Istorijski poduhvat „Politike“

Strip je 1934. godine još uvek u našoj zemlji nosio obeležje zabavnog i poučnog štiva za najmlađe, mada su pojedini radovi („Maks i Maksić“) predstavljali očigledan primer takozvanog „porodičnog stripa“, kod kakvog se starost čitalačke publike kretala u onom poznatom rasponu „od 7 do 77 godina“. Ipak, „strip za odrasle“, kako će se kasnije definisati radovi namenjeni, pre svega, čitaocima starijeg uzrasta, praktično još nije stupio na jugoslovensko tle. Ali ako se ovaj period još mogao okarakterisati kao ozbiljno kašnjenje našeg podneblja za razvojem stripa u Americi i Evropi, 21. oktobar 1934. godine iznenada nas uvodi u najaktuelnija svetska zbivanja na polju devete umetnosti. Istovremeno, pomenuti datum označava i odlučujući prodor stripa u našu zemlju, koji će nakon toga definitivno zauzeti prostor u dnevnoj i nedeljnoj štampi. Sve je počelo 20. oktobra, kada je na 12 strani subotnjeg izdanja „Politike“ osvanuo tekst sledeće sadržine: „Od sutra u 'Politici'! Najnovije čudo našeg vremena: roman koji se čita po dva minuta dnevno. Manje se čita, a više se gleda; imate bioskop kod svoje kuće. U sutrašnjem broju počeće „Politika“ da objavljuje i jedan nov roman potpuno nepoznate vrste kod nas: roman u slikama ili, kako to zovu Amerikanci, roman u 'stripovima', što će reći kaiševima, dakle kaiševima slika... Obratite pažnju u sutrašnjem broju „Politike“ na ilustrovanu stranu, na kojoj će početi da izlazi roman 'Detektiv X–9' od Dešajela Hemeta s ilustracijama Aleksandra Rejmonda „

I zaista, u nedelju 21. oktobra 1934. godine, samo mesec dana od njegovog završetka u američkom listu Ivning žurnal“, „Politika“ je preko cele strane objavila šest kaiševa Rejmondovog stripa „Detektiv X–9“. O tom događaju, a povodom četrdesetogodišnjeg jubileja, pisao je i naš poznati publicista i istraživač stripa Žika Bogdanović: „Tolika je to novost bila, da je čak i sama reč koja će definisati medij, trebala da bude izmišljena; prema jednom nedavnom svedočenju Đorđa Lobačeva, kasnije velikog maestra Beogradskog kruga, to je učinio Duda Timotijević, tada jedan od 'Politikinih' urednika. On je iz originalnog naziva na engleskom jeziku (comics strip) zadržao samo drugi deo...“*

 

Dušan-Duda Timotijević - tvorac naziva novog medija (karikatura objavljena u listu „Omladina“ 27. maja 1953)

^{* Sve do „Politikine najave Rejmondovog „Detektiva X–9” termin strip se kod nas uopšte nije koristio Najčešće su upotrebljavani nazivi roman u slikama“, „crtani roman“, „ilustrovani roman“, „crtani film” i slično Zahvaljujući pomenutom oglasu u „Politici“ ubrzo će ovaj izraz postati opšte prihvaćen, pa će čak i prvo jugoslovensko strip izdanje biti nazvano ovim tek izmišljenim terminom.}

Pojavom „Detektiva X–9“ strip je preko noći osvojio jugoslovensko tržište. Novinski izdavači su odmah otkrili izvanredno dejstvo stripa na podizanje tiraža, a čitaoci njegovu magičnu privlačnost kojoj se, jednostavno, nisu mogli odupreti.

 

 

„Detektiv X–9“ Aleksa Rejmonda („Politika“, 1934)

 

Ubrzo su za primerom „Politike“ krenuli i drugi listovi. Dnevnik „Vreme“ počev od 6. januara 1935. godine najavljuje dva stripa – „Radio patrolu“ i „Tima Tajlora“: „Kroz koji dan 'Vreme' počinje donositi dva uzbudljiva avanturistička romana sa slikama. Prvi roman u slikama (stripovima) koji 'Vreme' počinje donositi već ubrzo posle božićnih praznika, zove se 'Radio-patrola' od čuvenih američkih autora stripova Edi Sulivena i Čarli Šmita. Ovaj neobično zanimljivi avanturistički roman donosi u nizu tako reći filmskih crteža jednu izvanrednu borbu sa gangsterima, koja se razvija i na kopnu i po moru, kroz sportske priredbe, mondenske atrakcije, kroz grad i selo, u ludoj trci automobila, aviona i motora. Jedan roman, od koga staje dah, a čitalac-posmatrač jedva čeka idući nastavak.“ „... Bolji roman se ne može dati! Savremeniji roman ne postoji! Ne zamarate se mnogo čitanjem: slike i kratki napisi govore sve!... Nikada naša deca nisu imala prilike da čitaju i da posmatraju jedan ovakav pravi dečji roman. 'Vreme', eto, donosi istovremeno kao i 'Radio-Patrolu' i ovaj divni dečji roman u slikama koji se zove 'Avanture malog Tima Tajlora u afričkoj prašumi'. Ovaj veliki ilustrovani roman, roman u samim slikama sa kratkim potpisima koji izviru iz usta malog avanturiste i ljudi koje susreće na svom putu, odgovara pravim željama naše omladine, naše dece, pa i odraslih. Mašta omladine ne mora mnogo da dočarava: slike su dočarale sve, i sve je neobično jasno, u jednoj sadržim koja je zanimljivija od ma kojeg filma sa Tarzanom, ili filma sa Hut Džibsonom, Ken Mejnarom, Tom Miksom... To je roman kakav još naš dečak nije video, roman izuzetno zanimljiv i snažan, roman koji će deca seći iz 'Vremena' i čuvati, toliko će im se svideti...“

