|
          |
Branislava StojanovićPOLONISTIKA NA INTERNETUPrvobitna verzija članka objavljena je u časopisu: Filološki pregled, XXVII 2000 I.Nema sumnje da je Internet izmenio sistem razmene informacija, umnogome je ubrzao i postao u mnogo čemu nezamenljiv. To je još jedan vid komunikacije u koji se uključuje sve veći broj ljudi, pa tako i onih koji se na različite načine bave književnošću.Ovde neće biti reči o amaterskim pokušajima da se preko Interneta najlakše dođe do čitalaca, nego o već potvrđenim vrednostima poljske književnosti, koje entuzijasti unose u kompjuter i šalju na mrežu da bi na taj način poljski umetnički tekst postao dostupan svim korisnicima Interneta, ma gde se u svetu nalazili. Ukratko će biti predstavljeni svi pronađeni sajtovi na poljskom jeziku koji bi mogli biti od koristi u učenju i proučavanju poljskog jezika i književnosti, njihov sadržaj i kvalitet.* Jedini sa jasnom koncepcijom jeste projekat pod nazivom Literatura polska – arcydzieła (1) koji uređuje Marek Adamjec, profesor sa Univerziteta u Gdanjsku. Njegova kolekcija nudi veliki broj naslova od preko 50 pisaca, a obuhvata period od najstarijih vremena pa do 1939. godine. Osim romana i zbirki poezije, tu su i publicistička dela pojedinih pisaca, memoari ili pisma. Tekstovi su dati u hronološkom i alfabetskom nizu, bez ikakvih književnoistorijskih napomena, ali u planu su biografske beleške o zastupljenim piscima. Za ostale kolekcije reklo bi se da nisu plod planskog predstavljanja poljske književnosti: naprosto grupa ljudi ili pojedinac u svoju zbirku unose ono što im po svom nahođenju šalju entuzijasti sa svih strana sveta. Takva je, na primer, takođe obimna zbirka pod nazivom Wiersze na co dzień i od święta (2) koju je sakupio Maćej Jakubovski, kako sâm objašnjava, po uzoru na pomenuti sajt iz Gdanjska. Tu je veliki broj pisaca (preko 60) naveden po abecednom redu, a kao jedina informacija o njima pojavljuju se godina rođenja i smrti pisca, eventualno godina nastanka teksta ili naziv zbirke u kojoj je tekst prvi put štampan. Izvor iz koga je preuzet tekst po pravilu nije navođen. Slična je, ali nešto manjeg obima što se tiče poljske književnosti, i Biblioteka Sieciowa (4) koja sadrži veliki broj naslova među kojima ima i istorijsko-političkih spisa, kao i nekih stranih pisaca u prevodu na poljski. Inspiracija im je svakako – projekat Gutenberg koji već godinama prikuplja velika dela svetske književnosti kojima su istekla autorska prava na engleskom jeziku. Neki sajtovi predstavljaju pokušaj da se poljska književnost predstavi hronološki pa su tekstovi raspoređeni po utvrđenim književnoistorijskim epohama (5, 6), a postoji i nekoliko kolekcija knjiga u zip-formatu, koje su pre svega namenjene srednjoškolcima. Raznovrsne privatne kolekcije poljske poezije uglavnom su skromnijeg obima. Kuriozitete predstavljaju neke tematski specijalizovane stranice kao što je sajt pod nazivom Polska Poezja Erotyczna gde će se naći tekstovi koje su napisali Aleksandar Fredro, Stanislav Trembecki ili Tadeuš Boj Želenjski. Postoji i takva stranica koja se specifično bavi prošlošću, pa sadrži i – Komunistyczne liryki – nekoliko pesama Vladislava Bronjevskog, Adama Važika, Vislave Šimborske i drugih, a to je zapravo samo deo sajta pod nazivom Propaganda komunistyczna, gde se između ostalog mogu pročitati i odlomci iz članaka Konvickog, Mrožeka, Kazimježa Brandisa i drugih. Sajt Polskie hymny narodowe (10) uradio je izvesni Zbignjev J. Pasek, ali nažalost, bez poljskih znakova. Osim kratke definicije i izabrane bibliografije, tu su i kratke uvodne beleške o svakoj himni (Bogurodzica u originalu i u prevodu Dejvida Velša, Hymn do miłości Ojczyzny Ignacija Krašickog, Choral Kornela Ujejskog, Hymn Alojzija Felinjskog, Mazurek Dąbrowskiego Juzefa Vibickog, Rota Marije Konopnjicke, Żeby Polska była Polska Jana Pjetšaka). Kratki istorijat, zvanični tekst aktuelne poljske himne, kao i originalni tekst Juzefa Vibickog naći ćemo i na sajtu Polski hymn narodowy. Reprodukcija bibliofilskog primerka knjige Śpiewy narodowe sadrži i note, a zvuk najstarije poljske himne možemo i čuti na snimku koji nam nudi kolekcija Literatura polska – arcydzieła (1). Srednjovekovnoj književnosti trebalo bi da bude posvećen sajt pod nazivom Mediewistyka literacka w Polsce koji za sada ne nudi mnogo ni tekstova ni informacija, ali treba se nadati da će biti uskoro upotpunjen. Iscrpnu bibliografiju starije poljske književnosti (kompletna se može pokupiti zipovana ili u pdf-formatu), kojom su obuhvaćeni srednji vek, renesansa i barok, uradio je Roman Mazurkjevič za studente Pedagoške akademije u Krakovu, sa linkovima za pojedina preporučena dela koja se mogu naći na Internetu. Isti sajt – STAROPOLSKA ON LINE (0) – u poslednje vreme nastoji da ambicioznije pokrije ovu oblast, dopunjavajući izbor većim brojem pisaca, čija su dela žanrovski i hronološki razvrstana i objašnjena. Od najstarijih spomenika za sada je na Internetu dostupna Kronika Polska Anonima Gala u prevodu na poljski sa dva fragmenta na latinskom (0, 1), a hronike Dlugoša i Kadlubeka samo u odlomcima (0, 5). Kazania t.zw. Świętokrzyskie (1, 48) prenosi i Frederik Kortlandt na svom sajtu, ali tu treba pratiti detaljna uputstva za znakove koji su bili problematični za kompjutersku obradu. Po raznim kolekcijama mogu se pronaći i sledeći tekstovi: Bogurodzica – tekst krakowski od 14 strofa (0, 1, 5), starija verzija sa kratkim istorijatom (10; 4) ili sa napomenom "fragment" (6), kao i prevodi na engleski (0, 10), nemački i švedski (1); Lament świętokrzyski /Posluchajcie, bracia miła/ (0, 1, 6, 46), Satyra na leniwych chłopów (0, 1, 4, 6, 46), Rozmowa Mistrza Polikarpa ze śmiercią (1, 4, 5, 46), Wiersz o zachowaniu się przy stole (0, 1, 6, 5, 46), Legenda o świętym Aleksym (0, 1, 4, 5, 6, 