Последња пустоловина Старог Мачка (1937/8)

Под заједничким насловом „Последња пустоловина Старог Мачка“ изашло је укупно пет свезака. Прва, која је донела сторију „Три бегунца из Sund Rivera „, појавила се 1. новембра 1937. године. У временским интервалима од две недеље следиле су за њом и преостале четири свеске: „Двојица против свију“, „Ватрено венчање господина гувернера“, „Божић на пустом врху“ и „Port West – тврђава смрти“. Последња свеска „Port West – тврђава смрти“ изашла је 1. јануара 1938. године.

Власник и издавач ових свезака био је Конзорциј „Mickey стрип“ из Загреба, будући покретач истоименог недељног листа. Свеске су биле штампане на 52 стране формата 29×21 цм са корицама на тврђем папиру у боји. Цена појединачног примерка износила је 4 динара.

Искуство стечено на објављивању „Последње пустоловине Старог Мачка“ дефинитивно је учврстило Фуисово и Мауровићево уверење у оправданост покретања властитог листа. И убрзо, само два месеца након изласка последње свеске о Старом Мачку, у Загребу се појавио први број „Mickey стрипа“.

Насловна страна друге свеске „Последње пустоловине Старог Мачка“ (1937)

Нови лист неће бити дуговечан као његови претходници „Мика Миш“ и „Око“, нити специјализован као „Микијеве новине“ и преостала Ивковићева издања, али ће се у потпуности ослонити на радове домаћих аутора, не одступивши од оваквог опредељења све до последњег броја. На његовим страницама прву значајну афирмацију доживеће браћа Нојгебауер, Фердо Бис ће дебитовати са стриповима „Три хајдука“ и „Четири јахача Апокалипсе“, а Драган Савић и неколико младих аутора (захваљујући расписаном конкурсу за цртаче) учиниће своје почетне кораке ка неизвесној перспективи успеха. За „Mickey стрип“ је везана и појава прве стрип-школе, коју ће редакција покренути већ од 18. броја листа. Крајем 1938. године, издавач „Mickey стрипа“ пустиће на тржиште и једно ванредно издање под називом „Чаробни саг“.

Најзначајнија остварења у „Mickey стрипу“ потекла су из пера Андрије Мауровића и браће Нојгебауер. Истина, Мауровић ће објавити само два нова стрипа (оба према текстуалним предлошцима Фрање Фуиса), али ће и то бити довољно за потврду његовог ненадмашног умећа, претходно тако уверљиво израженог на страницама дневника „Новости“ и недељног листа „Око“. Мауровићев прерани одлазак из „Mickey стрипа“ представљаће ненадокнадив губитак, од кога се издање више неће моћи опоравити.

За разлику од Мауровића, Валтер и Норберт Нојгебауер су већ од првог броја стартовали са више нових остварења, представљајући се у знатно лепшем светлу у односу на дебитантске радове из „Ока“. У Валтеровом цртежу сада је већ приметан утицај Дизнијеве школе, али се помало назире и специфичност његовог властитог сензибилитета, чије ће праве вредности доћи до пуног изражаја тек у наредним годинама.

Убрзо након Мауровића и браћа Нојгебауер ће напустити „Mickey стрип“, па ће даља судбина листа бити препуштена цртачком умећу Фердинанда Биса и неколицине младих почетника.