Oko (1935–1939)

Pojava prvog broja zagrebačkog „Oka“, 6. jula 1935. godine, bila je propraćena sledećim oglasom: „Imajući pred očima današnju orijentaciju čitalačke publike, koja kod štiva za razonodu voli preglednost i kratkoću, pokrenut je novi ilustrirani tjednik 'Oko'. 'Oko' će na način koji je danas u cijelom svijetu uveden, pa se za njim i kod nas pokazuje živa potreba, donositi u slikama prikazane i kratkim tekstom propraćene romane, avanture, pripovjesti i satire. „

Osim toga, u uvodniku samog lista dato je i dodatno objašnjenje: „Istodobno s pokretanjem toga lista mi privremeno obustavljamo izlaženje našeg ilustrovanog lista 'Kulisa' čiji će abonenti mjesto 'Kulise' primati tjednik 'Oko' te će im uplaćena pretplata biti na taj način nadoknađena… „

Vlasnik, izdavač i štampar „Oka“ bila je „Stečajnina jugoslovenske štampe D. D.“, a kao odgovorni urednik potpisivao se Božidar Rašić. „Oko“ je štampano na formatu 23×30 cm u crno-beloj tehnici, izuzev zaglavlja i naslova stripa na poslednjoj strani koji su bih otisnuti u crvenoj boji. Pored stripova, „Oko“ je donosilo i novele, romane, ukrštenice. List je izlazio subotom, a prodavan je po ceni od jednog dinara.

Naslovna strana prvog broja „Oka“ (1935)

U prvom broju „Oka“ objavljena su samo tri stripa. Na naslovnoj strani predstavljen je „fantastično-kriminalni roman“ „Gost iz svemira“, za koji je tekst napisao Apić (pseudonim Božidara Rašića), a crteže pripremio Tomas (pseudonim Leontija Bjelskog). Bjelski je autor i „Pentekovih novina“, zanimljivog humorističko-satiričnog stripa, čiji glavni junak Pentek komentariše aktuelne društveno-političke događaje u Zagrebu i Hrvatskoj. Treći strip, objavljen na poslednjoj strani lista pod nazivom „Plijen demona džungle“, potekao je iz pera Andrije Maurovića, a scenario za ovu storiju pripremio mu je odgovorni urednik „Oka“ Božidar Rašić. Preostali prostor (praktično devet strana) popunjavali su razni tekstualni prilozi, kriminalistički roman Franka Gregora „Crni pas“, zanimljivosti u slici i reči, rubrika posvećena ženskoj modi, humor i ukrštenice.

Maurović se već u drugom broju javlja sa još jednim egzotično-pustolovnim stripom „Razbojnikova vjerenica“, dok Bjelski (ponovo pod pseudonimom Tomas) u narednom započinje „Paklenog jahača prerije“ (tekst za oba stripa napisao je Božidar Rašić). Na srednjim stranama petog broja objavljena je ilustrovana priča „Zlatni otok“ R. L. Stivensona. Leontije Bjelski u istom broju privodi kraju svoj prvi strip „Gost iz svemira“ (čija se radnja odvijala u Zagrebu), a u šestom Andrija Maurović dovršava „Paklenog jahača prerije“. Svoju saradnju s „Okom“ Bjelski će nastaviti samo preko „Pentekovih novina“, a poslednja tabla ovog stripa biće objavljena 9. novembra 1935. godine u 19. broju lista. Šesti broj „Oka“ donosi i jednu značajnu novost – prvi put je objavljen jedan uvozni strip. Pod nazivom „Strašna pustolovina gospođe Nadžak“, čitaocima je u stvari, predstavljena „Porodica Tarana“ Džoa Mak Manusa. Sve do kraja 1935. godine, „Porodica Tarana“ praktično neće silaziti sa stranica „Oka, a povremeno će je crtati i domaći autori. Većina ovih domaćih verzija znatno je zaostajala za originalnim crtežom, s izuzetkom table koju je potpisao izvesni F. Kušnjaković. Mak Manusov strip, međutim, neće biti i jedina „žrtva“ domaćih crtača. Već u 7. broju objavljena je nevešto urađena kopija „Bima i Buma“, a naredni broj donosi i neuverljivu domaću verziju „Popaja“ pod nazivom „Popajeva dinamitna patrona“. Kasnije će sličnu sudbinu doživeti „Brik Bradford“, „Tarzan“, „Miki Maus“, „.Detektiv X–9“, a čak će i Valter Nojgebauer startovati sa svojom verzijom Segarovog Popaja.