46), Dusza z ciała wyleciała (0, 5, 6), Pieśń o Wiklefie Andrzeja Gałki z Dobczyna (1), Skarga umierającego (0, 1, 4, 46), Wiersz o zabiciu Andrzeja Tęczyńskiego (0, 1), Jezus Chrystus, Bóg Człowiek (0, 1), Pirzwa kaźń Tworca naszego (1), Kwiatek czysty, smutnego sierca ucieszenie (0), Krystus z martwych wstał je (0), Zdrow bądź, krolu anjelski (0), Zstałać się rzecz wielmi dziwna... (0), O wszego świata wsztek lud (0), Jezu, synaczku panieński (0), Maryja, czysta Dziewice (0)… i mnogo drugih naslova, kao i brojni prevodi na engleski (0). Književnost renesanse do skoro je bila zastupljena skromnim i uglavnom fragmentarnim izborom tekstova, ali se u međuvremenu pojavilo mnogo novih naslova na sajtu Gdanjskog univerziteta (1), a još više obećavaju iz Krakova (0), na čijem sajtu se mogu naći i hronološki i tematski sređeni linkovi koji upućuju na druge izvore na Internetu. Od Kohanovskog sada se mogu čitati kompletne Treny (0, 1, 46) i Psalterz Dawidów (1, 48), fragmenti dela Odprawa posłów greckich (1, 46), poema Zgoda (0) i Pieśń świętojańska o Sobótce (0, 1, 46); veliki izbor epigrama (Fraszki), psalama i pieśni – preko 150 naslova ukupno (0, 1, 2, 6, 7, 8, 46, 48); od Mikolaja Reja – Żywot człowieka poczciwego u odlomcima iz popularnog izdanja (1, 46), Krótka rozprawa między trzemi osobami (0, 1, 46, 48) i po nekoliko kraćih tekstova (0, 2, 6, 7), kao i Żywot i sprawy Mikołaja Reja Andžeja Tšećeskog (1). Kao remek-dela poljske književnosti nisu izostavljeni ni Rozmowy, które miał król Salomon mądry z Marchołtem grubym a sprosnym – przekład Jana z Koszyczek (1, 5), Carmina Jana Dantišeka (1) i veliki izbor stihova u prevodu Edvina Jendrkjeviča (0), Mikolaja Husovčika – Carmen de statura... Bisontis (Pieśń o żubrze) - fragmenti u prevodu (0, 1), Dworzanin polski Lukaša Gurnickog (1) i Historyja o chwalebnym zmartwychstaniu pańskim Mikolaja iz Vilkovjecka (1); tu su i Rytmy abo Wiersze polskie Mikolaja Sempa Šažinjskog (0, 1, 4) i nekoliko njegovih soneta (2, 5, 6, 16), kompletne Sielanki Šimona Šimonovica (1), a svojevremeno je najavljivan i Nowy karakter polski Jana Janušovskog. Nekoliko pesama Klemensa Janjickog naći će se u različitim zbirkama (0, 5, 6, 46), a sa samo par naslova su predstavljeni Bjernat iz Lublina (0, 6) i Šimon Šimonovic (2, 46). Kazania sejmowe Pjotra Skarge naći ćemo u celini (1) ili samo delove propovedi (5, 46), dok su dela Klemensa Janjickog (Carmina) i traktat O poprawie Rzeczypospolitej Andžeja Friča Modževskog dati u originalu na latinskom (1), a prevod na poljski u odlomcima (0, 1). Neke delove knjige Hžanovskog Historia literatury niepodległej Polski (965-1795) možemo naći u okviru crkvene istorije na sajtu Literatura Chrześcijańska, kao i duže odlomke koji se odnose na Modževskog. U krakovskoj elektronskoj biblioteci Staropolska on-line (0) svakako možemo uskoro očekivati veći broj kritičkih i književnoistorijskih radova, pošto je takva stranica u pripremi, a sajt se gotovo svakodnevno ažurira. Osim toga, ovaj sajt mnoštvom dobro odabranih i sređenih linkova objašnjava kontekst i tradiciju u kojoj je stvarana starija poljska književnost, čime je maksimalno iskorišćena prednost Interneta. Od barokne književnosti možemo naći veliki izbor iz poezije Jana Andžeja Morština (1, 2, 4, 5, 6, 46), Zbignjeva Morština (0, 2, 6, 46), Hjeronima Morština (0), Kaspera Mjaskovskog (0), Kaspera Tvardovskog (0), Kšištofa Opalinjskog (0), Vespazjana Kohovskog (0) i Vaclava Potockog (0, 1, 5, 6, 46), Roksolanki Šimona Zimorovica (1), Setnik rymów duchownych Sebastijana Grabovjeckog (0), manji izbor iz poezije Stanislava Grohovskog (0), Danijela Naborovskog (0, 2, 46), fragmenti iz Pasekovog dela Pamiętniki (0, 5), kao i izbor pisama Jana III Sobjeskog – Listy do Marysieńki (1) i delove enciklopedijskog dela Benedikta Hmjelovskog Nowe Ateny (1). U biblioteci Literatura polska – arcydzieła najavljen je, pored ostalog, i književno-teoretski priručnik De perfecta poesi Maćeja Kazimježa Sarbjevskog, a nedavno se nenajavljeno pojavio izbor iz makabrističke poezije koju je pisao Juzef Baka (1, 2, 46). Od književnosti XVII veka izdvajamo još fragmente anonimnog dela Lament chłopski na pany (6). Među delima XVIII veka na sajtu Gdanjskog univerziteta se nalaze Opis obyczajów za panowania Augusta III Jendžeja Kitoviča (1) i Dziennik podróży Józefa Kopcia (1), a u drugoj zbirci su fragmenti Kolontajevih Anonima listów kilka i Przestrogi dla Polski Stanislava Stašica (5). Za doba prosvetiteljstva nezaobilazan je svakako Ignaci Krašicki, čija su sva važnija dela preneta na Internet: Monachomachia i Antymonachomachia (1, 2, 4, 48), Mikołaja Doświadczyńskiego przypadki (1, 48), Myszeidos pieśni X (2), Hymn do miłości Ojczyzny (2, 10), a izbor basni i satira po raznim kolekcijama broji preko 250 naslova (1, 2, 5, 6, 7, 46, 48). Dok se ne pojavi najavljena komedija Fircyk w zalotach Franćišeka Zablockog, kao remek-dela prosvetiteljstva, možemo da čitamo drame Arlekin Mahomet albo Taradajka latająca istog pisca (1), Powrót posła Julijana Ursina Njemceviča (1, 46, 48) i Cud mniemany czyli Krakowiacy i Górale Vojćeha Boguslavskog (1, 48), kao i poemu Sofiówka Stanislava Trembeckog sa uvodom i objašnjenjima Adama Mickjeviča (1). Inače je lirika ovog perioda slabo zastupljena: od Knjaznjina samo nekoliko pesama (2, 15, 46), od Franćišeka Karpinjskog fragmenti idile Laura i Filon (2, 5, 46), Żale Sarmaty nad grobem Zygmunta Augusta (4) i još dve pesme u kolekciji erotske poezije (7), a od Adama Naruševiča samo tri (7). Uskoro će nam biti dostupna i klasicistička poema Ziemiaństwo polskie Kajetana Kožmjana (1), a od skoro na istom sajtu možemo da čitamo i klasicistički didaktički spev Sztuka rymotwórcza Franćišeka Ksaverija Dmohovskog, delo Marije Virtemberske Malwina, czyli domyślność