BRANISLAV JAKOVLJEVIĆ

TESLA
Šest fobija i jedna profesija

LICA:
NIKOLA TESLA: U prvom činu i prvoj sceni drugog čina čovek srednjih godina, na vrhuncu snage. U drugom činu vitalan starac.
ROBERT ANDERVUD DŽONSON: Američki pesnik, srednjih godina.
KETRIN DŽONSON: Žena srednjih godina, supruga Roberta Džonsona.
EN MORGAN: Kći finansijskog magnata Dž. P. Morgana. U prvom činu devojka, u drugom žena pedesetih godina.
DŽ. PIRPONT MORGAN: Bankar, filantrop i hedonista. Pati od raka kože. Preko šezdeset godina.
MARKO CRNOJEVIĆ -- KODŽAK: U prvom činu čovek u srednjim tridesetim. U poslednjoj sceni prvog čina i u drugom činu izgleda kao starac, prerano i neprirodno oronuo.
MILČO LEVIEV: U ranim tridesetim godinama. Uvek besprekorno odeven.
K'NČO LEVIEV: Milčov stariji brat. Nemarno odeven.
MARK TVEN: Američki književnik. Seda kosa i brkovi.
KURIR KERIGAN: Kasne dvadesete. Hotelska uniforma.
KODŽAKOVA POMOĆNICA / GOSPOĐICA DŽORDAN
DEČAK I DEVOJČICA / K'NČO I MILČO KAO DECA
LIVREJISANI SLUGA / KONOBAR

PRVI ČIN

Ako me sudbina, to jest Amerika, pobedi
to ne znači da sam se trebao izmeniti.
("TESLA", Miloš Crnjanski)

1. Scena: Gutač struje

Prva pojava

(Polumračna hotelska soba. Na krevetu leži mršav i visok čovek. Nikola Tesla teško diše. Svi zvuci koje čuje višestruko su pojačani. Veoma jako zujanje mušice. Kada Tesla pomeri glavu na jastuku, čuje se jak šum. Mušica uleti u čašu na nahtkasni, njeno zujanje para sluh bolesnika. Tesla zatisne uši.Topot konjskih kopita po kaldrmi ispred hotela čuje se poput grmljavine. Otvaraju se vrata, u sobu ulazi Teslin prijatelj Robert Andervud Džonson. Prilazi postelji. Svaki šum koji posetilac napravi izaziva grčenje na licu bolesnika. Potmulo tutnjanje voza. Tesla savije krajeve jastuka preko ušiju. Robert uzima termometar sa nahtkasne. Primeti Teslinu reakciju.)

ROBERT: Opet... (Tesla još jače zatisne uši. Robert spusti glas.) Opet prolazi voz? Pruga je udaljena samo pet milja.

(Ode do prozora, podigne zavesu. Zrak svetlosti koso upada u sobu i pada na bolesnički krevet. Robert prinese Teslinu glavu pod svetlost. On tiho krikne i izmakne se. Robert spusti zavesu. Ispod kreveta vadi gumene jastuke, podiže jedan po jedan nogar kreveta i gura ih ispod njih. Ponovo se čuje tutnjanje voza. Kada Robert podmesti ispod kreveta i poslednji jastuk, tutnjanje naglo prestane. Robert sedne na ivicu postelje, uzme ruku bolesnika i napipa arteriju. Izvadi džepni sat. Meri puls.)

ROBERT: Neverovatno. Imate puls od dve stotine šezdeset otkucaja u minuti. Da li još uvek osećate predmete u mraku? (Pauza. Tesla klimne glavom.) Doktor je preporučio da nastavite sa kalijumom. (Tesla podigne ruku, ispruži prst i odmahne njim.) Kaže da takvu bolest još nije sreo... Tolika prenapregnutost čula mora imati nesvakidašnji kraj. Klinički gledano, možete ostati bez njih. Kao telo koje pluta u moru ulja.

(Saspe prah iz papirne kesice u čašu punu vode. Promeša kašičicom. Tesla ga udari po ruci. Čaša se uz prasak razbije o pod. Graja sa ulice, koraci, topot konja, otegnuto zavijanje vergla, odbijanje sata i drugi zvuci iz hotela i njegove okoline pojačavaju se, da bi, kada dostigne kreščendo, buka počela da formira gotovo razumljive reči. Bljesak svetlosti. mrak i tišina.)

Druga pojava

(Na stolici sedi potpuno ćelav čovek profilom okrenut prema publici. Noge su mu nemarno prekrštene. U jednoj ruci drži sijalicu koja svetli. Zagledan u nju, podiže drugu ruku i pokazuje šaku u kojoj čvrsto steže ogoljeni kabl. Stavi sijalicu u usta, ona ponovo zasvetli. Ustane, odloži kabl i sijalicu, nespretno se pokloni. Kraj njega iskorači devojka u mini haljini ukrašenoj šljokicama i u svetlucavim čizmama sa visokom petom. Govori u mikrofon.)

DEVOJKA: Ne, ovo nije naš velikan Nikola Tesla. Posle njega, jedini čovek koji može da kroz svoje telo propusti golu struju je Marko Crnojević, popularni Kodžak. (Kodžak se još jedanput pokloni.) U sledećoj tački Kodžak će demonstrirati veštinu pečenja kobasice golim rukama!

Treća pojava

(Za stolom u baru sede Nikola Tesla i popularni Kodžak, koji pije pivo iz litarske krigle.)

NIKOLA: Kako to izvodite?

KODŽAK: Sve je originalno, nema prevare.

NIKOLA: Verujem vam. Kako?

KODŽAK: Ko ste vi?

NIKOLA: I kada bih vam rekao ne bi mi poverovali.

KODŽAK: Ne bi ni vi meni kada bi vam rekao kako sprovodim struju.

NIKOLA: Zašto?

KODŽAK: Zato što nije trik! Stvar je u... U... Mojem mesu! Lekari kažu da je to zato što nemam znojnih žlezda. Zbog toga sam rođen ovako ćelav.

NIKOLA: U svakoj bolesti leži skrivena moć.

KODŽAK: Ja mogu da stavim periku, ko drugi može da zavuče prste u utikač?

NIKOLA: Šta ste to istetovirali na glavi?

KODŽAK: JNA.

NIKOLA: Šta to znači? (Pauza.)

KODŽAK: Hoćete da se ponudite za menadžera?

NIKOLA: Ne.

KODŽAK: Imam odličnog menadžera. Svrzu! Pravio je narodnjacima turneje po Nemačkoj. Sredio mi je nastupe po američkim kasarnama i zavičajnim klubovima, kao da sam striptizeta! Onda je podig'o nos kad su me pozvali na televiziju, kao da je on za to zaslužan. (Otpije pivo.) Za jedno prženje kobasica pred kamerama dobiću honorar i plus će mi cena skočiti za pedeset maraka po nastupu. I još uvek ću biti jedini na planeti koji pije struju k'o ladnu vodu! Zašto još neko to ne pokuša? Ja nisam fizički predodređen da se vučem po ovakvim rupama! Ono što ja radim nije skidanje gaća, ležanje na ekserima i gutanje mačeva. To je gutanje struje!

2. Scena: Savršena civilizacija

Prva pojava

(U prostranoj sobi sa tavanice visi veliki kristalni luster. Pod je zastrt debelim tepihom po kome su razbacani otpaci. U dnu sobe nalaze se metalna vrata lifta. Okruženi smećem na podu sede Robert Džonson i En Morgan, kćer milionera Pirponta Morgana. Obučeni su u prnje: En na sebi ima odrpane muške pantalone, prljavu potkošulju i kaput pun zakrpa. Piju pivo iz limenki i jedu ostatke hrane sa drvenih tanjira. Ketrin Džonson pomaže Robertu da ustane.)

ROBERT: Otvorila su mu se nebesa posle jednog takvog nervnog sloma. Čitav svet je video kao simfoniju električnih struja.

(En podrigne.)

KETRIN: En!

EN: Domaćica nam je rekla da se ponašamo kao bednici.

KETRIN: Ali ne bedno.

EN: Čitave ove zlatne devedesete su simfonija gramzivih bednika.

KETRIN: Trebalo je prošlog leta da vidite gospođu Vanderbilt u haljini "Električno osvetljenje".

EN: Toga bal, bal bisera, bal vitezova, bal vampira, bal električnog osvetljenja. Znate li šta će zbrisati taj primitivizam?

ROBERT: Bežični prenos struje.

EN: Cena nadnica.

KETRIN: Gospodin Tesla tvrdi da se društvena harmonija može postići već u sledećem veku.

EN: Još jedan salonski prorok.

ROBERT: U ovoj tmini nabijenoj avetima!
Ni utvare Prošlosti, nit' jeza nit tuga tašta;
Ni vapaja nesreće, nit' avetinjaskog plašta
U belom oblaku koji luta, i čija je nema muka
To što svoj zločin nikada priznati neće.
Nikakav oblik iz rasutog mora, nit' oni što raspinju
Vezu između Života i Smrti, -- besuzna luda,
Što ne živi nit' umire u strašnom ništavilu.
Ali blaženi duhovi čekaju da se rode --
Misli što kidaju sputane lance Stvari;
Bolja Vremena; Sveopšte Dobro.
Njihov osmeh je kao veselo svitanje;
Kako vedro, kako blisko, kako čežnjivo oni umuju!
Slušaj! Taj zamor anđeoskih krila.

EN: To ste sad smislili?

ROBERT: Ne. To je zbir mojih doživljaja u Teslinoj radionici.

EN: Onoj što je izgorela ili novoj?

ROBERT: Bilo kojoj. Njegova radionica je tamo gde je on.

KETRIN: (Klekne kraj En.) Draga moja, biti sa Teslom znači ući u područje slobode daleko veće nego što je usamljenost.

EN: Meni su, opet, rekli da onako dugačak i napet deluje kao boa konstriktor. Znate na šta mislim.

KETRIN: Ne. (Pauza.) Gospođice Morgan, da li vi zaista želite da ga upoznate? (Ustaju.)

Druga pojava

(Vrata lifta se osvetle, zatim otvore. Iz njega izlazi livrejisani sluga. Malo zatim sa druge strane sobe ulazi Tesla. Zadihan je. Skida kaput i polucilindar. Pruža ih slugi koji se vraća u lift.)

ROBERT: Nikola, dobro došao u Društvo bednika. Čuo si za En Morgan, kćer bankara Pirponta Morgana? En, ovo je gospodin Nikola Tesla. Nadam se da se nećete dosađivati dok mi zavirimo u sobu za maloletne klošare.

Treća pojava

(En lagano mućka konzervu sa pivom.)

NIKOLA: Ovaj izlazak je bio prilično... Glup. (Pauza.)

EN: Ne jašite lift.

NIKOLA: Ne ovaj. Niti se penjem na magarca.

EN: U čemu je razlika?

NIKOLA: Dobro pitanje. Zamislite da zajašete jogunasto magare, koje se po pravilu ritne u najnezgodnijem trenutku. Vi letite kroz vazduh i padate tačno na glavu. Kakve su šanse da se u poslednjem trenutku izvijete i dočekate na noge?

EN: A ako se lift otkači?

NIKOLA: Postoji mogućnost da skočite upravo u trenutku kada kutija lifta tresne o dno jame.

EN: To je moguće?

NIKOLA: Moguće.

EN: U tom slučaju bi lebdeli.

NIKOLA: Na trenutak.

(Pauza. En zapali cigaru.)

EN: Vi pouzdano znate koji je lift ... Nezdrav? Ili koji se mulac rita.

NIKOLA: Nisam vozar nego inžinjer.

EN: Znači radije jašite liftove nego magarce.

NIKOLA: Da, naročito u Njujorku.

(Livrejisani sluga nosi olupanu kantu sa ledom punu konzervi piva. U drugoj ruci nosi poklopac kante za smeće na kome se nalazi gomila praznih limenki. En uzme konzervu iz kante, otvori je i dobro potegne. Odloži je na pod, uzme od sluge poklopac i okrene ga. Prazne limenke zazveče po podu.)

EN: Tako je bolje. (Tesli.) Uglađeni ste samo vi i posluga.

NIKOLA: Obzirom na prirodu ovog bala, samo mi nismo uglađeni.

EN: Da, kao što sam i mislila. Vi ste uvek na pravoj strani.

NIKOLA: Zbog fraka?

EN: Ne samo to. Bolja Vremena, Sveopšte Dobro, Društvena Harmonija.

NIKOLA: Šta vam u tome smeta?

EN: Lakomislenost muškarca koji inteligenciju polaže u šaku a ne u glavu!

NIKOLA: Molim?

EN: Alat! (Podigne ruku i zgnječi konzervu. Otvori šaku.) Perorez koji još služi i kao vadičep, lenjir, turpija, pinceta, termometar, čekić, testera i, verovatno, konjska zaprega. Dajte mi polugu i podići ću svet! Neće moći. Električna turbina nije alat za postizanje društvene harmonije.

NIKOLA: Tačno. Zato se ja služim alatom koji se nalazi svuda. Ovde, u ovoj sobi.

EN: Kojim?

NIKOLA: Nije svaki alat vidljiv.

EN: Znači nije šaka, nego glava.

NIKOLA: Upravo.

EN: Niste previše muškarac.

NIKOLA: Ni vi žena.

EN: U kom smislu?

NIKOLA: Konvencionalnom. Ne nosite nakit?

EN: Retko.

NIKOLA: Bisere?

EN: Nikada.

NIKOLA: Odlično. Uvek mi pozli kada ih vidim.

EN: Više volim muški način odevanja.

NIKOLA: Vi ste levičar?

EN: A vi vegetarijanac?

NIKOLA: Ne baš.

EN: Ni ja nisam baš levičar.

NIKOLA: Onda ste samo oštri.

Treća pojava

(Otvaraju se vrata lifta. Utrčavaju Dečak i Devojčica obučeni u rite. Okome se na Teslu.)

DEČAK: Čika Nikola! Čika Nikola!

DEVOJČICA: Zašto se i vi niste obukli kao klošar?!

(Počnu da ga vuku za nogavice. Sa Teslinih pantalona otpadne dugme. Hitro se prihvati krajeva pojasa da mu pantalone ne bi spale. Deca počnu da šutiraju prazne konzerve, Tesla oprezno čučne i traži dugme.)

EN: Eno ga! (Podigne dugme, iz postave kaputa vadi iglu i konac.) Za čas ćemo to srediti. (Klekne ispred njega, uvuče iglu u konac, prišiva mu dugme.) Biću iskrena, ni vi niste tupi.

NIKOLA: Šta?

EN: Povodom oštrine... Niste ni toliko kruti kao što se priča okolo.

NIKOLA: Gospođice Morgan...

EN: En. (Pauza) Sa kim ste vi uopšte intimni?

NIKOLA: Zašto vas to zanima?

EN: Zli jezici vas optužuju da ste homoseksualac. (Prinese lice njegovom pojasu. Pregrize konac. Podigne glavu i pogleda ga u lice.) Ja im ne verujem.

3. Scena: Prizori iz stvarnog života

Prva pojava

(Najavljivanje letova sa razglasa, zvuci avionskih motora. Aerodrom. Na jednoj u redu aerodromskih plastičnih stolica sedi Kodžak. Jede "Nabisko" krekere. Tesla mu prilazi. Sedne kraj njega. Kodžak se obraduje kada ga vidi.)

KODŽAK: Opet vi? Putujete?

NIKOLA: Sve ređe i ređe.

KODŽAK: Kad ste stigli?

NIKOLA: Gde?

KODŽAK: U Njujork! Prošli put smo se videli u Hamburgu.

NIKOLA: Kao da nikada nigde nisam ni odlazio.

