Око (1935–1939)

Појава првог броја загребачког „Ока“, 6. јула 1935. године, била је пропраћена следећим огласом: „Имајући пред очима данашњу оријентацију читалачке публике, која код штива за разоноду воли прегледност и краткоћу, покренут је нови илустрирани тједник 'Око'. 'Око' ће на начин који је данас у цијелом свијету уведен, па се за њим и код нас показује жива потреба, доносити у сликама приказане и кратким текстом пропраћене романе, авантуре, приповјести и сатире. „

Осим тога, у уводнику самог листа дато је и додатно објашњење: „Истодобно с покретањем тога листа ми привремено обустављамо излажење нашег илустрованог листа 'Кулиса' чији ће абоненти мјесто 'Кулисе' примати тједник 'Око' те ће им уплаћена претплата бити на тај начин надокнађена… „

Власник, издавач и штампар „Ока“ била је „Стечајнина југословенске штампе Д. Д.“, а као одговорни уредник потписивао се Божидар Рашић. „Око“ је штампано на формату 23×30 цм у црно-белој техници, изузев заглавља и наслова стрипа на последњој страни који су бих отиснути у црвеној боји. Поред стрипова, „Око“ је доносило и новеле, романе, укрштенице. Лист је излазио суботом, а продаван је по цени од једног динара.

Насловна страна првог броја „Ока“ (1935)

У првом броју „Ока“ објављена су само три стрипа. На насловној страни представљен је „фантастично-криминални роман“ „Гост из свемира“, за који је текст написао Апић (псеудоним Божидара Рашића), а цртеже припремио Томас (псеудоним Леонтија Бјелског). Бјелски је аутор и „Пентекових новина“, занимљивог хумористичко-сатиричног стрипа, чији главни јунак Пентек коментарише актуелне друштвено-политичке догађаје у Загребу и Хрватској. Трећи стрип, објављен на последњој страни листа под називом „Плијен демона џунгле“, потекао је из пера Андрије Мауровића, а сценарио за ову сторију припремио му је одговорни уредник „Ока“ Божидар Рашић. Преостали простор (практично девет страна) попуњавали су разни текстуални прилози, криминалистички роман Франка Грегора „Црни пас“, занимљивости у слици и речи, рубрика посвећена женској моди, хумор и укрштенице.

Мауровић се већ у другом броју јавља са још једним егзотично-пустоловним стрипом „Разбојникова вјереница“, док Бјелски (поново под псеудонимом Томас) у наредном започиње „Пакленог јахача прерије“ (текст за оба стрипа написао је Божидар Рашић). На средњим странама петог броја објављена је илустрована прича „Златни оток“ Р. Л. Стивенсона. Леонтије Бјелски у истом броју приводи крају свој први стрип „Гост из свемира“ (чија се радња одвијала у Загребу), а у шестом Андрија Мауровић довршава „Пакленог јахача прерије“. Своју сарадњу с „Оком“ Бјелски ће наставити само преко „Пентекових новина“, а последња табла овог стрипа биће објављена 9. новембра 1935. године у 19. броју листа. Шести број „Ока“ доноси и једну значајну новост – први пут је објављен један увозни стрип. Под називом „Страшна пустоловина госпође Наџак“, читаоцима је у ствари, представљена „Породица Тарана“ Џоа Мак Мануса. Све до краја 1935. године, „Породица Тарана“ практично неће силазити са страница „Ока, а повремено ће је цртати и домаћи аутори. Већина ових домаћих верзија знатно је заостајала за оригиналним цртежом, с изузетком табле коју је потписао извесни Ф. Кушњаковић. Мак Манусов стрип, међутим, неће бити и једина „жртва“ домаћих цртача. Већ у 7. броју објављена је невешто урађена копија „Бима и Бума“, а наредни број доноси и неуверљиву домаћу верзију „Попаја“ под називом „Попајева динамитна патрона“. Касније ће сличну судбину доживети „Брик Брадфорд“, „Тарзан“, „Мики Маус“, „.Детектив X–9“, а чак ће и Валтер Нојгебауер стартовати са својом верзијом Сегаровог Попаја.