serca, Śpiewy historyczne Julijana Ursina Njemceviča, kao i prevod romana Rękopis znaleziony w Saragossie Jana Potockog. Romantizam, što se i može očekivati, ima zavidan broj naslova. Adam Mickjevič je zastupljen u svim većim kolekcijama. Naći ćemo veliki izbor iz njegove poezije (1, 5, 2, 46), čuveni spev Pan Tadeusz (1, 2, 4, 5, 46, itd.), Księgi narodu polskiego i pielgrzymstwa polskiego (1, 46, 48), kompletno izdanje dramskog projekta Dziady (II/IV, III). Imamo i jedan pokušaj da se istraži to obilje: članak Aleksandra Vinćoreka Adam Mickiewicz w Internecie. Badania nad cyfrową mickiewiczologią daje nam sve važnije linkove koji se tiču Mickjeviča, a postoji i takav sajt kao što je Projekt "Mickiewicz w sieci", koji daje malu internet-bibliografiju Adama Mickjeviča. Neka dela manjeg obima (Grażyna i Konrad Wallenrod) tu su uzorno predstavljena što se tiče grafičke opreme i obeležavanja stihova sa mogućnošću prebacivanja do određenog mesta u tekstu. Sajt ceo posvećen samo Mickjeviču sadrži opširnu biografiju pisca i takođe veliki broj njegovih dela. Nažalost, retka su kritička izdanja preneta na Internet. Zbog toga se može postaviti pitanje kome su uopšte namenjena. Kako se čini, većina sajtova je napravljena za nekog savremenog Skavinjskog, za usamljenog emigranta koji će čitati “Pana Tadeusza” zagledan u ekran. Valjda zbog toga i ima tako mnogo internet-verzija toga čuvenog poljskog speva, čija se popularnost uvećala najnovijom ekranizacijom Andžeja Vajde. Ipak, od desetak internet-izdanja, samo u jednoj su označeni stihovi brojevima (Pan Tadeusz), ali ta verzija, iako daje mnogo informacija o filmu i spevu (tu su, između ostalog, bibliografija i delovi leksikona likova), ne sadrži kasnije napisan Epilog koji obično drugi sajtovi ne izostavljaju, a još manje Objaśnienia poety (1). Na jednom sajtu možemo videti i mapu Soplicova, tu je i prevod na engleski (by Kenneth R. Mackenzie), ali original bismo morali čitati bez poljskih znakova. I Julijuš Slovacki je predstavljen velikim izborom poezije: preko 300 naslova već se može naći u raznim kolekcijama (2, 5), ali treba najpre pogledati izbor na sajtu Univerziteta u Gdanjsku, jer se već u naslovima i sadržaju mogu uočiti greške, a Kordian je nepotpun – na jednom sajtu nedostaje motto [2], a na drugom przygotowanie [5]. Zato je bolje čitati iz kolekcije Literatura polska – arcydzieła, koja od dela poljskog romantizma sadrži još mnogo naslova: od Slovackog – Beniowski (prvih pet pevanja), Anhelli, Ojciec zadżumionych i Genezis z ducha, od Zigmunta Krasinjskog Nie-Boska komedia i Psalmy przyszłości (zajedno sa odgovorom Julijuša Slovackog), Wiesław Kazimježa Brođinjskog, Pieśń o ziemi naszej Vincentija Pola, Pamiątki Soplicy Henrika Ževuskog, Podania i legendy Lucjana Sjemjenjskog, poema Maria Antonjija Malčevskog, roman Poganka Narcize Žmihovske, studija O literaturze polskiej w wieku dziewiętnastym Mohnackog, roman Stara baśń Kraševskog, Kirgiz Gustava Zjelinjskog, Sędziwój Juzefa Đekonjskog, Zamek kaniowski Severina Goščinskog, Duch od stepu J. B. Zaleskog, poezija Teofila Lenartoviča, izbor Norvidovih stihova i proze, kao i Quidam i Pierścień wielkiej damy, Fredrove drame Zemsta i Pan Jowialski, a najavljene su i njegove Zapiski starucha. Na sajtu Literatura polska arcydzieła nedavno se pojavio izbor stihova Kornela Ujejskog, dok smo ranije osim himne (10), mogli da pronađemo samo nekoliko pesama u antologiji ljubavne poezije (15). Ovaj zavidan spisak naslova može se upotpuniti sa drugih sajtova: naći ćemo još neke romane Kraševskog – Hrabina Cosel (2, 4, 48), Budnik i Jaryna (4), drame Irydion Zigmunta Krasinjskog (46) i još neka dela Julijuša Slovackog – Balladyna (46, 48), Fantazy, Jan Bielecki, Król-Duch, Ksiądz Marek, Lilla Weneda, Maria Stuart, Mazepa, Sen Srebrny Salomei (48), nekoliko Fredrovih komedija (Dożywocie, Mąż i żona, Pan Geldhab, Śluby panieńskie, Wielki człowiek do małych interesów), prozu Trzy po trzy i izbor stihova – preko 150 naslova (2), manji izbor Norvidove lirike (46), a postoji i čitav sajt posvećen njegovom tekstu Bema pamięci żałobny rapsod. Nedavno je Biblioteka narodowa postavila virtuelnu izložbu Norvidovih slika i rukopisa. U reprezentativnoj kolekciji Literatura polska – arcydzieła naći će se nekoliko velikih romana iz razdoblja pozitivizma (realizma): Nad Niemnem Elize Ožeškove, Placówka, Lalka i Faraon Boleslava Prusa, od Sjenkjeviča Quo vadis, Potop i Krzyżacy, ali i duža novela Szkice węglem. Tu su i sve važnije Prusove i Sjenkjevičeve novele, Wspomnienia niebieskiego mundurka Viktora Gomulickog, Sylwety emigracyjne Teodora Tomaša Ježa, Dom otwarty Mihala Baluckog, izbor stihova Felicjana Falenjskog, izbor iz publicistike Aleksandra Svjentohovskog (Liberum veto), kao i iz opusa Marije Konopnjicke i Adama Asnika. Kompletnu „Trilogiju" lako ćemo naći na mnogo drugih adresa, a Biblioteka sieciowa (4) nudi još neke njegove romane: W pustyni i w puszczy, Bez dogmatu, Rodzina Połanieckich, kao i desetak Sjenkjevičevih novela, koliko ih ima i zbirka Maćeja Jakubovskog (2). Na istom sajtu (2) naći će se i po desetak novela Marije Konopnjicke, Elize Ožeškove i Boleslava Prusa kojih nema u drugim kolekcijama, a tu su i Prusova pripovest Powracająca fala i roman Marta Elize Ožeškove. Pripovetka Marije Konopnjicke Ze szkoly tehnički je bolje opremljena: priređivači su se potrudili da tekst ima kratke beleške za pojedine nepoznate reči, koje se pojavljuju dovođenjem miša na mesto zvezdice. Nije zapostavljena ni poezija: više od stotinu pesama Adama Asnika i preko dve stotine Marije Konopnjicke. Njenu poemu Pan Balcer w Brazylii možemo čitati pevanje po pevanje na istom sajtu, mada je bolje pogledati snimak izdanja iz 1910. Asnik i Konopnjicka, kao i mnogi drugi slavni stanovnici Kališa, imaju svoje