Pregled najpoznatijih inostranih stripova objavljenih u predratnim jugoslovenskim listovima

„Adamson“ – „Adamson“, humoristički strip švedskog crtača i scenariste Oskara Jakobsona (Oscar Jacobsson), kreiran je 1920. godine za švedski humoristički nedeljnik „Söndags-Nisse „. Zbog izuzetne popularnosti koju je postigao u velikom broju zemalja, Švedska akademija stripa preuzela je Adamsonov lik za svoj simbol; Tako je statueta Adamsona postala pandan Oskaru u svetu filma. („Vesele novine“, „Veseli četvrtak“)

„Bak Rodžers“ – „Buck Rogers“, prvi američki naučnofantastični strip, nastao je pod perima scenariste Filipa Fransisa Noulena (Philip Fransis Nowlan) i crtača Dika Kalkinsa (Dick Calkins) 7. januara 1929. godine. Kalkinsa je u crtanju „Baka Rodžersa“ zamenio čitav niz crtača, među kojima i Rik Jeger (Rick Yager) i Džordž Tuska (George Tuska). „Bak Rodžers“ je 1939. godine dospeo i na film, a igrao ga je popularni glumac Baster Krejb (Buster Crabbe). („Novosti“, „Vreme“, „Mika Miš“, „Mickey strip – Oko“)

„Barnej Bakster“ – „Barney Baxter“, strip-junak američkog autora Frenka Milera (Frank Miller), kao dnevni kaiš prvi put objavljen 17. decembra 1936. godine, a u obliku nedeljne table 21. februara naredne godine. Međutim, pre nego što je „Barnej Bakster“ postao nacionalna pojava, Miler je u jednom lokalnom denverskom listu objavio prve kaiševe ovog junaka (neka vrsta predverzije) još 1935. godine. („Pravda“, „Mika Miš“, „Zabavnik“)

„Beti Bup“ – „Betty Boop“, simpatična junakinja lepuškastog lica, rođena je pod perom američkog autora Maksa Flajšera (Max Fleischer) 1931. godine, kao glavni lik serije crtanih filmova. Tri godine kasnije, King fičers sindikat (King Features Syndicate) prevodi „Beti Bup“ u formu stripa, u proizvodnji Flajšerovog studija i prve nedeljne table objavljuje u njujorškom listu „Mirror“. Strip-verzija „Beti Bup“ crtaće se sve do 1939. godine, kada će njen autor definitivno prekinuti dalju proizvodnju. („Mika Miš“, „Veseli zabavnik“)

„Bim i Bum“ – „Katzenjammer Kids“, humorističko-satirični strip nastao po uzoru na Bušove mangupe „Maksa i Morica“, rođen je 12. decembra 1897. godine na stranicama lista „New York Journal“. Autor stripa bio je Rudolf Dirks (Rudolph Dirks ). Kada je Dirks 1912. odlučio da pređe u drugi list sa svojim stripom, Vilijam Randolf Herst (William Randolph Hearst) čuveni novinski magnat i vlasnik „New York Journal“-a zahtevao je zaštitu svojih prava na sudu. Maratonski spor je okončan dve godine kasnije i nakon toga Dirks nastavlja da objavljuje popularne junake u listu „New York World“, ali pod nazivom „Hans i Fric“ (Hans e Fritz), dok Harold Kner (Harold Knerr) crta doživljaje istih junaka za Herstov „New York Journal“ pod prvobitnim naslovom „Katzenjammer Kids“. Obe verzije će kasnije promeniti svoje nazive, a Dirksa i Knera zameniće krajem četrdesetih godina drugi autori. „Bim i Bum“ su jednom prilikom igrani i u pozorištu, a poslužili su kao tema i brojnim crtanim filmovima. („Veseli četvrtak“, „Oko“, „Politikin zabavnik“)

