Саша Недељковић

Дубровачка грађанска музика

Седамдесетих година 19. века деловао је Омладински покрет. Водила се борба против аутономаша на Приморју. После поделе на Србе и Хрвате омладина у Дубровнику определила се да је српска омладина. Од 1880. бечке власти су почеле да отворено шиканирају српску омладину. Српска омладина на Приморју је у августу 1880. заказала збор у Дубровнику. Преко 150 омладинаца је стигло 18. августа 1880. у Дубровник, али су власти у последњем тренутку збор забраниле. Омладинцима није преостало ништа друго него да разгледају старине Дубровника и природне лепоте околице. Збор је требала да увелича музика, што није остварено због забране. Пре Грађанске Музике у Дубровнику постојало је Филармонично друштво које учествовало при свечаним академијама и при представама италијанских оперних друштава које су посећивале Дубровник. Дубровачка музика основана је као музичка секција Дубровачког Радничког Друштва у другој половини 1878. Касније је Музика постала засебно друштво. Њеном оснивању највише је допринео Никша Гради уз помоћ омладине. Музика је побудила велики интерес, па је био велики број уписаних. У првој Управи Музике били су: Јеро Сакаста, Антун Селак, Лука Анђели, Јако Флори, Богдан Берберовић, Влахо Кристовић, Лујо пл. Бизаро, Јако Др. Ђивановић, и Вјекослав Претнер. Приређена је 26 децембра 1878. велика академија за набавку инструмената. Први пут је изашла музика на Госпу Канделору 1879. Била је бурно поздрављена од грађана. Први наступ музике био је у цивилном оделу, музиканти су као знак имали само једнаке капе на глави. Дубровачка музика је на дан свог првог изласка свирала марш „Радо иде Србин у војнике“. Никша Градије о свом трошку набавио униформе за музику. Пошто доприноси чланова нису могли да подмире трошкове, основан је фонд Музике. Да би попунила фонд, омладина је играла на српском језику у Бунићевом позоришту. (1) Тако да је музика била непосредни узрок да се сврши са италијанским представама. Од истакнутих Дубровчана у управи музике били су: Нико Бошковић, др. Влахо Матијевић, Јозо Катић, браћа Бибица, Антун Фабрис, др. Антун и Јеро Пугљези, Матеј Шарић, Перо Баназ, др. Матија Грацић, Јозо Шкрабо, Луко Бона и остали. Дубровчани су били поносни да они одржавају једину српску музику у Аустро–Угарској монархији. Пажња и готовост за пружање материјалне помоћи за фонд Музике довела је до напретка Музике и достизању оне уметничке висине којом су се поносили. Омладинци су учествовали у раду музике као дилетанти и својим залагањем подстицали остале чланове, већином занатлије. Чланови из редова омладине били су: Паво Матијевић, Тонко Зоре, Антун и Франо Шулић, Мирко Дробац, Антоније Бенуси, Антун Крекић, Паво Александри, Нико и Оскар Зглав, Адолф Ракић и други. Када је 1880. престало да постоји Филармонично друштво, музика је формирала оркестар, потребан за друштвене забаве. Музика је имала културнонационални задатак. (2) Музика је деловала као установа са националним задатком да буди, развија, одржава и јача српски полет међу свим Дубровчанима. Аустријске власти су је шиканирале, забрањивале концерте, поједине српске маршеве, свирање у обиласку градских улица и глобиле. Те шикане су изазивале омладину да се више ангажује за одржање музике. Када су у Дубровнику формиране „хрватска“ и „аутономашка“ музика, грађани су српску музику звали „стара Музика“. У свом говору на свечаној академији поводом педесетогодишњице Дубровачке Грађанске Музике 15.12.1928. Кристо Доминковић истакао је: „Ко се од нас старијих не сјећа оног одушевљења у неким приликама, када би цио град поврвио за „старом“ Музиком, да јој одушевљено кличе, вичући да свира омиљеле маршеве број 18 и 15, а што је значило: „Радо иде Србин у војнике“ и „Весела је Србадија?“. ... ... Она је била она снага која нас је заносила, јачала, одржавала напред гонила. Уз њене звуке некако смо се осјећали као заштићени и испред власти и испред противника“. (3)