biografije na sajtu koji su postavili njihovi sugrađani, a tu je i nekoliko Asnikovih pesama. Kao značajan tekst za period Mlade Poljske tu je pre svega rasprava Stanislava Bžozovskog Legenda Młodej Polski (1). Postoji i sajt pod nazivom Dekadenckie teksty, ali tu se mogu naći samo fragmenti teksta Literatura trumien Tadeuša Boja Želenjskog. Odlomci iz istog teksta, kao i iz još nekih, naći će se na još jednoj adresi (Literatura trumien). Nešto malo njegove poezije ima u kolekcijama (2, 5, 46), kao i na sajtu posvećenom Umbertu Eku. Najčuveniji mladopoljski pisac Stanislav Pšibiševski do skoro je na Internetu bio zastupljen samo fragmentima dela Synagoga Szatana, ali isti naslov stoji u planu kolekcije Literatura polska – arcydzieła, kao i Na drogach duszy, a nedavno su se tu pojavili drugi njegovi tekstovi: Confiteor, Requiem aeternam i Nad morzem (1, 48). Posebno je zanimljiv sajt posvećen njegovoj ženi Dagni Juel Pšibiševskoj. Sajt koji je ceo posvećen ovom periodu u književnosti – Koniec wieku, kao izbor iz poljske književnosti daje skroman izbor pesama Kasproviča, Mićinjskog, Stafa, Tetmajera i Zavistovske, a u planu su im i neki manje poznati pesnici. Poezija ovog perioda zastupljena je u gotovo svim kolekcijama, te se sa raznih strana može prikupiti oko 200 Tetmajerovih pesama (1, 2, 46, 47), preko 80 Jana Kasproviča (1, 2, 5, 46), oko 50 pesama Zavistovske (2), a poezija Leopolda Stafa može se pokupiti sa sajta Maćeja Jakubovskog (2), gde je takođe lepo sređeno po zbirkama poezije koje je Staf objavio, bar prvih nekoliko, a cela zbirka samo njegovih pesama broji 325 naslova. Ima bogatih i privatnih kolekcija samo Stafovih pesama, ali i od samo nekoliko naslova. Poezija Tadeuša Mićinskog predstavljena je zbirkom W mroku gwiazd (1), a postoji i privatni sajt sa kratkom uvodnom beleškom o pesniku i prigodnim izborom. Izbor Lesmjanovih pesama broji preko 200 naslova (1, 2), tu su i njegove bajke Przygody Sindbada żeglarza (1), a o njegovoj poeziji časopis Zwoje donosi neke delove iz knjige Marjana Pankovskog (preneto iz londonskog izdanja časopisa Wiadomości), kao i esej Gustava Herlinga-Gruđinskog iz 1948. godine. Nekoliko pesama Vincentija Koraba-Bžozovskog, zajedno sa kratkom uvodnom beleškom o piscu naći će se u internet-časopisu Kursor, dok se članak Katažine Ovčarek pod naslovom Motyw kobiety w sztuce i liryce Młodej Polski može naći u časopisu Arkana – pismo literacko-naukowe. Od Stanislava Vispjanskog možemo čitati drame Warszawianka (2, 48), Wyzwolenie, Noc listopadowa i Wesele, kao i izbor iz njegovog pesničkog opusa (1). Postoji i privatni sajt posvećen ličnosti i delu Vispjanskog, koji prenosi iscrpnu biografiju pisca. Od ostalih dramskih tekstova tu su Moralność pani Dulskiej Gabrijele Zapolske (1) i Swanta Marile Volske. Proza ovog perioda zauzima značajno mesto u gotovo svim kolekcijama. Kao što bi se moglo i očekivati, Rejmontovi romani Chłopi i Ziemia obiecana nalaze se među najvećim delima poljske književnosti (1) i posebno Chłopi na drugom sajtu, ali za sada ništa više od toga. Postoji i nekoliko sajtova posvećenih ovom piscu, ali osim šture bio-bibliografije i nešto malo izvoda iz literature, ni oni ne donose više tekstova ovog pisca. Mnogo bolje je prošao Žeromski. Osim onoga što je uvršteno u remek-dela (romani Przedwiośnie i Popioły, izbor iz pripovedačkog i publicističkog opusa – 12 naslova), zatim tzv. Trylogia nadmorska, spis Snobizm i postęp), od Žeromskog ćemo naći i zipovan tekst romana Ludzie bezdomni zajedno sa anonimnim „predgovorom”, kao i neke duže pripovetke koje se nalaze u manjim kolekcijama – O żołnierzu tułaczu (8, 48) ili Siłaczka sa linkovima za kratke fusnote uz tekst, mada se isti naslovi nalaze i u drugim kolekcijama. Od romana Vaclava Berenta preko Gdanjska možemo da čitamo Żywe kamienie (1), dok časopis Zwoje prenosi kraće odlomke iz romana Ozimina, a tu je i naučno-fantastični roman Ježija Žulavskog Na srebrnym globie (1). Dvadesetogodišnji period između dva svetska rata skromno je predstavljen. U kolekciji Literatura polska – arcydzieła naći ćemo samo dve Vitkacijeve drame (Matka i Szewcy), izbor iz dela Juzefa Čehoviča, kao i Tuvimovu poemu Bal w operze i roman Kariera Nikodema Dyzmy Tadeuša Dolenge-Mostoviča, od nedavno i kritička zapažanja iz 1934. godine o međuratnoj poeziji pod naslovom Słoń wśród porcelany mladopoljskog pisca Karola Ižikovskog, izbor od desetak novela Stefana Grabinjskog i Sklepy cynamonowe Bruna Šulca, a svojevremeno su najavljena na istom sajtu i njegova pisma, kao i širi izbor publicistike tog perioda. Još neke drame Vitkjeviča naći ćemo u drugim kolekcijama: Wariat i zakonnica (2, 5) i Mątwa (2, 5), kao i neke kraće tekstove (12), a fragmenti njegovih teoretskih spisa naći će se na sajtu posvećenom Ludvigu Vitgenštajnu; dok su stranice posebno posvećene Vitkaciju više informativnog karaktera. Biblioteka Sieciowa nekad je nudila kompletan tekst zbirke Sklepy cynamonowe Bruna Šulca, dok Skarbnica literatury polskiej iz njegove druge zbirke daje samo naslovnu pripovetku Sanatorium pod klepsydrą (5), a privatna stranica o Brunu Jasjenjskom može da dopuni veći izbor koji daje kolekcija iz Gdanjska (1). Sajt pod jednostavnim nazivom Julian Tuwim w Internecie postavlja pesnika u širi kontekst: naći će se tu i tekstovi Slonjimskog, Galčinjskog i Česlava Miloša koji su svojom poezijom ulazili u polemiku sa Tuvimom, ali i čuveni cenovnik iz kafane «Pod Pikadorem», alfabetski spisak brojeva ili Figle matematyczne i razni drugi tekstovi, a sve to je propraćeno nekonvencionalnim, ali informativno bogatim, komentarima autora sajta. Julijana Pšiboša je već teže naći na Internetu. Nekoliko predratnih pesama rasuto je na razne strane: Z Tatr (1929) prenosi časopis Zwoje u okviru svog temata; a najzanimljiviji sajt koji