БРАНИСЛАВ ЈАКОВЉЕВИЋ

ТЕСЛА
Шест фобија и једна професија

ЛИЦА:
НИКОЛА ТЕСЛА: У првом чину и првој сцени другог чина човек средњих година, на врхунцу снаге. У другом чину виталан старац.
РОБЕРТ АНДЕРВУД ЏОНСОН: Амерички песник, средњих година.
КЕТРИН ЏОНСОН: Жена средњих година, супруга Роберта Џонсона.
ЕН МОРГАН: Кћи финансијског магната Џ. П. Моргана. У првом чину девојка, у другом жена педесетих година.
Џ. ПИРПОНТ МОРГАН: Банкар, филантроп и хедониста. Пати од рака коже. Преко шездесет година.
МАРКО ЦРНОЈЕВИЋ -- КОЏАК: У првом чину човек у средњим тридесетим. У последњој сцени првог чина и у другом чину изгледа као старац, прерано и неприродно оронуо.
МИЛЧО ЛЕВИЕВ: У раним тридесетим годинама. Увек беспрекорно одевен.
К'НЧО ЛЕВИЕВ: Милчов старији брат. Немарно одевен.
МАРК ТВЕН: Амерички књижевник. Седа коса и бркови.
КУРИР КЕРИГАН: Касне двадесете. Хотелска униформа.
КОЏАКОВА ПОМОЋНИЦА / ГОСПОЂИЦА ЏОРДАН
ДЕЧАК И ДЕВОЈЧИЦА / К'НЧО И МИЛЧО КАО ДЕЦА
ЛИВРЕЈИСАНИ СЛУГА / КОНОБАР

ПРВИ ЧИН

Ако ме судбина, то јест Америка, победи
то не значи да сам се требао изменити.
("ТЕСЛА", Милош Црњански)

1. Сцена: Гутач струје

Прва појава

(Полумрачна хотелска соба. На кревету лежи мршав и висок човек. Никола Тесла тешко дише. Сви звуци које чује вишеструко су појачани. Веома јако зујање мушице. Када Тесла помери главу на јастуку, чује се јак шум. Мушица улети у чашу на нахткасни, њено зујање пара слух болесника. Тесла затисне уши.Топот коњских копита по калдрми испред хотела чује се попут грмљавине. Отварају се врата, у собу улази Теслин пријатељ Роберт Андервуд Џонсон. Прилази постељи. Сваки шум који посетилац направи изазива грчење на лицу болесника. Потмуло тутњање воза. Тесла савије крајеве јастука преко ушију. Роберт узима термометар са нахткасне. Примети Теслину реакцију.)

РОБЕРТ: Опет... (Тесла још јаче затисне уши. Роберт спусти глас.) Опет пролази воз? Пруга је удаљена само пет миља.

(Оде до прозора, подигне завесу. Зрак светлости косо упада у собу и пада на болеснички кревет. Роберт принесе Теслину главу под светлост. Он тихо крикне и измакне се. Роберт спусти завесу. Испод кревета вади гумене јастуке, подиже један по један ногар кревета и гура их испод њих. Поново се чује тутњање воза. Када Роберт подмести испод кревета и последњи јастук, тутњање нагло престане. Роберт седне на ивицу постеље, узме руку болесника и напипа артерију. Извади џепни сат. Мери пулс.)

РОБЕРТ: Невероватно. Имате пулс од две стотине шездесет откуцаја у минути. Да ли још увек осећате предмете у мраку? (Пауза. Тесла климне главом.) Доктор је препоручио да наставите са калијумом. (Тесла подигне руку, испружи прст и одмахне њим.) Каже да такву болест још није срео... Толика пренапрегнутост чула мора имати несвакидашњи крај. Клинички гледано, можете остати без њих. Као тело које плута у мору уља.

