Jakub Bart Ćišinski

Glasovi iz Lužica Lužičkim Srbima

Ozelene samo oni listovi i zablistaju oni cvetovi i sazru oni plodovi, što ih samo stablo istera i nahrani dobrom hranom. I najlepši ružin izdanak bi izumro na lipi. Ne uspeva svaka biljka na ma kojem tlu.

Podmlađivanje našeg jezika, naše književnosti mora se napajati iz jednog životnog izvora - samog naroda. A taj izvor izbija u pesmama, bajkama i izrekama naroda. Tu se ogleda mišljenje i osećanje čitavog naroda, jer su oni besprekorna kapija nacionalnog karaktera. Neka svaki pisac studira ovu živu gramatiku, neka je dotle studira dok ne usvoji taj duh, duh nepatvorenog lužičkosrpskog, a tada će postati misli i ideje, koje prerastaju njegov duh, lužičkosrpske i njegovi spisi živi izraz nacionalnog karaktera.