Завршавајући у деветом броју „Плијен демона џунгле“, Мауровић већ у наредном броју (према сценарију Б. Рашића) стартује са два нова стрипа: „Крволок из Танипура“ и „Тестамент породице Армстронг”. Истовремено, у десетом броју приводи крају „Разбојникову вјереницу”. Два броја касније, „Око“ први пут доноси хумористички стрип Бада Фишера „Гиле и Риле“ под називом „Неприлична оклада“. У истом броју Мауровић објављује „Марту и медвједа“, своју једину реалистичну сторију приказану на једној табли.

Тринаести број и поново Мауровић: овога пута неуморни стваралац јавља се са „Пиратима мора“, па тако уз „Крволока из Танипура“ и „Тестамент породице Армстронг“ ради истовремено три стрипа за „Око“. У овом периоду Мауровић је практично попуњавао више од половине стриповног дела листа. Међутим, приметно је да ови стрипови у сценаристичком погледу доста заостају за остварењима која објављују „Новости“, јер се Рашићеви текстови очигледно нису могли мерити са сценаристичким предлошцима Креше Ковачића.

„Марта и медвјед “ Андрије Мауровића (1935)

„Огњем и мачем “ Андрије Мауровића и Божидара Рашића („Око“ 1935)

 

„Насрединове пустоловине “ Валтера и Норберта Нојгебауера („Око“ 1935)

 

 

„Пирате мора“ Мауровић завршава већ у петнаестом броју, а у 17. приводи крају и „Тестамент породице Армстронг“. Наредни број доноси прву стрип-таблу будућег великана југословенског стрипа Валтера Нојгебауера. Са свега четрнаест година, Валтер Нојгебауер је (према сценарију нешто старијег брата Норберта) доста вешто нацртао шалу са Попајем у главној улози. Табла под називом „Попај и кокосов орах“ објављена је на последњој страни листа.

Сторија „Брик Брадфорд у средишту земље“, очигледно настала под пером неког невештог домаћег цртача, започета је у 19. броју „Ока. Већ у следећем (16. новембра 1935), на насловној страни листа осванух су први каишеви стрипа „Огњем и мачем“ за који је Андрији Мауровићу, користећи као предложак истоимени историјски роман Хенрика Сјенкјевича, сценаристичку обраду припремио Божидар Рашић. У истом броју, користећи сценарио свог брата Норберта, Валтер Нојгебауер почиње да црта „Доживљаје Насредин Хоџе“, чије ће веселе згоде читаоци „Ока“ моћи да прате све до краја априла 1937. године.

24. број доноси завршетак Мауровићевог стрипа „Крволок из Танипура“, а већ у следећем броју он и Рашић стартују са изврсном обрадом историјског романа Аугуста Шеное „Златарево злато“.

У 1936. години, другој години свог излажења, „Око“ је поново нумерисано од редног броја један. Први број, који је изашао 1. јануара, освануо је са већим бројем стрипова: „Златарево злато“, и „Огњем и мачем“ Андрије Мауровића и Божидара Рашића, „Тарзан“ чији је непознати аутор очигледно прецртавао кадрове истоименог Фостеровог остварења, „Насрединове пустоловине“ Валтера и Норберта Нојгебауера, „Мали Мића“ и „Женијални трик господина Наџака“ Џоа Мак Мануса.

Наредних недеља „Око“ излази са већ поменутим репертоаром, а онда се на насловној страни 9. броја појављује стрип „Три мушкетира“ са Микијем Маусом, у ко зна којој по реду невештој цртачкој интерпретацији домаћих аутора.

Мауровић и Рашић приводе крају „Златарево злато“ са 142. сликом, у 14. броју. Замениће га већ следеће недеље стрип „Џунгла велеграда“, чији је аутор веома лоше прецртавао Рејмондовог „Детектива X–9“, а сценарио „према истинитим догађајима написао Марк Ватон“.