KODŽAK: Onda se onako smucate po Kenediju.

NIKOLA: Po čemu?

KODŽAK: Po aerodromu. Džon Ficdžerald Kenedi.

NIKOLA: Ko je to?

KODŽAK: Aerodrom. (Kodžak na glavi ima kačket. Učestano ga skida i maramicom otire glavu.) Delujete mi malo, da izvinete, izgubljeno.

NIKOLA: A vi ste se unervozili. (Pauza. Kodžak ponovo obriše ćelu.) Još uvek se bavite onim poslom?

KODŽAK: Neću dugo..

NIKOLA: Znači, cirkus se zatvara.

KODŽAK: Rešio sam da izvedem tuš, da probodem sudbinu pravo kroz srce. Ući ću u Ginisovu knjigu rekorda kao jedini čovek koji je preživeo električnu stolicu.

NIKOLA: Koliki je napon?

KODŽAK: Dve hiljade volti.

NIKOLA: A frekvencija?

KODŽAK: Obična, šezdeset herca.

NIKOLA: Nećete preživeti.

KODŽAK: Hoću. Ja imam osobine koje nema niko drugi i neću da pred domaćicama i činovnicima pržim viršle i palim sijalice. Napraviću jedan, poslednji skok. Posle toga, neka se sami zabavljaju. Meni je zabave dosta.

NIKOLA: Koliko dobijate?

KODŽAK: Dvesta hiljada dolara, za sada. Opklade još traju. Najvažnije je to što se radi o klasi! Ovo je...

NIKOLA: Kvantitativan i kvalitativan energetski skok.

KODŽAK: To!

NIKOLA: A ako ne preživite?

KODŽAK: Preživeću.

NIKOLA: Ako ne preživite?

KODŽAK: Osigurao sam se na pola miliona dolara. Ovlastio sam porodicu. Majku i sestru.

NIKOLA: Vi ste očajan čovek.

KODŽAK: Više neću biti očajan, ili me neće biti. Gotovo. (Pauza.) A vi?

NIKOLA: Biću očajan ako to učinite.

KODŽAK: Bolje da planeš nego da istruneš.

NIKOLA: U čemu je razlika? Ko govori o truljenju? Život treba da vas raduje. Svako treba svoje telo da primi kao dragoceni dar onoga koga voli iznad svega, kao čudesno umetničko delo neopisive lepote i vrednosti van ljudskih shvatanja. Tako delikatno, da jedna reč, jedan dah, pogled, čak i misao mogu da ga povrede. (Pauza.) Molim vas još jedanput...

KODŽAK: U po burne crne noći
Feruz Paša iz sna skoči.

(Ispred stolica na kojima sede Kodžak i Tesla prođe automobil-igračka na daljinsko upravljanje. Tesla zadivljeno gleda za njom. Bljesak jake svetlosti.)

Druga pojava

(Nikola Tesla leži nepomično na postelji u hotelskoj sobi. Iz pravca u kome je otišao automobil-igračka dokotrlja se metalni kotur. Za njim se pojave deca Roberta i Ketrin Džonson. Dečak zgrabi kotur, devojčica nosi štap sa papirnom vetrenjačom. Sa njima je Ketrin.)

KETRIN: Nikola. (Prilazi postelji.) Nikola, nepristojno je što nenajavljeno upadam, nisam znala da odmarate... Već dva dana se ... Najavljujemo, ali od vas ni reči...

(Deca skoče na krevet, drmaju Teslu. On ne reaguje. Popenju se na postelju i počnu da skaču. Ritmično odskakuju i ciče. Ketrin pritrči krevetu, čučne kraj uzglavlja.)

KETRIN: Nikola! (Panično ga prodrma, on ne reaguje.) Probudite se. (Ketrin podigne Teslinu glavu. Pljeska ga po licu, otvori mu očni kapak. Njegova glava klone na drugu stranu. Deca i dalje skaču i ciče. Ketrin ih pogleda.) Silazite.

(Deca pokorno siđu sa postelje i sednu na pod. Ketrin pridigne Teslu u sedeći položaj. Iz torbice izvadi komad papira. Sedne na ivicu postelje. Čita kroz plač.)

KETRIN: In the midst of the dark and stormy night
Feruz Pasha awakes in fright
And springs out of his curtained bed.
The candle trembles as though it read
Upon his pallid face the theme
And terror of his nightly dream.

(Prestane da čita. Obriše suzu. Opali Tesli šamar. On razrogači oči.)

NIKOLA: Marko!

KETRIN: Molim?

NIKOLA: Crnojeviću!

KETRIN: (Skoči sa kreveta.) Tesla, šta vam je? To sam ja, Ketrin. Zašto vičete?

NIKOLA: Zašto šapućete?!

KETRIN: Izvinite, nepristojno je što nenajavljano upadam... Već dva dana... Uzela sam ključ sa portirnice.

NIKOLA: Zar ne vidite da sam go!

KETRIN: Gde?

NIKOLA: (Pipa se po telu. Odmahuje glavom.) Upalite svetlo! Ništa ne osećam. Ne čujem ništa. Govorite glasnije! (Širom otvara i zatvara usta, kao da su mu uši zaglušene. Zatiskuje ih dlanovima, zatim začuđeno gleda u šake.) Recite nešto. Govorite! Ko ste vi?! Šta tražite u sobi džentlmena!

KETRIN: Ro... Robert me je zamolio da vam donesem njegov prevod... Njegov prepev vašeg prevoda...

NIKOLA: (Ne sluša je. Isplazi jezik. Uhvati ga prstima, povuče. Zagrize jezik.) Ništa.

KETRIN: (Izvadi bočicu iz torbe. Otvori je i pruži Tesli.) Nategnite!

NIKOLA: (Otpije nekoliko gutljaja. Zastane. Promućka tekućinu po ustima i ispljune je.) Šta je ovo?

KETRIN: Burbon.

NIKOLA: (Omiriše grlić bočice.) Ne osećam nikakav ukus. Ni miris.

(Ustaje, nesigurno hoda po sobi. Dodiruje stvari, miriše ih.)

KETRIN: Preplašili ste me. Jedva ste došli k sebi.

NIKOLA: Naravno. Jutros sam rano otiš'o iz radionice.

KETRIN: Gde?

NIKOLA: Ne znam? Na aerodrom.

KETRIN: Ne razumem.

NIKOLA: I ne treba. (Šakama obuhvati lobanju.) Bolela me je glava. Sada je uopšte ne osećam! Imam utisak kao da se nalazim u ogromnom jastuku, u bazenu sa uljem... Sve je daleko od mene. Ni sa čim nemam dodir.

KETRIN: Pozvaću lekara.

NIKOLA: Ni slučajno! (Priđe deci.) Čiji su mališani?

KETRIN: Nikola, ja sam Ketrin Džonson, supruga Roberta Džonsona. To su naša deca. Vi nas znate bolje nego iko... Šta vam je?

NIKOLA: (Sedne kraj dece.) Kao što osećam prazninu oko sebe, tako je osećam i u sebi. Ja sam... Zid između dva ništavila. (Duva u devojčicinu papirnu vertenjaču.) To si sama izmislila?

DEVOJČICA: Čika Nikola, vi ste je napravili.

NIKOLA: A, ne. Mlada damo, ja ne pravim ovu vrstu propelera. Ne, nikako. Njih prave druga deca...

KETRIN: Nikola, šta se dešava sa vama?

NIKOLA: Sve je sjajno. Naizmenična struja cveta, pršti, žice zuje. Markoni mi je pokrao bežičnu radiografiju, ali neće stići daleko.

KETRIN: Šta se zaista dešava?

NIKOLA: Celu noć isprobavali smo transformator od 7500 volti...

KETRIN: Niste spavali.

NIKOLA: Nisam stigao ni da se presvučem.

KETRIN: Vi možete bez sna i duže od jedne noći, mnogo duže. Kada sam ušla, vi niste spavali.

NIKOLA: Nego?

KETRIN: Vi niste stvarno bili ovde. Kao da niste bili živi, ali niste bili ni mrtvi... Znam da se dešava nešto strašno.

NIKOLA: Kako znate?

KETRIN: Ne znam kako znam.

NIKOLA: Šta je onda za vas stvarni život?

KETRIN: Potpuno isto što i za vas. Sve sam više sigurna da je naš život jedno.

4. Scena: Bermudski trougao

Prva pojava

(Dom Džonsonovih. Ketrin i Robert ukrašavaju božićno drvce.)

KETRIN: Naš prijatelj izgleda neće doći na Badnje veče.

ROBERT: Ne izlazi iz radionice.

KETRIN: Ali nalazi vremena da ode na večeru kod grofice od Vorvika.

ROBERT: To je takođe rad.

KETRIN: Zabavljanje bogataša najavama pronalazaka?

ROBERT: Njihov novac je dehidrirana utopija, a njegove ideje živa voda. (Pauza.)

KETRIN: Šta je sada u pitanju?

ROBERT: Bežična.

KETRIN: Telefon bez žica?

ROBERT: Mnogo više. Koliko sam uspeo da razumem, namerava da pretvori zemljinu kuglu u džinovsku sijalicu. Strah ga je da ne zapali čitavu atmosferu.

KETRIN: Budalaština. Nema tu nikakve logike.

ROBERT: Ima.

KETRIN: Nema, on nije kao svi mi.Običan čovek opstaje jer se upravlja logičnim principima. Nikola je toliko uklješten paradoksima da me je strah da će jednoga dana jednostavno nestati. Čovek kome je svetlost jedina vodilja radi samo noću, danju zatamnjuje sobu u kojoj živi. Takođe, najusamljeniji čovek u Njujorku ima fiks-ideju o svetskoj komunikaciji. (Pauza.) Kome će se to uopšte isplatiti?

ROBERT: Morganu. Ako ništa drugo, tu je En Morgan.

KETRIN: Prošli susret je bio totalni neuspeh.

ROBERT: Sve se može ispraviti.

KETRIN: Njena androginija i njegova dečačka aseksualnost dali bi savršen par.

ROBERT: A tek novac i pamet?

Druga pojava

(Dolaze deca. Skidaju kaputiće i šalove, otac i mati im pomažu. Oboje su zamišljeni. Uzimaju paketiće ispod jelke i daju ih deci. Ketrin podiže buket ruža.)

KETRIN: Dragi Nikola,
pokušala sam nekoliko puta da vam se zahvalim na ružama. Dok pišem nalaze se predamnom, tako jarke, tako divnih boja... Kada vam pišem uvek moram da načinim nekoliko pokušaja. To je svojevrsni sistem represije, jer nikada ne mogu da izrazim ono što bih htela da kažem. Potreban mi je neko da mi popravi raspoloženje. Nekad mi je Božić donosio toliko sreće, a sada me samo čini tužnom. Toliko mi znaci, da bih najradije pobegla. Dezintegracija, rastavljanje. Osećam da se lagano raspadam. Nestajem u logici udobnog i monotonog, građanskog i solidnog života. Srednji sloj je bermudski trougao. Želela bih da, kao i vi, mogu zauvek da pratim jednu te istu rutinu, bez prestanka zahtevajući od sebe najveće napore, živeći svoj život. Ne znam čiji ja život živim, ne izgleda mi kao da je moj. Pišite. U poslednje vreme sve češće i intenzivnije razmišljam o prenošenju misli. Verujete li da je tako nešto moguće? Ja verujem. Morate doći sutra uveče,
vaša Kejt.

ROBERT: Ser viteže, bez brige! Setite se vašeg Zmaja Jove Jovanovića:
"Why," you ask, "has not the Servian perished,
Such calamities about him throng?"
With the sword alike the lyre he cherished:
He is saved by Song!
Mač i lauta! Ako vas prvo izda, drugo će vas zasigurno spasiti. Imajte to na umu. Srećno. Vaš Robert.
P. S. Nije mi jasno kako se princ Sidarta upleo u balkanske hajduke i bežični prenos struje? Nisam znao da se zanimate za istočnjačke religije. Svejedno, siguran sam da ću uživati u knjizi o budizmu koju ste mi poslali.

5. Scena: Spljoštena planeta

Jedina pojava

(Teslina radionica. Za stub u sredini pričvršćena je platforma sa oscilatorom. U radionici su Tesla i Mark Tven. Kasna noć. Obojica su obučeni za izlaske i pripiti. Tesla obuva cipele sa debelim đonovima od plute. Mark Tven sipa burbon u čaše.)

MARK TVEN: U čovekovoj prirodi je da se zadržava na minimumu svojih mogućnosti. Naravno, on se postepeno povećava, ali nikada na štetu ljudske moralne nakaznosti. Znači, zaboravimo, braćo, na veličanstvena naučna otkrića ukoliko su za njihovu primenu neophodni idealni etički uslovi. (Pruži Tesli čašu.) Burbon?

(Tesla prihvati piće, ukrste ruke i ispiju na iskap.)

NIKOLA: Ne slažem se.

MARK TVEN: Na nama je da se ne slažemo.

NIKOLA: I uspemo.

MARK TVEN: U čemu?

NIKOLA: U unapređivanju sveta.

MARK TVEN: Istorija je čekala samo na tebe da ti pogleda kroz prste! Pogledaj se! Kako takva... roda može da izađe na kraj sa bankarskim vukovima.

NIKOLA: A rodin bežični prenos energije?

MARK TVEN: U blizini Nju Jorka uskoro će iznići veliki centar vazdušnog saobraćaja. Hip-hip-huraaa!

NIKOLA: To je neizbežno.

MARK TVEN: Svaka teorija je genijalna, pod uslovom da se isplati.

NIKOLA: Baš svaka? (Pauza.)

MARK TVEN: Filozofski gledano, zemlja nije okrugla.

NIKOLA: Ali fizički jeste.

MARK TVEN: Baš nije! Jedina nepromenljiva pojava koja postoji na svim tačkama planete jesu prirodni zakoni. Grmljavina je ista u Njujorku i u vašem...

NIKOLA: Smiljanu?

MARK TVEN: Šta ta reč uopšte znači?

NIKOLA: Smilje je cveće. Smiljan je mesto puno cveća.

MARK TVEN: Vrlo poetično. Onda ćete shvatiti da je ravna zemlja simbol, i ako se u tome složimo, možete li zamisliti kako je bilo onima kojima je on oduzet. Da li su se probudili bolji nego što su bili?

NIKOLA: Kako bolji?

MARK TVEN: Bez ubeđenja da u svemu postoji granica, čak i u fizičkom okruzenju. Slobodan si da teziš ka kraju sveta, do njega možeš čak i da prošetaš, sedneš na njegovu ivicu i brčkaš noge u ništavilu, ponoru, nepostojanju. Slobodan si čak i da se baciš u njega. Napredni ljudi su upravo to i uradili, i povukli sve ostale sa sobom.

NIKOLA: Bez metaforisanja!

MARK TVEN: Ako na čitavoj planeti vladaju isti prirodni zakoni, ništa manje nisu promenljivi ni zakoni morala. Jevanđelje faraona svih industrijskih revolucija, od Egipta do Amerike, glasi: zaradi novac. Zaradi ga brzo. Zaradi ga u gomilama. Zaradi ga nepošteno, ako možeš, pošteno ako moraš.

NIKOLA: Govorimo o različitim stvarima.

MARK TVEN: Mooolim?

NIKOLA: Mene ne zanima tuđe poštenje i nepoštenje! Ja samo znam da hoću sa ostalima da podelim ono što pouzdano znam.

MARK TVEN: Nagon svakog idealiste je da pronađe nekog ko će ga zloupotrebiti.

