Радивоје Константиновић

О књизи „Оригинал и превод“ Миодрага Сибиновића

* * *

Књига др Миодрага Сибиновића... појављује се у правом тренутку да попуни велику празнину у нашој литератури о превођењу. Док на великим светским, али и на мањим језицима, чешком, словачком, бугарском, на пример, постоји приличан број књига о проблемима превођења, на нашем језику, ако се изузме један уџбеник за средњу школу, „Теорија и техника превођења“ Владимира Ивира, такве књиге до сада није било.

.............................................................

Срећна је околност да је аутор ове књиге личност која обједињује у себи теоретичара и преводиоца. Поред запажене студије Љермонтов у српској књижевности... и низа радова из руске књижевности и теорије превођења, Сибиновић је објавио и велики број веома успелих превода, значајних дела руских песника: Љермонтова, Пушкина, Јесењина, Блока, Пастернака и других. Непосредно преводилачко искуство даје, чини се, Сибиновићевим анализама посебну драж.

Разуме се да је на скромних око двеста страница аутор могао изложити само кључне проблеме преводилаштва, а неке друге само узгред споменути. То је пре врлина него мана Сибиновићеве књиге: ограничивши с на само одређена питања аутор је избегао површност какву одвећ често имају слични прегледи, успевши читаоцу да пружи дубљу анализу феномена превођења.

.............................................................

Општи утисак је да су ниво теоријског излагања и обавештеност аутора на завидној висини. Једино би се могло зажалити што књига није обимнија и што нису више навођени примери из других језика поред руског. Међутим, ваља рећи да је у већини књига те врсте један језик по правилу привилегован. У овом случају то има и своју добру страну: уместо баналних позајмљивања примера аутор нам нуди оригиналан материјал који одиста познаје.

Сибиновићева књига Оригинал и превод треба поздравити не само као прву научну синтезу из теорије превода на српском језику него и као веома занимљиву књигу која ће бити од користи свима онима који се за превођење интересују.

(Српски романиста Радивоје Константиновић, професор француске књижевности на Београдском универзитету, који је, осим француске и шпанске књижевности проучавао и преводио и руску поезију, а писао је и о превођењу књижевности. Ово је одломак из рецензије књиге Оригинал и превод — Живи језици (Београд), 1980, бр. 1–4, стр. 86, 88.)