Стрип „Три мушкетира“ окончан је у 22. броју, а уместо њега од наредног броја читаоци су могли да прате криминалистички стрип Лајмена Андерсона „Бијела кринка“, рађеног према роману Едгара Валаса. Четири недеље касније, стрип „Доживљаји Насредин Хоџе“ мења назив у „Пустоловине Насредин Хоџе“. У 33. броју завршен је стрип „Џунгла велеграда“, а у 35. броју Мауровићев „Огњем и мачем“. Већ у наредном броју Мауровић почиње сторију „Тајна дворца Кидфиелд“, такође по сценарију Б. Рашића и поново са текстом испод слика. У истом броју Лајмен Андерсон стартује са још једним стрипом по роману Едгара Валаса – „Сребрни кључ“. Само две недеље касније, Мауровић и Рашић јављају се са новим стрипом, вестерн-причом „Курир“, цртаним као и остали Мауровићеви радови у „Оку“ (за разлику од оних које истовремено ради за „Новости“) без растера, линеарним цртежом, јаких и прецизних контурних линија.

У 42. и 43. броју завршени су стрипови Лајмена Андерсона „Сребрни кључ“, односно „Бијела кринка“.

Од 44. броја, уместо Божидара Рашића, као одговорни уредник „Ока“ први пут се потписао Милан Катић.

Четрдесет пети број „Ока“ донео је последње кадрове Мауровићевог вестерна „Курир“ и почетак „Брика Брадфорда“ Кларенса Греја и Виљема Рита. Мауровић, међутим, већ наредне недеље почиње сторију „Луталица Цхагос – брод смрти“, стрип савремене тематике. У истом броју окончан је још један његов стрип – „Тајна дворца Кидфиелд“.

Почев од 47. броја, пустоловине „Детектива X–9“ почео је да потписује Чарлс Фландерс. Епизода је носила назив „Борба на живот и смрт“. Два броја касније, „Око“ на средњим странама објављује табле Сегаровог „Попаја“.

„Златарево злато Андрије Мауровића“ и Божидара Рашића („Око“, 1936)

„Тајна дворца Кидфиелд “ Андрије Мауровића и Божидара Рашића („Око“, 1936)

Први број у 1937. години изашао је 2. јануара са следећим стриповима: „Брик Брадфорд“, „Луталица Chagos – брод смрти“, „Попај“, „Борба на живот и смрт“ и Пустоловине Насредин Хоџе“. Већ у другом броју овим стриповима придружио се „Краљ канадских јахаћа“ Алена Дина, према најави редакције: „мјешавина вестерна и полицијског жанра“.

У 15. броју у лист се после извесне паузе вратио Мак Манусов „Наџак“, односно Тарана. Две недеље касније приведен је крају Мауровићев и Рашићев „Луталица Цхагос – брод смрти“, а најављени су за наредни број нови стрипови Андрије Мауровића и Харолда Кнера. У истом броју изашла је последња хумористичка табла стрипа „Пустоловине Насредин Хоџе“ Валтера и Норберта Нојгебауера.

Као што је и најављено, у 18. броју почели су „Gunka Das“ Андрије Мауровића и Б. Рашића, рађен према Киплинговом роману, и „Пустоловине поморца Магле и његове чудновате обитељи“ Харолда Кнера, иза чијег су се наслова крили „Бим и Бум“. У 24. броју уместо Кнеровог стрипа објављен је Мак Манусов „Наџак“. Надаље ће се ова два стрипа смењивати на страницама „Ока“, а повремено ће и изостајати.

Од 26. броја читаоцима су се представили јунаци стрипа „Ming Foo“ Ника Афонског и Брендона Волша, касније познатијег под насловом „Пустоловине малог Џонија“.* У истом броју, „Детектив X–9“ улеће у нову авантуру „У. С. А. против црног Мартина, X–9 у борби са гангстерима“, поново у цртачкој обради Чарлса Фландерса. Један од најсимпатичнијих јунака авантуристичког стрипа, плавокоси „Брик Брадфорд“ опростио се од читалаца у 33. броју недељника „Око“. Сменио га је у наредном броју криминалистички стрип Чарлија Шмита и Едија Саливена „Радио патрола“, са епизодом „Тајанствени провалник Зец“

 

 

„Краљ канадских јахача “ Алена Дина („Око“, 1936)

 