NIKOLA: Radi se o krajnje notornoj stvari. Ko sada uopšte misli o tome ko je imao najviše koristi od otkrića vatre?

MARK TVEN: Ali se zato vrlo dobro pamti ko je od tog otkrića najviše nastradao! Onaj ko ga je patentirao. (Pauza.) Budite spremni na nesposobnost čovečanstva da prihvati apsolutno dobro. (Pauza.) Kakva je vaša korist u čitavoj stvari?

NIKOLA: Šta?

MARK TVEN: Ćar.

NIKOLA: Ne znam?

MARK TVEN: Novac otpada. Šta onda? Sloboda da ne mislite o odlascima u bakaluk, plaćanju računa za ugalj, kupovini donjeg veša, upisu dece na prestižne škole...

NIKOLA: Moj cilj u osnovi je spašavanje ljudskih života. Ako gospodin Morgan prihvati finansiranje ovog projekta, čitav globus, ili ako baš hoćete, tepsija, imaće besplatnu električnu energiju.

MARK TVEN: Suština igre u koju ste se upustili nije dobročinstvo, nego čerupanje. Mislite li da je on lud za elektrifikacijom Tibeta, Sibira i afričkih prašuma?

NIKOLA: On je filantrop.

MARK TVEN: Kao i svi bankari. (Priđe stolu.) Još jedan burbon?

NIKOLA: Uvek.

(Dospe u svoju i Teslinu čašu.)

MARK TVEN: Na zdravlje. (Iskapi čašu. Glasno izdahne.) Šta će biti sa nama, nadutim od velikih ideja iz veka progresa? Volim što to neću videti, jer znate li šta čovečanstvu u ovom trenutku nedostaje? Katarza!

NIKOLA: Nemojte opet.

MARK TVEN: Prava, prvoklasna, masna. Uključite oscilator, preklinjem vas.

NIKOLA: Prošli put ste umalo onečistili gaće.

MARK TVEN: Ovoga puta biću spreman. (Otkopčava opasač.)

NIKOLA: Gospodine Tven, vi ste ozbiljan čovek.

MARK TVEN: Uključite ga baš zbog toga. Samo vi možete da mi priuštite taj užitak. Ova noć je izuzetna. Treba dodati veliku jagodu na faraonski šlag!

(Tesla uključuje oscilator. Mark Tven svečano stupi na platformu koja vibrira. Tesla zakorači za njim.)

MARK TVEN: Samo vam ovaj pronalazak vredi milion dolara! Nauka nam je omogućila da najzad ponosno uzviknemo: Dođavola s' konstipacijama!

(Počinje otegnuto da peva glasom koji podrhtava od oscilacija. Tesla siđe sa platforme. Nedugo posle njega skoči i Mark Tven. Uhvati se za pojas pantalona koje su počele da spadaju. Tesla se skloni u stranu. Mark Tven sitnim koracima otrči ka zadnjem delu radionice.)

6. Scena: Trilobiti

Jedina pojava

(Nikola Tesla sedi sam za stolom za ručavanje u restoranu hotela. Na stolu je pribor za jelo i 24 čiste, ispeglane i uredno složene salvete. Tesla uzima deo po deo pribora i svaki vrlo pažljivo briše salvetama, koje posle upotrebe baca na pod pored sebe. Kako odmiče priprema za početak obeda, broj salveta na stolu se smanjuje, a na podu raste.)

NIKOLA: Dragi gospođo i gospodine Džonson,
Veoma sam srećan zbog vašeg prihvatanja poziva za subotu. Iako je to dan plebejaca -- bubnjara, piljara, Jevreja i drugih društvenih trilobita, prilika je ipak očaravajuća. Povedite i decu, obećavam odličan provod. Imanje Vordenklif na Long Ajlendu sada je prekriveno povrtnjacima. Uskoro, umesto leja luka tamo će se nalaziti prvi industrijski park budućnosti. Dve hiljade osoba biće zaposleno u svetskoj radio stanici, a njihove porodice stanovaće u okolnim zgradama... Pogađate! Gospodin Morgan načelno je pristao da njegova banka stane iza mojih planova. Pozvao me je da se u njegovom vozu-palati provozamo do Filadelfije, kada ćemo se najverovatnije dogovoriti o detaljima.
Vaš Nikola.

7. Scena: Kokain i biseri

Prva pojava

(Luksuzno opremljena trpezarija u železničkom vagonu. Dž. Pirpont Morgan sedi za stolom. Ovom krupnom čoveku nos je crven i upaljen jer pati od nepoznate kožne bolesti. Preko puta njega sedi Tesla. Morgan je turoban i namršten, Tesla veoma dobro raspoložen.)

MORGAN: A Markoni?

NIKOLA: Taj gospodin je, ako smem da kažem, amater.

MORGAN: Verujem vam. On je prebacio signal preko Atlantika. A vi?

NIKOLA: Što se Italijana tiče, u tom poduhvatu koristio se sa ravno sedamnaest mojih patenata. Već sam napravio emisiju na razdaljini od hiljadu i dvesta kilometara, tako da je sasvim realno konstruisati originalna postrojenja za telegrafsku komunikaciju preko Atlantika. Ako je potrebno, i preko Pacifika.

MORGAN: O tome razmišljaju svi koji se bave bežičnom.

NIKOLA: Moj svetski sistem uključuje korišćenje nekoliko postrojenja za emitovanje posebnih signala na bilo koji kraj planete. Kao što je Vordenklif u blizini Njujorka, tako će ostala postrojenja biti instalirana blizu važnih centara u Evropi, Aziji i Australiji. Vesti će se širiti kao munja uzduž i popreko planete.

(Morgan ga odsutno gleda. Vadi iz džepa teglicu od oniksa, otvara je, umače maramicu i nanosi gustu belu tečnost na upaljeni nos.)

MORGAN: Bolovi. Glava mi zvoni kao raspuklo zvono.

NIKOLA: Šta je to?

MORGAN: Kokainska vodica. Anestetik. (Pauza.) Razgovarajmo poslovno, ako je moguće.

NIKOLA: Jevtina i jednostavna naprava, pogodna za nošenje u džepu, moći će da se podesi bilo gde na kopnu ili moru, i primaće svetske poruke. Tako će cela zemlja biti pretvorena u veliki mozak, sposoban da odgovori u bilo kojem od svojih delova. (Pauza.)

MORGAN: Molim vas, otvorite napokon karte. Ja ulažem svoj novac, da li mogu da dobijem nešto opipljivo. Ili ne?

NIKOLA: Gospodine Morgan, poslovni razgovor nije obavezno cenjkanje. Jedna primitivna i vulgarna epoha je završena. Više se neće trgovati ni zlatom, ni srebrom, dijamantima ili železom, već prvom Božjom tvorevinom: svetlošću. I kada vas neko upita, šta vi posedujete, gospodine Morgan, možete mu slobodno reći: "Postanje, 1, 3."

MORGAN: I bi svetlost.

NIKOLA: Da!

MORGAN: U direktnom ili prenesenom smislu?

NIKOLA: U svakom. Fizički, njom se upravlja bežičnim prenosom energije. Za vas kao poslovnog čoveka i filantropa to bi trebalo da bude sitnica, jer u svetskom sistemu se sabira svetlost znanja svih delova sveta.

MORGAN: (Poskoči, otvara flašu konjaka.) Pijete?

NIKOLA: Naravno.

MORGAN: (Sipa sebi i svom sagovorniku.) Čujem da ste vrlo strogo uredili svoj praktični život.

NIKOLA: To nikako ne isključuje viski i konjak. (Kucnu se.) Svi moji preci bili su dugovečni, i na tome mogu da zahvale rakiji.

MORGAN: Nadate se da će te dugo živeti?

NIKOLA: Uz viski, bar sto pedeset godina.

MORGAN: A bez njega?

NIKOLA: Sto trideset.

MORGAN: Znači li to da ste uvereni da ćete videti ostvarenje svojih snova? Voleo bih da imam vaše samopouzdanje. (Voz iznenada stane.) Ne uzbuđujte se. Stali smo da uzmem eliksir mladosti.

Druga pojava

(U vagon ulazi devojka u crnoj čipkastoj haljini sa niskom krupnih bisera oko vrata. Tesla prebledi. Ukočeno je gleda.)

MORGAN: Gospođica će mi praviti društvo u Filadelfiji. Gospodin Tesla, gospođica Džordan. (Konobar donosi veliki pladanj sa jelom.) Šef kuhinje se u Valdorfu raspitao za vaše omiljeno jelo. Sami pravite recepte?

NIKOLA: (Teško diše.) Uglavnom.

MORGAN: Šta je to?

NIKOLA: Patka pečena pod pokrovom od parenih listova celera.

MORGAN: Dobro su je pripremili?

NIKOLA: Sasvim. (Uzme pribor za jelo, odseče komadić mesa.)

MORGAN: Samo toliko?

NIKOLA: Najbolji je deo sa kobilice.

(Neodlučno dodiruje komade mesa nožem i viljuškom, kao da ne zna šta bi sa njima. Guta pljuvačku.)

MORGAN: (Ponovo namaže nos tečnošću iz teglice. Tanka bela linija pruži se preko njegovog obraza. Glasno odahne.) Gospodine Tesla, čovek uvek ima dva razloga zbog kojih čini to što čini: dobar i pravi! Dobar razlog za upotrebu ove tečnosti je što odnosi bol kao da ga nikada nije ni bilo. Pravi je što fantastično utiče na raspoloženje. (Zagrli devojku.) Ona to najbolje zna! (Tesli.) Prati vas fama da ste iscepali Vestinghausov ček na milion dolara. Koji je dobar, a koji pravi razlog za tako nešto? Ako niste, koji je dobar, a koji pravi razlog da takvim pričama ne stanete na kraj?

NIKOLA: (Ustane.) Izvinite, ja ovo više ne mogu da podnesem.

MORGAN: Loše vam je?

NIKOLA: Veoma.

MORGAN: Hoćete li moje vodice?

NIKOLA: Postoje tri stvari koje možete da preduzmete ako hoćete da mi pomognete: zaustavite voz, recite vašoj pratilji da izađe, ili da stavi ovde svoju ogrlicu. (Pruži ka devojci svoju rukavicu.)

MORGAN: Oho! Velika pljačka voza?

NIKOLA: Molim vas, učinite to ili ću se onesvestiti.

(Devojka ga zbunjeno gleda. Skine ogrlicu i stavi je u rukavicu. Tesla odahne, sedne na svoje mesto. Otre čelo maramicom koju zatim baci na pod. Počinje ritual brisanja pribora za jelo.)

MORGAN: Šta se desilo? Neko je ugasio svetlost?

NIKOLA: Nemojte me terati da vam objašnjavam, pošto ni sam nemam dobar odgovor. Kada vidim biser, prosto dobijem napad. Sam bih vam skinuo ogrlicu, ali tuđu kosu mogu da dodirnem samo ako me neko puškom primora. Spopadne me groznica kada vidim breskvu, a ako se ne u sobi, već u kući zajedno sa mnom nađe komadić kamfora, osećam se neopisivo neprijatno. Kada četvrtast papirić bacim u posudu sa vodom, uvek u ustima osetim poseban odvratan ukus.

MORGAN: Postoji li nešto što vam godi?

NIKOLA: Da sve što radim bude deljivo sa tri.

MORGAN: Sve ima svoju cenu.

(Uzme rukavicu, otvori prozor i baci je napolje. Vadi iz džepa čekovni blok. Potpiše ček i pruži ga Tesli.)

NIKOLA: A suma?

MORGAN: Upišite je sami.

8. Scena: Melanholični vodvilj

Prva pojava

(Ketrin Džonson i En Morgan su u korpi na vertikalnoj vrteški, umanjenoj verziji divovskog Farelovog točka. Na noćnom nebu iznad vrteške je mesec. Za razliku od Ketrin koja je obučena po modi svog vremena /početak veka/, En na sebi ima jednodelni radnički kombinezon sa rajsferšlusom po sredini. Puši veliku "havanu". Korpa se sporo kreće kroz vazduh.)

EN: Plašite se visine?

KETRIN: Ne.

EN: A propadanja?

KETRIN: Da.

EN: U čemu je razlika?

KETRIN: Na visini se ostaje na samo jedan način.

EN: Zamislite da se otkači korpa. Propadamo vrtoglavo. Ustajemo, skidamo lanac sa korpe. Uhvatimo se za ruke. Zgrčimo kolena. U trenutku pre nego što korpa tresne o zemlju, odrazimo se i skočimo u vis. I?

KETRIN: Lebdimo.

EN: Zanosno! Da poželiš da se otkači!

KETRIN: Otkud vam ta ideja?

EN: Tesla, naravno.

KETRIN: Viđate ga?

EN: Izmiče mi. A vi?

KETRIN: Da li vam je ikada išta rekao o svom samačkom životu?

EN: Samo da je poslednji u svom rodu.

KETRIN: Zašto ste ga pitali?

EN: Zašto ste vi pitali mene?

Druga pojava

(Robert Džonson stoji u korpi, kraj njega sede Dečak i Devojčica. Korpa juri kroz vazduh.)

ROBERT: Deco, ovo je novi vek! Brzina i preciznost bez strasti! Na šta nas to podseća? Na život čistih duhova! Ne živimo prirodno jer smo se odavno odvojili od prirode da bi živeli po njenom nalogu. Živimo protivprirodno jer se oslanjamo na izmišljotine. Kucnuo je čas za natprirodni život. Naša je sudbina da sve dovedemo pod sumnju: od čula do gravitacije!

Treća pojava

(En i Ketrin.)

KETRIN: Čini mi se da sav ovaj svet gleda samo u nas.

EN: Imate problema kod kuće?

KETRIN: Uobičajene nevolje.

EN: Ništa izuzetno?

KETRIN: U kom smislu?

EN: Robert vas vara, deca vas mrze, shvatili ste da ne živite svoj život...

KETRIN: Ne. Zašto?

EN: Kada imaju takve udese, dame iznenada primete da svi zure u njih. Boje se da se nešto ne vidi spolja. Nešto čisto fizički: raširene nozdrve, uvećane bradavice, dubok smeh koji dolazi odnekud... Ispod stomaka.

KETRIN: Baš je zahladnelo.

Četvrta pojava

(Robertova korpa projuri u suprotnom smeru. Deca vrište. Robert se opasno naginje iz sedišta, dovikuje ka En i Ketrin.)

ROBERT: Držite se, moje dame! Veselo!

Peta pojava

(En i Ketrin. Na nebu iznad vrteške su dva meseca.)

EN: Robert je ipak bio u pravu.

KETRIN: Zašto?

EN: Kada sam u društvu gospodina Tesle, ponekad dobijam jak nagon da mu saopštim stvari koje se ne usuđujem ni sama sebi da priznam,

KETRIN: Predugo smo na vrtešci...

EN: ...Da bih želela da nemam grudi.

KETRIN: Dovodi vas u iskušenje da pomislite nešto opasno i blisko. Ne znam kako Nikola u tome uspeva... Čini mi se da se neprestano lovimo mislima. Kada se ponadam da mi je na dohvat ruke, iznenada porine kroz neki tajni prolaz. Sama se sebi smejem kada pomislim na tu strašnu mehaničku trku i neočekivani sudar koji sledi iza nekog ćoška. Dar-mar po strogim pravilima. Ta me igra veseli i žalosti. Kao smrtno ozbiljan vodvilj.

9. Scena: Marsijanska hronika

Prva pojava

(Nikola Tesla i K'nčo Leviev sede na peščanoj dini. Crvenu pustinju oko njih obasjavaju dva meseca. K'nčo je čovek u ranim tridesetim, na sebi ima crne pantalone, karirani vuneni pulover i prugastu košulju. Drži jabuku probodenu strelom. Iščupa strelu iz jabuke. Vadi iz džepa britvu i počne da je ljušti. Komad kore padne na tlo između njegovih nogu. K'nčo odskoči u stranu.)

