Тарцан (1938)

Први број „Тарцана“ појавио се 23. марта 1938. године. Покретач је био Александар Ј. Ивковић, док је уређивање листа поверено Милутину С. Игњачевићу. „Тарцан“ је имао осам страна од којих су две биле испуњене текстуалним прилозима. На насловним странама првих бројева објављени су ликови протагониста из стрипова који су испуњавали унутрашње стране. Лист је штампан на формату 25×35 цм, излазио је сваке среде, а продаван је по цени од један динар.

Насловна страна „Тарцана“ (1938)

„Тарцан“ је почео са објављивањем искључиво реалистичких стрипова домаћих аутора: „Бели дух“ Ђорђа Лобачева, „Краљ кријумчара“ Валтера Нојгебауера, „Експрес Чикаго-Њујорк“ Алексија Ранхнера, „Златно језеро“ М.Ебнера и „Кит Дарант“ Ђ. Малог и Ж. Хибе.

По свему судећи, „Тарцан“ оваквим избором стрипова није успео да освоји симпатије читалаца. Принуђена на садржајно обогаћивање листа, редакција у деветом броју посвећује простор и једном иностраном аутору – Чарлсу Фландерсу и његовој „Сребрној лисици“. Радило се, у ствари, о наставку Фландерсове верзије Рејмондовог „Детектива X–9“, која је до тада излазила у додатку „Мике Миша“. „Сребрна лисица“ је објављена у „Тарцановом“ посебном додатку од четири стране, заједно са још два стрипа: „Црвени кечеви“ и „Мистерије Чикага“. Поред тога, лист је смањио и формат на 24×31,5 цм.

У наредном броју завршен је стрип „Сребрна лисица“. Истовремено, објављен је 69. наставак „Мистерије Чикага” Константина Кузњецова и Бранка Видића, који је до увођења у лист „Тарцан“ излазио у „Мики Мишу“.

„Краљ кријумчара“ Валтера и Ноберта Нојгебауера („Тарцан“, 1938)

„Бели дух“ Ђорђа Лобачева („Тарцан“, 1938)

„Златно језеро“ („Тарцан“, 1938)

Поменути потези уредништва, међутим, нису били довољни да „Тарцану“ обезбеде дужи век и лист се угасио 22. јуна 1938. Године. У свом последњем 14. броју донео је завршетак „Златног језера“, „Кита Даранта“, „Белог духа“ и „Краља кријумчара“, док је стрип „Црвени кечеви“ окончан у претходном броју листа.