„Гунка Дас “ Андрије Мауровића и Божидара Рашића („Око“, 1937)

 

^{* Пустоловине малог Џонија, морнара Тома Траута и Кинеза Шанг Лина први су упознали читаоци „Политике“ још у току 1936. године Комплетну епизоду популарног стрипа Ника Афонског објавиле су исте године и „Микијеве новине“ у свом двоброју 17/18. од 1. новембра.}

У првом броју листа у 1938. години (изашао 1. јануара) окончан је последњи Мауровићев стрип у „Оку“ – „Gunka Das“, да би га заменио много слабији „Аљеша краљица Кора“, с текстом испод слика. Истовремено, почиње „X-9 преузима нови задатак“, да би се у 21. броју „Ока“ завршио на помало неуобичајени начин опширним текстом преко целе стране.

Код нас мало објављиван Рас Вестовер представио се у 22. броју хумористичким стрипом „Тврдоглави Пепек“. У 23. броју завршен је „Тајанствени провалник Зец“. Недељу дана касније, редакција „Ока“ уводи нови стрип „Г-ман“ Лона Ханлона. Исто као и епизода „Детектив X–9 преузима нови задатак“, и Ханлонов стрип доживљава идентичну судбину. Наиме, у 44. броју расплет стрипа дат је у облику текстуалног прилога.

Дневна верзија „Тима Тајлора“ Лајмена Јанга (из 1937. године) кренула је у 45. броју под називом „Tim Tyber“ „Мистериј Африке“. Наредне недеље окончан је „Краљ канадских јахача“ Алена Дина, а нова епизода „Радио патроле“ почиње у 47. броју.

Последњи, 52. број у 1938. години донео је следеће стрипове: „Аљеша краљица Кора“, „Радио патрола“, „Ming Foo „, „Мистериј Африке“ и „Вимпи пеца рибу“. У последњем стрипу први пут наилазимо на оригинално име популарног Сегаровог лика, који ће касније бити далеко познатији као „Пера Ждера“.

Први број у 1939. години, од 1. јануара, донео је исте стрипове као и претходни. Тек у 17. броју долази до промене: претходно завршен „Мистериј Африке“, заменио је стрип „Занимљиве пустоловине Вил Мортона“. Био је то веома слаб стрип у реалистичком маниру, чији је аутор Едо Грунер невешто прецртавао Алекса Рејмонда.

У 25. броју последњи пут је изашао „Ming Foo“, а у наредном се завршава и „Радио патрола“. Истовремено, у 27. броју почињу два нова стрипа криминалистичког жанра: „ Тајни агент X–9“ у цртачкој верзији Остина Бригса (епизода коју је „Мика Миш“ објавио под називом „Терор на Бродвеју“) и мање познати „Летећи гусари“ Хала Фореста. У 31. броју завршен је стрип „Аљеша краљица Кора“. Наредни број донео је нову епизоду Инспектора Вејда „Краљ ноћи“, којом се Лајмен Андерсон вратио на странице „Ока“. Истовремено, почео је и „Супермен“ Џоа Шустера и Џерија Зигла (под називом „Надчовјек“), који је креиран само годину дана раније.

Последњи број „Ока“ изашао је 30. септембра 1939. године. Био је то 40. број листа у току исте године. Објављени су стрипови: „Краљ ноћи“, „Вимпи као кухар“, „Тајни агент X–9“, „Летећи гусари“ и „Надчовјек“, али ниједан није завршен. Ипак, „Краљ ноћи“, „Летећи гусари“ и „Тајни агент X–9“ наставиће да излазе на страницама нове ревије „Mickey стрип – Око“, која је најављена у последњем броју листа, а настаће спајањем „Mickey стрипа“ и „Ока“. Поред тога, најављено је да ће нова ревија бити штампана у тиражи од 30.000 примерака.

За читаоце навикнуте на праћење стрипа у наставцима, појава издања са комплетним епизодама представљала је право изненађење. Покретач „Микијевих новина“ први је увео у праксу репризирање целовитих сторија, претходно објављених у дневним листовима („Политика“ и „Време“), а његовим примером кренуће наредних година и други издавачи.