Veseli vandrokaš (1938–1940)

„Veseli vandrokaš“ se pojavio 5. oktobra 1938. godine u Zagrebu. Pokrenuli su ga sedamnaestogodišnji Valter Nojgebauer i njegov četiri godine stanji brat Norbert U prvom broju Valter se potpisao i kao izdavač, a Branko Kovač kao urednik. List je imao 16 strana i malo veći format od njemu sličnih izdanja: 23×31,5 cm. Prva i poslednja strana štampane su u dve boje, a preostale u crno-beloj tehnici. „Veseli vandrokaš je izlazio dva puta mesečno i prodavan je po ceni od 1 dinar.

Prvi broj lista malo je ličio na jedno strip-izdanje. Naime, gotovo sve strane ispunjavali su tekstualni prilozi, roman „Gusarske noći“, ukrštenice i slično, a budući sadržaj lista nagovestila su samo dva humoristička stripa Valtera Nojgebauera: „Gusarska ostavština“ i „Cik i Cak“ u epizodi „Pakleni jahači“. Već u sledećem broju, Valter Nojgebauer se javlja sa dva nova humoristička stripa. Na naslovnoj strani izlazi strip o antropomorfnim insektima „Veseli vandrokaši“, a na poslednjoj strip s temom iz skautskog života „Zgode Dika izvidnika“. Sada je u impresumu stajalo da je vlasnik i izdavač lista Konzorcij „Veseli vandrokaš“.

Valter Nojgebauer

Norbert Nojgebauer (karikatura Zvonka Lenarda objavljena u „Veselom vandrokašu“ 1939)

U trećem broju je završen strip „Gusarska ostavština“. Istovremeno, počeo je da izlazi Mark Tvenov roman „Tom Sojer“.

Postojećem repertoaru humorističkih ostvarenja u četvrtom broju pridružuju se i dva realistična stripa Valtera Nojgebauera, oba rađena prema popularnim delima omladinske literature: „Vinetu“ po romanu Karla Maja i „Jahači rumene kadulje“ prema romanu Zejna Greja. Scenarističku obradu za obe storije, kao i za sve ostale Valterove stripove, pripremio je Norbert Nojgebauer. U devetom i desetom broju objavljena je po jedna tabla „Božićne simfonije“, od Valtera Nojgebauera i Branka Kovača.

Jedanaesti broj se pojavio 3. januara 1939. godine s rednim brojem jedan. Kao urednik ponovo je potpisan Branko Kovač, dok je funkciju odgovornog urednika prvi put obavljao M. Zastavniković.

Počev od četvrtog broja, na naslovnoj strani se ponovo pojavljuju crteži umesto stripa. Dva broja kasnije, Valter Nojgebauer objavljuje prve kaiševe stripa „Tri lijenčine“. Njegov novi rad „Ja sam smrt“ počinje u desetom broju, istovremeno kad i roman „Čovjek, koji se vratio“. Već u sledećem broju neumorni Valter startuje novim realističnim stripom „Muzej voštanih figura“. „Tri lijenčine“ su okončane u 14. broju, a zamenjuje ih humoristički strip braće Nojgebauer „Puž beskućnik“.

U 28. broju završava se Valterov strip „Ja sam smrt“, a u narednom je priveden kraju čitav niz stripova: „Puž beskućnik“, „Muzej voštanih figura“, „Vinetu“ (prvi deo) i „Zgode Dika izvidnika“. Istovremeno, uredništvo najavljuje niz novih iznenađenja za čitaoce.

Po svemu sudeći, to se odnosilo na stripove Valtera i Norberta Nojgebauera: „Tajna faraonove grobnice“, „Još živi Robinzon“ i „Nova pustolovina Dika izvidnika“, svi humorističkog karaktera, kao i realistični: „Gusarski bog Ptaa“, i drugi deo stripa „Vinetu“. Realistički strip „Mrtvačka ruka“ (drugi deo stripa „Ja sam smrt“) Valter je realizovao sa Brankom Kovačem. Svi pomenuti stripovi počeli su u 30. broju „Veselog vandrokaša od 25. jula 1939. godine.

Od 36. broja list počinje da objavljuje tečaj engleskog jezika. Urednički posao od B. Kovaca preuzeo je u 41. broju Norbert Nojgebauer. Odgovorni urednik i dalje je M. Zastavniković.

 

Naslovna strana „Veselog vandrokaša“ (1938)

„Zgode Dicka izvidnika“ Valtera i Noberta Nojgebauera („Veseli vandrokaš“, 1938)

„Vinetu“ Valtera i Noberta Nojgebauera („Veseli vandrokaš“, 1939)

„Jahači rumene kadulje “ Valtera i Noberta Nojgebauera („Veseli vandrokaš“, 1938)

„Tri lijenčine “ Valtera i Noberta Nojgebauera („Veseli vandrokaš“, 1939)

„Puž beskućnik “ Valtera i Noberta Nojgebauera („Veseli vandrokaš“, 1939)

„Božanstvo prašume “ Valtera i Noberta Nojgebauera („Veseli vandrokaš“, 1938)

Humoristički strip „Tajna faraonove grobnice“ okončan je u 43. broju, a u sledećem ga zamenjuje novo ostvarenje braće Nojgebauer „Božanstvo prašume“. Tri broja kasnije, po scenariju M. Pavera, Valter Nojgebauer počinje da crta realističnu storiju „Ukradeni nacrti“. U ovom periodu tekstualni prilozi osetno dominiraju nad stripom.

52. broj „Veselog vandrokaša“ izašao je 26. decembra 1939. godine. Sledeći broj se pojavio 2. januara 1940. godine i redakcija opet počinje numeraciju od rednog broja jedan U trećem broju najavljena je reorganizacija lista, čije rezultate uočavamo dva broja kasnije. Prethodno su, u četvrtom broju, završeni stripovi „Gusarski bog Ptaa“, „Božanstvo prašume“, „Ukradeni nacrti“ i „Još živi Robinzon“. Pomenuti, peti broj „Veselog vandrokaša“ zaista je izašao preuređen. Prva i poslednja strana bile su štampane u više boja, a unutrašnje u plavoj ili crnoj boji. U zaglavlju lista otisnut je crtež buba-mare. U impresumu lista potpisan je samo Valter Nojgebauer, a došlo je i do povećanja cene na 1,50 dinara. Objavljen je početak novih stripova „Začarana farma“ (nova epizoda „Cika i Caka“),“Neobična baština“ i „Veliki izlet malog Dika“, svi su nastali pod rukom neumornog Valtera Nojgebauera.

Od 7. broja braća Nojgebauer repriziraju „Nasradin Hodžu“ iz lista „Oko“, a u devetom broju se pojavljuje prvi uvozni strip „Čovjek s brazgotinom“. To je ujedno bio i prvi strip u „Veselom vandrokašu“ koji nije crtao Valter Nojgebauer.

Prvo najavljena a zatim i sprovedena reorganizacija lista nije donela očekivane rezultate i sa 13. brojem od 1. aprila 1940. godine „Veseli vandrokaš“ se oprostio od svojih čitalaca. Nijedan od stripova objavljenih u poslednjem broju nije bio završen.