je preneo u elektronski vid samo šest pesama iz zbirke Z ponad (1930) u originalnoj grafičkoj formi, već više ne postoji na toj adresi (bio je vezan za sajt o Tuvimu); jedna će se posleratna pesma Oda do turpistów naći na servisu koji se ne bavi samo književnim tekstovima (44), druga kao tematski zanimljiva – Do robotnicy – na sajtu Propaganda komunistyczna, a nekoliko (Lipiec, Notre Dame, Równanie serca, Noc powrotna, Póki my żyjemy, Slowik, Świt kwietniowy) u drugim kolekcijama (2, 46, 49). Jaroslav Ivaškjevič predstavljen je sa ukupno 20-ak pesama, od kojih se nekoliko nalaze i na sajtu Skarbnica (5), a Jakubovski (2) je uvrstio i njegove pripovetke (Kościół w Skaryszewie, Wzlot, Stara cegielnia, Jeżdziec bez głowy, Panny z Wilka, Brzezina, Dziewczyna i gołębie), koje se većinom mogu naći i na sajtu gimnazijske lektire (46), ali i Matka Joanna od Aniołów. Na istom sajtu naći ćemo i prozu Kornela Makušinjskog (2), kao i na sajtu Skarbnica (5), a od Zofje Nalkovske preko Interneta možemo da čitamo samo njen posleratni pripovedački ciklus Medaliony (5). Više stranih sajtova informativno se bavi opusom Vitolda Gombroviča, povezujući ga sa mnogim velikanima svetske književnosti od Pirandela do Borhesa, ali izgleda da za sada ništa od njegovih tekstova nije preneto u originalu na Internet (za Gombroviča je izgleda i dalje veće interesovanje u inostranstvu, pa prevode na engleski nekih njegovih pripovedaka možemo naći u arhivi časopisa Octavo). Pariska Kultura objavila je kratke komentare na temu „Gombrovič posle 30 godina” koje su dali, pored ostalih, Marija Janjon, Ježi Jarocki, Česlav Miloš i Jan Juzef Ščepanjski. Poeziju Marije Pavlikovske-Jasnoževske (preko 400 naslova, uglavnom sređeno po zbirkama koje je objavila) naći ćemo u kolekciji Wiersze na co dzień i od święta (2), a od pesnika koji su objavljivali i posle drugog svetskog rata tu su Kazimjera Ilakovičuvna (100 pesama), Konstanti Ildefons Galčinjski (preko 300 naslova, među kojima je, osim pesama, i izbor iz humorističko-satiričnih ciklusa Listy z fiołkiem i Teatrzyk «Zielona gęś»), Kažimjež Vježinski (preko 200 pesama), Julijan Tuvim (oko 150 naslova i posebno – Kwiaty polskie sa varijantama), Antoni Slonjimski (75 pesama), preko 50 pesama Adama Važika, po 20-ak pesama Jana Lehonja i Vladislava Bronjevskog, a o ovom poslednjem je napravljen i poseban sajt. Ekološki časopis Zielone Brygady preneće i kraći članak pod nazivom Przyroda w poezji Wierzyńskiego koji je napisao Jaroslav Hebel povodom lublinskog izbora pesama Kažimježa Vježinskog iz 1990. godine. Sajt koji predstavlja klasike poljske poezije (6) posebno izdvaja period okupacije (1939-1945) i kao primer donosi samo manji izbor iz poezije Kšištofa Kamila Bačinjskog. Veliki izbor iz njegove poezije (preko 200 naslova) naći će se kod Jakubovskog (2), kao i na sajtu Pegasus (8) – 90 naslova, a postoje i sajtovi posebno posvećeni Bačinjskom, dok je Tadeuš Gajci predstavljen sa samo nekoliko pesama (2). Snimak knjige Antologia poezji polskiej 1939-1945, pariskog izdanja iz 1946, koju je priredio Stanislav Lam, preneo je Roman Antoševski na Internet. Posleratna poezija je rasuta po raznovrsnim antologijama: Česlav Miloš (2, 5, 9, 12, 13, 15, 17, 24, 25, 27, 29), Tadeuš Ruževič (2, 5, 12, 13, 17, 23, 25, 26, 27, 30), Vislava Šimborska (2, 5, 11, 13, 24, 25, 31, 35), Ludvik Ježi Kern (2, 5), Miron Bjaloševski (9, 13, 17), Zbignjev Herbert (2, 5, 6, 11, 25, 32), Malgožata Hilar (2, 14, 23, 26, 31, 36, 37), Stanislav Grohovjak (2, 5, 9, 17, 15, 22, 36, 37), Ježi Harasimovič (2, 9, 15, 20, 36, 37), Halina Posvjatovska (2, 6, 12, 23, 25, 26), Eva Lipska (2, 9), Stanislav Baranjčak (2, 17, 25, 27, 36, 37). Strona Tomasza Lukaszczyka (21) posvećena je nekim “prokletim” pesnicima: Rafalu Vojačeku, Andžeju Bursi i Edvardu Stahuri, te će se tu naći nešto malo poezije ova tri pesnika (bez poljskih znakova), ali i na drugim adresama – Stahura (2, 9, 12, 14, 24, 25, 27), Vojaček (2, 6, 9, 12, 15, 17, 23, 27, 30, 47), Bursa (2, 6, 9, 12, 22, 27, 36, 37). Nekim pesnicima su poštovaoci njihove poezije napravili posebne prezentacije. To su pre svega posleratni poljski nobelovci – Česlav Miloš, ne samo na poljskom, a na jednom sajtu možemo čak čuti Miloša kako čita dve svoje pesme, i Vislava Šimborska (kao i na drugim adresama, ali bez poljskih znakova), takođe sa brojnim prevodima na engleski. Odličan sajt je napravljen i o Mironu Bjaloševskom, ali čini se da je na Internetu najpopularniji Zbignjev Herbert, nedavno (1998) preminuli poljski pesnik: autor jednog zanimljivog sajta je student elektronike, a na sajtu jednog srednjoškolca naći ćemo i tekstove povodom pesnikove smrti. Članak Barbare Ris o Herbertu naći ćemo u časopisu Wiedza i Życie. Magazyn Literacki je takođe tim povodom objavio niz članaka, a tu je i bibliografija. Postoji još jedan sajt samo o Herbertu, ali najveći izbor njegove poezije naći ćemo u kolekciji Wiersze na co dzień i od święta (2): preko 150 naslova, uglavnom raspoređeno po zbirkama. Posleratne poljske proze mnogo manje ima po većim zbirkama: u kolekciji Skarbnica literatury polskiej (5) nalaze se Słoń Slavomira Mrožeka (a Podejrzenie na jednom privatnom sajtu posvećenom jevrejskom pitanju) i Pierwszy krok w chmurach Mareka Hlaska, a ovom poslednjem je posvećeno još nekoliko zasebnih sajtova. O Stanislavu Čiču možemo čitati na jednom privatnom sajtu, a lepo opremljene stranice o Edvardu Stahuri sadrže njegovu biografiju, izbor iz poezije i proze, kao i izabrane odlomke iz dnevnika (i jedan samo na engleskom). Sajt posvećen životu i delu Tadeuša Novaka ima ambiciju da bibliografijom i dužim tekstovima predstavi čitav opus ovog autora. Biblioteka Najmitów daje nam nekoliko naslova iz savremene poljske književnosti, gde između ostalog možemo naći delo Wojna