaest probudih iz rajskih snova. Izdaleka čuh plačni glas sinovljev. Bila sam zaboravila da ga previjem. Sad je, razume se, postelja bila mokra. Sve sam uredila, umirila dete i stavila ga opet u posteljicu.

U ovoj situaciji ledena voda mi je bila najbolji lek. Vraćajući se u kuhinju, spazih sebe u velikom ogledalu u spavaćoj sobi. Morala sam ne želeći da se zaustavim i porazgovaram s njim. Takvu sam naviku imala u detinjstvu a činila sam to i kasnije kad bih bila mnogo srećna ili mnogo tužna. S tom osobom u ogledalu sam se najbolje slagala - u tuzi i u radosti.

Ovoga puta sam bila veoma srećna. I osoba u ogledalu bila je veoma srećna. Videla sam svoje oči, izgledale su plavlje nego obično. Očešljah se. U donjem rublju mi je bilo zima. Uzeh iz ormana moje nove široke pantalone. Da, na takav dan treba da sam lepa. Na tesnoj šarenoj bluzi otkopčah gornje dugme. Disala sam lakše... A raspuštena kosa je danas naročito meko padala na ramena.

Vratih se u dnevnu sobu. Jozef je ležao potrbuške i lako hrkao. Pripivši se kradom uz njega, osećala sam njegov miris, njegovo toplo telo. Legoh. Na to se on probudi. Sede. Kad me spazi, uzdahnu duboko i nežno me pomilova.

Ja sam odjednom zaželela vina i igre, igranje bez kraja. Jozef pogodi moju želju.

Otišli smo u omladinski bar "Kosmos". Usput je već bilo dosta hladno. Pripismo se jedno uz drugo.

Odjednom i sasvim blizu čuh pomati glas: "Dobro veče, Anja". Osvrnuh se. Istina. Manfred. Moj najdraži ljubavnik iz divljih i nestalnih dana. Stajala sam kao skamenjena.

Ispustih Jozefovu ruku i priđoh korak bliže Manfredu. Ponovo me opi prijatan miris njegove vode za brijanje koja mu je služila neki put da uredi svoju punu crnu bradu. Osetih njegovu toplu žuljevitu ruku kad mi čvrsto steže moju. Malić na njegovoj ruci bio je savijen i dodirivao mi je dlan, što je nekad bio naš naročiti znak. Nekad sam to sama činila a sad on prvi iskoristi to, on, Manfred. Tako sam se radovala tom susretu i osetih da ga ipak još uvek volim. - Imala sam nejasno osećanje koje me je cele večeri držalo. Bilo mi je kao da mi neko u jedan mah na dve strane okreće srce.

Sve troje smo pili te večeri samo pivo ali i ono mi brzo uđe u glavu.

Manfred mi u pogodnom trenutku priznade da me još uvek voli i da će Jozefa izbiti ako me se još jednom dotakne. Zbog toga sam bila vrlo tužna i počeh da plačem. Sada osetih najednom da volim Manfreda i da sam načinila veliku grešku što hoću da se venčam za Jozefa.

Jozef je to brzo opazio jer me sasvim otvoreno zapita da li želim da idem opet s Manfredom. Ako hoću, treba da mu kažem. On bi se onda povukao.

Ne znam da li je Jozef to samo onako rekao jer je malo popio, ili je to ozbiljno mislio. Nisam mogla da mu jednostavno kažem da volim Manfreda i da bih radije bila s njim. Znam da bi time nanela bol Jozefu i mome sinčiću.

Sva sam bila bespomoćna. Razum mi je govorio da je možda bolje ako ostanem s njim, Jozefom, a sem toga volim i njega! Ali ne mogu da zamislim da će on celoga života takav biti prema meni kao sada. Sada on još govori "ne" ili "da" jer me mnogo voli. Ali posle nekoliko godina braka to može sasvim drukčije da bude. A ja ne želim da život provedem u braku u kome muž ženu vara ili, kasnije, možda bije. Takav kakav je Jozef sad, htela bih da ga imam. Ali Helmut je isto tako na početku. bio dobar a posle...

Tačno rečeno, moja osećanja prema Jozefu još su mi bila nejasna. Čas verujem da ga volim a posle se ispreči nešto što me strašno tera da sumnjam. I zato zaista ne znam da li je dobro što ću se udati za Jozefa. Ali tu mi niko ne može pomoći, treba sama da odlučim. To znam. Ali šta da radim sad?

S Manfredom je sasvim drukčije. Kad je on uza me sve je kao u snu beskrajno lepo. Razišla sam se s njim zato što sam bila čvrsto uverena da volim Jozefa.

Drugi put mi se čini da Jozefa volim što je u stanju da mi pruža ono što od čoveka tražim i što mi je potrebno.

Sve me to žalosti jer znam da me Jozef zaista voli. Ali šta to vredi kad nisam uverena da ja njega volim...

Posle sve troje odemo još kod mene. Jozef je pomagao Manfredu da se penje po gromovodu, da ne bi morali kroz sobicu tete Kirps. Kako je Manfred prešao, zagonetno mi je jer je bio pijan kao zemlja.