Капелници Музике били су: Гросман, Јирка, Пиколини, Петрарца, Фрамонтана, Мајер и Иво Чижек. Чижек је био капелник пуних 30 година до 1925. Он је допринео да музика са уметничке стране достигне ону висину, која је била завидна, што су и странци признавали, кад су слушали њено складно извођење тешких музичких композиција. Приликом прославе седамдесетог рођендана Мо Ива Чижека у листу „Дубровник“ 1937. истакнуто је: „Име г. Чижека уско је везано са предратним политичким животом у Дубровнику. Као капелник Српске музике, није се испољавао само са ваљаношћу и трудом да Српска музика постигне ону високу умјетничку висину коју је доиста и постигла до завидности, већ је као њен капелник, морао да заједно са многим Србима Дубровчанима, нарочито Србима католицима, окуси разне шикане ондашњих аустријских власти. Али га то никад није омело да попусти у своме труду и настојању око напретка ове српске установе, која је, у оно доба, осим свог умјетничког смисла вршила са успјехом и задатак подржавања и буђења народне свијести, коју су са свих страна угрожавали.“ (4) Музика је прославила своју 25 годишњицу 3. маја 1903. у Бондином позоришту. Приређена је академија са игранком. Прослава је привукла велико мноштво грађана а посебно Србе Дубровчане. (5) Друштво „Српска Зора". помагало је рад српске музике у Дубровнику (Дубровачка Грађанска музика). У част оснивања Матице српске у Дубровнику 1 августа 1909. Музика је приредила концерт. На програму су били: 1. Чижек марш „Српска дубровачка омладина“, 2. Бродил „Из Ниша и околице“, 3. Чижек „Српска рапсодија“, 4. Чижек „Вијенац српскијех пјесама“, 5. Станковић „Радо иде Србин у војнике“. (6) Члан друштва Душан Силни Јован Л. Перовић спевао је песму Душановка а музику за песму (марш) компоновао је Иван витез Чижек, капелник српске музике у Дубровнику. (7)

Дубровник је захватило одушевљење због победа Српске војске у балканским ратовима. У свом говору на свечаној академији поводом педесетогодишњице Дубровачке Грађанске Музике 15.12.1928. Кристо Доминковић подсетио је: „ ... да сјети оног одушевљења, заноса и неког чудног предосјећања брзог ослобођења, када је цио Дубровник, предвођен нашом „старом“ Музиком, славио победе балканског рата и пад Битоља.“ Приликом прослављања победа у балканском рату Дубровачка Грађанска Музика је свирала Чижеков марш „Весела Србадија“. (8)

Први Слет Српске соколске жупе на Приморју одржан је 12.10. 1913. у Дубровнику. Слет је почео поворком из Дубровника ка вјежбалишту у Грушком пољу. Поворку је предводила Дубровачка Грађанска музика. (9)

У Првом светском рату аустријске власти су забраниле Дубровачку Грађанску музику и конфисковале сву њену имовину. (10) Упркос томе српска војска је 13. новембра 1918. уз свирање Српске грађанске музике ушла у Дубровник. (11)

На дубровачком војничком гробљу 9. фебруара 1920. био је покопан Тома Пољак, добровољац из Америке. Спровод је био величанствен. Сви добровољци из Дубровника учествовали су у спроводу. Соколско друштво Дубровник корпоративно је испратио бившег соколског старосту, као и део гарнизона са официрима на челу. Добровољци и соколи послали су венце. Спровод су увеличали Дубровачка Грађанска Музика и Омладински пјевачки клуб. Музика је свирала приликом свечаног испраћаја добровољаца 23. фебруара 1920. (12)

