Zdravko Zupan

Božidar Veselinović
(1921-1999)

Članak iz kataloga izložbe "Božidar Veselinović (1921-1999)", Mala galerija ULUPUDS, Beograd, 24. maj - 12 jun 2001.

Napomena: kliknite na slike za uvećan prikaz

Božidar Veselinović, jedan od istaknutih ilustratora realističkog usmerenja koji su delovali u drugoj polovini prošlog veka, rođen je 17. aprila 1921. godine u Petrovcu na Mlavi, alije ceo svoj životni i radni vek proveo u Beogradu. Tu je završio srednju tehničku građevinsku školu i upisao Arhitektonski fakultet. Radio je u Zavodu za geološka istraživanja, a penziju je dočekao u saobraćajnom odeljenju gradske Skupštine. Umro je u Beogradu 15. januara 1999. godine.

Prve ilustracije objavio je početkom pedesetih godina. Nekako u to vreme postao je stalni saradnik »Politikinog zabavnika« za koji će tokom četiri decenije, koliko je potrajala ta saradnja, nacrtao mnoštvo ilustracija. Povremeno je, međutim, sarađivao i u pojedinim izdanjima »Duge« i »Borbe«.

Božidar Veselinović je virtuozan crtač samosvojnog i prepoznatljivog stila. Kao ilustrator on nije imao uzore, ali ni sledbenike. Premda se u svom dugom umetničkom veku oprobao u raznim crtačkim tehnikama, utisak je da je najuspešniji bio kada je radio crno-bele ilustracije tušem koristeći pri tom pero ili četkicu.

Pored novinske, Veselinović se bavio i knjižnom ilustracijom. Još 1960. godine veoma uspešno je ilustrovao bajku Kralj Zlatne Reke britanskog spisatelja Džon Rasldna, koju je objavilo izdavačko preduzeće »Sportska knjiga«. Ipak, najplodniju saradnju na tom polju ostvario je sa »Prosvetom«, ilustrujući tokom sedamdesetih i osamdesetih godina više desetina knjiga biblioteke »Plava ptica« (Pčelica Maja, Breg svetlosti, Riđi lisac, Amfibija, Džinovski lav, Ivan Grozni...). Za najveći broj je uradio zaštitni omot, kreirajući tako vizuelni identitet pomenute biblioteke, dok je za pojedine knjige osim omota nacrtao i ilustracije. U istom razdoblju svojim crtežima opremio je nekoliko knjiga biblioteke »Kadok« (Veliša i Pajac, Lovci na kitove, Zalutali karavan) i »Zlatna grlica« (Veliko putovanje, Beskućine kuće, Pilot potporučnik Knap brani Beograd).

Kao i neki drugi ilustratori realističkog izraza (A. Hecl, Z. Sulić, J. Milanović, B. Jovanović, I. Koljanin, R. Ruvarac) i Veselinović je odigrao zapaženu ulogu u obnavljanju i afirmaciji domaćeg stripa. Iza njega je ostalo je preko dvadeset zanimljivih i originalnih storija. Uglavnom je sam pisao scenarija, a inspiraciju je pronalazio u dalekoj prošlosti ili u još daljoj budućnosti. Najveći uspeh kod čitalaca postigao je njegov junak Dabiša. Ovaj dugokosi dečak, bio je centralni lik istoimenog serijala čija se radnja odvijala u srednjovekovnoj Bosni krajem četrnaestog veka. Od 1965—1971. godine objavljeno je desetak njegovih avantura u raznim izdanjima »Dečjih novina«. Pre pet godina Veselinović je predstavio Dabišu i današnjim čitaocima nacrtavši ponovo za »Politikin zabavnik« tri epizode pod zajedničkim naslovom Povratak Plavog lovca. Šezdesetih godina lepo je bio prihvaćen još jedan njegov junak, svemirski patroldžija kapetan Mat, čije su se avanture odvijale daleke 2978. godine. Prema poznatim sf-romanima H. Dž. Velsa Rat svetova i Vremeplov objavio je 1962, odnosno 1964. godine, istoimene stripove u »Politikinom zabavniku«. Ipak, kod mnogih Ljubitelja stripa Božidar Veselinović će ostati upamćen po istorijskom stripu Crni jahač možda još više po jednom od retkih domaćih dnevnih stripova Tobi objavljivanom polovinom pedesetih godina na stranicama »Večernjih novosti«, kao i minuciozno i lepo crtanoj istorijskoj melodrami Zulumćar, objavljenoj 1965. godine u ediciji »Nikad robom«.