K'NČO: Jeste li videli?

NIKOLA: Tiše.

K'NČO: Kora. Zacvrčala je kao da je pala na vrelu plotnu.

NIKOLA: Pa?

K'NČO: Ja ne osećam vrelinu.

NIKOLA: Ne razumete prirodu mesta.

(K'nčo nadlanicom ispita tlo, onda sedne. Kroz vazduh se prolomi zvuk sličan zvuku mlaznog aviona, ali kraći i snažniji. K'nčo se trzne i podigne pogled, kao da mu je ispred nosa proletela mušica.)

K'NČO: I ovo spada u prirodu mesta?

NIKOLA: Spada.

K'NČO: A piramide?

NIKOLA: I one.

K'NČO: Mesec... Mesec-i... Meseci?

NIKOLA: Pa šta?

K'NČO: Ponašate se kao da ste pali s' Marsa.

NIKOLA: Upravo se, prijatelju, nalazite na njemu.

K'NČO: Nema vode, samo kanali? Nema gradova, puteva, liftova, ništa od toga?

NIKOLA: Ništa.

K'NČO: A piramide? Otkud one?

NIKOLA: Ne znam, niti hoću da znam. One su tu, one jesu, kao vi i ja. Nisam vas pitao otkud vi ovde -- ne pitajte ni vi mene. Znam samo da je ovo stvarnost. Gde god da se okrenete videćete samo jednu jedinu stvar: ono što postoji. Stvarnost je jezik. Mi je delimo. Što je mirnije primimo, bolje ćemo je upoznati. Ukoliko je više poznajemo, bolje ćemo se razumeti. Slobodni ste onoliko koliko je prihvatite: možete, a ne morate. Kakvi ste da ste, vi ste zbog nečega na Marsu.

(K'nčo ćuteći odseče krišku jabuke. Pruži je ka Tesli. Ovaj ne reaguje. K'nčo strpa krišku u usta.)

K'NČO: Ja se zovem K'nčo. Imam brata Milča. Mi nismo Marsovci.

NIKOLA: Uvek postoje K'nčo i Milčo.

(Ponovo se prolomi zvuk sličan mlaznom avionu. K'nčo se trgne i pogledom proprati nevidljivi leteći objekat.)

K'NČO: On je mlađi i ima lepše ime. Ja sam stariji i imam ružno ime, ali sam bolji.

NIKOLA: K'nčo i Milčo se uvek nađu, ma kako da se zovu.

K'NČO: Ja znam da mi on radi o glavi. Od kako postojimo, mi smo u stanju dvoboja. Kada smo bili sasvim mali pokušao je da me gurne niz stepenice. Nije bio dovoljno jak. Sa godinama navikao sam se na oprez jer na svakom koraku me je čekao nesrećan slučaj. Preživeo sam i postao njegova griža savesti od krvi i mesa. Pokušao sam da mu pomognem, pružio mu priliku da isprazni pištolj u mene. Od toga mu je bilo samo još gore. On je briljantan. Žilet. Ali ja ga ne razumem. Pokušaće da me dokrajči. Možda i jeste. Šta ako jeste?

NIKOLA: Ja sam Milčo! (Ustane.) Razumete li, ja sam Milčo! Nema veze kako se ko zove. Hoćete li da vam kažem kako se zvao moj brat i šta mu se desilo?! Eto, meni je pošlo za rukom ono što vašem Milču nije. Meni je možda pošlo za rukom, meni je najverovatnije pošlo za rukom. Moj je brat bio i briljantan i bolji od mene. Njega je stigao nesrećan slučaj!

(Zvuk kao predhodna dva. Mnogo je jači, približava se.)

Druga pojava

(En i Robert u korpi visoko iznad Tesle i K'nča.)

ROBERT: U Parizu je izvršeno cepanje atoma. Iz njega je šiknula energija. Šta još sledi? Aparati za projektovanje misli, antigravitacija, teleportacija. Procep u vremenu postaje vidljiv golim okom.

EN: Znate li šta je ovo? (Dohvati rajsferšlus na svom kombinezonu.) Zip! To je pronalazak. Magija.

(Povuče patent. Kombinezon se raskopča.)

Treća pojava

(Ispred Tesle je električna stolica. Na njoj je beživotno Kodžakovo telo iz kojeg se izvijaju tanki pramenovi beličastog dima. Tesla se sagne i prinese uho Kodžakovim usnama.
Ketrin stoji u korpi sa decom. Poljubi ih u kosu. Skida sigurnosni lanac na ulazu u korpu. Zakorači u prazno. Tlo je svega pola metra ispod nje. Kada padne, oko nje se podigne oblak fine prašine. Tesla se osvrne. Ketrin gleda njega i Kodžaka. K'nčo je razrogačio oči i dlanovima zatisnuo uši.)

10. Scena: Kosmički bol

Jedina pojava

(Episkopalna crkva. Pirpont Morgan peva himne uz pratnju orgulja. Iza njega stoji Tesla, kraj ulaza u crkvu su gospođica Džordan i Robert Andervud Džonson. Morgan završava pevanje i prilazi Tesli. Krenu ka izlazu.)

NIKOLA: Zašto ste me pozvali ovde?

MORGAN: Trebate mi.

NIKOLA: Kako ja mogu da vam pomognem?

MORGAN: Umirem.

NIKOLA: Onda ste na pravom mestu.

MORGAN: Neću da umrem.

NIKOLA: Sunce je prošlost, zemlja sadašnjost, mesec budućnost.

MORGAN: Uozbiljite se. Ne treba mi gledanje u tarot karte.

NIKOLA: Potekli smo od usijane mase, pretvorićemo se u ledenu.

MORGAN: To niste vi.

NIKOLA: Nisam ja?

MORGAN: Čovek koji stoji ispred vas nestaje. Brzo. Postoji neka gadna greška u mašini Pirpont Morgan. Govorili ste mi da je čovek savršeni automat, mašina od mesa.

NIKOLA: Pa?

MORGAN: Popravite je.

NIKOLA: Ne mogu.

MORGAN: Navikli ste me da od vas očekujem najviše. Ulili ste mi veru u nadčoveka.

NIKOLA: Ja samo verujem u nadčovečanske napore.

MORGAN: Znate li kako mi je?

NIKOLA: Znam. (Zastane.) Ja i vi smo jedno. Svi mi, čitavo čovečanstvo smo jedno. Iako smo slobodni da mislimo i delamo, mi se držimo zajedno neodvojivim vezama kao zvezde na nebu. Mi ne vidimo te veze, ali ih osećamo. Svi ljudi su isto građeni i izloženi istim uticajima. Ako posečem prst, zaboleće me. Ako se to desi vama, takođe ću osetiti. To je kosmički bol, paranje finog i zaboravljenog čula.

(Stižu do ulaza u crkvu.)

MORGAN: I kada me upitaju, šta vi posedujete, gospodine Morgan, šta sada da odgovorim?

NIKOLA: Večnost.

MORGAN: Ljudi će zapamtiti spomenik koji sam sebi izgradio, ne mene!

NIKOLA: Uspomene spadaju u svakodnevnu glupost. Mi ćemo,moj prijatelju, nastaviti sa našim plemenitim naporima, ne obraćajući pažnju na loš i budalast svet. U jednom trenutku, vi ćete se sresti sa Aleksandrom, moj prijatelj Džonson svoje stihove će čitati Homeru. Ja ću objašnjavati principe svojih pronalazaka Arhimedu.

MORGAN: (Uhvati pod ruku gospođicu Džordan.) A ona?

11. Scena: Pet fobija i jedna profesija

Prva pojava

(Prostrana hala u kuli Vordenklif. Na sredini je postolje sa modelom podmornice na daljinsko upravljanje nakrivljenim u stranu. Po podu su razbacani papiri i nacrti. Kraj stola u uglu prostorije stoji Ketrin i drži za ruke dva dečaka. Ulazi Tesla, nosi čašu vode.)

NIKOLA: Gde je Robert?

KETRIN: Ovo je samo između nas.

NIKOLA: A dečaci?

KETRIN: I oni su između nas.

NIKOLA: Kako? (Pauza.)

KETRIN: Ovo su K'nčo i Milčo Leviev. Deco, ovo je čika o kome sam vam govorila.

(Dečaci ispruže ruke ka Tesli. On ih ne prihvata)

NIKOLA: Rođaci?

KETRIN: (Šeta po prostoriji, udara petama po drvenom podu. Razgleda.) Kada ste nas prvi put pozvali da posetimo Vordenklif, na ovom mestu su bile leje luka. Sada ih više nema, ali nema ni kule Vordenklif. Sablasno.

NIKOLA: Ima je, donekle...

KETRIN: Verujete da ćete je ikada završiti?

NIKOLA: Gotova je. (Kucne se prstom po čelu.)

KETRIN: Kome će to koristiti, sem vama? (Pauza.) Zašto završavate samo mali deo onoga što započnete? Preambiciozni planovi, nedostatak mašte, novca, ili? (Pauza.) Kada ste nas prvi put, dakle, pozvali da prošetamo kroz leje sa sadnicama luka, bila je subota. Čuvam pismo u kome kažete da je to dan za Jevreje i ostale društvene trilobite.

NIKOLA: Ja nisam antisemita.

KETRIN: Preporučivali ste Robertu da nikada ne veruje Jevrejima. Dovela sam vam dva opasna primerka: K'nčo i Milčo su bugarski Jevreji. Sefardi. Još ne znaju dobro jezik. Zašto niste prihvatili njihove ručice?

(K'nčo i Milčo se zavuku ispod postolja sa modelom podmornice. Sede nakrivljeni pod istim uglom pod kojim je iskošen i model. "Upravljaju" podmornicom, podešavaju uređaje.)

NIKOLA: Znate da nije zbog toga.

KETRIN: Nego? Zbog vibracija? Budalaština. (Stavi torbu na sto. Izvadi komad čistog belog papira i makaze. Pažljivo iseče četvrtasti komadić i spusti ga u čašu sa vodom. Tesla napravi grimasu i mljacne.) Odvratno, zar ne?

NIKOLA: Zašto to radite?

KETRIN: Zato što vi ne smete. (Iz tašne izvadi breskvu. Zagrize je i spusti na sto. Skine kaput, baci ga na pod. Oko vrata ima nisku krupnih bisera. Tesla počinje da drhti.) Nedostaje li još nešto?

NIKOLA: Prestanite.

KETRIN: Bledilo, mučnina, odvratnost, groznica. Uz to ide usamljeništvo, tajanstvenost, opsesija da će vam predavanje ženi iscrpiti stvaralačke moći. Koještarije, kao i ono sa komadićem kamfora. (Izvadi komad kamfora iz tašne.) Oružana straža čuva Vordenklif?

NIKOLA: (Nakašlje se. Trudi se da ostane na nogama.) Posle podmetanja požara u radionici trebale su mi godine da se oporavim.

KETRIN: Još jedan izgovor. Lažni putokaz. U poslednje vreme sam sve više uverena da vas poznajem koliko i samu sebe. I što dalje, to više uviđam koliko muke nanosite sami sebi. Kao i ja, žudite za onim što nije ostvarivo. Za onim u čemu vas niko na svetu neće podržati. Šta vi zapravo hoćete?

NIKOLA: Znate vrlo dobro. Da potegnem divlju mačku za rep. Jednom sam gotovo uspeo i grdno me je izgrebala. U pandžama sam otkrio um. Um!

KETRIN: (Vadi ukosnice iz kose. Polazi ka njemu.) Vordenklif ne služi samo za bežični prenos vesti i električne energije.

NIKOLA: Tačno. Postoje i druge vrste energije i komunikacije.

KETRIN: Patentirali ste uređaj koji se zove Konvektor energije kosmičkih zraka. Čemu služi? (Kosa joj se raspe preko ramena. Zamahne glavom, njena kosa padne preko Teslinog lica. On se sruši. Ketrin ponovo skupi kosu na temenu. Klekne kraj njega.) Ako nećete to da mi kažete, recite mi šta vam je šapnuo čovek na električnoj stolici.

(K'nčo i Milčo se ispravljaju iz iskošenog položaja. Model podmornice iznad njih se takođe pomeri. K'nčo i Milčo izlaze ispod postolja. Plivaju kroz debelo more. Bljesak jake svetlosti.)

Četvrta pojava

(Fudbalska utakmica. Tesla sedi na uskoj tribini. Ispred njega se provlači Kodžak. Veoma je star i zgrbljen. Na sebi ima debeli kaput i crni šešir širokog oboda. Kreće se pobočke. Sedne na mesto do Tesle, ovaj se pomeri.)

NIKOLA: Izvinite.

KODŽAK: Ništa. (Pauza.) Sjajan centaršut.

NIKOLA: Šta je to?

KODŽAK: Ubacivanje lopte u prostor ispred gola.

NIKOLA: Ne, ova igra.

KODŽAK: Fudbal.

NIKOLA: Nikad je ranije nisam video.

KODŽAK: (Prekine ga.) Gledajte onog magarca!

NIKOLA: Kojeg?

KODŽAK: Centarfora. Ne računa da je izašao na teren ako bar tri puta ne šutne golmana u glavu.

NIKOLA: Vi ste svakako Evropljanin.

KODŽAK: (Pridigne se i podigne šešir. Na goloj lobanji ima pramenove retke sede kose.) Čast mi je.

NIKOLA: To ste vi!

KODŽAK: Marko Crnojević, popularni Kodžak.

NIKOLA: (Takođe se pridigne.) Nikola Tesla.

KODŽAK: Znam. Eh. (Pauza.)

NIKOLA: Kako ste?

KODŽAK: Loše.

NIKOLA: Teško vam pada ...

KODŽAK: Preteško. Ja i žena smo na ivici samoubistva.

NIKOLA: Žena? Nisam znao da ste oženjeni.

KODŽAK: (Šeretski se nasmeje.) Nisam ni ja... Osećam se kao da sam smrznut u ledu. Poznajete li taj osećaj?

NIKOLA: Ne.

KODŽAK: (Uzdahne.) Tuđina.

NIKOLA: Nostalgični ste?

KODŽAK: Vi niste?

NIKOLA: Ni malo. Bio sam dobar Amerikanac čak i pre nego što sam ugledao ovu zemlju. Proučavao sam vladu, sreo sam neke njene ljude, divio sam se Americi. Bio sam Amerikanac u srcu pre nego što sam pomislio da ću ovde živeti. Ni u jednoj drugoj zemlji ne bih mogao da ostvarim ono što sam ovde postigao.

KODŽAK: Šta ste postigli?

(Iza njih prođe prodavac kokica.)

PRODAVAC KOKICA: Sportska zanimacija! Slana zanimacija!

NIKOLA: Otkud ja ovde?

KODŽAK: Verovatno ste kupili ulaznicu.

NIKOLA: Kada se premorim od rada ili razmišljanja, imam običaj da odem na boks ili u bioskop. Sada ne mogu da se setim kako sam došao. Nemoguće.

KODŽAK: Vi pamtite sve što uradite?

NIKOLA: Apsolutno. Znam samo za jedan ili dva slučaja do sada da nisam mogao da nađem prvu impresiju koja je pokrenula pokret, misao ili čak san. To mogu da objasnim samo kao ulazak u polje čiste intuicije, ogoljenog bića. Tada imam utisak da se čitav svet, prostor i vreme vasione, sliva u mene.

KODŽAK: A šta ako su tu po sredi samo halucinacije? Fatamorgana.

