Paja Patak (1938/39)

Još jedan od listova koji će kratko vreme uveseljavati sve brojnije poklonike novog medija bio je nedeljnik „Paja Patak“. Prvi broj lista pojavio se 2. oktobra 1938. godine, a kao vlasnik i odgovorni urednik potpisao se Đurađ M. Jeličić. „Paja Patak“ je imao 16 strana i štampan je na uobičajenom formatu 21×29 cm. Kao i većina sličnih izdanja prodavan je po ceni od 1 dinar.

Pored američkih storija „Ted Tauers“, „Doživljaji male Ane“, „Radio patrola“ i „Feliks u Kini“, list je u svom prvom broju doneo i nekoliko ostvarenja domaćih autora. Sa ukupno tri stripa „Džarto - junak preistorijskog doba“, „Tajanstveno ostrvo u Tihom okeanu“ i „Žitelji planete Monip“; najzastupljeniji autor bio je Sebastijan Lehner. Žika Mitrović je crtao vestern „Duh prerije“ dok će se na izradi stripa „Neznani junaci“ vremenom izmenjivati S. Petković i M. Vitorović.

U narednim brojevima redakcija je uvela nekoliko novih radova domaćeg porekla: „Krila u magli“ J. Uhlika, „Krijumčari ljudi“ i „Živo gvožđe“ Marijana Ebnera. Među njima svojim kvalitetom izdvaja se „Živo gvožđe“, zanimljiva storija o profesoru Morisu Tarsnijeu, koji se u društvu lepe Laure sukobljava se džinovskim robotom i pri tom upada u niz neverovatnih dogodovština.

Naslovna strana „Paja Pataka“ (1938)

„Brik Bradford“ Klarensa Greja i Viljema Rita počinje u četvrtom broju „Paje Patka“ i to od dvanaestog nastavka. Istovremeno je donet kratak sadržaj prethodnih tabli, jer su one pre toga objavljene u „Bufalo Bilu“. U istom broju dečak Pinki, narednik Pet, devojka Moli i pas Ajriš uspešno su se obračunali sa pristanišnim gusarima, da bi se već sledeće subote pojavili u novoj epizodi stripa „Radio patrola“. Na naslovnoj strani sedmog broja najavljen je strip „Crna sablast“ neidentifikovanog domaćeg autora.

Naredne nedelje objavljen je početak stripa „The Lone Ranger „ (Usamljeni Jahač), priče o maskiranom pravedniku s Divljeg zapada i njegovom vernom pratiocu Indijancu Tontou. Jugoslovensku premijeru ovog stripa redakcija „Paje Patka“ proglasila je za „najveću senzaciju i iznenađenje sezone“. Bila je to nedeljna verzija pomenutog stripa iz 1938. godine koju je likovno realizovao Ed Kresi. Od devetog broja list je počeo da izlazi dva puta nedeljno: sredom i subotom. U istom broju Sebastijan Lehner je priveo kraju „Tajanstveno ostrvo“, a Žika Mitrović „Duh prerije“- storiju o tragičnom prijateljstvu kauboja Džeka i Indijanca Bula. Dva broja kasnije junaci stripa „Radio patrola“ obreli su se u novoj epizodi pod nazivom „Sudija Dženks“, pošto je u desetom broju okončana i druga epizoda ovog serijala.

U trinaestom broju stripom „Osveta kraljice Tao Maj“ oglasio se mladi Veljko Kockar. Nešto kasnije, u osamnaestom broju ponovo se javlja Žika Mitrović stripom „Moć fakira”. Istovremeno J. Uhlik završava storiju „Krila i magli“. Strip „Avetinjski pilot“ startovao je u 19. broju, a nastao je pod perom izvesnog Rihtera.

Sa 21. brojem, čije su korice i srednje strane bile odštampane u boji, „Paja Patak“ je ušao u 1939. godinu. U istom broju ponovo se javlja Žika Mitrović svojim crtački najzrelijim ostvarenjem „Orkan sa istoka“, čija je radnja bila smeštena u srednjovekovnoj Srbiji.