(Саспе прах из папирне кесице у чашу пуну воде. Промеша кашичицом. Тесла га удари по руци. Чаша се уз прасак разбије о под. Граја са улице, кораци, топот коња, отегнуто завијање вергла, одбијање сата и други звуци из хотела и његове околине појачавају се, да би, када достигне крешчендо, бука почела да формира готово разумљиве речи. Бљесак светлости. мрак и тишина.)

Друга појава

(На столици седи потпуно ћелав човек профилом окренут према публици. Ноге су му немарно прекрштене. У једној руци држи сијалицу која светли. Загледан у њу, подиже другу руку и показује шаку у којој чврсто стеже огољени кабл. Стави сијалицу у уста, она поново засветли. Устане, одложи кабл и сијалицу, неспретно се поклони. Крај њега искорачи девојка у мини хаљини украшеној шљокицама и у светлуцавим чизмама са високом петом. Говори у микрофон.)

ДЕВОЈКА: Не, ово није наш великан Никола Тесла. После њега, једини човек који може да кроз своје тело пропусти голу струју је Марко Црнојевић, популарни Коџак. (Коџак се још једанпут поклони.) У следећој тачки Коџак ће демонстрирати вештину печења кобасице голим рукама!

Трећа појава

(За столом у бару седе Никола Тесла и популарни Коџак, који пије пиво из литарске кригле.)

НИКОЛА: Како то изводите?

КОЏАК: Све је оригинално, нема преваре.

НИКОЛА: Верујем вам. Како?

КОЏАК: Ко сте ви?

НИКОЛА: И када бих вам рекао не би ми поверовали.

КОЏАК: Не би ни ви мени када би вам рекао како спроводим струју.

НИКОЛА: Зашто?

КОЏАК: Зато што није трик! Ствар је у... У... Мојем месу! Лекари кажу да је то зато што немам знојних жлезда. Због тога сам рођен овако ћелав.

НИКОЛА: У свакој болести лежи скривена моћ.

КОЏАК: Ја могу да ставим перику, ко други може да завуче прсте у утикач?

НИКОЛА: Шта сте то истетовирали на глави?

КОЏАК: ЈНА.

НИКОЛА: Шта то значи? (Пауза.)

КОЏАК: Хоћете да се понудите за менаџера?

НИКОЛА: Не.

КОЏАК: Имам одличног менаџера. Сврзу! Правио је народњацима турнеје по Немачкој. Средио ми је наступе по америчким касарнама и завичајним клубовима, као да сам стриптизета! Онда је подиг'о нос кад су ме позвали на телевизију, као да је он за то заслужан. (Отпије пиво.) За једно пржење кобасица пред камерама добићу хонорар и плус ће ми цена скочити за педесет марака по наступу. И још увек ћу бити једини на планети који пије струју к'о ладну воду! Зашто још неко то не покуша? Ја нисам физички предодређен да се вучем по оваквим рупама! Оно што ја радим није скидање гаћа, лежање на ексерима и гутање мачева. То је гутање струје!

2. Сцена: Савршена цивилизација

Прва појава

(У пространој соби са таванице виси велики кристални лустер. Под је застрт дебелим тепихом по коме су разбацани отпаци. У дну собе налазе се метална врата лифта. Окружени смећем на поду седе Роберт Џонсон и Ен Морган, кћер милионера Пирпонта Моргана. Обучени су у прње: Ен на себи има одрпане мушке панталоне, прљаву поткошуљу и капут пун закрпа. Пију пиво из лименки и једу остатке хране са дрвених тањира. Кетрин Џонсон помаже Роберту да устане.)

РОБЕРТ: Отворила су му се небеса после једног таквог нервног слома. Читав свет је видео као симфонију електричних струја.

(Ен подригне.)

КЕТРИН: Ен!

ЕН: Домаћица нам је рекла да се понашамо као бедници.

КЕТРИН: Али не бедно.

ЕН: Читаве ове златне деведесете су симфонија грамзивих бедника.