Дубровачка Грађанска Музика је следећи своју националну мисију наступала изван Дубровника. Приликом народних свечаности наступала је по селима Дубровачке околине, по Боки Которској, Црној Гори, Далмацији, Херцеговини и Босни. Приликом прославе пробоја Солунског фронта у Београду 7. октобра 1928. у поворци народних делегација учествовали су Дубровачка Грађанска музика и сељаци из Боке Которске. Поворка је прошла центром Београда од цркве Светог Саве до Калемегдана. У свом говору Кристо Доминковић истакао је да је у Београду била нарочито запажена колико својим свирањем и отменим држањем, толико својом спољашношћу. Музика је свратила на себе општу пажњу а Дубровнику освјетлала образ. (13) На откривање споменика ,,Херојима за слободу“ у Требињу из Дубровника 1938. кренуло је око 500 људи. Сва национална друштва са својим заставама, па Општина и комплетна Дубровачка Грађанска Музика. Дубровачка Грађанска Музика је 10. септембра 1938. обишла улице Требиња свирајући на уранак. Јован Дучић је свом мјесту поклонио споменик као знак захвалности Требињцима који су прошли кроз аустријске затворе за време Првог светског рата, и њих 77 што поубијано што повјешано. Свечаност су увеличали и привукли пажњу Дубровачка Грађанска Музика и дубровачки ,,лумбардијери“ са својим ,,тромбунима“ који су ,,пуцали како мали топови“. Сутрадан ујутро музика је отишла за Никшић, гдје је увеличавала свечаност 60–годишњице Ослобођења Никшића и отварања нове железничке пруге Билеће – Никшић. (14)

После Првог светског рата због опијености слободом и недостатка средстава рад музике је замро. После рата хрватски сепаратисти настојали су да потисну Србе Дубровчане. У свом говору Кристо Доминковић истакао је: „ И доиста овај њихов рад има исти циљ који је имао и год 1914., бива уништавај Српство увијек и на сваком мјесту; па ако то и не изводе у оној форми којом су се несметано служили у 1914. години и кроз вријеме рата, опет налазе начина да своје зле основе врше.“(15) Дубровачки Срби решили су да обнове своју „стару“ Музику. Омладина је нашла новог мецену бродовласника Божа Банца и његову супругу. (16)

Поновни наступ Дубровачке Грађанске Музике одушевио је Србе и родољубиве грађане, док је по речима Доминковића „дотле су се на ту исту свирку пробудиле и оне аустријске душе које још тињају под пепелом, са оном истом мржњом од 1914. године. Неки од њих нијесу могли да одоле свом ропском срцу а да том приликом не искале своју стару мржњу са дивљим звиждањем. Сам овај факат и сувише је довољан, да свакоме расвијетли и предочи значај постојања Дубровачке Грађ. Музике, чији је опстанак скопчан са великим и тешким жртвама, које се траже колико од стране родољубног и пожртвованог грађанства, толико и од вриједних извршујућих чланова саме Музике.“ (17)

Дубровачка Грађанска музика приредила је забаву новембра 1937. Пре забаве музика је обишла Дубровник свирајући. На академији учествовали су: Олга Вукмировић је певала уз пратњу клавира гђе Беговић. Бас–баритон Бранка Хопе певао је уз пратњу на клавиру Мо Роговски. Декламација маленог Миодрага Стошића „Славној Југославији“ изазвала је буру одобравања. Музика је отсвирала марш од Г. Повиа „Бијели орао“. Затим Српска Симфонија I и II део од капелника Повиа. Лист „Дубровник“ је истакао да су овим дугим и тешким комадом и капелник Повиа и музичари показали напредак и доказали да имају у себи музикалног смисла те воље да се и даље у том правцу развијају.(18) Дубровачка Грађанска музика је новембра 1937. у очи дана св. Цецилије заштитнице музике, славила своју славу. Обишла је Дубровник свирајући патриотске маршеве, а увече је одржала заједничку вечеру свих својих извршујућих чланова у друштву са управом и неколико извршујућих чланова старе гарде. Заједничка вечера одржана је у Дубровачком Радничком Друштву. У друштву извршујући чланови су били углавном радници, Срби и Хрвати. У листу „Дубровник“ истакнуто је да Хрвати у установи нијесу попустили пред обећањима која су им долазила, само да би се одрекли сарађивања у Дубровачкој грађанској музици. Лист „Дубровник“ је истакао за музику да: „установи, која је у свим потребним моментима знала да даде доказа о љубави према рођеној браћи, и која је због тога била и остала понос правог Дубровника“.(19)