futbolowa Rišarda Kapušćinskog, Stulecie kłamców Valdemara Lisjaka i druge. Nedavno preminulom Gustavu Herlingu-Gruđinskom posvećena je jedna izložba, pa je tim povodom dodato nekoliko stranica na zvaničnom sajtu lublinske biblioteke, nekrolog Kazimježu Brandisu napisao je Marijuš Kubik, a na besplatnim serverima urađeni su sajtovi o Teodoru Parnickom i Valdemaru Lisjaku. Neki veliki projekti upotpunjavaju nedostatak književnoistorijske i kritičke literature na Internetu. Izdavačka kuća FOGRA postavila je na Internet enciklopediju WIEM (Wielka Internetowa Encyklopedia Multimedialna) u kojoj se mogu naći najosnovniji podaci o velikom broju pisaca i istoričara književnosti, kao i o časopisima iz svih perioda. Čak su i odrednice koje se tiču stranih pisaca korisnije polonistima, jer precizno su navedena prva poljska izdanja prevoda ili izvođenja ako je u pitanju dramski tekst, a da se često pri tom ne navode ni sva važnija dela toga pisca. Ukratko su obrađeni i pojmovi iz nauke o književnosti, tako da ova enciklopedija može da dopuni i/ili nadomesti Słownik terminów literackich koji je, obima školskog priručnika i nedovršen, svojevremeno postavljen na Internet, pa kasnije isključen. Kompilacija sastavljena iz različitih izvora i od svih književnih termina koji bi se ticali naučne fantastike, među kojima je veći deo opšteg tipa, naći će se na sajtu izdavačke kuće Fantastyka. pl. Skarbnica literatury polskiej (5) od nedavno sadrži i Przewodnik encyklopedyczny sa odlomcima iz enciklopedijskog priručnika koji je pod tim naslovom 1984. objavljen u izdanju PWN. Osmišljena kao prezentacija svih važnijih živih poljskih pisaca, kao svojevrsni informator, postoji i stranica pod nazivom Polska 2000, a sve povodom sledećeg (ovogodišnjeg) sajma knjiga u Frankfurtu, gde će Poljska imati specijalni status kakav je na prošlogodišnjem sajmu imala Mađarska. Tu nema književnih tekstova, već stranica više funkcioniše kao mini-enciklopedija poljske književnosti: leksikon pisaca (sa bibliografijom svakog od njih), nekoliko kritičkih tekstova, informacije o izdavačima, itd. Sajtovi izdavačkih kuća, kojih ima mnogo, često daju i više informacija u vezi sa naslovima koji su u prodaji preko Interneta. Osim osnovnih kataloških podataka, neki izdavači kao što su Społeczny Instytut Wydawniczy Znak, Wydawnictwo Literackie, Wydawnictwo Książnica ili Czytelnik za svaku knjigu daju kratki informativno-kritički komentar, dok servis Tower Press nudi elektronska izdanja u pdf-formatu po pristupačnim cenama, a izvestan broj naslova i besplatno svim korisnicima koji popunjavanjem upitnika postanu njihovi članovi. Informacije o knjigama koje su u prodaji mogu se dobiti i preko sajta velike varšavske knjižare „Boleslav Prus" (Glówna Ksiegarnia Naukowa im. B. Prusa w Warszawie), čija se baza podataka može pretraživati upisivanjem određenog imena, a postoje i tematski, naslovni i autorski katalozi, gde se mogu naći i detaljnije informacije o izvesnom broju knjiga. Korisna obaveštenja o savremenoj poljskoj književnosti nalaze se na stranici posvećenoj nagradi NIKE, gde se mogu pročitati kratki izvodi iz recenzija nominovanih naslova. Postoji i sajt koji se bavi svim novitetima iz kulture, za njega je vezan i internet-časopis Życie z Książkami koji nam prenosi novinske članke iz raznih novina iz kojih se može mnogo toga saznati o savremenim književnim tokovima, a časopis Latarnik objavljuje recenzije knjiga ne samo poljskih autora. I po internet-izdanjima nekih dnevnih novina (Rzeczpospolita on-line ili Gazeta Wyborcza) kulturne rubrike su posebno klasifikovane. Inače, časopisi i dnevne novine imaju nešto drugačiju prezentaciju na Internetu. Osim ako nisu isključivo elektronska izdanja, retko se mogu pročitati u celosti i najčešće daju samo pregled sadržaja i izbor tekstova, kao što je slučaj sa čuvenim časopisom Odra, ali ima i takvih kao što su Magazyn Literacki, Enigma, ili Tygodnik Powszechny ZWOJE koji uglavnom prenosi tekstove iz starih časopisa i knjiga. Sedište redakcije je u Kanadi, te uglavnom objavljuje tematske brojeve: tako je prvi ovogodišnji broj posvećen Tatrama, pa se tu između ostalog, našlo nešto poezije Asnika, Tetmajera i Kasproviča, kao i čitava mala antologija pod naslovom Kwintesencja Tatr. U arhivi se mogu mogu naći svi tekstovi objavljeni od 1997. do danas, a naslovi su grupisani u tematske celine, što je vrlo zgodno s obzirom da časopis nije usko specijalizovan. Sličan način pretraživanja naći ćemo i u arhivi popularno-naučnog časopisa Wiedza i Życie gde se mogu naći raznovrsni članci ne samo o književnosti i jeziku. Katolička periodična publikacija Opoka prenosi njima zanimljive recenzije iz drugih časopisa i njihova arhiva je takođe tematski pregledna. Mesečnik Forum Akademickie donosi, pored ostalog, i zanimljiv polemički članak Lešeka Šaruge o periodizaciji književnosti. Lingvistička polonistika obimom možda zaostaje za književnom, ali je kvalitetom svakako nadmašuje. U cilju promocije svojih izdanja, izdavačka kuća PWN izbacila je na Internet i posebnu, demo-verziju CD-roma čuvenog rečnika u redakciji Vitolda Doroševskog. Ta verzija ima samo 24 (skenirane) odrednice iz rečnika, od ukupno 125.632 koliko ih ima u 11-tomnom rečniku (sa suplementom), ali tu je čitav leksički korpus, a kako program daje mogućnost ubacivanja beleški za svaku leksikografsku jedinicu, moguće je napraviti mali dvojezični rečnik za internu upotrebu. Nedavno postavljeni Korpus Języka Polskiego Wydawnictwa Naukowego PWN sadrži više hiljada reči obrađenih uglavnom prema novijim tekstovima raznovrsnog tipa (60% je iz poslednjih deset godina) iz knjiga i dnevne štampe, iz kojeg se može videti aktuelni kontekst najfrekventnijih reči, ali i proveriti pravopis. Od ranije imamo na mreži Słownik ortograficzny języka polskiego, u