Kod mene su obojica popili još pola boce votke a ostatak je Manfred odneo svojoj kući. Viseći na gromovodu još jednom me pijano poljubi a ja sam želela da budem daleko od svega toga.

Zatim sam legla. Jozef je spavao pored mene.

16. maj

Jozef je prespavao vreme polaska na posuo. Telefonirao je u fabriku i uzeo jedan dan od odmora. Pre podne smo otišli u grad, hteli smo u Omladinski komitet, ali, je tamo bilo zatvoreno. Kupili smo nešto za jelo i vratili se opet kući.

Kod kuće sam metnula krompire da se kuvaju. Hteli smo ranije da ručamo. Legli snio na kanabe, pričali - i tako zaspali. Gospoda Kirps lupala je u vrata i zvala tako da smo se probudili. Sav stan je đavolski smrdeo. Izgoreli krompiri! Od njih nije bilo ništa ostalo u loncu sem crno dno.

Jozef i ja smo spavali od dva pa sve do pet.

Posle toga je Jozef otišao u grad, hteo je da ode u banku za novac, a uveče nije mislio da dođe. Zbog toga sam bila malo ljuta.

Uveče sam se igrala s mojim mališanom, zatim sam ga stavila u postelju i napisala nekoliko pisama. Odjednom je zazvonilo, mislila sam da je Jozef. Radovala sam se ali mi savest nije bila čista. Kad sam širom otvorila vrata, stajao je predamnom Manfred. Nisam znala šta da kažem. On uđe. Razgovarali smo, pili smo kolu s votkom. I opet mi je rekao da me još uvek voli i da ne može da me zaboravi. Zato je cele nedelje pio.

Ukratko, otišli smo u "Kosmos" na igranku. A posle opet kod mene. I išla sam s njim, ipak s njim, prilepivši se uz njega kao uz jak magnet pun osećanja.

Zatim smo "razgovarali" sve do pola dva noću pa sam počela sasvim da sumnjam da li je istina da ću se sutra veriti za Jozefa.

17. maj

Danas sam spavala sve do devet, malome sam dala nešto da jede i otišla u grad da kupujem. Posle ručka sam malo legla i spavala do pola četiri. Bože moj, toliko dugo! Brzo sam ustala, trebalo je da uskoro dodu Jozef i Eči a oko pola pet još Ala, Ečin prijatelj. Na brzinu sam stavila sendviče na tanjir. Bilo je već tri četvrti na pet - a još niko nije došao.

Po glavi mi se motalo da li je zaista potrebno veriti se.

Kako je sve ludo...

Zatim sam pogledala kroz prozor i videla Jozefa i Eči kako dolaze. Mnogo sam se obradovala. Bilo mi je vrućina.

Kada je Jozef otišao da rezerviše mesta u "Kosmosu" ja sam sve ispričala Eči. Ona je smatrala da treba da ostanem s Jozefom jer je on zaista dobar čovek i otac Danijelku.

Jozef se uskoro vratio, putem je sreo Alu, i rekao da u kafani nema ni jednog slobodnog stola. Onda smo pili kod kuće kolu s votkom i zajedno večerali. Zatim smo otvorili flašu vina, napunili čaše i jedno drugome stavili prstenje na ruke.

Imala sam pri tom čudan osećaj.

U pola osam smo sve četvoro otišli u grad. U "Kosmosu", razume se, nismo dobili mesta, otišli smo u centar, kod "Trokadera" je već bilo zatvoreno a Gradska kafana je bila prepuna. Na kraju smo otišli u "Varnu". Tamo je Jozef morao posle tri četvrti sata čekanja otići kelneru i ljubazno ga zamoliti da nas posluži.

Popili smo bocu sekta, zatim još jednu a između toga, za promenu, bocu votke. U pola dvanaest smo hteli u "Trokadero" ali smo se posle predomislili. U gradskoj kafani smo kupili još bocu sekta i taksijem otišli u B.

Jozef i ja smo otišli u njegovu sobu. Tamo smo otvorili bocu sekta. Šta se posle dogodilo, bilo je divno. Ipak je s Jozefom divno. S celom ljubavi sam mu se dala...

Ali sad, kad ovo pišem, ponovo se bojim da će i on biti tako grub i lažljiv kao Helmut. Možda to ja samo izmišljam u svojoj glavi? U svakom slučaju bila sam tada srećna s Jozefom. Samo nešto s moje strane treba da se izmeni: ne smem više da budem prema njemu tako tla.

Jozef je noćas bio čudno ushićen. Poprskao me sektom i posle ga lizao. A ja sam prosto htela da se penjem uza zid koliko me je to golicalo. Sa njim je jednostavno mnogo lepo.

Zatim su rupili u sobu Eči i Ata, šetali su se po noći, pa smo zajedno popili preostali sekt...

U pola četiri onaj šofer trebalo je da dođe po nas, ali mi smo sve četvoro zaspali - i to vreme prespavali.