NIKOLA: To sam i ja u početku mislio: slike. Naprezao sam se da odagnam ta... Pretapanja i iz sećanja dozovem prizore iz stvarnog života. Bilo ih je tako malo i bili su tako bledi. Osim toga, i ovo je isto tako stvaran život. Video sam predele, posvedočio događaje, dodirnuo predmete i upoznao ljude o kojima se ne može govoriti našim jezikom, a da se ne izazove neverica i pometnja. Živeo sam u tim predelima, rukovao predmetima, sklopio prijateljstva. I što sam ih bolje upoznavao, to su mi njihove sudbine izgledale tužnije, jer ja nisam samo živeo kraj njih! Golim okom sam video filigranski rad uzroka i posledica, skrivene veze između ljudi, ne samo u različitim delovima sveta, već i u različitim generacijama, pa čak i vidovima života, ako znaš na šta mislim. Imao sam moć da vidim tanani mehanizam života, ali ne i da ga promenim! Uverio sam se da i najbanalnija radnja može biti prvi korak ka propasti, ali nisam mogao da mojim slepim, gluvim i glupim prijateljima na to skrenem pažnju. Takva svest izaziva bol neuporediv sa bilo kojim fizičkim bolom koji ljudski um može da zamisli. (Pauza.)

KODŽAK: (Tiho zvizne.) Sad je kasno. Možda je tako bolje.

NIKOLA: Možda. Šta sada radite?

KODŽAK: Pišem po malo. Može mi se.

NIKOLA: Čovek se, izgleda, tek posle smrti opameti.

KODŽAK: Izgleda. (Pauza.) Vi?

NIKOLA: Ja prevodim epske pesme, moj ih prijatelj doteruje. Znate li zakon tri jedinstva? Vreme, radnja, prostor.

KODŽAK: Znam.

NIKOLA: Taj mi je zakon jako drag. Ali kada mi se desi ono o čemu sam vam upravo govorio, prestaje zakon tri jedinstva, a počinje jedan drugi.

KODŽAK: Koji?

NIKOLA: Jedinstvo postojanja.

DRUGI ČIN

A što se Tesle tiče, recite admiralu
da je Tesli stalo samo do entelehije.
("TESLA", Miloš Crnjanski)

1. Scena: Šesta fobija

Jedina pojava

(Trpezarija u toplom građanskom domu. Nikola Tesla sedi za stolom. Ketrin donosi posuđe, postavlja večeru. Ulaze dva Dečaka. Poljube Teslu u ruku. On im razbaruši kosu i poljubi ih u obraz. Manji dečak mu pruži veliku svesku stripa "Supermen", zatim obojica privuku stolice do Teslinog mesta na pročelju stola. On otvori strip, lista stranicu za stranicom. Vrlo ozbiljno se obraća Dečacima.)

NIKOLA: Ludi naučnik je uspeo da postavi svoj misteriozni uređaj za projektovanje Zraka smrti na vrh najviše zgrade u gradu, odakle seje strah i trepet. Do redakcije Klarka Kenta stižu vesti o kataklizmi. Vojska je nemoćna. Zraci smrti tope oklopna vozila kao da su od čokolade. Pokreće se avijacija, ali posle prvih oborenih bombardera nad glavama usplahirenih građana, postaje jasno da se Ludom Naučniku može suprotstaviti samo Supermen. Ali Lu Lejn, devojka Klarka Kenta, odlučila je da ga najzad predstavi svojim roditeljima. Rezervacije u restoranu ne trpe odlaganje. Klark pokušava da joj objasni važnost novinarskog zadatka na mestu okršaja sila Dobra i Zla. Ona je ogorčena. Govori mu da će završiti kao taj poludeli genije: sam, nezadovoljan, ozlojeđen na čitav svet i stoga žedan moći jer je okrenuo leđa svojoj devojci, svojoj porodici, svojem gradu i čitavoj planeti. "Ako nisi sa nama, onda si protiv nas", slatko mu šapuće Lu Lejn. (Ketrin pored svakog tanjira stavlja po 24 čiste i ispeglane salvete.) Kent je zagrli, okrene se i odjuri u kancelariju po svoj lanč paket. Već sledećeg trenutka nebom iznad grada jezdi Supermen u susret Ludom Naučniku. On je to očekivao. Zrak smrti pogađa našeg junaka. On gubi svest i propada u bezdan. Da li će prvo grad, a zatim čitava planeta pasti u šake Ludog Naučnika? Ili će tako čitava civilizacija doživeti krah pod pogubnim i paklenim dejstvom Zraka smrti?

KETRIN: Gotovo.

(Spušta na sto činiju sa supom. Tesla odlaže svesku. Svi zauzimaju svoja mesta, uzimaju jednu po jednu salvetu i prilježno čiste pribor za jelo.)

2. Scena: Flash Forward

Prva pojava

(Oluja. Velika prostorija oronulih zidova, prozora zatvorenih daskama. Na nekoliko mesta voda kaplje sa tavanice i curi u tankim mlazovima. Na sredini prostorije je sto. Kraj njega stoji Milčo u širokim pantalonama i sakou od kvalitetnog materijala. Na glavi ima šešir, u uglu usta čačkalicu. Skida sako. Ostaje u beloj košulji sa crnim držačima za rukave i prsluku ispod kojeg je uvučena kravata. Ramena i grudni koš utegnuti su kaiševima futrole za pištolj. Okreće se oko sebe, okači sako o ekser na zidu. Otre čelo maramicom. U sobu ulazi K'nčo. Slabije je razvijen od svog brata, hoda pogrbljeno. Na sebi ima kišni mantil i kapu sa "ušima". Nosi veliku crnu torbu. Zastaje u dubini sobe.)

K'NČO: Milčo!

MILČO: K'nčo. (Pauza.)

K'NČO: Odavno si ovde?

MILČO: Dovoljno dugo da pomislim da će se ova supa srušiti na mene ako ostanem još koji minut. Prolomilo se nebo. Ne slušaš prognozu?

K'NČO: Nemam vremena za... Vreme. Ono su tvoja kola ispred?

MILČO: Moja.

K'NČO: Dobro ti ide. (Prilazi stolu, spusta torbu na njega.)

MILČO: Prošla je prohibicija, zlatna vremena za FBI. Sad smo obična rulja, "Drži lopova"... Ti? (Pauza.)

K'NČO: To tek treba da vidim.

(Stoje. Gledaju se. Milčo otvara torbu. Vadi beli stolnjak i njime prekriva sto. Zatim na njemu raspoređuje sifon sode, flašu vina sa vadičepom, dva papirna tanjira i srebrni escajg. Kutije sa hranom iz restorana.)

MILČO: Šta to izvodiš? Poslednju večeru? (Otvori jednu kutiju.) Šta je ovo?

K'NČO: Patka pečena pod pokrovom od parenih listova celera.

MILČO: Iz?

K'NČO: Valdorfa.

MILČO: Ni tebi ne ide loše. (Odmakne se od stola.) A stolice? (K'nčo se takođe odmakne od stola. Gledaju ga. Tišina.) U čemu je kvaka? Zašto baš ovde? Mogli smo neki drugi dan, na nekom drugom mestu. Ispod mosta ili da se izvezemo van grada. Ako sve bude u redu, mogli smo da odemo u restoran. (Izvadi čačkalicu iz usta. Pljune. Vrati čačkalicu.) Šta je s' tobom? Načisto si... A?

K'NČO: (Prilazi stolu.) Ne sećaš se?

MILČO: Čega?

K'NČO: Kada si poslednji put bio ovde?

MILČO: Nikad.

K'NČO: (Svečano podiže stolnjak sa prednje strane stola. Pogleda brata, sagne se i zavuče ispod stola. Podešava zamišljene instrumente u kabini podmornice. Pogleda Milča. Odmahne glavom. Otvara kapak "podmornice". Izlazi, pliva kroz vazduh. Sa tavanice se otkine veliki komad maltera. Za njim se slije mlaz vode.) Sto ne služi samo da se stavljaju noge ispod njega. Još ništa ne povezuješ?

MILČO: Šta? Sa čim?

K'NČO: Kad i gde smo se poslednji put igrali podmornice?

MILČO: Pa?

K'NČO: Ovo mesto me prisiljava da mislim o vremenu. Gledaj pod. Ne smem mirne duše da koračam po njemu. Prolomiće se svakog časa. U vreme kada je bio nov i stabilan, nisam ga bio svestan. Stvari postaju stvarne tek kad isteknu, jel' tako?

MILČO: Šta to pričaš?

(Sedne na ugao stola. Dve nogare stola uz prasak propadnu kroz pod. Milčo odskoči u stranu.)

K'NČO: To. (Odmakne se, gleda nakrivljeni sto. Pauza.) Ode podmornica. Činilo mi se da smo zaista zaplivali kroz prostor tada kad smo izašli ispod stola u radionici inžinjera Nikole Tesle. Upravo ovde, na ovom mestu.

MILČO: (Unese mu se u lice.) Kiks! K'nčo, kiksirao si!

K'NČO: (Istovremeno.) Ne unosi mi se u lice!

MILČO: Odavno je srušena.

K'NČO: Raspitao sam se za adresu njegove stare radionice. To je to.

MILČO: Nije.(Priđe oprezno stolu. Stvari sa stola su skliznule na pod. Čučne. Otkine batak sa pečene patke. Zagrize.) Plivao si po utrobi kule Vardenklif, koja više odavno ne postoji. Sravnjena je. Nema je. (Pauza.)

K'NČO: Moje sećanje je važnije. Nikada, nikada kao tada nisam osetio strujni udar kada se rukujem sa nekim.

MILČO: Nije se rukovao.

K'NČO: Ko?

MILČO: On.

K'NČO: Odlično se sećam...

MILČO: I ja. Nedelju dana posle toga bio sam k'o popišan.

K'NČO: Jesmo li mi bili na istom mestu?

(Pauza. Milčo priđe prozoru. Pokušava da pogleda napolje između dasaka zakovanih preko prozorskog rama.)

MILČO: Grinji.

K'NČO: Molim?

MILČO: Više ne pljušti. Rominja. Slini. (Pauza.) Šta ćeš sad?

K'NČO: (Promenjenim glasom.) Udri.

MILČO: Siguran si da znaš šta radiš?

K'NČO: (Pomeri se ka suprotnom kraju prostorije.) Udri.

MILČO: Siguran si?

K'NČO: Zort? Zort! (Milčo izvadi pištolj iz futrole ispod pazuha. Okrene se ka K'nču, nanišani. Opali. K'nčo padne kao pokošen. Ustane, ispravi se.) Još jednom! Udri!

MILČO: (Ponovo opali. K'nčo padne.) K'nčo. K'nčo! Budalo!

Druga pojava

(U radionicu ulazi Kerigan, kurir hotela "Njujorker". Prestravljen je. Oprezno zakorači ka unutrašnjosti prostorije.)

KURIR: Izvinite...

MILČO: Ko si ti? Šta hoćeš? Napolje!

KURIR: Kerigan, kurir hotela "Njujorker ". Dobio sam nalog da isporučim 25 dolara, keš, gospodinu Semjuelu Klemensu na adresu Južna peta avenija broj 35. Idem odmah.

MILČO: Marš! Šta misliš, da li neko živi ovde? Marš! Van! (Zastane.) Napolje!

(Kurir uzmiče. Nestaje u mraku. Dok viče, Milčo udari nogom o pod, koji se prolomi pod njim. Milčo propadne do pazuha. Drži se laktovima o natrule daske i nemoćno izvija glavom u vis. K'nčo ustaje. Gleda brata. Opipa se po grudima. Pažljivo priđe gomili namirnica kraj nakrivljenog stola. Uzme sifon i saspe mlaz sode sebi u lice i usta.)

Treća pojava

MILČO: Živ si?

K'NČO: A ti? (Pauza.)

MILČO: Propao sam.

K'NČO: Ja nisam! Radi, Milčo. Ni jedan metak nije prošao. Ja sam živi dokaz.

(Klekne kraj bratovljevog poprsja.)

MILČO: Vadi me odavde!

K'NČO: Ne unosi mi se u lice! (Izvlači Milča iz rupe na podu.) Odčepi vino! (Milčo vadi zapušač iz flaše vina. K'nčo raskopčava mantil. Baca ga na pod. Ostaje u džemperu i ogromnom pancir prsluku.) Balistika! Za svako se tane nađe oklop.

MILČO: Kome ćeš da prodaš patent? Vojsci, policiji, FBI?

K'NČO: Nikom! Počeću da prodajem kad napravim pravu stvar.

MILČO: Šta?

K'NČO: Videćeš. Svako će oružje postati besmisleno.

MILČO: Opet bulazniš.

K'NČO: Treba mi kompjuter.

MILČO: Šta?

K'NČO: Računar. Imaju jedan u Vest Pointu. Preopterećen.

MILČO: Stavi se na listu čekanja.

K'NČO: Postoji još jedan. Neiskorišćen.

MILČO: Gde?

K'NČO: Menhetn. (Pauza.) Ti treba da ga pronađeš.

3. Scena: Gradski šaman

Prva pojava

(Soba na četrnaestom spratu hotela "Njujorker". Kroz otvoren prozor vidi se nebo preko kojeg brzo promiču oblaci. Na prozorskoj dasci stoje dva goluba. Kraj prozora se nalaze kavezi sa golubovima. Nikola Tesla, sede kose ali još uvek telesno vitalan, otvara vratanca na jednom od pedantno napravljenih i raspoređenih kaveza. Vadi goluba. Širi mu krilo, zagleda ga. Otvara zavesu na minijaturnoj tuš kabini kraj kaveza. Stavlja goluba u kadicu, otvara ventil. Iz malog tuša šprica voda. )

NIKOLA: Nikola Tesla se rodio u noći između devetog i desetog jula kada je otkucala ponoć, 1856. u Smiljanu, malom mestu u Jugoslaviji ... Nikola Tesla se rodio u noći između devetog i desetog jula kada je otkucala ponoć, 1856. u Smiljanu...

Druga pojava

(U sobi se pojavi Mark Tven. Izgleda isto kao i u petoj sceni prvog čina.)

MARK TVEN: Šta je to?

NIKOLA: Šta?

MARK TVEN: Smiljan. Šta znači?

NIKOLA: Cveće. Grad pun prelepog cveća.

MARK TVEN: Dakle?

NIKOLA: ...I desetog jula kada je otkucala ponoć, 1856. u Smiljanu, otvorena zagrada, mestu prekrasnog cveća, zatvorena zagrada. Bolje?

MARK TVEN: Može. (Tišina.) Došlo je vreme za autobiografiju. Zaboravljate polako odakle ste. Važnije je ko ste.

NIKOLA: Neće biti.

MARK TVEN: Sećanja su vam nekad više značila.

NIKOLA: Neće biti, rekoh.

MARK TVEN: Nego? (Tesla skida pokrov sa jednog kaveza. U njemu je oboleli golub.) Nego?

NIKOLA: Bojim se.

MARK TVEN: Zašto?

NIKOLA: Nema me tamo.

MARK TVEN: Kako?

NIKOLA: Uvek kada pokušam da se vratim u prošlost, mene tamo nema. Više ne propadam u san kroz snažne vizije, ne izdižem se u veličanstvene nesanice prepune stvarnih slika. Sada padam, prostački, kao kamen, pravo u noćne more. Sanjam svoje poraze. Kulu Vordenklif. Brata.

MARK TVEN: Zašto je on vaš poraz?