poslednje vreme pojavilo se još nekoliko rečnika u elektronskoj verziji, ali i oni se ne mogu kopirati, već samo pretraživati direktno on line, kao što je Słownik wyrazów obcych Władysława Kopalińskiego, a portal Onet.pl ima posebnu stranicu sa rečnicima (Słowniki), gde se pored dvojezičnih, nalaze i poljski rečnici manjeg obima. Od mnoštva višejezičnih rečnika na Internetu, posebno je zanimljiv Słownik Ukraińsko-Białorusko-Rosyjsko-Polsko-Angielski, sa malim fondom reči, ali koji bi trebalo da dopunjavaju upravo korisnici. Dvojezični (poljsko-engleski) Słownik polskiego slangu online bazira se na korpusu koji je prikupio Maćej Vidavski, autor nekoliko već objavljenih rečnika ovog tipa. Rečnik nije namenjen isključivo strancima, data su samo situaciona objašnjenja na poljskom i engleskom, bez navedenih primera iz kontekstualne upotrebe. Namera autora je bila da ga aktivno dopunjava koristeći se prednostima Interneta, s obzirom na to da je upravo sleng podložan najaktivnijim promenama, ali ista verzija stoji od 1998, kad je postavljen. Pored čisto žargonske leksike, ovaj rečnik sadrži mnoštvo frazeoloških jedinica koji su u svakodnevnoj upotrebi. Postoji i Słownik gwary miejskiej Poznania, nešto uprošćena elektronska verzija ovog rečnika, čije se prvo izdanje pojavilo 1997. u redakciji Monike Gruhmanove i Bogdana Valčaka. Zahvaljujući Arturu Česaku, mladom saradniku Jagjelonskog univerziteta, predstavljena je na Internetu i dijalektologija poljskog jezika. Osim nevelikog rečnika – Słownik gwar orawskich, dati su i izvodi iz najrelevantnije dijalektološke literature, kao i kvestionar za prikupljanje dijalektološkog materijala sa pozivom da se korisnici Interneta na taj način uključe u promociju svojih lokalnih govora. Urađen je i mali Słownik gwary śląskiej koji funkcioniše dvostrano. U pripremi je i većeg obima Słownik gwarowy Śląska, naučni projekat pri Institutu poljske filologije u Opolu, a autori sajta takođe ljubazno pozivaju na saradnju i diskusiju. Još jedan univerzitetski centar ima odličan sajt – Instytut Filologii Polskiej UJ, a mnogi profesori imaju svoje stranice pridružene tim univerzitetskim sajtovima i daju odlomke iz svojih najnovijih radova. Zvanična prezentacija institucionalnih projekata bi mogla najbolje da se odvija upravo na Internetu. U bliskoj budućnosti svakako možemo očekivati da se sve više kvalitetnih sadržaja prebacuje na Internet. Na višestruko zanimljivom sajtu Danka Šipke ne samo što možemo pročitati nekoliko njegovih radova na poljskom i engleskom, već i završne radove studenata serbokroatistike u Poznanju, a mnogi od njih se detaljno bave kontrastivnom analizom poljskog i srpskog/hrvatskog jezika i imaju na stotine stranica dugačke rečničke tabele (frazeoloških ili predloško-padežnih konstrukcija, glagolskih oblika, zanatske leksike) koje se lako pregledaju korišćenjem najprostijih pretraživača u Word-u. Eksperymentalny słownik fleksyjny obuhvata oko 120 hiljada reči koje su kompjuterski obrađene, a kao rezultat daje promene obrađenih odrednica po svim gramatičkim kategorijama, s tim što autori (V. Lubaševski, B. Moskal, P. Pjetras, P. Pisarek, T. Rokicka) upozoravaju da ovakva mašinska obrada podataka može značajno da odstupi u nekim slučajevima od prirodnog jezika. Letnja škola poljskog jezika i kulture iz Ćešina postavila je na svoj sajt i Internet verziju programa za učenje gramatike poljskog jezika – Grampol koji se sastoji od velikog broja gramatičkih vežbi iz fonetike i morfologije, čime je aktivno učenje pravilnih gramatičkih oblika znatno olakšano, a gramatička pravila se posebno mogu čitati na istom sajtu on-line. Za poloniste će takođe biti zanimljiv Postscriptum – kwartalnik szkoły języka i kultury polskiej, gde će se naći mnogo zanimljivih intervjua, književnokritičkih i književnoistorijskih članaka, niz napisa upravo o upotrebi računarske tehnike za učenje i proučavanje poljskog jezika, kao i izveštaji o polonistici u raznim univerzitetskim centrima koje su podneli polaznici kursa. Osim toga, posebno su arhivirani svi tekstovi sa prevodilačkog turnira, gde se mogu naći prevodi poljske poezije na desetak jezika, među kojima su radovi i naših studenata. * Nažalost, elektronske verzije tekstova ne razlikuju se mnogo od štampanih, bar ne one koje se tiču poljske književnosti. Retki su sajtovi na kojima se može naći aktivnije iskorišćen kompjuterski potencijal, a kako i inače nema mnogo kritičkih izdanja tekstova, najviše što se može naći jeste poboljšanje grafičkog dizajna, premda to za čitaoca nema većeg značaja, osim vizuelnog ugođaja. Linkovi su korišćeni jedino za kretanje po tekstu: u prozi – po poglavljima, u dramama – po činovima, a u pesničkim zbirkama – po abecednom redu naslova ili incipita, pri čemu se retko navodi iz kojih zbirki potiču pojedine pesme. Nepouzdanost većine sajtova i dalje će nas vezivati za knjižare i biblioteke, jer će se često naći skraćena verzija teksta bez oznake za izostavljanje, ili se može desiti da se čitav tekst greškom prebaci sa sajta na sajt i pripiše nekom drugom autoru. Elektronska verzija svakog teksta bi trebalo da bude korektnija, ako već postoji mogućnost naknadnog ispravljanja grešaka, čak i posle objavljivanja. I pored najbolje volje i mnogo utrošenih sati, Internet se zapravo ne može nikad do kraja istražiti, jer je to nepregledno polje sa promenljivim adresama. Često se dešava da se isti tekst kasnije pojavi na drugoj adresi, ali je to uglavnom teško pratiti. Od velike pomoći mogu biti tzv. pretraživači, kako oni koji pokrivaju ceo svet, tako i oni koji obuhvataju samo poljske servere (Onet.pl, Interia.pl, Wirtualna Polska, Netoskop, Arena.pl). Bilo je pokušaja da se naprave i internet-katalozi. Jedan od najvećih za poljsku poeziju – Netografia polska i dalje se nalazi na sajtu Romana