Уочи Видовдана 1938. Дубровачка Грађанска Музика одржала је променадни концерт након кога је обишла град свирајући маршеве. На Видовдан одржани су помени у свим мјесним црквама за душе палих хероја. Увечер је, Дубровачка Грађанска Музика обишла град и предграђе, свирајући маршеве. У школама су одржана предавања о значају Видовдана и подељене су школске сведоџбе. (20)

Ускрс 1938. одржан је први музички фестивал у Бондином театру у Дубровнику. Прво вече наступао је Златко Балоковић, друго вече Загребачки квартет а треће вече Музика Краљеве Гарде. Оркестар Гарде свирао је дјела Остерца, Милојевића, Готовца и Чајковског. Музици Гарде предан је вијенац Дубровачке Грађанске Музике. У свом говору гђца З. Доминковић истакла је: „Дубр. Грађ. Музика као најстарија музичка установа овога града, из братског осјећања и дубоког поштовања којега је увијек, а нарочито прије рата, гајила за све што је долазило из братске Србије а данас из Уједињене Југославије – братски и срдачно поздравља Музику и Орхестар Краљеве Гарде и честита одличан успјех који је постигнут на овој лијепој умјетничкој манифестацији наше земље“. (21)

Два пароброда Дубровачке пловидбе превезла су првог маја 1938. у Цавтат дубровачка културна и национална друштва са њиховим члановима, на челу са „Матицом Српском" у Дубровнику да походе и положе вијенце на гроб и споменик Валтазара Богишића. Дубровачка друштва и установе дочекали су грађани Цавтата. Истог дана увече у дворани „Слоге" у Дубровнику одржано је комеморативно вече гдје је говорио др. Лујо Бакотић. У Одбору за комеморацију 30–годишњице смрти дра Валтазара Богишића били су: Светозар С. Барбић, предсједник „Матице Српске"; Душан Башић, предсједник „Јадранске Страже" у Дубровнику; Луко маркиз Бона, предсједник „Дубровачке грађанске музике"; др. Ђуро Орлић, предсједник дубр. срп. пјев. друштва „Слога"; Даница Радовић, предсједница „Кнегиње Зорке" у Дубровнику; Нико кап. Папа, предсједник „Нове Југославије"; Иво Шуберт, предсједник „Дубровачког радничког друштва"; Нико А. Шутић, старјешина Соколског друштва у Дубровнику; ... . Одбор је 1938. издао Споменицу дра Валтазара Богишића. (22) Дубровачка Грађанска Музика је поводом обележавања 550 годишњице боја на Косову извела у предвечерје Видовдана јуна 1939. на плаци краља Томислава програм: 1. Југословенска химна; 2. Чижек: „Хеј трубачу с бојне Дрине“ марш; 3. Јенко: „Косово“, увертире; 4. Сметана: „Продана невеста“, велики потпури; 5. Петровић: „Звуци испод Ловћена“, српски потпури; 6. XIX кл. Марш. (23)