NIKOLA: Zato što je bio bolji od mene. Bio je bistar, oštar. Kristal. U očevim hagiografijama, toj enciklopediji zlostavljanja, najviše me je zastrašivala smrt od smrti. Mučitelji su na žive ljude vezivali leševe, primoravali ih da ih nose na grbači i raspadaju se zajedno. Moje najveće otkriće poslednjih dana tiče se mene samog. Otkrio sam da sa sobom od detinjstva nosim jednu smrt, jednog mrtvog. Ovog puta desilo se obratno. Zajedno smo rasli. Sa mojim životom se razvijala njegova smrt.

MARK TVEN: To se, čini mi se, zove monomanija. Zato ne idete više u "Plejers klub".

NIKOLA: Ne zanima me.

MARK TVEN: A u Delmoniko?

NIKOLA: Ni on.

MARK TVEN: Otkud to? Nekad ste tamo priređivali večere.

NIKOLA: Više za to nema potrebe.

MARK TVEN: Je li? Jel' zato što niste više sigurni koliko ste živi a koliko, daleko bilo, niste, ili? Ili?

NIKOLA: Jednostavno više nema svrhe.

MARK TVEN: Izvrsno. Decentan prevod. Važno je što manje roptati, zar ne? Pristojnost u oblačenju, izražavanju, hodanju. Daj pristojan izraz svojoj muci i svi će te tapšati po ramenu. E pa, ja hoću da kukam! Ako ne mogu da udahnem "Havanu" punim plućima, hoću bar da ričem i naričem iz sve snage. Hoću da uživam u lepoti izraza, u stilskim figurama kukanja! Skinuo bih se go i prošetao Petom Avenijom, samo da mogu!

NIKOLA: Još niste beznadežan slučaj. Važna je bodrost duha, onda ste na korak do aktivnog rada.

MARK TVEN: Ja sam u to odavno prestao da verujem. Švorc sam i neću da radim samo da bih dao materijal senzacionalističkim rubrikama. Nemam para ni za Plejers klub, ni za Delmoniko, ni za Valdorf Astoriju. Ne pamtim kada sam poslednji put imao pristojan ručak. Gromovniče, ona beda s kraja veka bila je raskoš. Šta ste juče jeli?

NIKOLA: "Nabisko" krekere i toplo mleko.

MARK TVEN: A prekjuče? Toplo mleko i "Nabisko" krekere. (Pauza.) Koliko puta ste danas rekli "Dobar dan"?

NIKOLA: Ni jednaput.

MARK TVEN: A juče? Isto toliko. Prekjuče? U poslednjih nedelju dana?

NIKOLA: Šta to znači? Šta hoćete?

MARK TVEN: Koliko ste se puta rukovali u poslednjih nedelju dana, maestro bežičnih komunikacija? Živite od jedne zdele mleka do druge, od jednog krekera do drugog. Ja tako ne mogu.

NIKOLA: Što vreme više prolazi, sve mi je jasnije da je svaka kriška koju sam u životu zagrizao odsečena od jednog jedinog ogromnog komada hleba, da su sve ulice kojima sam išao jedna te ista, beskrajna ulica, da su svi ćoškovi za koje sam zašao zapravo jedan jedini ugao uvek jedne te iste zgrade.

MARK TVEN: Vi ste onda ozbiljno bolesni.

NIKOLA: Jesam. Nekada se moja bolest ogledala u tome što sam imao čulo za svetlost. Tamo gde su drugi videli senke, ja sam video svetlo. Mogao sam da vidim elektricitet tamo gde su drugi samo pretpostavljali da ga ima. Jedino što sam mogao da uradim da bi svoju stvarnost podelio sa ostatkom sveta, jeste da ono što je vidljivo meni učinim dostupnim i za druge.

MARK TVEN: Koji su to hteli ne onoliko koliko im vi nudite, već onoliko koliko im odgovara. Znate li šta bih vam ja kao osvedočeni prijatelj odgovorio kada bi mi u ovom trenutku ponudili jedan bežični prenos energije?

NIKOLA: Šta?

MARK TVEN: Hvala lepo, ali ja bih radije čašicu burbona.

NIKOLA: To je sebično.

MARK TVEN: Vi gledajte svetlost koliko hoćete, budite više ili manje živi, idite jednom ulicom ili kroz više njih, gajite golubove ili ih tamanite, ali meni ne treba mnogo: hoću da postojim! Ni stan nisam platio.

NIKOLA: Koliko vam treba?

MARK TVEN: Mnogo.

NIKOLA: Pozajmiću vam koliko budem mogao.

MARK TVEN: Vratiću vam prvom prilikom.

NIKOLA: Gde da pošaljem?

MARK TVEN: Na staru adresu.

(Nikola priđe električnom zvoncetu na zidu. Pritisne.)

Treća pojava

(Nikola Tesla stoji kraj prozora. U sobi je polumrak. Bljesak munje. Nikola broji sekunde. Grmljavina. Tiho aplaudira. Glasno govori.)

NIKOLA: Pronalasci i otkrića Nikole Tesle ostvarili su temeljan i mnogostruki uticaj na tehničko umeće i nauku da im nema ravnih u istoriji. Više od stotinu reči i fraza skovano je da bi se istakla originalnost i važnost njegovih otkrića. Navedena hronološkim redom, najvažnija među njima su sledeća: (Kucanje na vratima.) Da.

(U sobu ulazi hotelski kurir Kerigan.)

KURIR: Zvonili ste.

NIKOLA: (Vadi novčanik iz unutrašnjeg džepa kaputa. Vadi novčanicu.) Odnećete ovaj novac gospodinu Semjelu Klemensu na adresu Južna Peta Avenija broj 35.

KURIR: Sada?

NIKOLA: Hitno.

KURIR: Sprema se oluja.

NIKOLA: (Istrese iz novčanika nekoliko kovanica. Pruži ih kuriru.) Eto. Što pre.

(Kurir izlazi. Tesla prilazi prozoru. Uzme goluba iz kaveza. Zagleda ga, širi mu krila. Baci ga kroz prozor. Zaslepljujući bljesak munje.)

4. Scena: Factoid

Jedina pojava

(Strelište. Milčo na sebi ima skupocenu streličarsku opremu: beli kostim pripijen uz telo da ne bi ometao strelca, u isto vreme udoban da bi mu omogućio slobodu pokreta, kožni steznici na podlakticama obe ruke, velika kožna rukavica na desnoj ruci, traka oko glave sa koje se na desno oko spušta nišanska sprava, veliki luk profesionalnih streličara i tobolac sa strelama. Pažljivo zateže luk, strpljivo nišani i odapinje strelice ka meti. Kraj njega stoji K'nčo. Kao i u devetoj sceni prvog čina, na sebi ima crne pantalone, karirani vuneni pulover i prugastu košulju. Beleži pogotke.)

MILČO: Napustio je Vordenklif hiljadudevetstoosme i nikad se više u kulu nije vratio. Još neko vreme plaćeni stražar je nadgledao napuštenu grdosiju, a onda je i on otpušten. Kalemovi, transformatori, cevi, elektromotori i ostale naprave poznate i nepoznate namene rđali su i trulili, papire sa proračunima nosio vetar, a vagabundi mokrili po ćoškovima. Sledi niz pogrešnih procena izazvanih inovatorovom zabludom da se održavanjem privida udobnog života mogu namamiti investitori, ali i grandomanskim ukusom kao i precenjivanjem sopstvenog značaja i mogućnosti. Dakle, da bi održao svoj mondenski način života u Valdorf Astoriji, prepustio je vlasniku hotela Džordžu Boltu dve deonice Vordenklifa. Zamolio je da se ova malverzacija prikrije da ne bi narušio svoj i inače uveliko poljuljani ugled kod ulagača. Novinari trača, tajne i skandala nisu mogli da prokljuve misteriju napuštene kule na obali i počeli su da je porede sa srednjevekovnim alhemičarskim laboratorijama, kobajagi uzgred skrećući pažnju na disk montiran na njenom vrhu pomoću kojeg su se rentgenski zraci mogli uputiti pravo ka zenitu. Komunikacija sa drugim svetovima? Najzad, 1915 godine gospodin Tesla je kulu potpuno prepustio kompaniji Valdorf-Astorija Inc. Novi vlasnici pokušali su da se približe Ministarstvu odbrane. Kada je ovaj pokušaj propao, razmatrala se mogućnost pretvaranja Svetskog komunikacijskog centra u Fabriku kiselih krastavaca. Čak ni to nije upalilo. Najzad, dinamitirana je četvrtog jula 1917. Ljubitelji senzacija, Teslini jedini verni pratioci, govorili su da je sa rušenjem kule išlo teže nego sa izgradnjom. Bila je, kažu, tvrda kao grad i srasla sa predelom kao njegov organski deo. Govorilo se i objavljivalo na sve strane da je kulu srušila vlada da bi sprečila neprijateljsko uhođenje signala koje su sa obale emitovani savezničkim podmornicama. Kao i uvek istina nije bila ni izbliza tako romantična: vlasnici su srušili kulu da bi iz njenih otpadaka iscedili još koju crkavicu. Bili su u pravu. Rušenjem su ostvarili neto profit od hiljadu sedamsto pedeset dolara.

K'NČO: Počinjem da sumnjam u tvoj nedostatak mašte.

MILČO: Fakta. Imovinsko stanje: Već 1916. godine nije imao dovoljno novca da plati porez. Pošto je iskrčmio Vordenklif, nije mogao više da sebi priušti baškarenje u Valdorf Astoriji. Preselio se u manje ugledni hotel "Pensilvanija", a zatim zvezdicu niže u "St. Ridžis". Mnogi će se uželeti specijaliteta stila patke pečene pod pokrovom od parenih listova celera i sveže ispečenih golubijih prsa. Umesto da ih jede, počeo je da hrani golubove, čak i da ih čuva u svojoj sobi. Naravno, svoj azil za krilate pacove nije redovno plaćao i uprava hotela je 1924. godine bila primorana da na intervenciju pozove okružnog šerifa ne bi li primorao g. Teslu, po profesiji intuitivca, da plati zaostale kirije. Uzroke svojih neuspeha uvek je tražio u drugima. Jednom prilikom se žalio: Vrlo je teško naći čoveka koji ima sve tri kvalifikacije: Znanje, pravičnost, nesebičnost.
Kreativnost: Kao poslednji u nizu plodova dugih noći i presahle inspiracije nalaze se takozvani Zraci smrti. Gospodin Tesla nije do sada pustio u javnost podrobnije podatke o ovom, kako sam kaže, moćnom odbrambenom oružju. Nije ih pustio zato što ih nema. Generalno, o vrednosti njegovih sadašnjih teorija dovoljno govori podatak da se na njih ozbiljni naučnici gotovo ne osvrću, dok im hvalospeve sastavljaju ličnosti poput Hjuga Gernsbeka, utemeljivača trivijalnog roda književnosti poznatog kao "Naučna fantastika". Na njegovo ime nastaviće da se pozivaju ljudi tromog duha i plitke pameti, naučni špekulanti i društvene krtice, rečju, alternativa svake vrste.
Ljubavni i emotivni život: Kao i uvek -- Nula.
Summae: Prema kvalitetu i proizvodu umnog rada, pre se može svrstati u kategoriju ljudi kakvi su bili ser Tomas Mor, Tomazo Kampanela i Frensis Bejkon, nego u aleju časnih kakvi su ser Isak Njutn, Faradej, Nils Bor, Alfred Nobel i Tomas Edison. Sve u svemu, razvijajući svoj utopijski sistem uređenja ljudske zajednice, ostvario je nekoliko značajnih otkrića. Pored naizmenične struje, među njegova najistaknutija i najšire prihvaćena ostvarenja može se ubrojati još samo pronalazak Licnaste žice.

K'NČO: Otkud ti sve to?

MILČO: Prešao sam na njegov slučaj.

K'NČO: Nemoj mi reći da postoji slučaj Tesla.

MILČO: Postoji. Debeo.

K'NČO: Meni ne treba slučaj. Treba mi adresa.

MILČO: Hotel Njujorker, ali to ti neće biti od koristi.

K'NČO: Ako je tamo, biće.

MILČO: Živi u hotelu zaštićen kao u majčinoj utrobi. Nedodirljiv, nečujan, nevidljiv. Što se dnevnih aktivnosti tiče, zabeleženo je da je kupio ulaznicu za novi eugenički film Leni Rifenštal "Trijumf volje". Ulaznicu je kasnije vratio i promenio je za film Borisa Karlofa "Zrak smrti". Primećeno je da u večernjim satima odlazi na Grand Central Station. Oko i iza ponoći odlazi u Bryant park iza javne bibloteke. Na tom proplanku sparušene trave i mrtvog drveća bavi se hranjenjem golubova.

K'NČO: U to vreme ptice spavaju.

MILČO: Tu mi se, vidiš, podaci ne podudaraju.

K'NČO: FBI retko greši.

MILČO: Možda hrani sove. (Pauza.)

K'NČO: Dobrovoljno si se javio?

MILČO: Gde?

K'NČO: Na "Slučaj Tesla".

MILČO: (Drži zapetu strelu dok mišica na desnoj ruci ne počne da mu podrhtava. Zatim je uperi prema tlu i polako otpusti.) Dosta obećava.

K'NČO: U kom smislu?

MILČO: Umesto da se u sebi podgrevaš nesigurne plodove ljudske memorije, bilo ti je bolje da se prisetiš pravih razloga zbog kojih je gospođa Džonson u posetu gospodinu Tesli odvela dva musava sina bugarskog Sefarda po zanimanju kiridžije, praunuka zlatara, unuka perjara i sina kafanskog muzičara, koji je, družeći se sa Ciganima, već i sam počeo da sumnja u svoje jevrejsko poreklo.

K'NČO: Htela je da zabije šiljak u nos njegovom navodnom antisemitizmu.

MILČO: Navodnom koliko i njegov elitizam, narcizam i fanatizam. Tesla, na izgled pravednik i nesebičan, zapravo sujetan i tašt čovek, Markonija je javno nazvao magarcem, Edisona lopovom. Sada se gadi samog pomena gospodina Ajnštajna. O njemu razmišlja kao o "onom zapeta šašavom Marićevom zetu". (Pauza.)

K'NČO: Zapeta.

MILČO: Zarez.

K'NČO: Šta to znači?

MILČO: Znak interpunkcije.

K'NČO: Gde?

MILČO: U rečenici.

K'NČO: Činjenici?

MILČO: Da.

K'NČO: A "razmišlja" znači misli?

MILČO: Da.

K'NČO: To je fakt?

MILČO: Šta?

K'NČO: Misao.

MILČO: Uslovno rečeno.

K'NČO: FBI se oslanja na fakte iz sveta uslovnosti?

MILČO: U izvesnim slučajevima. Upravo ovih dana se bavim proučavanjem aparata, proračuna i nacrta izgorelim u požaru u Teslinoj radionici iz 1895.

K'NČO: Kako to radiš?

MILČO: Ti bi to kao pronalazač trebalo da znaš.

K'NČO: Intuicija?

MILČO: Neka vrsta.

K'NČO: Neka vrsta?

MILČO: Postoji intuicija pesnika, intuicija žene, intuicija naučnika, intuicija kockara, intuicija lopova. Najzad, da li si ikad čuo za intuiciju detektiva? (Izvadi iz džepa jabuku, dobaci je K'nču.) Stavi to na glavu.

(K'nčo stavi jabuku na glavu. Stoji pored mete. Milčo zateže luk.)

