Политикин забавник (1939–1941)

„Политикин забавник“ се појавио 28. фебруара 1939. године. Нови лист је штампан на истом формату као и „Политика“ (31×47 цм), а од 12 страна колико је имао, четири су биле отиснуте у црној и црвеној боји. Излазио је два пута недељно (уторком и петком) и продаван је по цени од један динар. Дужност одговорног уредника обављао је Мирослав Д. Стевановић.

Насловна страна „Политикиног забавника“ (1939)

На насловној страни првог броја објављен је почетак сторије „Мики Храбри кројач“ Волта Дизнија. Друга страна била је посвећена роману Едгара Алана Поа „Златни јеленак“ и стрипу „Риста спортиста“ Моме Марковића, рађеном према тексту Љубинке Бобић и Миће Димитријевића. Занимљива Марковићева сторија описивала је доживљаје београдских дечака, који су у трци за фудбалском лоптом упали у неочекивану авантуру. Трећу страну испуњавала су два стрипа: гег-табла „Паја Патак“ и први наставак стрипа „Бојажљиви Ћира“, оба из продукције америчког уметника Волта Дизнија. Прича о потапању америчког брода „Лузитаније“ испунила је простор на четвртој страни. Наредна је била посвећена „Џиму из џунгле“ Алекса Рејмонда и почетку епизоде „У шангајском ресторану“. На шестој страни Ник Афонски се представио читаоцима са два остварења: мелодрамским стрипом „Доживљаји мале Ане и њеног пса Нулице“ и „Пустоловине малог Џонија” (епизода „Тајна куће старог археолога“). Половину следеће стране испуњавао је текст о настанку „пластичних шала“ (новој забави америчке читалачке публике), а испод њега отиснут је „Усамљени јахач“ Еда Кресија, стрип о тајанственом маскираном праведнику са Дивљег запада и његовом нераздвојном пријатељу Индијанцу Тонтоу.

„Риста спортиста” Моме Марковића ( „Политикин забавник”, 1939)

„Бојажљиви Ћира ” Волта Дизнија( „Политикин забавник”, 1939)

На осмој страни објављен је почетак Велсовог романа „Невидљиви човек“ и „Брик Брадфорд у земљи иза леденог зида“ Кларенса Греја. Ђорђе Лобачев је адаптирао народну приповетку „Баш Челик“ и с првом таблом овог стрипа заузео већи део девете стране. Остатак је био испуњен хумором и занимљивостима. Наредне две стране и потпуности су посвећене текстуалним прилозима и одговарајућим илустрацијама, од којих су најзанимљивији били „Како сам уређивао једар пољопривредни лист“ Марка Твена и Риплијева рубрика „Веровали или не“. На последњој страни објављена је прва хумористичка табла стрипа „Попај“ Елзија Крислера Сегара.

Изврсни текстуални прилози чиниће и даље интегрални део листа, али и даљем прегледу задржаћемо пажњу искључиво на стриповима, који ће све до последњег броја испуњавати више од половине листа.

„Џим из џунгле ” Алекса Рејмонда ( „Политикин забавник”, 1939)

„Баш Челик ” Ђорђа Лобачева( „Политикин забавник”, 1939)

„Пустоловине малога Џонија ” Ника Афонског ( „Политикин забавник”, 1939)

Једанаести број „Политикиног забавника“ доноси прве значајније промене. „Бојажљивог Ћиру“ замењује нови Дизнијев стрип, гег-табла „Добри пас Плутон“, а истовремено стартују реалистични стрипови „Неустрашиви капетан Грин“ Кларенса Греја (недељна верзија „Брика Брадфорда“) и „Каубој Ред“ Фреда Хармана. Два броја касније завршава се и други Дизнијев стрип „Мики Храбри кројач“ Уместо њега, у 14. броју појавиле су се недељне табле са Микијем и Шиљом. Наредни број доноси завршетак прве пустоловине „Усамљеног јахача“, а од 16. до 19. броја „Плутона“ ће заменити Дизнијева верзија приче „Ружно паче“. У 17. броју окончана су још два стрипа: „Риста спортиста“ Моме Марковића и „Пустоловине малог Џонија“ Ника Афонског. Популарни Дирксови обешењаци „Бим и Бум“, овог пута у верзији Харолда Кнера, стартовали су у 20. броју „Политикиног забавника“. А затим је уследила права серија, јер претходно завршене епизоде замењују нове: од 21. броја „Дух Јаванског мора“ (Џим из џунгле), два броја касније „Мала Ана и њен пас Нулица међу скитницама“, а од 28. броја „Војвоткиња из шарене долине“ (Каубој Ред) и „Капетан Грин тражи закопано благо“. У 36. броју „Политикин забавник“ објављује почетак треће епизоде „Џима из џунгле“ под називом „Благо Џингис Кана“, у којој Џим и Колу крећу у нову авантуру након обрачуна са гусарима Харвеја Брента, познатијег под именом „Дух Јаванског мора“. Неколико недеља касније, привремено ће се од читалаца опростити црвенокоси каубој луталица и његов мали пријатељ Велики Дабар, јунаци Хармановог стрипа „Каубој Ред“, а уместо њега у лист се враћа „Усамљени јахач“ у обради Чарлса Фландерса.