Antoševskog, ali većina adresa koje on navodi više ne funkcionišu. Sistematizacija važnijih adresa poljske književnosti naći će se i na sajtu Skarbiec literatury on-line, ali i na sajtu Biblioteka Wirtualna, a većina ovde navedenih adresa pronađene su preko linkova koje daje Marek Adamjec na sajtu Przewodnik literacki po Internecie. NAJVAŽNIJE KOLEKCIJE POLJSKE KNJIŽEVNOSTI: (0) STAROPOLSKA ON LINE http://gimnazjum.com.pl/staropolska/index.html (1) Literatura polska arcydzieła http://monika.univ.gda.pl/~literat/books.htm • http://cogito.univ.gda.pl/biblioteka/Wsieci/books.htm (2) Wiersze na co dzień i od święta http://maciek.krakwom.bci.pl/biblteka/index.html • http://spxx.bci.krakow.pl/maciek/biblteka/ • http://biblteka.gim4.krakow.ids.pl/ (3) Polskie Dzieła Literackie http://homepages.ihug.co.nz/~antora/BIBLIOT/BIBLIOT.HTM (4) Biblioteka Sieciowa http://biblioteka.sieciowa.to.jest.to/index2.htm • http://biblioteka.poland.com/ (5) Skarbnica literatury polskiej http://www.literatura.zapis.net.pl/ (6) Stronka kanalu #poezja/klasyka polska http://hermes.zsm.bochnia.pl/poezja/klasyka/klasyka.html (7) Chwasty literatury polskiej http://friko5.onet.pl/po/chwasty/spiswgautorow.html Klub Seksparty – Mniej znana strona literatury polskiej http://www.erotica.pl/9810/opowiadania.html (8) Pegasus http://www.iyp.org/pegasus.html (9) Poezja w sieci http://www.geocities.com/Paris/Rue/9653/toppoets.html (10) Polskie hymny narodowe http://www-personal.engin.umich.edu/~zbigniew/Hymny/index.html (11) Poezja http://www.cis.ksu.edu/~pablo/poezja.html (12) Strona poświęcona poezji http://priv1.onet.pl/wa/marop/ • http://republika.pl/poezje/ (13) Polska literatura http://priv2.onet.pl/kr/miedza/POLLIT.HTM (14) Autolikus http://priv6.onet.pl/war/autolikus/sa.htm (15) Miłość w słowach http://www.milosc.digimer.pl/ (16) Wiersze o miłości http://www.kki.net.pl/poezja/ (17) e-antologia http://priv7.onet.pl/lod/pieklisko/ (18) Polska Poezja Erotyczna http://www.polskiinternet.com/polski/rozr/poezja.htm (19) Biblioteka Najmitów http://www.najmici.org/literatura.htm (20) Sonet – internetowe strony poezji http://www.krakow.pl/WK/PL/kultura/sonet/sonetg1.htm (21) Poeci przeklęci http://members.tripod.com/~szczyk/p11.html (22) POEZJA http://www.rzeszow.medianet.pl/~anetah/poezja/poezja.htm (23) ...O MIŁOŚCI http://www.o-milosci.px.pl/wiersze/spis.html • http://www.o-milosci.px.pl/wiersze/spis.php3 (24) Listy z krainy snów czyli moje ulubione wiersze http://www.bibl.amwaw.edu.pl/kosiaty/wiersze/index.htm (25) WWW Silva Rerum http://republika.pl/abarabasz/indexn.html (26) INTER-RANDKA http://www.interrandka.pl/strona5.htm (27) Świat poezji http://www.ceti.com.pl/~beda/kasia/index1.html (28) Wiersze http://www.free.net.pl/~arthur/wierzymy.htm • http://zeus.polsl.gliwice.pl/~arturban/wierzymy.htm (29) Nie tylko poezja http://republika.pl/szedhar/indexznane.htm (30) Poetycka strona Zefira http://bkstudio.republika.pl/mistrz.html (31) Świat chmurki http://republika.pl/cloudy/slowa-nie-moje.htm (32) Wiersze http://antyk.obta.uw.edu.pl/~ewaj/7.html (33) Poezja polska http://www.poezja-polska.art.pl/ (34) Jeżeli wierzysz - poeci o Bogu i świecie http://www.ee.pw.edu.pl/~szumnyp/wiersze/index.htm (35) W amfiteatrze, pod gwiazdami ... http://www.orbis.pl/~adam/ (36) Wiersze milosne http://www.adam.comax.pl/wiersze.htm (37) Wiersze o miłości http://republika.pl/msiak/wiersze/spis.html (38) Anthologia najpiekniejszej poezji http://republika.pl/abarabasz/anthologia.html (39) Poetyckie porno http://www.republika.pl/wyd11/porno.html (40) SERWIS POETYCKI http://www.republika.pl/mrradzik/index.htm (41) Strona Homera - Radiohead, Doisneau, Exupery, Huxley, Fromm, Blake, Eliot, Stachura, Wojaczek, Jarmusch... http://www.republika.pl/homer_m/ (42) Wydawnictwo Adalex http://www.republika.pl/wyd11/kat.html (43) Wywrotowe teksty - Klasyka poezji http://www.wywrota.pl/teksty/poezja_klasyka.html (44) SSanitarium http://www.ekultura.com/ksiazka.php3, http://www.ekultura.com/wiersze.php3 (45) Biblioteka Proza i poezja wielu znanych autorów http://rysunki.tenet.pl/Biblioteka/spis_ksiazek.htm • http://www.dzieci.best.pl/Biblioteka/spis_ksiazek.htm (46) Biblioteka Licealisty http://www.portal.pl/tpi/run?n=edukacja&p1=150 (47) P O E M A.art.pl http://www.poema.art.pl/show.php3 (48) skarbnica http://skarbnica.of.pl/, lektury http://www.free.of.pl/l/lektury/pliki/lektury.html (49) Serwis polonistyczny – Hamlet http://www.lo1.sandomierz.ids.pl/hamlet/teksty/intro.html (50) Tower Press: Literatura http://www.literatura.net.pl/ / http://www.literatura.co.uk Branislava Stojanović POLISH STUDIES ON THE INTERNET This paper not only lists the electronic publications of the most significant works from Polish literature, but gives them chronologically according to established historical literary periods, giving a critical review of the choice of titles and quality of presentation. Within the framework of the academic research project, Literatura polska – arcydzieła, at the University of Gdańsk, over 100 titles are presented and are compared alongside other sources on the Internet. In its entirety the research represents a special anthology that is continually growing. Through the sites of numerous publishing houses and newspapers, as well as through current presentations of cultural events, such as this year’s Frankfurt Book Fair, it is possible to keep up with contemporary literary currents. Finally, a few of the possibilities for learning Polish over the Internet (an interactive program for learning grammar, word-lists of slang and dialects) are presented, along with several Internet catalogues that were of great help to the author in compiling this research. Ključne reči: poljska književnost, dela, poljski jezik, elektronska izdanja, Internet. |