5. Scena: Entelehija

Prva pojava

(Kafe restoran. Na velikom ekranu u dnu prostorije emituje se film "Zrak smrti" sa Borisom Karlofom u glavnoj ulozi. Za malim okruglim stolom sedi Nikola Tesla. Obučen je za izlaske: crni frak, sive pantalone, košulja sa visokom kragnom. Kraj njega je En Morgan. Sada žena u pedesetim godinama, raskrupnjala se, svoj stas i prevelike grudi pokušava da prikrije komotnom haljinom. Na stolu ispred nje je čaša vina. Energično ustaje sa stolice i ponovo seda. Istu radnju ponavlja više puta i žučno je komentariše.)

EN: Sada shvataš? Prost metafizički eksperiment. (Ustaje, seda.) Jasno kao dan. (Ustane, pomeri stolicu od stola.) Šta sada vidiš?

NIKOLA: Stolicu.

EN: Tačno. U prilici si da proceniš njene estetske osobine, eleganciju ili grubost linija, uglove između vodoravnih i uspravnih površina. Može biti gomila krša, ali i remek delo. (Sedne.) A sad? Hop! Nestade! Više nema nikakvih linija, za dizajn niko ne pita. Stolicu i ne primećuješ, ali pošto osoba sa druge strane stola sedi, podrazumevaš da je stavila nešto ispod guzice.

NIKOLA: Pa?

EN: Tako je i sa ljudima. Naročito sa ženama.

NIKOLA: Kako?

EN: Evo još jednog opita o nestajanju. (Ispod čaše vina izvadi podmetač od plute. Okrene ga pljoštimice ka sagovorniku.) Sad ga vidiš?! (Okrene ga bočno.) Sad ga mnogo manje vidiš. Zamisli da je znatno tanji, ne bi ga uopšte video. (Ponovi radnju sa podmetačem od kartona.) Hvuuuuuuuššššššš! Tako je nestala Ketrin Džonson.

NIKOLA: Shvatam...

EN: Ne shvataš. Nikad nisi ni shvatao.

NIKOLA: Šta?

EN: Okrenuo si je kao ovaj komad plute, pustio da nestane ispod znojave zadnjice.

NIKOLA: Robert je za tebe...

EN: Izražavam se... (Mlati rukom kroz vazduh, kao da pokušava da zgrabi odbeglu reč.) Figurativno. Mislila sam na život uopšte.

NIKOLA: Tvoja ideja o životu je potpuno pogresna.

EN: Hoćeš još jedan primer?

NIKOLA: Neću. Da li si pitala Roberta kako je nestala Ketrin?

EN: To bi bila katastrofa.

NIKOLA: Bila bi, jer nije nestala onako kako ti zamišljaš. Ljudi se rađaju u eksploziji i ne dotinjavaju kao sveća.

EN: U smrti nema ničeg eksplozivnog.

NIKOLA: Jesi li je ikad videla?

EN: Šta?

NIKOLA: Eksploziju... Nestajanja nekog ko ti znači više nego sopstveni život.

EN: Ti jesi?

NIKOLA: Jesam.

EN: Ko je u pitanju? Majka? Ona je, čini mi se, bila predaleko...

NIKOLA: Golub.

EN: Ha! Ne preteruj. Nećemo da se potresamo oko svake cukare.

NIKOLA: Ona je bila radost mog života. Voleo sam je kao što čovek voli ženu, i ona je volela mene. Jedne noći je doletela kroz otvoren prozor i spustila se na moj radni sto. Pogledala me je kao da želi nešto da mi kaže. Znao sam da je došla da se oprosti. I onda, snažan snop svetlosti je bljesnuo iz njenih očiju. Bilo je to stvarno svetlo, jako, blještavo, zaslepljujuće. Jače od najsnažnijih lampi i veštačkih munja u laboratoriji. Onda je sve naglo nestalo. Mir. Klupko belog perja. To je, draga moja, svečanost umiranja.

EN: Da li je Ketrin znala za tvoju... Aferu?

NIKOLA: Naravno.

EN: I? Jeli i ona konstatovala demenciju? Ja moram da priznam da sam sumnjala od samog početka.

NIKOLA: Kojeg?

EN: Našeg, od tvoje teorije lifta. Onda sam sumnjala, a sada sam uverena da je to bio potpuni promašaj. Gospodin Ajnštajn je zamislio istu sliku kao i ti: lift koji pada. Samo, on je računao na krajnju brzinu.Teorija relativiteta: gravitacija je isto što i ubrzanje. Probaj da skočiš u liftu koji pada, uvećaćeš mu konačnu brzinu. Nema lebdenja. Samo tresak.

Druga pojava

(Stolu za kojim sede Nikola Tesla i En Morgan prilazi hotelski kurir. Pokisao je, mokra kosa mu pada na čelo.)

KURIR: Gospodine Tesla.

NIKOLA: Dobro veče.

KURIR: (Pruža mu novčanicu.) Došao sam samo da vam dam ovo.

NIKOLA: Nisi ga našao.

KURIR: To nije izvodivo.

NIKOLA: Peta južna avenija je samo nekoliko blokova odavde.

KURIR: Ona se sada zove Zapadni Brodvej.

NIKOLA: Broj 35?

KURIR: Tamo niko ne stanuje. Raspitao sam se kod menadžera hotela. Rekao mi je da je na toj adresi nekada bila vaša radionica. Takođe mi je rekao da je gospodin Semjuel Klemens zapravo Mark Tven i da je umro pre više od dvadeset godina.

NIKOLA: Ali bio je kod mene u sobi...

EN: Smiri se, to je normalno za tvoje godine.

NIKOLA: Šta?

EN: Ne znaš šta si imao za doručak, ali se zato vrlo dobro sećaš svake reči razgovora vođenog pre dvadeset godina. Kako se to zove?

(Dok En govori, Tesla podigne stolicu na sto, zatim se popne na njega. Uhvati čvrsto naslonjače za ruke. Jednim trzajem odigne noge od površine stola, a zatim ih polako izdiže sve dok ne napravi stoj na rukama. Bljesak svetlosti.)

Treća pojava

(Ispred filmskog ekrana pojavi se Mark Tven. Nosi otvoren veliki crni kišobran.)

MARK TVEN: Jadac!

NIKOLA: Jasno mi je.

MARK TVEN: Meni nije.

NIKOLA: Šta?

MARK TVEN: Kako ste mogli da se ispovedite nekome ko ne postoji, da priviđenju poverite najstrašnije stvari o sebi.

NIKOLA: Vi niste priviđenje.

MARK TVEN: Nego?

NIKOLA: Vi postojite, na izvestan način.

MARK TVEN: Vaš mi je život, gospodine Tesla, neuhvatljiv. Sa jedne strane, vaše je postojanje konkretno kao blok granita: ustajanje, obedi, rad, razmišljanje, šetnje, golubovi, čitanje, proračuni, čak i san. Sa druge strane, postoji deo koji mi izmiče, nečitke, nesagledive beline.

NIKOLA: Znam za jadac!

MARK TVEN: Ja ne znam. Da li ste ikada dok čitate transkripcije starih tekstova naišli na rečenicu prekinutu na polovini, koja se završava sa tri tačke zatvorene u zagradi. One označavaju da je nešto realno narušilo tok fikcije, i obratno. Vlaga na papiru ili nož u leđa piscu... Ti iznenadni ponori teksta u život zovu se lakumi. Kod mene izazivaju nelagodu, kao kada ispod odlomljenog komada lobanje ugledate živ mozak koji radi.

NIKOLA: Sve oko nas je upravo samo to...

MARK TVEN: Mozak?

NIKOLA: Stvarnost se sastoji od neprekidne duhovne delatnosti.

MARK TVEN: A stvari? Materija?

NIKOLA: Ona nosi u sebi samo mogućnost postojanja, ne i postojanje.

MARK TVEN: Kako onda znamo kad smo živi?!

NIKOLA: Postoji viša energija koja sama sebi određuje pravac i koja je sama sebi cilj.

MARK TVEN: Vrlo jednostavna i nerazumljiva teorija. Gospodine Tesla, niste me razuverili da se u vašim lakumima, kao u tajnoj pregradi, kriju masne laži ili nepojmljive istine.

NIKOLA: Kakvi lakumi! To nije to!

MARK TVEN: Nego?

Četvrta pojava

(Nikola se spusta iz dubećeg položaja.)

EN: Ne znaš šta si imao za doručak, ali se zato vrlo dobro sećaš svake reči razgovora vođenog pre dvadeset godina. Kako se to zove?

NIKOLA: Entelehija.

EN: To je drugi naziv za sklerozu? Nešto kao izlapetis?

6. Scena: Kratak susret

Prva pojava

(Niz sijalica na plafonu obasjava peron sa natpisom "Grand Central Station". Kasna noć. Stanica je pusta. Nikola Tesla je, kao i u predhodnoj sceni, obučen za izlaske. Stoji, gleda pravo ispred sebe. Počne oprezno da hoda, praveći krupne korake. U dugačkom luku skreće ka zidu stanice. Pošto udari u zid, istom putanjom se vraća na početno mesto. Ponovo koncentracija, dugački koraci i skretanje ka zidu. Ovoga puta, oslonjena na zid, dočekuje ga Ketrin Džonson. Nasmeje se kada se Tesla sudari sa njom.)

NIKOLA: Šta je smešno?

KETRIN: Učiš da hodaš?

NIKOLA: Pokušavam da izađem odavde.

KETRIN: I?

NIKOLA: Ne mogu.

KETRIN: Zašto?

NIKOLA: Ne znam. (Pauza.) Unapred pažljivo isplaniram svaki korak, krenem pravo ka izlazu, i sve ide po planu dok ne poljubim zid.

KETRIN: Poremećaj centra za ravnotežu.

NIKOLA: Bojim se da gubim osećaj za stvarnost.

KETRIN: Koju stvarnost? (Pauza.) Hajdemo zajedno. Hoćeš li da me uhvatiš ispod ruke?

NIKOLA: Znaš da od toga nema koristi.

(Krenu ka izlazu. Kroz peron protutnji voz. Štektanje svetlosti. Zaglušujuća cika kočnica. Tesla se polako odvaja od Ketrin. Naleti na zid. Okrene se, priljubljen uz njega.)

KETRIN: Ne brini. Unutrašnje uho je inače vrlo sumnjiv organ.

NIKOLA: Svi su sumnjivi, u mom slučaju. Mark Tven je uspeo da me namagarči. Uhvatio me je na emocije. Potpuno se realno raskukao. Poslao sam mu novac tamo gde mu nije potreban. Uopšte, osećam se kao da mi neko rovari po utrobi, po mislima... Razmišljam neprekidno od jutra do mraka, a opet ništa ne domišljam. Osećam šupljinu u sebi. Ti ćeš to razumeti, nadam se... Tvoja komunikacija mislima. Na kraju više nisi znala ko si ti, a ko ja...

KETRIN: Hajdemo ponovo.

NIKOLA: Neću! Prestani da me mučiš! (Pauza.)

KETRIN: Dotle je došlo?

NIKOLA: Dotle!

Druga pojava

(Štektanje svetlosti. Zaglušujuća cika kočnica. Kroz peron prolazi dresina koju voze K'nčo i Milčo. Tesla i Ketrin gledaju za njima.)

Treća pojava

(Nikola i Ketrin su ponovo sami na peronu.)

KETRIN: Uhode te u mislima.

NIKOLA: Sad me vidiš -- sad me ne vidiš. Kad ti se neko uvuče u glavu, jedino što možeš da uradiš je da ideje čuvaš u džepovima.

KETRIN: Kako?

NIKOLA: Lako. (Sedne na pod. Prazni džepove.) Gledaj, izmislio sam igru. Suština je da se reči i pojmovi zamenjuju predmetima. To pomaže vraćanju osećaja za stvarnost. Gledaj:

(Nikola poređa ispred sebe maramicu, olovku i džepni sat. Ketrin priđe, klekne nasuprot njemu. Spusti na pod maramicu i ukosnicu.)

NIKOLA: Tačno. (Stavi ispred sebe novčić.) Kao (Ključ.) šah. (Penkalo.)

(Ketrin na "igralište" između njih spusti cipelu i ogrlicu.)

7. Scena: Licem u lice

(Podeljena scena: Tesla i K'nčo u Brajant parku, Milčo i kurir Kerigan u poštanskoj sobi hotela "Njujorker".)

Prva pojava

(Noć. Park je pust. Tesla stoji kraj golog drveta, na sebi ima crni kaput i polucilinder. Tiho zvižduće kroz zube. Po sparušenoj travi oko njega, kao i po njegovim ramenima, rukama i glavi vrve golubovi. K'nčo mu prilazi iz mraka. Zastaje iza Teslinih leđa.)

K'NČO: Dobro veče. (Pauza.) Neću da vas uznemiravam, svestan sam da vam ova... Aktivnost mnogo znači, ali hteo sam samo da vam kažem. (Pauza.) Da li me se sećate? Ja sam K'nčo Leviev. Imam brata, Milča. Upoznali ste se sa nama, odavno.

NIKOLA: Sećam se.

K'NČO: Stvarno!

NIKOLA: Psssst.

K'NČO: Izvinite. (Pauza.) Biću kratak.

(Tesla se pokrene, golubovi se uznemire. Krene nekoliko koraka, hitro se sagne i podigne povređenog goluba.)

NIKOLA: Umire od gladi. Bradavica mu je pojela kljun. Virus. Herpes.

K'NČO: Ako smetam, mogu da dođem drugi put...

NIKOLA: (Gurne mu goluba u ruke.) Pričuvajte ga dok pregledam ostatak parka.

Druga pojava

(Poštanska soba hotela "Njujorker" snabdevena je sa nekoliko telefona, sanducima nakrcanim kovertima, stolom sa kancelarijskim materijalom i policom sa pregradama u kojima stoje pisma i paketi. Milčo šeta po sobi, razgleda je. Kerigan sedi kraj radnog stola. Milčo uključi stonu lampu, uperi je ka polici. Zagleda pisma prema svetlu.)

MILČO: Profesionalna zaduženja?

KURIR: Prenošenje pošiljki, ličnih poruka, komunikacija sa upravom hotela, dostava i isporuka pošte. Komunikacija između stanara.

MILČO: Da li stanari imaju određen režim prijema i slanja poruka?

(Uzme sa stola nož za papir, otvara jedno pismo.)

KURIR: Neki imaju, neki ne.

MILČO: Gospodin Tesla?

KURIR: Nekada je imao, sada ne.

MILČO: U vreme kada ih je imao, da li ste se dogovarali o vašem radu?

KURIR: Generalno je najavljivo mogućnost mojeg angažovanja.

MILČO: Znači da ih je imalo?

KURIR: Čega?

MILČO: (Uperi nož ka Keriganu.) Rekao sam da ja ovde postavljam pitanja! Kako se zoveš?! Profesija?! Porodični status?! Da li sarađuješ sa gospodinom Teslom?! Kako?! Da li najavljuje i ugovara slanje poruka? Koliko često šalje poruke? Sa kim se najviše dopisuje? Sa kim se uopšte ne dopisuje? (Tišina. Prisloni vrh noža na Keriganovu bradu. Zatim vrhom prelazi preko njegovih stisnutih usana.) Hoću samo lepe vesti.

KURIR: Na poslednje pitanje je nemoguće odgovoriti.

Treća pojava

(Tesla zavija goluba u novinsku hartiju i stavlja ga u džep kaputa.)

K'NČO: Vi ste mi poslednja nada.

NIKOLA: U vezi?

K'NČO: Mojih proračuna. (Pauza.)

NIKOLA: Mačke.

K'NČO: Molim?

NIKOLA: One prave belaja.

K'NČO: Ja sam balističar i poštovalac vašeg... Uma.

NIKOLA: Čak i ogrebotina ubija. Ptičiji organizam je neotporan na bacile sa mačijih kandži.