„Нови задатак Џима из џунгле“ наслов је четврте епизоде популарног Рејмондовог јунака, који ће стартовати у 51. броју листа. После неколико наставака, поменути наслов ће без икаквог објашњења бити замењен новим „Господар Пагуанских острва“. Педесет четврти број доноси почетак нове епизоде „Усамљеног јахача“ Чарка Фландерса („Глас индијанског идола“), а Дизнијев најпопуларнији јунак јавља се пет бројева касније у сторији „Мики као детектив“. Убрзо и „Брик Брадфорд“ запада у нову пустоловину у причи „Људи од метала“.

„Попај” Елзија Крислера Сегара ( „Политикин забавник”, 1940)

„Пинокио” Волта Дизнија ( „Политикин забавник”, 1940)

„Вирус” Волтера Молиноа и Фредерика Педрокија ( „Политикин забавник”, 1940)

Формула по којој уредништво од самог почетка организује садржај листа и даље је непромењена. „Политикин забавник“ успешно задржава водећу позицију највише захваљујући Дизнијевим јунацима, Рејмондовом „Џиму из Џунгле“, „Брику Брадфорду“ Кларенса Греја, „Усамљеном јахачу“ Чарлса Фландерса и изврсним текстуалним прилозима. Разуме се, значајан допринос престижу листа дао је и Ђорђе Лобачев својим стриповима „Баш челик“ и „Чардак ни на небу ни на земљи“, али ће неопходну свежину донети појава једног већ афирмисаног домаћег аутора, чији су радови током протеклих година с великим успехом представљени читалачкој публици „Мике Миша“. Догодило се то у 91. броју, седам дана након уласка „Политикиног забавника“ у 1940. годину, а реч је о Константину Кузњецову и његовом стрипу „Скаска о цару Салтану“. Мада је у том периоду за „Мику Миша“ почињао један од својих најбољих радова „Три живота“, Кузњецову то неће сметати да достигне врхунски домет већ у првом стрипу за „Политикин забавник“. Високи квалитет Кузњецов ће задржати и у својим наредним остварењима, радећи их поново упоредо са стриповима које објављује у „Мики Мишу“.

Док Кларенс Греј наставља креирање свог јунака у новој епизоди „Капетан Грин у ропству афричких гусара“, „Попај“ у 106. броју полази на прво фантастично путовање у сторији „Острво бисерних ајкула“. За разлику од претходно објављених недељних гег-табли, Сегар у дневној верзији води „Попаја“ кроз разне доживљаје, уносећи тако у свој стрип и неодољиву атмосферу авантуристичког духа.

„Скаска о златном петлићу ” Константина Кузњецова ( „Политикин забавник”, 1940)

„Микијев гост Четвртко ” Волта Дизнија ( „Политикин забавник”, 1940)

„Усамљени јахач” Чарлса Фландерса ( „Политикин забавник”, 1940)

„Пепељуга” Ђорђа Лобачева и Живорада Вукадиновића ( „Политикин забавник”, 1940)

После епизоде „Мики као детектив“ и серије недељних табли, почев од 110. броја Микија, Мини и Шиљу смењује на насловној страни Дизнијева верзија Колодијевог јунака под називом „Прича о дрвеном лутку“. Након дуже паузе у лист се вратио „Каубој Ред“, а 112. број доноси још једну новост: на деветој страни читаоцима се представља абнормални доктор Вирус епизодом „Вирус, чаробњак из Мртве шуме“. Посебна занимљивост везана је за порекло овог стрипа, јер „Политикин забавник“ први пут отвара своје странице остварењу које не потиче са америчког тла или из пера домаћих аутора. „Вируса“ су, наиме, креирали италијански ствараоци – сценариста Федерико Педроки и цртач Волтер Молино.

У 116. броју завршена су два стрипа „Бајка о цару Салтану“ Константина Кузњецова и „Острво бисерних ајкула“ Елзија Крислера Сегара. На своје друго фантастично путовање („У земљи кожуха“) Попај ће кренути већ у наредном броју, док се Кузњецов у 120. броју јавља адаптацијом Пушкиновог дела „Скаска о златном петлићу“ Са шеснаестим наставком у 125. броју „Политикиног забавника“ приведена је крају прича о Пинокију, уместо које се од наредног броја на насловној страни појављује чувена Дизнијева сторија „Микијев гост Четвртко“. Недељу дана касније, завршени су стрипови „Скаска о златном петлићу“ и „Ред Рајдер у граду сенки и уздаха“

Од 130. броја Попај почиње своју трку у „Борби за милион динара награде“, а након две недеље Кларенс Греј стартује новом епизодом „Капетан Грин у египатском светом граду“. У 135. броју објављен је почетак стрипа „Лажни Питер Стон“, којим се „Џим из џунгле“ поново вратио на странице „Политикиног забавника“. Један број касније, Попај ће се отиснути на своје треће путовање у „Потери за кишном птицом“, док 137. број доноси једну новост: Лајмен Јанг, аутор популарног „Тима Тајлора“, представља читаоцима свог новог јунака „Репортера Харпера“ у епизоди „Отмица Мелине Хокинс“.

