Ferdinand Ferdo Bis

Rođen je 1910. godine u Zagrebu, a još od najranije mladosti pokazuje izrazitu sklonost ka crtanju. Svoj prirodni talenat Bis nadgrađuje upornim učenjem i uspeva da završi Akademiju likovnih umjetnosti u svom rodnom gradu.

Objavljujući prve strip-radove tek u 28. godini života, Bis ipak nagoveštava autora daleko većih mogućnosti. Debitovao je 24. decembra 1938. godine u 43. broju „Mickey stripa“ sa dva ostvarenja: „Tri hajduka“ i „Četiri jahača Apokalipse“. Dok je za prvi strip kao predložak koristio pesmu Jovana Jovanovića Zmaja, drugim je trebalo da nastavi čuveni Maurovićev rad „Misterija zelenih močvara“. Razume se, bilo je nemoguće dostići neponovljivo crtačko umeće doajena našeg stripa, pa je i sam Bis bio prilično razočaran postignutim rezultatom. Međutim, odlaskom Maurovića i braće Nojgebauer iz „Mickey stripa“, Ferdo Bis iznenada izbija u prvi plan i postaje glavni oslonac redakcije u borbi za opstanak lista, a zatim i najproduktivniji autor „Mickey strip – Oka“, za koji će kreirati čak tri nove storije. Početkom 1940. godine Bis je započeo saradnju i sa beogradskim „Mika Mišom“, ali će njegov drugi rad za Ivkovićev list – „Blago cara Solomuna“, doživeti kompletno objavljivanje tek u oslobođenoj zemlji. Neposredno pred rat, Bis je u zagrebačkom listu „Dom i svet“ objavio svoj jedini humoristički strip „Doživljaji Kuku Kokosa“.

Ferdinand (Fredo) Bis - najproduktivniji saradnik „Mickey strip-oka“

Tokom 1943. godine, Ferdo Bis je neko vreme sarađivao sa „Zabavnikom“ braće Nojgebauer, a onda je iznenada prestao da crta, definitivno se opraštajući od medija koji je zaokupljao njegove stvaralačke potencijale u periodu od 1938. do 1941. godine.

Posle oslobođenja, Bis se isključivo posvećuje grafici i opremanju knjiga. Izlagao je na brojnim izložbama, od kojih posebno treba pomenuti „Zagrebački trijenale“ (1955. i 1959), „Izložbu jugoslovenskih plakata“ (Beograd, 1959) i „Grafički dizajn“ (Zagreb, 1968). Dobitnik je mnogih nagrada u oblasti primenjene grafike, a u periodu od 1957. do 1962. godine bavio se i filmskom umetnošću. Kao scenograf je radio na crtanim filmovima „Čarobni zvuci“ (1957) i „Put u svemir“ (1958), dok je u lutka filmovima „2+2=3“ (1961), „Pijana ulična lampa“ (1962) i „Zahvalna metla“ (1962), bio ne samo scenograf već i glavni animator.

Umro je u Zagrebu, 1981. godine.

Stripografija

„Mickey strip“

„Četiri jahača Apokalipse” 1938/39. (scenario Franjo M. Fuis)

„Tri hajduka” 1938. (prema pesmi Jovana Jovanovića Zmaja)

„Grbavac sa željeznom maskom” 1939.

„Flota kapetana Smrt” 1939.

„Čarobni sag”

„Doživljaji male Shirley Temple i crnca Sama Sanjala” 1938.

„Mickey strip – Oko“

„Flota kapetana Mors” 1939.

„Kurir Oregona” 1939/40.

„Tajna dvora Balmor” 1939/40.

„Mika Miš“

„Morski vuk” 1940.

„Blago cara Solomuna” 1941. (nedovršeno - u celosti objavljeno tek posle rata u listu „Republika“)

„Dom i svet“

„Doživljaji malog Kuku Kokosa” 1941.

„Zabavnik”

„Atlantida” 1943. (prema romanu P. Benoa obradio Marcel Čukli)