I pored očiglednih napora uredništva da obogati svoj list „Paja Patak“ će prestati da izlazi sa 24. brojem 18. januara 1939. godine. U poslednjem broju pojavili su se sledeći stripovi: „Orkan sa istoka“ Žike Mitrovića, „Avetinjski pilot“ Rihtera, „Krijumčari ljudi“, „Moć fakira“ Žike Mitrovića, „Džarto, junak preistorijskog doba“ i „Žitelji planete Monip“ Sebastijana Lehnera, „Radio patrola“ Edija Salivena i Čarlija Šmita, „Živo gvožđe“ Marijana Ebnera, „Crna sablast“, „Neznani junaci“, „Doživljaji male Ane“ Nika Afonskog, „Feliks u Kini“ Pata Salivena i „Usamljeni jahač“ Eda Kresija.

„Doživljaji male Ane“ Derla Meklura („Paja Patak“, 1938)

_______________________________________________________________

U čitavom predratnom periodu razvoja jugoslovenskog stripa, 1938. godina ostaće zabeležena kao najplodnija u pogledu broja izdavačkih poduhvata, ali istovremeno i najnesrećnija po sudbinu pokrenutih listova. Nijedno izdanje nije izlazilo duže od 18 meseci, a životni vek pojedinih nije dostizao ni tridesetak brojeva. Uzroke ovakve pojave ne treba tražiti isključivo u sadržajnim manjkavostima izdanja, posebno što su one bile znatno manje izražene kod listova kao što su „Mickey strip“, „Tarcan“ i „Paja Patak“. Pravo objašnjenje se, po svemu sudeći, nalazilo u izuzetnoj popularnosti „Mike Miša“ i već stečenoj navici čitalačke publike da svoje potrebe za stripom, pre svega, podmiruje redovnim praćenjem Ivkovićevog izdanja. U stvari, sa izuzetkom „Oka“, nijedno izdanje nije izdržalo konkurenciju „Mike Miša“, sve do pojave „Mikijevog carstva“ i „Politikinog zabavnika“ početkom 1939. godine.

„Mačak Feliks“ Pata Salivena („Paja Patak“, 1938)

„Tajanstveno ostrvo “ Sebastijana Lehnera („Paja Patak“, 1938)

„Živo gvožđe “ marijana Ebnera („Paja Patak“, 1938)

U ovakvoj atmosferi tržišne nezainteresovanosti u odnosu na nove izdavačke poduhvate, pojavio se krajem godine u Zagrebu i prvi broj „Veselog vandrokaša“ Valtera i Norberta Nojgebauera. Mada pripreman s mnogo mladalačkog entuzijazma, list braće Nojgebauer u početku nije u potpunosti odgovarao opisu jednog pravog strip-izdanja. Tekstualni i drugi prilozi najčešće su osetno dominirali i zauzimali daleko veći prostor od stripova, i tek će povećana Valterova i Norbertova produkcija uspostaviti prihvatljiviji sklad pisanog i crtanog dela lista. U svakom slučaju, ostaje utisak da su mladi stvaraoci pomalo precenili svoje snage, ulazeći u izdavački poduhvat još nezabeležen u istoriji jugoslovenskog izdavaštva. Oni su, naime, pored scenariste Branka Kovača bili i jedini autori stripova od prvog do poslednjeg broja lista.

Dosledno svojim počecima, braća Nojgebauer veći broj radova kreiraju u najboljoj tradiciji Diznijeve škole, postižući rezultate kakvi se realno nisu mogli očekivati od autora njihovih godina (Norbert je tada imao 21, a Valter svega sedamnaest godina). Posle iskustva sa „Kraljem krijumčara“ (objavljenim šest meseci ranije u „Tarcanu“), Walter Nojgebauer sa Brankom Kovačem radi i znatan broj stripova u realističkom maniru, mada je primetno da njegove crtačke sposobnosti najviše dolaze do izražaja u ostvarenjima humorističkog žanra.

Uprkos izuzetnom talentu i neospornom trudu mladog tandema, „Veseli vandrokaš“ neće izdržati mnogo duže od svojih prethodnika u 1938. godini i ugasiće se posle nepunih 18 meseci redovnog izlaženja. Istina, šest meseci kasnije braća Nojgebauer će ponovo pokrenuti list, ovoga puta pod nazivom „Novi vandrokaš“, ali će i tada njihov pokušaj biti okončan neuspehom: izdanje će prestati da izlazi posle svega devet brojeva.