„Brik Bradford“ – „Brick Bradford „, strip naučnofantastično-pustolovnog žanra, kreirali su američki autori – crtač Klarens Grej (Clarense Gray) i scenarista Vilijem Rit (William Ritt). Strip je u verziji dnevnog kaiša objavljen 21. avgusta 1933. godine, a u obliku nedeljnih tabli maja naredne godine. Nakon smrti Klarensa Greja, „Brika Bradforda“ u potpunosti preuzima Pol Noris (Paul Norris), koji je dnevnu verziju crtao još od 1952. godine. Snimljena je i čitava serija filmskih verzija „Brika Bradforda“. („Novosti“, „Oko“, „Mika Miš“, „Robinzon“, „Zabavnik“, „Novi strip“, „Bufalo Bil“, „Paja Patak“, „Avijatičarski strip roman“, „Mikijevo carstvo“, „Politikin zabavnik“, „Plavi zabavnik“)

„Čarli Čaplin“ – „Charlie Chaplin's Comic Capers“, serija humorističkih stripova nastalih 1915. godine po uzoru na slavnog filmskog komičara Čarlija Čaplina. Seriju je realizovala grupa američkih autora za potrebe lista „Chicago Record – Herald and Inter Ocean“ (kasnije „Chicago Herald“). Dve godine kasnije, strip o Čarliju Čaplinu definitivno je prestao da izlazi, a od autora koji su ga crtali, jedino je Elzi Krisler Segar (Elzie Crisler Segar) uspeo da ostvari karijeru svetskog glasa. („Veseli zabavnik“)

„Detektiv X-9 – „Secret Agent X-9“, najčuveniji strip kriminalističkog žanra uopšte, delo je poznatog američkog pisca krimi-romana Dešajela Hemeta (Dashiell Hanimett) i velikana američkog stripa Aleksa Rejmonda (Alex Raymond). „Detektiv X-9“ prvi put je ugledao svetlo dana 22. januara 1934. godine u listu „Evening Journal“, a Rejmond ga crta samo do 16. novembra 1935. godine, nakon čega ga preuzimaju drugi autori. Prvi ga je nasledio Čarls Flanders (Charles Flanders), zatim Nik Afonski (Nickolas Afonski) i konačno Ostin Brigs (Austin Briggs). Tada slavni junak prelazi u ruke Mela Grafa (Mel Graff), koji Deksterovo ime menja u Fil Korigan (Phil Corrigan) i smeštajući ga u porodičan život u potpunosti izneverava osnovni duh serijala. Kasnije će ovaj strip nastaviti da rade i drugi autori, ali će ponovni sjaj zadobiti samo pod perima scenariste Arčija Gudvina (Archie Goodwin) i crtača Ala Vilijamsona (Al Williamson). („Politika“, „Oko“, „Mikijeve novine“, „Mika Miš“, „Zabavnik“, „Tarzan“, „Mikijevo carstvo“, „Plavi zabavnik“, „Mickey strip Oko“)

Aleks Rejmond - autor najpopularnijih strip-junaka

„Doživljaji male Ane“ – „Little Annie Rooney“, strip koji je nastao kao konkurentski odgovor na „Malu siroticu Anu“ (Little Orphan Annie), prvi put se pojavio 10. januara 1929. godine, a kreirali su ga scenarista Brendon Volš (Brandon Walsh) i crtač Ed Verdije (Ed Verdier). Kasnije ga crtaju Derel Meklur (Darrel McClure) i Nik Afonski (Nicholas Afonski), da bi 16. aprila 1966. godine strip definitivno prestao da izlazi. („Paja Patak“, „Politikin zabavnik“)

„Džim iz džungle“ – „Jungle Jim“, strip pustolovnog žanra, rođen je pod perom Aleksa Rejmonda (Alex Raymond) i objavljen 7. januara 1934. godine, kao dopuna nedeljne table „Flaša Gordona“ u listu „New York American Journal“. „Džim iz džungle“ je bio svojevrstan odgovor na sve veću popularnost Fosterovog „Tarzana“, baš kao što je „Flaš Gordon“ trebao da potisne svog prethodnika „Baka Rodžersa“. Rejmond je potpisivao „Džima iz džungle“ do 30. aprila 1944. godine, onda ga u daljem crtanju zamenjuje Ostin Brigs (Austin Briggs), a zatim i Pol Noris (Paul Norris), koji će ga kreirati sve do završetka serije, 1954. godine.

