Славко Драгинчић и Здравко ЗупанИсторија
| ||
Весели забавник (1937–1941)
У издању „Мике
Миша“, 20. фебруара 1937. године, покренут је нови лист „Весели забавник”.
Власник је, разуме се, био Александар Ј. Ивковић, а уредник и овога пута
Милутин С. Игњачевић. Лист је имао 100 страна, са
насловном страном у боји и на тврдом папиру. Продаван је по цени од пет динара.
Први број „Веселог забавника” истовремено и једини у току 1937. године, донео
је неколико краћих хумористичких стрипова: „Малерозни Јоца“, „Паче и лисица“, „Мудри
лекар“, „Црна ружа“ и „Мудре зеке и мудри лав“. Једини реалистични стрип „Мермерни
град“ био је уједно и најдужи – имао је 8 табли. Стилски веома подсећа на прве
радове Алексија Ранхнера, па се овом аутору с правом
приписује. Поред поменутих стрипова, лист је објавио и већи број хумористичких
и текстуалних прилога. Садржај
листа чинили су хумористички стрипови „Бети Буп“, „Наши
рантапланци“ Валтера и Норберта
Нојгебауера, „Феликс као морнар“, „Три угурсуза“, „Биби
Фрикопан“, „Попајеве
авантуре“, „Каћа враголанка“, „Расејани чика Тоша“, „Мићунове
ловачке приче“, „Марко и чика Шаров“, „Шарло филмски глумац“ и један
реалистични стрип „Несташна Лили“. Други број „Веселог забавника“, који је
изашао наредне недеље, такође је одштампан у црно-белој техници. Међутим, од 3.
броја лист излази у једној боји: црвеној, плавој, зеленој или љубичастој. У петом
броју почиње хумористички стрип „Јунаци Дивљег запада“ Вика Форсајта,
док се у шестом броју појављују „Стан и Олио“ с иницијалима извесног W. Б.
Стрип. „Мак и његов аутомобил“ почиње у седмом, а завршава се већ у наредном,
осмом броју. У 11. броју јавља се Ђука Јанковић стрипом „Кића“. Од 15. броја
лист почиње да се штампа на мањем формату: 16×23,5
цм; а онда изненада са 19. бројем престаје да излази. | ||
Историја
југословенског стрипа I // Пројекат Растко / Стрип // |