Предговор

Књижевни језик, књижевност и култура Лужичких Срба имају дугу и богату традицију по којој Лужички Срби стоје испред неких од њих бројнијих словенских и несловенских народа иако им је историја била понајмање наклоњена, или управо зато.

У више славистичких средина негују се сорабистичка истраживања и постоје сорабистичке универзитетске студије. У српској славистици, на жалост, још није тако. На Универзитету у Београду студенти славистике основна знања о лужичкосрпском језику, односно о његовим двема варијантама, и књижевности на том језику стичу у оквиру предмета Увод у славистику, што је, разуме се, прилика да се добију само елементарне информације и упутства за даље самостално читање.

Библиографија која се у овом Уводу у сорабистику... доноси сведочи да је интересовање за Лужичке Србе на српском језичком подручју веће него што то може да изгледа на први поглед. Ту има и преведених научних радова истакнутих Лужичких Срба, али и научних истраживања српских слависта, као и публицистичких радова. Посебно је велики допринос српској сорабистици дала однедавно почивша др Нада Ђорђевић, која је сама објавила преко шездесет чланака и приказа у различитим часописима на српском језику, али и на другим језицима, нпр. на лужичкосрпском и македонском.

Овај Увод у сорабистику: хрестоматија за српске слависте треба да попуни недостатак одговарајуће пропедеутичке литературе на српском језику. Читаоци сада, захваљујући програму српске културе на Интернету "Растко", добијају краћу, дигиталну верзију Увода. У сарадњи са славистима и сорабистима из Будишина у току је рад на широј верзији Увода која би требало да има облик класичне штампане публикације.

У међувремену посетиоци програма српске културе на Интернету "Растко" доста корисних знања о Лужичким Србима могу добити из овог Увода у сорабистику..., првој књизи такве намене и структуре не само у српској славистици него и у славистици уопште.

Приређивач овај Увод објављује у уверењу да ће се неко од садашњих читалаца ове публикације трајније заинтересовати за сорабистичке студије. Али ако Увод допринесе да се нечија знања о предмету Увода бар мало прошире и продубе, може се сматрати да је објављивање Увода било достигло свој циљ.

Грађа за ову хрестоматију скупљена је у Народној библиотеци Србије умногоме захваљујући предусретљивости сарадника Референсног одељења, за шта им је приређивач захвалан