Završavajući u devetom broju „Plijen demona džungle“, Maurović već u narednom broju (prema scenariju B. Rašića) startuje sa dva nova stripa: „Krvolok iz Tanipura“ i „Testament porodice Armstrong”. Istovremeno, u desetom broju privodi kraju „Razbojnikovu vjerenicu”. Dva broja kasnije, „Oko“ prvi put donosi humoristički strip Bada Fišera „Gile i Rile“ pod nazivom „Neprilična oklada“. U istom broju Maurović objavljuje „Martu i medvjeda“, svoju jedinu realističnu storiju prikazanu na jednoj tabli.

Trinaesti broj i ponovo Maurović: ovoga puta neumorni stvaralac javlja se sa „Piratima mora“, pa tako uz „Krvoloka iz Tanipura“ i „Testament porodice Armstrong“ radi istovremeno tri stripa za „Oko“. U ovom periodu Maurović je praktično popunjavao više od polovine stripovnog dela lista. Međutim, primetno je da ovi stripovi u scenarističkom pogledu dosta zaostaju za ostvarenjima koja objavljuju „Novosti“, jer se Rašićevi tekstovi očigledno nisu mogli meriti sa scenarističkim predlošcima Kreše Kovačića.

„Marta i medvjed “ Andrije Maurovića (1935)

„Ognjem i mačem “ Andrije Maurovića i Božidara Rašića („Oko“ 1935)

 

„Nasredinove pustolovine “ Valtera i Norberta Nojgebauera („Oko“ 1935)

 

 

„Pirate mora“ Maurović završava već u petnaestom broju, a u 17. privodi kraju i „Testament porodice Armstrong“. Naredni broj donosi prvu strip-tablu budućeg velikana jugoslovenskog stripa Valtera Nojgebauera. Sa svega četrnaest godina, Valter Nojgebauer je (prema scenariju nešto starijeg brata Norberta) dosta vešto nacrtao šalu sa Popajem u glavnoj ulozi. Tabla pod nazivom „Popaj i kokosov orah“ objavljena je na poslednjoj strani lista.

Storija „Brik Bradford u središtu zemlje“, očigledno nastala pod perom nekog neveštog domaćeg crtača, započeta je u 19. broju „Oka. Već u sledećem (16. novembra 1935), na naslovnoj strani lista osvanuh su prvi kaiševi stripa „Ognjem i mačem“ za koji je Andriji Mauroviću, koristeći kao predložak istoimeni istorijski roman Henrika Sjenkjeviča, scenarističku obradu pripremio Božidar Rašić. U istom broju, koristeći scenario svog brata Norberta, Valter Nojgebauer počinje da crta „Doživljaje Nasredin Hodže“, čije će vesele zgode čitaoci „Oka“ moći da prate sve do kraja aprila 1937. godine.

24. broj donosi završetak Maurovićevog stripa „Krvolok iz Tanipura“, a već u sledećem broju on i Rašić startuju sa izvrsnom obradom istorijskog romana Augusta Šenoe „Zlatarevo zlato“.

U 1936. godini, drugoj godini svog izlaženja, „Oko“ je ponovo numerisano od rednog broja jedan. Prvi broj, koji je izašao 1. januara, osvanuo je sa većim brojem stripova: „Zlatarevo zlato“, i „Ognjem i mačem“ Andrije Maurovića i Božidara Rašića, „Tarzan“ čiji je nepoznati autor očigledno precrtavao kadrove istoimenog Fosterovog ostvarenja, „Nasredinove pustolovine“ Valtera i Norberta Nojgebauera, „Mali Mića“ i „Ženijalni trik gospodina Nadžaka“ Džoa Mak Manusa.

Narednih nedelja „Oko“ izlazi sa već pomenutim repertoarom, a onda se na naslovnoj strani 9. broja pojavljuje strip „Tri mušketira“ sa Mikijem Mausom, u ko zna kojoj po redu neveštoj crtačkoj interpretaciji domaćih autora.

Maurović i Rašić privode kraju „Zlatarevo zlato“ sa 142. slikom, u 14. broju. Zameniće ga već sledeće nedelje strip „Džungla velegrada“, čiji je autor veoma loše precrtavao Rejmondovog „Detektiva X–9“, a scenario „prema istinitim događajima napisao Mark Vaton“.