„Džim iz džungle“ je više puta ekranizovan, o njemu je snimljena i televizijska serija, a bio je junak i jednog radio-programa. („Politika“, „Crtani film“, „Mikijeve novine“, „Politikin zabavnik“)

„Fantom“ – „The Phantom“, serijal o maskiranom pravedniku, rođen je pod perima američkih autora – scenariste Lija Foka (Lee Falk) i crtača Reja Mura (Ray Moore). Prve dnevne trake „Fantoma“ pojavile su se 17. februara 1936. godine u listu „New York American Journal“. Dve godine kasnije, 28. maja 1939. startovala je i nedeljna verzija popularnog strip junaka Rej Mur će kasnije prekinuti redovno crtanje „Fantoma“ vraćajući mu se samo povremeno, a naslediće ga drugi crtači od kojih će najbolje rezultate postići Saj Beri (Sy Barry). ( Hrvatski dnevnik“, „Mika Miš“, „Zabavnik“, „Fantom”, „Truba“)

„Flaš Gordon“ - Flash Gordon“, najpopularniji strip junak naučnofantastičnog žanra, prvi put je ugledao svetlo dana 7. januara 1934. godine na stranicama lista „New York American Journal“, a nastao je pod perom slavnog američkog autora Aleksa Rejmonda (Alex Raymond). Rejmond će table svog junaka potpisivati sve do 30. aprila 1944. godine, a zameniće ga crtači koji će sa manje ili više us peha pokušavati da dostignu svog velikog prethodnika. Među najpoznatije Rejmondove naslednike spadaju Ostin Brigs (Austin Briggs) Mek Reboj (Mac Raboy), Den Ben (Dan Barry) i Al Vilijamson (Al Williamson).

Flaš Gordon je prenošen i u literarnu formu, snimljena je filmska serija sa Basterom Krejbom (Buster Crabbe) zatim televizijska serija, a od nedavno se snimaju novi filmovi čiji su glavni protagonisti dovoljno mladi da mogu duže igrati popularne likove iz Rejmondovog stripa. („Strip“, „Mika Miš“, „Zabavnik“)

„Gile i Rile“ - „Mutt and Jeff humoristički strip američkog autora Bada Fišera (Bud Fischer) prvi put je objavljen 17. novembra 1907. godine u listu „San Francisco Chronicle”. Zanimljivo je da u Fišerovom stripu u početku nije bilo Džefa tako da će prva kompletna verzija sa oba lika biti objavljena naredne godine. U međuvremenu, kada je Fišer prešao u konkurentski „Examiner”, njegov bivši list „Chronicle” angažovao je Rasa Vestovera (Russ Westover) koji će ovaj strip crtati sve do 1908. godine. ( „Vreme”, „Oko”, „Vreme strip“)

„Inspektor Vejd“ – „Inspector Wade“, strip kriminalističkog žanra, kreirali su 1934. godine scenarista Šeldon Stark (Inspector Wade) i crtač Lajmen Anderson (Lyman Anderson), na osnovu romana engleskog pisca Edgara Valasa (Edgar Wallace). Mada proizveden za „King Features Syndicate“ strip je pod nazivom „Terror Keep“ počeo da se objavljuje u listu „London Mirror Nakon sudskog procesa, „London Mirror je prestao sa objavljivanjem stripa, pa je Inspektor Vejd pod pravim imenom debitovao u Americi tek 20. maja 1935. godine. Strip je crtan sve do 17. maja 1941. godine. („Novosti”, „Oko”, „Miki strip – Oko“)

Kamenko i Kremenko – „Alley Oop“ humoristički strip američkog autora Vinsenta T. Hamlina (Vincent T. Hamlin), prvi put je objavljen 7. avgusta 1933. godine, u obliku dnevnih traka. Godinu dana kasnije pojavila se i nedeljna verzija ovog stripa. Hamlin će svoje junake kreirati sve do 1971. godine kada ih prepušta svom asistentu Dejvu Grinu (Dave Green). („Vreme“, „Vreme strip”)

„Kralj konjičke policije“ – „King of the Royal Mounted“, rođen je pod perima čuvenog američkog pisca vestern romana Zejn Greja (Zane Grey) i crtača Alena Dina (Allen Dean), 1935. godine. Kasnije je ovaj strip crtao Čarls Flanders (Charles Flanders), a zatim i Džim Geri (Jim Gary), sve dok marta 1955. godine nije definitivno prekinut. Na osnovu stripa, snimljena je 1942. godine i serija filmskih verzija .( „Vreme“, „Oko“, „Mika Miš“, „Zabavnik”, „Bufalo Bil“, „Politikin zabavnik”)