 

 

„Sili Simfonija“ („Politika“, 1935)

 

 

„Tim Tajlor“ Lajmena Janga („Vreme“, 1935)

 

Odmah nakon ove pompezne najave (10. januara 1935) „Vreme“ je po ugledu na „Politiku“ čitavu stranu posvetilo stripu, objavljujući prvih šest kaiševa „Radio patrole“. Samo tri dana kasnije, list donosi i početak storije „Avanture malog Tim Tajlora u Africi“.

Za razliku od „Politike“ i „Vremena“, beogradski ilustrovani listovi „Nedelja“ i „Panorama“ nisu startovali s uvezenim stripovima, već su odmah poklonili poverenje domaćim crtačima. Prvi se oglasio Vlasta Belkić, inspirisan Rejmondovim „Detektivom X–9“, on već krajem februara počinje da crta „Avanture detektiva Hari Vilsa“ za ilustrovani list „Nedelja“. Mesec dana kasnije (23. marta 1935), Đorđe Lobačev i Vadim Kurganski kreiraju za „Panoramu“ kriminalističku storiju „Krvavo nasledstvo“, potpisujući se pseudonimima Džordž Strip i Vladimir Cilić. Posebno je zanimljivo da su Lobačev i Kurganski radnju svog stripa smestili u našu sredinu (Beograd i Dubrovnik), što i sama redakcija „Panorame“ ističe u svojoj najavi „jedan izvanredan događaj iz našeg života – na jedan potpuno amerikanski način.“

Mada je od pojave Rejmondovog „Detektiva X–9“ proteklo svega pet meseci, strip je već krajem marta postao redovan pratilac gotovo svih beogradskih listova. Čitaoci su s nestrpljenjem iščekivali svaki dalji nastavak „Detektiva X–9“, „Lorne Dun“, „Radio Patrole“, „Tima Tajlora“, „Krvavog nasledstva“ i drugih; a izdavači, i sami iznenađeni brzinom kojom je novi medij sticao popularnost, počinju da razmišljaju o drugačijim oblicima korišćenja stripa. I nedugo zatim, 10. aprila 1935. godine, u Beogradu je pokrenut prvi strip-list, nagoveštavajući početak stvaranja jedne nove izdavačke oblasti, izuzetno plodne u godinama koje će uslediti. Na pojavu lista „Strip“, međutim, uticali su i neki događaji vezani za razvoj stripa u Evropi, posebno u Francuskoj i Italiji. Naime, odlučujući prodor američkog stripa u ove dve zemlje (vremenski se u potpunosti poklapa sa početkom objavljivanja „Detektiva X–9“ u „Politici“) obeležen je pokretanjem „Mikijevih novina“ (Le journal de Mickey) francuskog izdavača Pola Vinklera 21. oktobra 1934. i pojavom, samo tri dana kasnije, nedeljnog lista „Avanturist“ (L'avventuroso) milanskog izdavača Mondadorija. Nešto kasnije, firentinski izdavač Nerbini počeće da izdaje „Topolino“, dok će Vinkler narednih godina pokrenuti više strip-listova, među kojima i „Robinson“ i „Hop-la.“ Nema sumnje da su sva ova izdanja odigrala veoma važnu ulogu u koncipiranju sadržaja, pa čak i grafičkog izgleda jugoslovenskih listova.* Tako će „Strip“ od 21. broja u potpunosti preuzeti zaglavlje italijanskog „Topolina“, beogradska izdanja „Mikijeve novine“ i „Robinzon“ upotrebiti nazive istoimenih listova Pola Vinklera, a „Politikin zabavnik“ u značajnoj meri slediti koncepciju i grafički izgled najpopularnijeg francuskog izdanja „Le journal de Mickey“.

„Tim Tajlor“ Lajmena Janga („Vreme“, 1935)

 

Najava „Krvavog nasledstva“ Đorđa Lobačeva i Vadima Kurganskog („Panorama“, 1935)

 

 

 

Đorđe Lobačev (snimljeno oktobra 1981)

Ali, ako je, s jedne strane, uticaj francuskih i italijanskih listova ostavio neizbrisiv trag u našem predratnom strip-izdavaštvu, jugoslovenskim izdavačima, s druge strane, mora se odati priznanje za veoma kvalitetan izbor uvoznih stripova i nesumnjivu podršku domaćem stvaralaštvu, koje će u drugoj polovini tridesetih godina kulminirati ostvarenjima vrhunskih dometa. Upravo je ova dimenzija uočljiva već kod prvog jugoslovenskog strip-lista: uz Rejmondovog „Flaša Gordona“, jednog od remek-dela devete umetnosti uopšte, redakcija „Stripa“ objaviće i radove tri domaća autora – Đorđa Lobačeva, Nikole Navojeva i Nikole Tiščenka.

 

^{* Većina ovih izdanja mogla su se redovno kupovati u Beogradu Tako je na primer „Agencija Avala” koju je vodio A. M. Popović kao zastupnik francuske firme Hachette obezbeđivala gotovo sve Vinklerove listove.}