„Петар Велики” Константина Кузњецова ( „Политикин забавник”, 1940)

„King из северне бригаде ” Џима Герија ( „Политикин забавник”, 1940)

Нако 78 наставка, у 142. броју Кларенс Греј приводи крају „Брика Брадфорда“, а „Малу Ану“ почиње да потписује наследник Ника Афонског – Дерел Меклур. Нова епизода „Усамљеног јахача започета у 144. завршава се пет бројева касније, истовремено кад и „Вирус“ Педрокија и Молиноа. Међутим, Чарлс Фландерс већ у наредном броју стартује новом сторијом „Усамљеног јахача“.

Од 154. броја „Микијевог госта Четвртка“ смењује на насловној страни „Пепељуга“ Ђорђа Лобачева и Живорада Вукадиновића. У истом броју објављени су каиш „Мића“ Карла Андерсона и реалистични стрип „Златно језеро“. Пет бројева касније, Рејмонд приводи крају „Џима из џунгле“, а у 160. броју појављује се комични стрип „Дуле и његов пас Цуле“. Попај у наредном броју за извесно време прекида своја фантастична путовања и посвећује се штићеници Сузани. Истовремено, „Капетан Грин“ окончава своје пустоловине и до краја 1940. године неће се враћати у „Политикин забавник“.

Почев од 162. броја, Паја Патак препушта свој простор на трећој страни Дизнијевом првенцу Микију Маусу, који ће наставити да забавља читаоце у облику недељних гег-табли. Шест бројева касније, завршава се „Пепељуга“ Ђорђа Лобачева, па се на насловну страну поново враћа Волт Дизни са сторијом „Мики и Шиља у Африци“. Након епизоде „Уцењивачи“, Чарлс Фландерс почиње нову пустоловину Усамљеног јахача и његовог пријатеља Тонтоа под називом „Борба за воду“.

Занимљиво је да у овом периоду „Усамљени јахач“ уз Дизнијева остварења постаје ударни стрип „Политикиног забавника“. У одсуству „Џима из џунгле“, „Брика Брадфорда“ и његове недељне верзије „Капетана Грина“, ова чињеница вероватно добија логично значење, али се истовремено стиче утисак да уредништво постепено губи дах у садржајном освежавању листа. Истини за вољу, већ у 181. броју стрип „Златно језеро“ замениће „Кинг из северне бригаде“ у цртачкој верзији Џима Герија, а одмах затим јавиће се и Кузњецов са изврсним остварењем „Петар Велики“ према тексту П. Пољакова. Међутим, осам бројева касније, поново „Усамљени Јахач“ и нова епизода „Побуна Апаша“

Са 194. бројем од 3. јануара 1941. године „Политикин забавник“ улази у трећу годину свог постојања. Само два броја касније у лист се враћају стари познаници „Брик Брадфорд“ са „Индијанском лутком с дијамантским очима“ и „Вирус“ у епизоди „Пол В“. У истом броју, Мики Маус поново стиже на насловну страну са сторијом „Мики Маус у зачараном хотелу“, на четрнаестој почиње нова авантура „Кинга из северне бригаде“ под називом „Крадљивци крзна“, а на последњој Сегар одводи Попаја на његово четврто фантастично путовање „Попај и Кића у земљи Демонији“. Завршетак сторије „Пустоловине малог Џонија“ Ника Афонског објављен је у 209. броју, док се једну недељу касније у лист враћа „Капетан Грин“ Кларенса Греја у епизоди „Капетан Грни и златна круна пустиње“.

Све до 212. броја, на страницама „Политикиног забавника“ примећујемо присуство само тројице домаћих аутора. Међутим, у поменутом броју, Ђорђу Лобачеву, Моми Марковићу и Константину Кузњецову придружиће се и Сергеј Соловјев са једним од својих највећих остварења, изванредном адаптацијом Стивенсоновог романа „Острво с благом“. Два броја касније, Јангов „Репортер Харпер“ појављује се у новој епизоди „Тајанствене минђуше“, док се у 216. завршава четврто Попајево путовање.

Последњи, 220. број „Политикиног забавника“ појавио се у петак 4. априла 1941. године. Поново ће почети да излази након више од једне деценије, 5. јануара 1952. године, и овога пута покренут од издавачког предузећа „Политика“.

 

„Острво са благом ” Сергеја Соловјева ( „Политикин забавник”, 1941)