Миливоје Павловић, биографија
Текст и фотографије на овој страни су под лиценцом Creative Commons: Ауторство-Делити под истим условима 4.0 Unported creativecommons.org
Texts and photos on this page are licensed under Creative Commons: Attribution-Share Alike 4.0 Unported creativecommons.org

Миливоје Павловић је писац, професор универзитета и истраживач културних и књижевних токова. Рођен је у Медвеђи 1947.
Студије српског језика и југословенске књижевности завршио на Филолошком факултету у Београду.
Магистрирао и докторирао науку о књижевности.
Од 1987. до 1991. био управник Културно-просветне заједнице Србије. Од 1991. до 1994. два пута биран за републичког министра за информације. Од краја 1994. до фебруара 2001. био директор Радио Београда. Од 1998. универзитетски наставник – најпре на Академији уметности, а потом на Факултету за пословне студије и Факултету за културу и медије.
Сада је професор Факултета за културу и медије и проректор Универзитета „Мегатренд“ у Београду.
Члан је удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије. Добитник двеју годишњих награда Удружења новинара Србије (1980. и 2003), признања Издавачки подухват године за Књигу о химни на Међународном сајму књига у Београду (1986), Златног беочуга Београда (1989), Вукове награде (1999), Светосавске повеље (2006), Међународне награде региона „Алпе-Адрија“ за развој односа с јавношћу (2011), Награде часописа Табу за унапређење ПР (2012), Награде Академије „Иво Андрић“ за Огледало Добрице Ћосића (2015).
Заступљен у домаћим и иностраним антологијама књижевног и мултимедијалног стваралаштва.
Објављена дела: Бела књига (1974), Култура од до (1980), Културни фронтови и позадина (1984), Књига о химни (1984,1986,1990), Свет у сигналима (1996), Химна – сто питања и сто одговора (1998), Кључеви сигналистичке поетике (1999), Авангарда,неоавангарда и сигнализам (2002), Српске земље и дијаспора лицем према Хиландару (2003), Српска знамења (2007), Огледало Добрице Ћосића (2014), Венац од трња за Данила Киша (2016,2017).
Уџбеници: Односи с јавношћу, Пословна кореспонденција и Оглашавање у медијима.
Приредио за штампу књигу о радију Дежурно ухо епохе (2000), дела Александра Солжењицина и Мирољуба Тодоровића и неколико зборника радова о сигнализму.Датум последње измене: 2018-03-09 21:26:09