„Mačak Feliks“ – „Felix the Cat“, popularni junak humorističkog stripa, rođen je 1919. godine pod perom američkog crtača australijskog porekla Pata Salivena (Pat Sullivan), kao glavna ličnost animiranog filma. Tek 9. maja 1923. godine, „Mačak Feliks” se pojavljuje i u formi stripa, gde će još uspešnije nastaviti svoju karijeru. Nakon smrti njegovog autora, strip će nastaviti da crta Bil Holmen (Bill Hol man), zatim Oto Mesmer (Otto Messmer) i konačno Džo Oriolo (Joe Oriolo). ( „Veseli četvrtak“, „Crtani film“, „Mika Miš“, „Veseli zabavnik“, „Paja Patak“, „Mickey strip – Oko“)

„Maks i Moric“ - „Max und Moritz”, popularni likovi dva nestašna dečaka, rođeni su pod perom slavnog nemačkog pesnika književnika i crtača Vilhelma Buša (Wilhelm Busch). Svetlo dana ugledali su 1865. godine na stranicama nedeljnog humorističkog lista „Fligenden Blätter”. Bušovi junaci „Maks i Moric” odigrali su izuzetno veliku ulogu u razvoju svetskog stripa, a neposredno pod njihovim uticajem nastali su „Bim i Bum” u Americi kao i „Maks i Maksić” u Jugoslaviji. (Vanredno izdanje „Kopriva“)

Vilhelm Buš - autor „Maksa i Morica”

„Mandrak“ – „Mandrake the Magician”, jedan od najpopularnijih strip junaka, prvi put se u obliku dnevnog kaiša pojavio 11. juna 1934, a kao nedeljna tabla februara naredne godine. Njegovi autori su scenarista Li Fok (Lee Falk) i crtač Fil Dejvis (Phil Davis), a proizveden je u distribuciji „King fičers sindikata”. Glavni likovi stripa su svemogući mađioničar Mandrak i njegov verni pratilac tamnoputi gorostas Lotar (Lothar). Nakon smrti Fila Dejvisa, 1964. godine, dalje epizode „Mandraka” nastavio je da crta Fred Frederiks (Fred Fredericks).

Tokom 1939. godine „Mandrak” je kroz seriju filmova ovekovečen i na velikom ekranu. („Mika Miš“, „Robinzon”, „Zabavnik“)

„Mića“ – „Henry,“ humoristički strip Karla Andersona (Carl Anderson) rođen je 19. marta 1932. godine na stranicama američkog lista „Saturday Evening Post”. Kasnije su Andersona na crtanju Henrija zamenili njegovi asistenti Don Traht (Don Trachte) i Džon Lini (Jolin Liney). („Politikin zabavnik“)

„Mika Miš“ - „Mickey Mouse“, najpopularniji lik slavnog američkog autora crtanih filmova Volta Diznija (Walt Disney). Rođen 1928. godine u crtanom filmu „Parobrod Vili” (Steamboat Willie)“, „Mika Miš“ (Miki Maus) je prenet u formu stripa 13. januara 1930. godine. U početku su ga crtali Ab Iverks (Ub Iwerks) i Vin Smit (Win Smith ), a zatim je Dizni taj posao poverio Flojdu Gotfredsonu (Floyd Gottfredson), koji će realizovati najlepše storije o popularnom junaku. Kasnije će Gotfredsona zameniti drugi crtač, ali ga nijedan više neće dostići. Uz lik Mikija Mausa u stripovima se javljaju i njegova prijateljica Mini (Minnie), pas Pluton (Pluto), Šilja (Goofy), Horacije (Orazio) i mnogi drugi. („Politika”, „Crtani film”, „Mikijeve novine”, „Crveni vrabac“, „Truba“, „Politikin zabavnik“)

