Сеоске културне потребе и проблеми

Пре свега, хоћу да изразим велику жељу да наш народ вечно живи и напредује.

Даље што ћу рећи су моја размишљања која ћу изнети у доброј намери.

1. Поздрављам све иницијаторе културне акције у Србији, саму културну акцију и њен Конгрес.
2. Очекујем од културне акције да ће учинити много више него до сада на развитку културе, нарочито на селу, где је последњих година културни живот доста замро.
3. Културна акција, по моме мишљењу, треба да обухвати, поред културе, хумане односе између људи, здравствену културу и лепо понашање.
4. Културу треба чврсто повезати са производњом, јер се она не може одвојити од практичног и напредног живота. Привреда треба што више да материјално помаже културу, а култура да јој се поштено одужује приређивањем сликарских и вајарских изложби, књижевних вечери, позоришних представа и филмских приредби у фабричким халама и сеоским домовима.
5. Културном акцијом треба јасно да се одреди које просторије у сеоским домовима служе културним активностима. Док се то не учини, не може се остварити нормалан културни рад на селу.
6. Културна акција треба да поведе рачуна о томе ко планира и води културу и како то чини, да се не би наносила неправда од стране појединаца који злоупотребљавају демократске односе и слободу. Треба више да се чује глас стваралаца. На жалост, кроз историју често су критичари били важнији од стваралаца. Критичари су потребни, али ако су савесни, непристрасни и ако схвате да нису нека врста земаљских богова који кога хоће подижу, а кога хоће обарају зидајући тако своју славу на рушевинама туђих идеала.
7. Даље, нешто о сеоским потребама и проблемима. Мада је сеоски стандард живота доста порастао, нарочито у селима близу фабрика, још има недостатака због којих сеоска омладина напушта села и одлази у градове. Замолио сам неколико наставника и учитеља из 4 села да анкетирају своје ђаке од IV до VIII разреда основне школе и да сазнају колико њих хоће да иде у град а колико жели да остане у селу. Ево одговора: у селу Милутовцима, које је доста богато и напредно, више од половина ђака се изјаснило да остане у селу. У богатом селу Велика Дренова, ђаци су се изјаснили пола–пола, а неки који иду на даље школе чак би желели да се врате у село и да живе у њему. У селу Драгову које је прилично сиромашно, само 5% ученица и 9% ученика жели да остане у селу. По анкети из мог села Опарића, од 49 ученика 32 желе да наставе школовање и оду у град; од 46 ученица 38 жели да оде у град, а само 17 ученика и 8 ученица да остане у селу. Разлог одласку је лакши живот у граду: деца не желе да копају.
   
   Из овога се види да за село, поред подизања културног живота, треба увести што више механизације у пољопривреду и створити услове за равноправан положај пољопривреде у нашем друштву, да би млад човек видео своју перспективу на селу, да за њега њива буде фабрика без димњака.
   
   Селу недостају и добри путеви. Не зна се да ли је горе зимско блато или летња прашина. Док није било моторних возила, прашина се некако и подносила, али сада је неподношљиво и нездраво. Зато би требало што пре радити на асфалтирању и изградњи добрих путева.

8. Посебан проблем на селу представља све чешћа појава да данашње жене рађају само по једно дете. Због тога становништво стагнира, поједине школе се затварају или се смањује број ђака, а јединци се не васпитавају добро ни за родитеље ни за друштво.
   
   Нашој омладини смета име сељак. Слушао сам када унук каже своме деди: „Не могу да замислим да будем сељак и да копам“. Значи, име сељак и мотика постали су нека врста баука за нашу сеоску омладину. Мислим да би се он могао звати привредник села или економ.

9. Још постоји велики јаз између села и града који би требало свести на што мању меру. Најбољи пример села и града показује мала, али вредна књига „Расковник“ коју треба подржати и помоћи на општу корист.