K'NČO: Gubim. Odmakli su mi. Čujete li me?

NIKOLA: Razumete li vi mene? Sada imam važnija posla.

K'NČO: Oni imaju sve, a ja ništa.

NIKOLA: Ko?

Četvrta pojava

(Milčo prilazi Keriganu.)

MILČO: Irac? Irac. Za Irca ti je, mladicu, katehizam jako tanak. Ja nemam tajni pred sobom, iako nisam katolik. Pazi. (Stane iza njega, uhvati ga za ramena, sagne se ka njegovom uhu.) Znanje o onome šta porađa ovaj trenutak ima samo sami Bog. Ja mojim malim snagama mogu samo da doprinesem da do nekih stvari ne dođe, da događaji ispadnu iz utrobe prošlosti plavi i hladni. Mrtvorođenčad. Na drugim mestima, u drugim prilikama, prisiljen sam da napravim carski rez. Žao mi je, ali to je i ovde slučaj.

KURIR: Ne znam više ništa.

MILČO: (Tresne šakom o sto.) U tome je kunst! Meni treba ono što ne znaš! Zajebi paradokse: treba mi ono što znaš, a misliš da ne znaš. Jasno? Možda i nije, ali znaj da svaka informacija priziva metod kojim se dolazi do nje. Postoji način za oslikavanje nevidljivog toka događaja. Recimo, znaš li da je moguće napraviti zvučni portret mesta. Svako mesto ima svoj zvuk. E pa, meni ovaj hotel vrlo sumnjivo zvuči. Možda će se upravo u ovoj zgradi, kroz ovu sobu, na ovoj polici i kroz tvoje ruke otvoriti naprslina na brani. Jasno je da je čitava stvar u opasnosti, samim tim što se radi o orijaškom projektu. Većem od svega što je civilizacija do sada proizvela. To je tanani dijamantski vrh strele istorije. On se tvojom rukom može skrenuti, srubiti, polomiti i -- trt. Vratismo se u kameno doba.

KURIR: Šta je to?

Peta pojava

K'NČO: Projekat Menhetn!

NIKOLA: Projekat Menhetn.

Šesta pojava

MILČO: Projekat Menhetn!

KURIR: Projekat Menhetn?

Sedma pojava

(Tesla je na drvetu. K'nčo mu dodaje golubove sa tla, Tesla ih pedantno slaže po granama.)

NIKOLA: Ni Menhetn, ni jedan drugi projekat neće napraviti atomsku bombu. Atomska energija je: 1) Ćorak, 2) Previše opasna da bi se kontrolisala.

K'NČO: Dva.

NIKOLA: Šta?

K'NČO: Previše opasna... Radim na projektu odbrane od zračenja atoma.

NIKOLA: Bolje radite na televiziji.

K'NČO: Ne trebaju mi vaše ideje, treba mi vaš mozak.

NIKOLA: Imate svoj.

K'NČO: Vaš je genijalan.

NIKOLA: Sve što se rađa u mojem ili vašem mozgu predstavlja direktan ili indirektan odgovor na podsticaje koji spolja utiču na naša čula. Zahvaljujući našoj sličnoj unutrašnjoj građi i zajedničkoj okolini, na podudaran način odgovaramo na nadražaje iste vrste. Iz slaganja naših reakcija rađa se razumevanje. Ono što se naziva "dušom" ili "duhom" nije ništa do zbira telesnih funkcija. Sve možete postići sami, ukoliko budete pažljivo osluškivali spoljne nadražaje i automatski odgovarali na njih.

K'NČO: Kako to radite?

NIKOLA: Ne znam. Ja sam izuzetno precizan instrument recepcije. Drugim rečima, vidovit.

K'NČO: Onda bi za vas bilo poniženje da mi pomognete pri proračunima.

NIKOLA: Kako?

K'NČO: Kao kompjuter.

Osma pojava

(Milčo uzima pisma iz sanduka i slaže ih u pregrade na polici.)

MILČO: Opiši sobu gospodina Tesle.

KURIR: Ulaz u apartman direktno iz lifta nalazi se na zapadnoj strani. Na istočnoj strani nalazi se prozor sa somotskim zavesama koje su raskrivene samo noću i prilikom oluja. Između prozora i vrata nalazi se sto sa jednom stolicom. Desno od njega je sofa. Malo dalje krevet. Suprotni, levi zid pokriven je drvenom policom ručne izrade na kojoj su uredno složeni spisi...

MILČO: Koji?

KURIR: "Umetnost telegeodinamike, ili umetnost izazivanja pokreta terena na daljinu"; "Nova umetnost projektovanja koncentrovane nerasipajuće energije kroz prirodne medije"; "Metod proizvodnje snažnog zračenja".

MILČO: Šta još?

KURIR: Numerisane kutije "Nabisko" krekera. Oko dve stotine.

MILČO: Sadržina?

KURIR: Zvecka. Na pitanje spremačice da li da udalji kutije iz sobe, stanar je odgovorio odrečno, obrazlažući svoj odgovor time da u njima čuva "neophodne sitnice".

MILČO: Dalje.

KURIR: Između zida sa policom na južnom zidu sobe i prozora na istočnom zidu nalaze se kavezi sa golubovima, drveni, ručne izrade. U limenoj kutiji na sanduku ispod prozora nalazi se medicinski pribor za lečenje pozleđenih ptica. (Pauza.)

MILČO: Šta bi ti, kao laik, u tom prizoru okarakterisao kao "sumnjivo"?

KURIR: U izvesnom smislu sve, u drugom ništa.

MILČO: Dedukcija, ne špekulacija: Polica na južnom delu sobe, sanduk ispod prozora i krevet.

KURIR: O prvom i poslednjem ne znam više od onoga što sam već rekao. Upravu hotela stanar je zamolio da upozori osoblje da ne otvara sanduk ispod prozora, čak i da mu ne prilazi. Razlog za ovu predostrožnost, po njemu, leži u tome što je u sanduku smeštena sprava koja predstavlja "tajno oružje". Stanar je takođe upozoravao da će naprava eksplodirati ukoliko sanduk otvori neovlašćena osoba. (Pauza.) Vi bi zaista bili nesrećni ako ništa ne bi pronašli?

8. Scena: Skelet kula

Jedina pojava

(Nikola Tesla i K'nčo Leviev u Teslinom apartmanu. Soba je preplavljena golubovima: vise po zavesama, šetaju po sofi i podu, gnezde se u policama. K'nčo sedi za stolom pretrpanom papirima. Tesla šeta po sobi.)

K'NČO: Kubni koren iz 568.25?

NIKOLA: 8.2828503.

K'NČO: Hvala. Logaritam od 756?

(Pirpont Morgan leži na krevetu. Pridiže se.)

MORGAN: Ali gledajući na stvar sa stanovišta tržišta nekretnina, vaša Skelet Kula nije imala nikakve druge upotrebne vrednosti, sem one za bežičnu telegrafiju?

NIKOLA: Mogla je poslužiti kao fabrička hala.

MORGAN: Svoju izjavu o vrednosti zasnovali ste na osnovu njenog korišćenja za bežičnu telegrafiju, zar ne?

NIKOLA: Da, u svrhu bežične umetnosti.

MORGAN: Bežične umetnosti?

NIKOLA: Da, u njenim brojnim primenama. (Tišina.) 2.8785218.

K'NČO: A - B = ?

NIKOLA: 5.4043285.

(Na sofi u sredini sobe sede Kodžak i Mark Tven. Kodžak u rukama drži kutiju "Nabisko" krekera, Mark Tven bokal mleka.)

KODŽAK: Kakve su to šifre?

MORGAN: Konkretno?

KODŽAK: Kostur Kula.

MORGAN: Vordenklif.

KODŽAK: Još uvek mislite na to? Ne brinite, vaša banka i dan-danas dobro radi, baš kao i kompanija "Nabisko". (Pruži ka Morganu kutiju sa krekerima.) Jeste li probali "Nabisko" krekere?

MARK TVEN: A bežičnu umetnost? (Otegnuto se nasmeje. Tišina.)

K'NČO: Tangens?

NIKOLA: 0.094604... Šta sam rekao?

MORGAN: Da vam ne odgovara kalup nauke.

KODŽAK: Zašto?

NIKOLA: U njoj nema slobode...

MORGAN: Ima!

NIKOLA: ...Čim izađe iz okvira inspiracije.

KODŽAK: A ona?

NIKOLA: Ona je čista. Ni podmet, ni prirok, ni sujeta, ni poniženje, ni prisila. Sve je tačno i jednostavno, bez podteksta i zadnje misli. Bez granice između subjekta i okoline. Sve je bistro, kao u glavi goluba.

K'NČO: Izvinite, greška. Tangens na minus jedan.

KODŽAK: (Ustane. Pruži ka Morganu kutiju sa "Nabisko" krekerima.) Jeste li probali "Nabisko" krekere? Klasa.

MARK TVEN: Kapacitet.

NIKOLA: 79.51674, a mogao sam isto tako da lakiram nožne nokte ili da tetoviram koncentrične krugove oko pupka.

MARK TVEN: Toliko ste u njega bili zagledani?

KODŽAK: (Priđe Tesli. Šapuće mu na uvo.) U svakoj bolesti leži skrivena moć.

NIKOLA: A u moći propast.

KODŽAK: Ako baš insistirate na konačnim rešenjima, smrt određuje sudbinu. Iako je mešanje baba i žaba veliko no-no u razmišljanju, probajmo da ukrstimo književne i božije zakone. Kao tri jedinstva i jedinstvo postojanja, sećate se? Ako se na kraju istorije ljudskog roda on svede na jednog čoveka, poslednjeg preživelog na planeti, znači da je sve bilo zaludno: planeta, Bog i njegova kreacija. Ako se u času strašnog suda svi do poslednjeg nađemo zajedno, u svom telu i sa svojim duhom, znači da je kraj sveta zapravo radost, a ne propast. Isto tako, kada se na kraju dela junak obre sam na sceni, reč je svakako o tragediji. U komediji, svi junaci dočekuju kraj na nogama, živi, zdravi i zadovoljni. Svečani defile. (Tišina.) Šta će se desiti u vašem slučaju, gospodine Tesla?

NIKOLA: Šta je ovo?

MARK TVEN: Prijateljsko ćaskanje, kao godišnjica mature.

NIKOLA: A gde je Ketrin? Gde je Ketrin? Gde je Ketrin? (Tišina.)

K'NČO: Jeste li se umorili?

NIKOLA: Vaš račun je mačji kašalj. (Tišina. Priđe vratima lifta. Otvori ih. Uđe u osvetljenu kabinu.)

KODŽAK: Kako ćemo sad? Nemamo ni tanjirića ni čaša?

MARK TVEN: Gluposti. (Navrne mleko iz bokala. Otpija dugim gutljajima.) Eto.

(Nadlanicom obriše brkove. Pruži Kodžaku bokal, uzme kutiju sa krekerima.)

9. Scena: Ostaci genija

Prva pojava

(Apartman Nikole Tesle. Kosi zraci zalazećeg sunca padaju kroz prozor. Milčo Leviev se okreće po sobi, gleda u džepni kompas. Pređe rukom preko znojavog čela. Vrati kompas u džep. Priđe krevetu. Skida posteljinu, baca je na pod. Opipava jastuk. Podiže madrac. Ispod kreveta izvadi noćni sud. Pažljivo ispituje sadržinu. Priđe polici, uzme kutiju od krekera. Protrese je. Čuje se zveckanje. Otvori je. Izvadi tri dugmeta od kaputa, ostatak olovke, osigurač za struju, praznu konzervu imalina i dva klupčeta bakarne žice. Otvara jednu po jednu kutiju. Prazni ih na pod. Priđe sanduku ispod prozora. Klekne ispred njega, pažljivo ga otvara. Iz njega vadi manji sanduk. Položi ga na pod. Otvori bravice. Odškrine poklopac.)

Druga pojava

KETRIN: Nešto nije u redu?

MILČO: (Skoči, iznenađen, na noge.) Sve nije u redu.

KETRIN: Na primer?

MILČO: Kompas. Potpuno je poludeo.

KETRIN: Eh, magnetna polja, polovi.

MILČO: Moji izvori kažu da prozor gleda na istok. Koliko je sati?

KETRIN: Oko sedam i trideset.

MILČO: I sunce zalazi tamo! (Pokaže ka prozoru.) U čemu je stvar?

KETRIN: Postoje stvari koje vi ne možete shvatiti.

MILČO: Za mene nema tajni. Mistika, logika, streličarstvo, fizika, metafizika, meditacija, higijena, molitva, matematika, dubinska psihoanaliza, nirvana, gimnastika, tavorska svetlost, kabalizam, isihazam, post, trans, narkotici, dijalektika. Sve ovo sam upoznao svakodnevnom praksom. U mom mozgu nema budžaka. Čist kao suza, uredan kao kasarna.

KETRIN: Onda vam je sve jasno.

MILČO: Čak i više nego što mislite: vaši cerebralni koitusi.

KETRIN: Šta je to?

MILČO: Balavo, melodramatično gledanje ispod oka, a onda...

KETRIN: Vi ste imuni na patnju?

MILČO: Apsolutno. Ja sam borac protiv tajni i mekanih mesta u ljudskoj duši. (Pauza.)

KETRIN: Kakvi su rezultati borbe?

MILČO: Nikakvi. Najplodniji deo istrage nalazi se u noši. Zaostavština genija u ovom slučaju govori o pravilnoj ishrani, zapravo o odricanju od nje. Skoro potpuno bistra vodiča, kao u novorođenčeta. Takva telesna disciplina nagoveštava i disciplinu duha, snažnu mentalnu aktivnost. Ali! (Priđe hrpi praznih kutija, gurne jednu vrhom cipele.) Radi se o lažnom tragu. O Nikoli Tesli govorilo se u kategorijama epohalnih otkrića, krajnjih odgovora i nadljudskih napora za globalnim rešenjima. Od danas, o njemu će se govoriti i pisati, ako za to uopšte bude bilo potrebe, u kategorijama otpalih dugmadi, pregorelih osigurača, polomljenih olovaka, praznih konzervi imalina i iskrivljenih pribadača. U kategorijama neophodnih sitnica iz ostave bilo koje šnajderke.

KETRIN: Potpuni trijumf.

MILČO: Za bivšeg Marićevog zeta. A ja? Šta sam ja uradio?

(Ketrin podigne tubu paste za zube sa gomile na podu. Uzme Milčovu ruku. Iscedi čitavu tubu na njegov dlan.)

KETRIN: Možeš li da vratiš pastu u tubu?

Treća pojava

(Milčo kleči ispred drvenog sanduka na kome je odškrinuo poklopac. Širom ga otvara. Iz sanduka vadi starinski električni aparat za merenje otpora. Pogleda ga i baci na gomilu praznih kutija i drangulija kraj police.)

10. Scena: Postanje, 1,3.

Jedina pojava

(U Teslinoj sobi su Robert i Ketrin Džonson, Deca, En Morgan, Pirpont Morgan, Kodžak, gospođica Džordan, Mark Tven, K'nčo i Milčo Leviev i kurir Kerigan. Sede na stolicama, sofi, postelji, ramu od prozora, stoje kraj zidova.
Zvuk teškog predmeta u padu. Tinjajuće žuto svetlo iz kabine lifta se približava. Tresak. Vrata lifta se otvaraju.
Na scenu se prospe talas svetlosti. Sa njenim povećavanjem podiže se vetar. Tesla se polako odvaja od poda lifta. Lebdi, zgrčenih nogu, u kabini.
Intenzitet svetla se pojačava dok ne postane zaslepljujući, vetar se pretvara u oluju.)

Kraj