„Paja Patak“ – „Donald Duck”, jedan od najčuvenijih likova Volta Diznija (Walt Disney), prvi put se pojavio u crtanom filmu 1934. godine. Iste godine (16. septembra) „Paja Patak” je debitovao i u formi stripa, ali je imao ulogu statiste sve do 30. avgusta 1936. godine, kada je prvi put objavljena jedna Sili simfonija sa Pajom Patkom u glavnoj ulozi. Strip je nosio potpis Volta Diznija, mada ga je crtao Al Taliafero (Al Taliaferro). „Paju Patka” će kasnije crtati i drugi autori, ali uvek u okviru Diznijevog studija. ( „Politika”, „Mikijeve novine”, „Politikin zabavnik“)

„Popaj“ - „Thimble Theater”, (Popeye) čuvena humoristička serija američkog autora Elzija Krislera Segara (Elzie Crisler Segar), rođena je 19. decembra 1919. godine na stranicama lista „New York Journal”. Likovima snažnog mornara Popaja i njegove devojke Olive (Olive Oyl), Segar će kasnije pridružiti i lik lenjog gladnice Pere Ždere. (Wellington Wimpy)

Crtani filmovi o Popaju počeće da se proizvode 1933. godine zahvaljujući animatoru Maksu Flajšeru (Max Fleischer) i ubrzo će doneti svetsku slavu Segarovom junaku.

Nakon Segarove smrti, 13. oktobra 1938. godine, „Popaja” će sa znatno manje uspeha crtati njegovi naslednici: Tom Sims (Tom Sims), Bela Zaboli (Bela Zaboly) i Bad Segendorf (Bud Sagendorf). ( „Novosti”, „Oko”, „Mika Miš“, „Veseli zabavnik”, „Politikin zabavnik“)

„Porodica Tarana“ – „Bringing Up Father”, satirično humoristički strip rođen je pod perom američkog crtača irskog porekla Džordža Mak Manusa (George McManus) 1912. godine. Narednih pet godina strip je objavljivan samo u dnevnoj verziji, da bi se 14. aprila 1918. pojavio i u obliku nedeljnog tabloa. Posle autorove smrti 1954. godine pisanje tekstova je preuzeo Bil Kavanag (Bill Kavanagh), dok je crtanje nedeljne verzije nastavio Frenk Flečer (Frank Fletcher), a dnevne Vernon Grin (Vernon Greene).Prema stripu je snimljena i jedna filmska verzija. ( „Vreme”, „Crtani film Oko“, „ Vreme strip“)

„Princ Valijant“ – „Prince Valiant”, veličanstvena saga jednog od najpopularnijih likova devete umetnosti uopšte, rođen je 13. februara 1937. godine pod perom slavnog američkog autora Harolda Fostera (Harold Foster). Foster je dugo kreirao epizode o doživljajima svog junaka i tek 1972. godine prepušta ga Džonu Kalenu Marfiju (John Cullen Murphy). koji uprkos očiglednom trudu neće uspeti da dostigne velikog prethodnika.

„Princ Valijant” je objavljen i u romansiranim verzijama, a 1953. godine američki režiser Henri Hatavej (Henry Hathaway) snimio je film o popularnom junaku sa Robertom Vagnerom (Robert Wagner) i Dženet Li (Janet Leigh) u ulogama Princa Valijanta i Alete. („Mika Miš“, Zabavnik“)

„Pustolovine malog Džonija“ - „Ming Foo“, neobično zanimljivo ostvarenje Brendona Volša (Brandon Walsh) i Nika Afonskog (Nicholas Afonski) prvi put je objavljeno 17. marta 1935. godine u obliku nedeljnog tabloa zajedno sa već popularnim stripom „Doživljaji male Ane“ (Little Annie Rooney) istih autora. („Politika“, „Oko“, „Mikijeve novine“, „Politikin zabavnik“)

„Radio patrola“ – „Radio Patrol“, strip kriminalističkog žanra, scenariste Edija Salivena (Eddie Sullivan) i crtača Čarlija Šmita (Charles Schmidt), prvi put je objavljen u dnevnoj verziji 16. aprila 1934. godine u američkom listu „Boston Daily Record“. Nedeljne table ovog stripa počele su da izlaze 11. novembra iste godine. „Radio patrola“ je 1937. godine dospela i na filmsko platno u vidu čitave serije, dok je tridesetih godina redovno išao radio-program sa junacima iz ovog stripa („Vreme“, „Oko“, „Mikijeve novine“, „Mika Miš“, „Robinzon“, „Paja Patak“, „Mikijevo carstvo“, „Plavi zabavnik“, „Vreme strip“)