Споразумом Цветковић–Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са чишћењем неистомишљеника (Југословенски националисти, Срби, Соколи) и са премештањима државних кадрова. Дубровачка Грађанска Музика поднела је пријаву Претстојништву Градске полиције у Дубровнику да ће 13. 11. 1939. музика друштва, праћена бакљама, поздравити Команду Места и обићи свирајући градом и предграђем, у славу обљетнице доласка ослободилачке српске војске у Дубровник. Прослава је забрањена и то из следећих разлога: „Прилике, које владају уопће а нарочито оне у Дубровнику искључују могућност, да би пријављена ноћна прослава протекла у миру и реду. ...а да се онемогуће е в е н т у а л н а дјела неодговорних лица, да ову прославу у ноћно доба искористе у своје недозвољене сврхе, одлучено је у интересу јавног мира, реда и поретка, ... с тим више, јер је то у складу са највећим државним интересима. “ Као део прославе одржано је само благодарење за краља и војску у српско–православној цркви св. Благовештенија, и предавање у Соколани. (24)

Да би помогли рад Дубровачке Грађанске Музике дубровачка национална удружења приредила су 9. марта 1940. у хотелу Империал забаву са игранком. У фонд Музике приложио је Душан Траживук 100 динара а Антун Нардели и Душан Бабић по 50 динара. (25)

О раду Дубровачке Грађанске Музике писао је Кристо Доминковић у листу Срба католика „Дубровник“. Небојши Раши из Српског сокола Херцег Новог причали су стари људи да је нека дубровачка музика пребегла у штаб ЈВуО у планинама повише Херцег Новог 1943/44.

Саша Недељковић је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
2. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;
3. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
4. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3; „Седамдесетгодишњица Ма Ивана Чижека“, „Дубровник“, 2 фебруара 1937, бр. 1, Дубровник, стр. 3; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за уједињење 1908–1918,“ Београд, 1962, стр. 75;
5. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3; „Култура Срба у Дубровнику 1790–2010“, Београд–Дубровник, 2012, стр. 341;
6. „Култура Срба у Дубровнику 1790–2010“, Београд–Дубровник, 2012, стр. 327;
7. „Српски витез“, 1 март 1912, Београд, бр. 3, стр. 67;
8. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3; Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за уједињење 1908–1918,“ Београд, 1962, стр. 75;
9. „Соко“, бр. 11, Новембар 1913, Год III, Њујорк, стр. 268;
10. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;

11. Божа Хопе, „Долазак ослободилаца у Дубровник „, „Дубровник“, Котор–Дубровник, 30. новембра 1940, бр. 47, стр. 3;

12. „Тома Пољак добровољац из Америке“, „Рад“, Дубровник, 14 фебруара 1920, бр. 13, стр. 1,2; „Одлазак добровољаца“, „Рад“, Дубровник, 28 фебруара 1920, бр. 15, стр. 3;

13. „Југословенски соколски календар 1930“, Љубљана 1929, стр. 80; Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;

14. Излетник, ,,Славље у Требињу“, ,,Дубровчани на прослави у Требињу“, „Дубровник“,бр. 37, Дубровник, 17 септембра 1938, стр. 2, 4;
15. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
16. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 19. јануара 1929, бр. 182, стр. 3;
17. Кристо П. Доминковић, „Педесетогодишњица Дубров. Грађанске Музике“, „Слога“, Мостар–Дубровник, 22. децембра 1928, бр. 181, стр. 3;
18. „Забава Дубр. Грађ. Музике“, бр. 43, „Дубровник“, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр. 3;
19. „Слава наше Музике“, бр. 44, „Дубровник“, 27 Новембар 1937, Дубровник, стр. 3;
20. „Видов дан“, „Дубровник“, Дубровник, 2 јула 1938, бр. 26, стр. 3;
21. „Први музички фестивал“, „Први „Музички фестивал“ у Дубровнику“, „Дубровник“, бр. 16, Дубровник, 23 априла 1938, стр. 4;
22. „Дубровачке вијести", бр. 17, „Дубровник“, 30 април 1938, Дубровник, стр. 3;
23. „Пригодом 550–огодишњице боја на Косову“, 24 јуна 1939, „Дубровник“, бр. 25, Дубровник, стр. 3;
24. „13 новембра“, „Благодарење“, „Дубровник“, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр. 4;
25. „У корист наше музике“, „Дубровник“, 2 марта 1940, бр. 9, Дубровник, стр. 4;