Strip „Tri mušketira“ okončan je u 22. broju, a umesto njega od narednog broja čitaoci su mogli da prate kriminalistički strip Lajmena Andersona „Bijela krinka“, rađenog prema romanu Edgara Valasa. Četiri nedelje kasnije, strip „Doživljaji Nasredin Hodže“ menja naziv u „Pustolovine Nasredin Hodže“. U 33. broju završen je strip „Džungla velegrada“, a u 35. broju Maurovićev „Ognjem i mačem“. Već u narednom broju Maurović počinje storiju „Tajna dvorca Kidfield“, takođe po scenariju B. Rašića i ponovo sa tekstom ispod slika. U istom broju Lajmen Anderson startuje sa još jednim stripom po romanu Edgara Valasa – „Srebrni ključ“. Samo dve nedelje kasnije, Maurović i Rašić javljaju se sa novim stripom, vestern-pričom „Kurir“, crtanim kao i ostali Maurovićevi radovi u „Oku“ (za razliku od onih koje istovremeno radi za „Novosti“) bez rastera, linearnim crtežom, jakih i preciznih konturnih linija.

U 42. i 43. broju završeni su stripovi Lajmena Andersona „Srebrni ključ“, odnosno „Bijela krinka“.

Od 44. broja, umesto Božidara Rašića, kao odgovorni urednik „Oka“ prvi put se potpisao Milan Katić.

Četrdeset peti broj „Oka“ doneo je poslednje kadrove Maurovićevog vesterna „Kurir“ i početak „Brika Bradforda“ Klarensa Greja i Viljema Rita. Maurović, međutim, već naredne nedelje počinje storiju „Lutalica Chagos – brod smrti“, strip savremene tematike. U istom broju okončan je još jedan njegov strip – „Tajna dvorca Kidfield“.

Počev od 47. broja, pustolovine „Detektiva X–9“ počeo je da potpisuje Čarls Flanders. Epizoda je nosila naziv „Borba na život i smrt“. Dva broja kasnije, „Oko“ na srednjim stranama objavljuje table Segarovog „Popaja“.

„Zlatarevo zlato Andrije Maurovića“ i Božidara Rašića („Oko“, 1936)

„Tajna dvorca Kidfield “ Andrije Maurovića i Božidara Rašića („Oko“, 1936)

Prvi broj u 1937. godini izašao je 2. januara sa sledećim stripovima: „Brik Bradford“, „Lutalica Chagos – brod smrti“, „Popaj“, „Borba na život i smrt“ i Pustolovine Nasredin Hodže“. Već u drugom broju ovim stripovima pridružio se „Kralj kanadskih jahaća“ Alena Dina, prema najavi redakcije: „mješavina vesterna i policijskog žanra“.

U 15. broju u list se posle izvesne pauze vratio Mak Manusov „Nadžak“, odnosno Tarana. Dve nedelje kasnije priveden je kraju Maurovićev i Rašićev „Lutalica Chagos – brod smrti“, a najavljeni su za naredni broj novi stripovi Andrije Maurovića i Harolda Knera. U istom broju izašla je poslednja humoristička tabla stripa „Pustolovine Nasredin Hodže“ Valtera i Norberta Nojgebauera.

Kao što je i najavljeno, u 18. broju počeli su „Gunka Das“ Andrije Maurovića i B. Rašića, rađen prema Kiplingovom romanu, i „Pustolovine pomorca Magle i njegove čudnovate obitelji“ Harolda Knera, iza čijeg su se naslova krili „Bim i Bum“. U 24. broju umesto Knerovog stripa objavljen je Mak Manusov „Nadžak“. Nadalje će se ova dva stripa smenjivati na stranicama „Oka“, a povremeno će i izostajati.

Od 26. broja čitaocima su se predstavili junaci stripa „Ming Foo“ Nika Afonskog i Brendona Volša, kasnije poznatijeg pod naslovom „Pustolovine malog Džonija“.* U istom broju, „Detektiv X–9“ uleće u novu avanturu „U. S. A. protiv crnog Martina, X–9 u borbi sa gangsterima“, ponovo u crtačkoj obradi Čarlsa Flandersa. Jedan od najsimpatičnijih junaka avanturističkog stripa, plavokosi „Brik Bradford“ oprostio se od čitalaca u 33. broju nedeljnika „Oko“. Smenio ga je u narednom broju kriminalistički strip Čarlija Šmita i Edija Salivena „Radio patrola“, sa epizodom „Tajanstveni provalnik Zec“

 

 

„Kralj kanadskih jahača “ Alena Dina („Oko“, 1936)