„Red Rajder „ – „Red Ryder“, strip-junak vestern žanra, rođen je 6. novembra 1938. godine, a kreirao ga je američki autor Fred Harman (Fred Harman). Nekoliko meseci nakon nedeljne verzije, 27. marta 1939. godine, objavljene su i prve dnevne trake ovog stripa. Harman 1960. prestaje da crta „Reda Rajdera“, a zamenjuje ga Bob Meklod (Bob McLeod), koji će ga kreirati još neko vreme, da bi krajem šezdesetih godina „Red Rajder“ prekinuo svoj slavni pohod kroz istoriju stripova vestern žanra. („Politikin zabavnik“).

„Riđi Bari“ – „Red Barry“, strip kriminalističkog žanra, nastao je 19. marta 1934. godine pod perom američkog autora Vila Gulda (Will Gould), koji je inspiraciju za svog junaka pronašao u jednom filmu kompanije „Warner Bros“. Vili Guld je kreirao „Riđeg Barija“ do 1939. godine, a nakon neuspešnih pokušaja da se stripu izmene neke napadnute karakteristike (preterano nasilje), Guldov junak 1940. godine definitivno odlazi u istoriju. („Truba“, „Vreme strip“)

„Sandokan“ – „Sandokan“, strip pustolovnog žanra, koga je kreirao italijanski autor Gvido Moroni Čelzi (Guido Moroni Celsi) inspirisan junakom popularnog pisca Emilija Salgarija. U formi stripa, „Sandokan“ je prvi put objavljen 1937. godine na stranicama lista „Topolino“. („Truba“)

„Saturn protiv Zemlje“ – „Saturno contro la Terra“, serijal naučnofantastičnog žanra, kreirao je Čezare Zavatini (Cezare Zavattini), scenarija je pisao Federiko Pedroki (Federico Pedrocchi), a crtao ga Đovani Skolari (Giovanni Scolari). Strip je prvi put objavljen 31. decembra 1937. godine u Mondadorijevom nedeljniku „Tri praseta“, a zatim i u najpopularnijem nedeljniku „Topolino“. („Truba“)

„Supermen“ – „Superman“, prvi kostimirani strip-junak, nastao je pod perima mladih američkih autora – scenariste Džerija Sigla (Jerry Siegel) i crtača Džoa Šustera (Joe Shuster). Debitovao je juna 1938. godine u prvom broju edicije u sveskama „Akcioni stripovi“ (Action Comics) i ubrzo postao najpopularniji junak u SAD. Tokom rata, „Supermen“ se redovno pojavljivao na radio-programu, u animiranim filmovima, romanima u nastavcima, u četiri godine dugoj televizijskoj seriji, pa čak i u jednoj muzičkoj komediji. Od nedavno se snimaju i superspektakli o ovom junaku, uz basnoslovno uložena sredstva. („Oko“)

„Tarzan“ – „Tarzan“, slavni lik gospodara džungle, stvoren u mašti američkog pisca Edgara Rajsa Berouza (Edgar Rice Burroughs), nakon literarne i filmske verzije, pojavio se u formi stripa 7. januara 1929. godine u crtačkoj verziji Harolda Fostera (Harold Foster). Rad na dnevnim trakama nakon toga preuzima Reks Mekson (Rex Maxon), dok će Foster crtati samo nedeljne table, počev od 27. septembra 1931. godine. „Tarzana“ će tokom narednih decenija kreirati mnogi crtači, ali nijedan neće postići tako briljantan rezultat kao Fosterov naslednik u crtanju nedeljne verzije Bern Hogart (Burne Hogarth). Kasnije će se na Berouzovom junaku isprobati čitava plejada slavnih i manje poznatih autora, ali će mu već pomućen sjaj povratiti tek izvrsni crtač Ras Mening (Russ Manning). Od 1983. godine, svetsku proizvodnju „Tarzana“ preuzela je novosadska izdavačka kuća „Forum“, u kojoj je okupljena mlada ekipa scenarista i crtača. („Crtani film“, „Mika Miš“, „Zabavnik“, „Mickey strip – Oko“)

