Други део
Соколац

фото: Милинко Стефановић

Соколац је најмање село у Азбуковици на територији општине Љубовије и по пространству и по броју домаћинстава. Простире се на западним падинама Соколске планине, на тромеђи Азбуковице, Рађевине и Подгорине, то јест поред самих остатака старе тврђаве Соко-град, по коме је у најновије време добило име Соколац.
Сва села у Азбуковици су типично старовлашког типа са малама које чине целину села. Соколац чине засеоци-мале: Калкан мала, Козле мала, Мала, Бучје мала и Подград.

Калкан мала, добила је име по стени Калкан. Налази се јужно од остатака старе тврђаве Соко-града. Овде је земљиште врло неплодно, брдовито, већином је крш и голет. Има нешто воћњака и пашњака. Овде се живи од сточарства и данас има пар кућа Костића, који славе св. Јована.

Козле мала, налази се између Калкан мале, Горње Љубовиђе и Мале. По казивању старих људи овога краја, мала је добила име још у време Турака, јер је била потес за испашу коза, - пашњак за козе. Вероватно по томе је ова мала добила име Козле.

У овој мали данас живе фамилије: Ђорђићи и Јањићи, славе св. Николу, Тадићи, славе св. Ђурђа и Миловановићи, старо презиме Васарићи, славе св. Ђурђа - Ђурђиц.

Мала се налази усред села Соколац. Карактеристично је за ово подручје што је доскора ово седо носило име Мала. И данас стари људи и жене овога краја и суседног, не кажу за село Соколац, него Мала, јер је турцизам учинио своје. Задржала турска имена њива, потеса, пашњака, шума и извора, као што су: Мајтеф вода, Турски камен, Бербиновача, Диздаревача, Џамија, Шеиновача...

Ово подручје било је и у време Турака центар села, где је постојала џамија а поред ње и Мејтеф, једна врста верске школе, где су се деца поучавала Исламу. Данас у близини остатака џамије налази се основна школа и добар извор воде која се зове Мејтеф вода. Од овог извора, југозападно 300 метара налазе се некакви остаци грађевине и пар гробова а од Мејтеф воде, југоисточно око 200 метара налазе се трагови некадашњег турског гробља. А ту се у непосредној близини налази једна кућа, стара али добро очувана, из доба Турака. По причању старих људи овога краја кућа је подигнута одмах по исељењу Турака са ових простора. Иначе, ова кућа је власништво Миломира Миловановића, пензионера из села Соколца.

Мала је највећа по пространству простирања у односу на друге мале, као и настањеним фамилијама: Ђаковићи, славе св. Аранђела, Петровићи, славе св. Алимпија, Мирковићи и Ђорђићи, славе св. Николу, Јовичићи, Миловановићи и Јевтићи славе св. Јована.

Бучје мала, налази се између Мале, Закућана и брда Кутња (600 м), као и са севера Соколске реке. Овај предео богат је воћњацима, малињацима, пашњацима и шумом. У овој мали данас живе фамилије Митровићи и Брацановићи, славе св. Алимпија, Лазићи, славе св. Николу и Милановићи славе св. Луку.

фото: Милинко Стефановић

Подград се простирао испод саме тврђаве Соко-град, између Лазанског потока и Калкан потока, па све до ушћа двају потока који одмах ту испод Соко-града чине Соколску реку. Милановићи, који славе св. Луку и Савићи, који славе св. Јована, настањени су на овим просторима. Милановићи, старо презиме било је Пиперићи, иначе воде порекло из Црне Горе, од племена Пипери. Они су својевремено имали чувену ваљарицу за ваљање домаће радиности - сукна.

С обзиром на пасивност овога краја, млади су се школовали и одлазили за хлебом. Данас у Подградау нема ни Милановића, такозваних Пиперића, ни Славка Савића, који прода сав свој наслеђени иметак господину епископу шабачковаљевском Лаврентију Трифуновићу, који је родом из суседног рађевског села Богоштице.

Господина епископа Лаврентија је намера да ту испод старих рушевина тврђаве Соко-града, подигне манастир где ће бити центар духовног и културног окупљања Азбуковице, Подгорине и Рађевине. Ту своју намеру, хвала Богу, господин епископ, на радост народа Азбуковице, Подгорине и Рађевине, већ остварује. Од 1992. године под Соко-градом назире се контура будућег манастира светог Николе и по први пут у историји Сокола зазвонило је освећено црквено звоно са манастирског звоника. У време изласка ове историографије манастир је, хвала Богу, подигнут под кров...

Село соколац, постоји од кад постоји Соко-град, али под другим именом, то јест под именом Подград.

Од историјских знаменитости овога села имамо остатке турског гробља, споменика, зидине турске џамије, као и гробље богумила, а нарочито у кланцима Соколске реке, где оставише овде трагове за собом. Поред поменутих историјских споменика најважнија је историјска знаменитост овога села стара тврђава Сокол или Соко-град.

Село Соколац повезано је са светом лепим путем уз Соколску реку од села Грачанице. И поред животних тешкоћа Сокољани су имали још 1939. године основну школу у приватној кући. Њихов први учитељ који је службовао у Соколцу Милорад Ј. Јанковић, био је велики ентузијаста и заљубљеник свога позива. Кажу мештани за свога учитеља да је оставио лепе утиске о себи, као напредном човеку, Сокољани с поносом кажу:

- Ми смо имали врсног учитеља Милорада Јанковића, који је код нас на служби провео од 1939. до 1954. године. Он је био врло активан на свим пољима, у свим видовима друштвенополитичког и културног рада, са нашом децом постизао је запажене резултате и стога су наша деца похваљивана и награђивана. "1950. године, од стране Среског Штаба пионира, награђен је пионирски одред - Соко - из села Соколца, а награда је била: 10 књига, застава Југославије, једна фудбалска лопта и други спортски реквизити."

Основна школа у селу Соколцу радила је и за време НОР-а под врло тешким условима. 1958. године ово село добровољним радом сагради себи школу и изврши електрификацију села. Мада је село врло брдовито, умео је и могао да живи на овим просторима живал, који води порекло из Црне Горе, Санџака, Босне и Херцеговине...

фото: Милинко Стефановић

И поред добре воље, рада и труда народ је врло сиромашан, па стога многи се селе у равничарске крајеве, где је плоднија и дарежљивија земља. Данас је тренутно мали број становника у Соколцу. Школа је радила доскора као истурено одељење у саставу Основне школе "Сава Вујановић - Жућко".

Што се тиче духовне културе, село Соколац припада цркви и парохији у Грачаници од 1904. године, а дотле је припадало цркви у Оровици.

Соколац је тако лепо место, пуно дивљине, а мирно и подесно за одмор како душе, тако и тела. Чист планински ваздух и хладна планинска изворска вода годи сваком човеку који воли живот у природи...

// Епархија Шабачко-Ваљевска / Манастир Соко //
[ Актуелно | Историјат | Устројство | Владика | Светиње | Духовност | Историјска библиотека]
[ Промена писма | Мапа | Претрага | Контакт ]