18. maja

Probudila sam se u pola sedam i kroz celo telo mi prođe odjednom: Trebalo je da nahranim moga Danijela u pet. Probudih naglo Jozefa, bila sam sva ljuta iako on nije ni za šta bio kriv. Požurismo na tramvaj i vratismo se u grad. Moj sin je plakao i zvao i plakao promuklo već ko zna kako dugo, sav se izgrebao po licu i bio oznojen. Odmah sam ga uzela u ruke i umirila. Bila sam na sebe ljuta i sama bih sebe istukla zbog takve lakomislenosti.

Posle smo razgovarali s gospođom Kirps koja je bila čula maloga da plače i mnogo se zbog toga brinula. Odmah sam joj predstavila Jozefa kao mog verenika. Ja sad i ne mislim da je ona rđava. Čovek samo treba da zna kako s njom da se ponaša. Drugi put ću joj dati ključ od moje sobe. Drugi put će biti drukčije - a Danijela nikad više neću ostaviti samoga.

Oko podne sam skuvala ručak a Jozef je posle ručka otišao na popodnevnu smenu. Ja sam se sa svojim sinom šetala kako i priliči majci. Dečak je slatko spavao. Kroz glavu mi je prolazilo da mora biti divno imati voljenog verenika i dobrog oca svoga deteta.

Uveče sam čitala sve do devet a onda legla da spavam.

19. maja

Baka se mnogo obradovala kad je videla mene i Danijela. Kaže da je mnogo narastao. Pričali smo zatim o svačemu.

Uveče u šest otišli smo vozom kući. U vozu sam srela Maci ,s kojom sam nekad išla u školu. I kako već biva posle takog dugog rastanka, imale smo mnogo da pričamo.

Kad smo sin i ja doputovali u S. odjednom sam jako želela da razgovaram s Manfredom. Htela sam da mu najzad sve kažem, sasvim otvoreno. I to da ćemo ostati prijatelji i ništa više. To više nije smelo da ostane u meni. Tako bih čini mi se izgorela unutra. A to boli, jako boli.

Sa sinom sam otišla pravo Manfredu ali on nije bio kod kuće. Onda smo otišli kući, ostavila sam sina pošto sam mu dala da jede, uspavala ga, a ja brzo otrčala u "Kosmos". Nije moglo drukčije ni biti, u pivnici je sedeo on.

Popili smo dva piva i malu rakiju i otišli kod. njega. Ne znam ni sama zašto sam s njim odmah legla. Pivo ili rakija? Ili njegove tužne oči Zato što sam se verila? Ne znam...

Bili smo sami, radio je svirao, pili smo kolu s votkom, zapalili cigarete i ležali zajedno u krevetu...

Tako sam uza sve to prvi put osetila da prema Manfredu ne osećam kao nekad. Ovo prazno i površno voljenje došlo mi je do guše. Njegovo "ja te mnogo volim" je laž. Osećam to.

Kod kuće sam brzo zaspala. U snu su mi se plele misli u kojima sam se stidela pred Jozefom. "To ne sme nikad doznati jer bi zbog toga bio vrlo, vrlo tužan... čvrsto sam sebi obećala.

23. maja

Danas je Jozef kupio Danijelu dečju ogradicu. Kakvo veselje! Sad naš sinčić može u tom da se igra, inače smo stalno na njega morali da pazimo da ne izvuče nešto iz ormana ili gurne u usta, ili negde nezgodno padne. Jozef je zaista divan. To najbolje oseća Danijel jer je on prvi koga pri povratku s posla pozdravi svojim "tata". Treba se nadati da ga Jozef neće suviše razmaziti.

Sad je Jozef s nekim prijateljem otišao da zida. To se vrlo dobro plaća, hoćemo uskoro da kupimo Trabanta koji nam je tako potreban. Ala će se i Danijel radovali!

Dolazio je Manfred. Kao da je čuo da Jozef nije tu. Sigurno je opet nešto hteo od mene. Ju sam najzad tako jasno rekla svoje mišljenje da sam se sama čudila svojoj hrabrosti. Nisam ni znala da mogu biti tako stroga. U prvom momentu je bio tako zbunjen da je gledao u mene kao tele u šarena vrata. Ali posle toga je bio tako grub i počeo mi pretiti du će reći Jozefu sve što je između nas bilo. A tad sam se toliko naljutila na njega da sam mu opalila jedan šamar i zalupila za njim vrata. Sigurno više neće doći. Ovo treba da bude kraj među nama, užasno.

Sutra dnevniče, dalje. Ide Jozef...

25. maja

Dnevniče, ovo je moj najcrnji dan na tvom belom listu.

Danas posle podne Jozef se vratio s posla i naredio mi da mu vratim verenički prsten. Branila sam se, molila, plakala. Ništa nije pomoglo.

Manfred mu je sve ispričao, svakako iz osvete što sam mu prvi put prekjuče rekla ne. Ovoga arogantnog bezobrazluka i lažljivca neću više ni da vidim. Samo: mnogo mi je žao Jozefa. Tako je skroman i iskren čovek, krotak kao ovčica. Zaista nisam računala da će odjednom prema meni biti tako surov i napustiti me. Kako ću to sve objasniti mome sinčiću koji toliko voli "tatu"? Otkud mu mogu reći da je za sve krivu mama. Tvoja Anja.

Ah, vi muškarci!