„Teri i pirati“ – „Terry and Pirates“, strip pustolovnog žanra, slavnog američkog autora Miltona Kanifa (Milton Caniff), rođen je 22. oktobra 1934. godine. Kanif je crtao ovaj strip sve do 29. decembra 1946. godine, kada ga zamenjuje Džordž Vander (George Wunder) koji će „Terija i pirate“ crtati neuporedivo slabije. Uprkos tome, strip će se održati preko 25 godina i definitivno će se ugasiti tek 25. februara 1973. „Teri i pirati“ su dospeli i na veliki ekran, a pedesetih godina prema Kanifovom stripu snimljena je čitava serija televizijskih filmova. („Mika Miš“)

„Tetkin šampion“ - „Abbie an' Slats“, serija koju je 1937. godine kreirao Al Kep (Al Capp), autor popularnog „Malog Ebnera“ (Li'l Abner), a crtao je Rejburn Van Baren (Reaburn Van Buren). Glavni likovi su Prnjica Skrepl (Slats Scrapple), njegova tetka Ebi (Abbie) i Skreplova prijateljica Beki (Becky). Strip je u SAD izlazio od 7. jula 1937. do 30. januara 1971. godine. („Truba“, „Mikijevo carstvo“, „Plavi zabavnik“)

„Tim Tajlor“ – „Tim Tyler's Luck“, strip pustolovnog žanra, rođen pod perom američkog autora Lajmena Janga (Liman Young ); ugledao je svetlo dana u obliku dnevnih traka 13. avgusta 1928. godine, na stranicama lista „New York American Journal „. Nedeljna verzija se pojavila znatno kasnije, čak jula 1931. godine. Pod rukovodstvom Janga, na crtanju „Tima Tajlora“ radio je veći broj autora, ali se nijedan od njih nije potpisivao. Tako su Jangovog junaka crtala čak i takva imena kao što su Aleks Rejmond (Alex Raymond), Čarls Flanders (Charles Flanders ) i Bern Hogart (Burne Hogarth). Inače, „Tim Tajlor“ je dospeo i na veliki ekran, a o njegovim doživljajima objavljena je i jedna serija knjiga. („Vreme“, „Oko“, „Mikijeve novine“, „Mika Miš“, „Zabavnik“, „Truba“)

„Tri ugursuza“ – „Les Pieds Nickeles“, popularni junaci francuskog autora Luja Fortona (Louis Forton) Ćoronja, Nosonja i Bradonja, prvi put su objavljeni 4. juna 1908. godine u strip-nedeljniku „L'epatan“. Nakon Fortonove smrti, rad na njegovom ostvarenju nastavili su drugi autori, a popularni likovi poslužili su kao inspiracija za seriju priča, crtanih filmova, pa čak i za jednu muzičku komediju. („Crtani film“, „Veseli zabavnik“)

„Usamljeni jahač“ – „The Lone Ranger“, vestern-saga o maskiranom pravedniku i njegovom pratiocu Tontou, nastala je 10. septembra 1938. godine pod perima scenariste Frana Strajkera (Fran Striker) i crtača Eda Kresija (Ed Kressy). Kasnije Kresija na crtanju „Usamljenog jahača“ zamenjuje Čarls Flanders (Charles Flanders), dok će se strip proizvoditi sve do decembra 1971. godine. „Usamljeni jahač“ je doživeo i više filmskih verzija, televizijsku seriju, a objavljeno je i nekoliko romansiranih adaptacija. („Paja Patak“, „Mikijevo carstvo“, „Politikin zabavnik“)

„Virus“ – „Virus, il mago della foresta Morta“, strip naučnofantastičnog žanra, italijanskih autora – scenariste Federika Pedrokija (Federico Pedrocchi) i crtača Valtera Molinoa (Walter Molino), prvi put se pojavio 1939. godine u listu „L'Audace“. Iste godine je preseljen u „Topolino“, gde će izlaziti s manjim ili većim pauzama sve do 1974. godine. („Politikin zabavnik“)