 

„Gunka Das “ Andrije Maurovića i Božidara Rašića („Oko“, 1937)

 

^{* Pustolovine malog Džonija, mornara Toma Trauta i Kineza Šang Lina prvi su upoznali čitaoci „Politike“ još u toku 1936. godine Kompletnu epizodu popularnog stripa Nika Afonskog objavile su iste godine i „Mikijeve novine“ u svom dvobroju 17/18. od 1. novembra.}

U prvom broju lista u 1938. godini (izašao 1. januara) okončan je poslednji Maurovićev strip u „Oku“ – „Gunka Das“, da bi ga zamenio mnogo slabiji „Alješa kraljica Kora“, s tekstom ispod slika. Istovremeno, počinje „X-9 preuzima novi zadatak“, da bi se u 21. broju „Oka“ završio na pomalo neuobičajeni način opširnim tekstom preko cele strane.

Kod nas malo objavljivan Ras Vestover predstavio se u 22. broju humorističkim stripom „Tvrdoglavi Pepek“. U 23. broju završen je „Tajanstveni provalnik Zec“. Nedelju dana kasnije, redakcija „Oka“ uvodi novi strip „G-man“ Lona Hanlona. Isto kao i epizoda „Detektiv X–9 preuzima novi zadatak“, i Hanlonov strip doživljava identičnu sudbinu. Naime, u 44. broju rasplet stripa dat je u obliku tekstualnog priloga.

Dnevna verzija „Tima Tajlora“ Lajmena Janga (iz 1937. godine) krenula je u 45. broju pod nazivom „Tim Tyber“ „Misterij Afrike“. Naredne nedelje okončan je „Kralj kanadskih jahača“ Alena Dina, a nova epizoda „Radio patrole“ počinje u 47. broju.

Poslednji, 52. broj u 1938. godini doneo je sledeće stripove: „Alješa kraljica Kora“, „Radio patrola“, „Ming Foo „, „Misterij Afrike“ i „Vimpi peca ribu“. U poslednjem stripu prvi put nailazimo na originalno ime popularnog Segarovog lika, koji će kasnije biti daleko poznatiji kao „Pera Ždera“.

Prvi broj u 1939. godini, od 1. januara, doneo je iste stripove kao i prethodni. Tek u 17. broju dolazi do promene: prethodno završen „Misterij Afrike“, zamenio je strip „Zanimljive pustolovine Vil Mortona“. Bio je to veoma slab strip u realističkom maniru, čiji je autor Edo Gruner nevešto precrtavao Aleksa Rejmonda.

U 25. broju poslednji put je izašao „Ming Foo“, a u narednom se završava i „Radio patrola“. Istovremeno, u 27. broju počinju dva nova stripa kriminalističkog žanra: „ Tajni agent X–9“ u crtačkoj verziji Ostina Brigsa (epizoda koju je „Mika Miš“ objavio pod nazivom „Teror na Brodveju“) i manje poznati „Leteći gusari“ Hala Foresta. U 31. broju završen je strip „Alješa kraljica Kora“. Naredni broj doneo je novu epizodu Inspektora Vejda „Kralj noći“, kojom se Lajmen Anderson vratio na stranice „Oka“. Istovremeno, počeo je i „Supermen“ Džoa Šustera i Džerija Zigla (pod nazivom „Nadčovjek“), koji je kreiran samo godinu dana ranije.

Poslednji broj „Oka“ izašao je 30. septembra 1939. godine. Bio je to 40. broj lista u toku iste godine. Objavljeni su stripovi: „Kralj noći“, „Vimpi kao kuhar“, „Tajni agent X–9“, „Leteći gusari“ i „Nadčovjek“, ali nijedan nije završen. Ipak, „Kralj noći“, „Leteći gusari“ i „Tajni agent X–9“ nastaviće da izlaze na stranicama nove revije „Mickey strip – Oko“, koja je najavljena u poslednjem broju lista, a nastaće spajanjem „Mickey stripa“ i „Oka“. Pored toga, najavljeno je da će nova revija biti štampana u tiraži od 30.000 primeraka.

Za čitaoce naviknute na praćenje stripa u nastavcima, pojava izdanja sa kompletnim epizodama predstavljala je pravo iznenađenje. Pokretač „Mikijevih novina“ prvi je uveo u praksu repriziranje celovitih storija, prethodno objavljenih u dnevnim listovima („Politika“ i „Vreme“), a njegovim primerom krenuće narednih godina i drugi izdavači.