Славко Драгинчић и Здравко ЗупанИсторија
| ||
Забавник (1936–1941)Подстакнут успехом и популарношћу „Фантома”,
„Мандрака”, „Принца Валијанта”, „Флаша Гордона”, али и остварења домаћих
аутора, Александар Ј. Ивковић, власник и издавач „Мике Миша“, покренуо је 31.
октобра 1936. године „Забавник” у коме је репризирао комплетне епизоде
најпопуларнијих стрипова, претходно објављених у наставцима у матичном листу. „Забавник”
је излазио на 36 страна и у формату 20,5×28,5 цм. Корице су штампане у боји на
финијем папиру, док су унутрашње стране биле у црно-белој техници. У почетку је
лист продаван по цени од пет а касније по два и три динара. У свом првом броју „Забавник” је
донео три комплетне приче: „Краљ мађионичара” Лија Фока и Фила Дејвиса, „Освајачи
северног пола” и „Хајдуков син” Бранка Видића и Николе Навојева. Други број је
објавио Рејмондовог „Флаша Гордона”, а у трећем су се поја вили „Царев гласник”
Ђорђа Лобачева, „Отмица лепе Туркиње” Нико ле Навојева и „Индијанци” неидентификованог
домаћег аутора. Четврти број. уједно и последњи у 1936. години, испунили су
друга епизода „Мандрака” и „Острво смрти” Кларенса Греја. Пети број „Забавника” појавио се
4. јануара 1937. године и донео наставак авантура „Флаша Гордона”. Уследили су
бројеви с епизодама „Тим Тајлора” Лајмена Јанга, „Тајног агента X–9” Алекса
Рејмонда, „Фантома” Лија Фока и Реја Мура, „Краља коњичке полиције” Чарлса
Фландерса и други. У овом периоду објављивани су и радови домаћих аутора: „Јунаци
Павлове улице” Жике Митровића, „Мајка” Константина Кузњецова, „Џунгла Вед” Ђуке
Јанковића и други. Са 26. бројем и називом „Бата
Микин Божић”, „Забавник” улази у трећу годину свог постојања. У току 1938.
године на његовом репертоару све више преовлађују домаћи стрипови: „Плава
пустоловка”. „Црни атаман”, „Џунгла Вед”, „Боеми”,
„Хаџи Мурат”, „Бен Кериган”, „Мали морепловац” и други које цртају Лобачев,
Соловјев, Јанковић, Кузњецов и Навојев. Разумљиво нису запостављени ни већ
поменути јунаци америчког авантуристичког стрипа којима се сада придружују „Принц
Валијант” и „Тарзан” Харолда Фостера. Последњи, 54. број у 1938. години
донео је „Тима Тајлора” Лајмена Јанга у епизоди „Пантер Фанг” и стрип „Хајдуци”
који је према истоименом делу Бранислава Нушића за „Мику Миша“ нацртао Алексије
Ранхнер. Са „шестим делом“ „Флаша Гордона”
лист је ушао у 1939. годину док је у последњем броју исте године објављен „осми
део” Рејмондовог јунака. Иначе, у току 1939. године објављено је знатно више
иностраних остварења, а међу њима и први пут „Барнеј Бакстер” Френка Милера.
Први део стрипа „Грофица Марго” Константина Кузњецова објављен је у 72. броју „Забавника”,
са којим је лист ушао у 1940. годину. Ако су раније домаћа остварења заостајала
за иностраним, сада се могу готово равноправно мерити с далеко познатијим
стриповима америчких аутора тридесетих година. То се пре свега од носи на „Ромеа
и Јулију”, „Буфала Била”, „Робина Худа” и „Ајванхоа” Сергеја Соловјева, као и
на стрип „Барон вампир” Константина Кузњецова. Са 98. бројем и стрипом „Фернандел”,
лист је ушао у шесту годину свог излажења. Последњи, 110. број „Забавника”
изашао је пред сам рат, 1. априла 1941. године, објављујући „Једнооког пирата”
Николе Навојева и Бранка Видића. | ||
Историја
југословенског стрипа I // Пројекат Растко / Стрип // |