Весели четвртак (1932/33)

Илустровани дечји лист „Весели четвртак” појавио се у продаји 7. јануара 1932. године. Издавала га је „Нова штампарија” из Београда, а уређивали су га Јелена Зрнић и Гргур Костић. Лист је излазио једном недељно и продаван је по цени од два динара. Штампан је на формату 19,5×24,5 цм. Корице и четири унутрашње стране отискиване су у две боје, а остале у црно-белој техници их повремено у плавој боји. Од укупно 16 страна „Весели четвртак” је три до четири одвајао за стриповане прилоге. Преостали део листа био је испуњен причама песма и загонеткама.

^{* Непосредно пред излазак првог броја издат је и један рекламни примерак са свега четири стране, али форматом и графичком опремом идентичан каснијим редовним бројевима „Веселог четвртка”.}

„Доживљаји Мике Миша” Ивана Шеншина („Весели четвртак”, 1932)

Већ у првом броју на средњим обојеним странама почиње стрип „Доживљаји Мике Миша” и то је био први сусрет наших читалаца са популарним јунаком Волта Дизнија. Интересантно је међутим да је ова сторија потекла из пера домаћих аутора (измишља чика Божа и црта Чика Ика). Југословенску верзију Дизнијевог миша ликовно је уобличио Иван Шеншин, цртач који ће пуну зрелост и афирмацију стећи неколико година касније на страницама Мике Миша и „Микијевог царства“. Иван Шеншин се поред Сергија Мироновича јавља у првим бројевима и као илустратор појединих текстуалних прилога. Иначе у првом броју на последњој страни појавио се још један стрип под насловом „Мандаринов перчин”.

Карактеристичан прилог „Веселог четвртка” (1932)

И наредних недеља „Весели четвртак” поред редовног стрипа „Доживљаји Мике Миша” доноси неколико стрип каишева (усправних и положених) са обавезним пропратним текстом испод слике писаним у стиху. Њихови наслови гласе „Досетљиви чика Аца“, „Малишино страдање“, „Страдање господин Симиног цилиндра”, „Лакомислени ној”, „Кад је човек кратковид” и други. Ликовни ниво ових стрипова варира од каиша до каиша у зависности од талента њихових твораца. У „Весели четвртак” доспели су несумњиво из иностраних листова и часописа.

Временом се на страницама листа усталио и стрип „Чика Тошино страдање”, мада није излазио баш у сваком броју. У 8. броју појавио се каиш стрипа „Адамсон”, најпопуларнијег шведског јунака, који је у пропратном тексту назван Сима. Адамсон се поново јавио три недеље касније, овога пута под називом „Тоша као кувар”.

У 32. броју на последњој страни осванули су „Бим и Бум” у табли од шест слика са пропратним текстом у стиху и под именом Тића и Мића. Две недеље касније, у 34. броју, Иван Шеншин је последњи пут потписао стрип „Доживљаји Мике Миша” и после остварених 408 слика препустио га другом аутору потписаном иницијалима М. С. Популарни јунак цртаног филма и стрипа Мачак Феликс појавио се у 40. броју као „Мацан Марко”, а у 49. броју као „Мачак Марко”. У 52. броју од 29. децембра (последњем у 1932. години) поново се јавља ју „Бим и Бум”, овога пута названи Ћира и Спира. Са 624. сликом завршен је у истом броју стрип „Доживљаји Мике Миша”.

Стрипови објављивани на последњој страни листа најчешће нису имали наслове. Текст се по правилу налазио испод слике и без изузетка био је писан у стиху. Чак се и приликом повременог објављивања наслова стрипова водило рачуна о томе да се они римују: „Медвед Славко и Чупавко”, „Чика Мика и пудлица Дика”, „Чудне слике из Африке „и сл.

Први број „Веселог четвртка” који се појавио у 1933. години поново је носио редни број један. На средњим странама донео је по мало необичан стрип (текст се налазио испод слика али и са стране) под насловом „Спортска сезона патка Гедеона”. У 4. броју Весели четвртак две стране препушта остварењу Вилхелма Буша „Чика Сима страда и кад се не нада”. У наслову је писало и следеће: „Славни Буш нацртао, чика Света песме дао”.

Последњи наставак стрипа „Спортска сезона патка Гедеона” објављен је у 13. броју, али овога пута под називом „Завршна сезона патка Гедеона”. Уместо њега, следеће недеље је почео стрип „Доживљаји Пат и Паташона”. Три месеца касније окончан је и овај стрип, да би га сменио стрип „Даша и Гаша”. Убрзо након тога, „Весели четвртак” је престао да излази.

 

 

Насловна страна првог броја прилога „Илустрованог листа недеља“ (1934)

Увођење додатка за најмлађе у „Политици“ и пионирски подухват издавача „Веселог четвртка“ нису прошли незапажено у редакцијама осталих листова. Већ почетком септембра 1932. године, београдски дневник „Време“ уводи додатак „Дечје време“, објављујући први наставак Мироновичевог стрипа „Доживљаји миша Мике и мајмуна Ђоке“. Сличне додатке ускоро ће увести и други листови: „Хрватски дневник“, „Јутарњи лист“, „Новости“, „Илустровани лист недеља“ и други. Сви ови додаци, као и „Политика за децу“, у почетку су обиловали стрип-шалама поучног садржаја, да би тек у другој половини тридесетих година почели да доносе и остварења познатих домаћих аутора. Тако ће „Политика за децу“ касније објавити радове Владимира Жедринског и Ђорђа Лобачева, „Дечје Време“ Ивана Шеншина, Ђуке Јанковића и Жике Митровица, а „Новости за децу“ и додатак „Хрватског дневника“ Валтера Нојгебауера.

 

„Руслан и Људмила“ Владимира Жедринског („Политика за децу“, 1938)

^{* Владимир Жедрински је објавио свега два стрипа оба у „Политици” И „Политикином додатку за најмлађе ,али је занимљивошћу и свежином својих радова несумњиво привукао пажњу љубитеља девете уметности. Прво остварење „Руслан и Људмила“ креирао је према Пушкиновој поеми 1938. године, док је стрип „Породица Забавчић” цртао на основу сценарија Р. Томића и објавио га током наредне године.}