КЕТРИН: Требало је прошлог лета да видите госпођу Вандербилт у хаљини "Електрично осветљење".

ЕН: Тога бал, бал бисера, бал витезова, бал вампира, бал електричног осветљења. Знате ли шта ће збрисати тај примитивизам?

РОБЕРТ: Бежични пренос струје.

ЕН: Цена надница.

КЕТРИН: Господин Тесла тврди да се друштвена хармонија може постићи већ у следећем веку.

ЕН: Још један салонски пророк.

РОБЕРТ: У овој тмини набијеној аветима!
Ни утваре Прошлости, нит' језа нит туга ташта;
Ни вапаја несреће, нит' аветињаског плашта
У белом облаку који лута, и чија је нема мука
То што свој злочин никада признати неће.
Никакав облик из расутог мора, нит' они што распињу
Везу између Живота и Смрти, -- бесузна луда,
Што не живи нит' умире у страшном ништавилу.
Али блажени духови чекају да се роде --
Мисли што кидају спутане ланце Ствари;
Боља Времена; Свеопште Добро.
Њихов осмех је као весело свитање;
Како ведро, како блиско, како чежњиво они умују!
Слушај! Тај замор анђеоских крила.

ЕН: То сте сад смислили?

РОБЕРТ: Не. То је збир мојих доживљаја у Теслиној радионици.

ЕН: Оној што је изгорела или новој?

РОБЕРТ: Било којој. Његова радионица је тамо где је он.

КЕТРИН: (Клекне крај Ен.) Драга моја, бити са Теслом значи ући у подручје слободе далеко веће него што је усамљеност.

ЕН: Мени су, опет, рекли да онако дугачак и напет делује као боа констриктор. Знате на шта мислим.

КЕТРИН: Не. (Пауза.) Госпођице Морган, да ли ви заиста желите да га упознате? (Устају.)

Друга појава

(Врата лифта се осветле, затим отворе. Из њега излази ливрејисани слуга. Мало затим са друге стране собе улази Тесла. Задихан је. Скида капут и полуцилиндар. Пружа их слуги који се враћа у лифт.)

РОБЕРТ: Никола, добро дошао у Друштво бедника. Чуо си за Ен Морган, кћер банкара Пирпонта Моргана? Ен, ово је господин Никола Тесла. Надам се да се нећете досађивати док ми завиримо у собу за малолетне клошаре.

Трећа појава

(Ен лагано мућка конзерву са пивом.)

НИКОЛА: Овај излазак је био прилично... Глуп. (Пауза.)

ЕН: Не јашите лифт.

НИКОЛА: Не овај. Нити се пењем на магарца.

ЕН: У чему је разлика?

НИКОЛА: Добро питање. Замислите да зајашете јогунасто магаре, које се по правилу ритне у најнезгоднијем тренутку. Ви летите кроз ваздух и падате тачно на главу. Какве су шансе да се у последњем тренутку извијете и дочекате на ноге?

ЕН: А ако се лифт откачи?

НИКОЛА: Постоји могућност да скочите управо у тренутку када кутија лифта тресне о дно јаме.

ЕН: То је могуће?

НИКОЛА: Могуће.

ЕН: У том случају би лебдели.

НИКОЛА: На тренутак.

(Пауза. Ен запали цигару.)

ЕН: Ви поуздано знате који је лифт ... Нездрав? Или који се мулац рита.

НИКОЛА: Нисам возар него инжињер.

ЕН: Значи радије јашите лифтове него магарце.

НИКОЛА: Да, нарочито у Њујорку.

(Ливрејисани слуга носи олупану канту са ледом пуну конзерви пива. У другој руци носи поклопац канте за смеће на коме се налази гомила празних лименки. Ен узме конзерву из канте, отвори је и добро потегне. Одложи је на под, узме од слуге поклопац и окрене га. Празне лименке зазвече по поду.)

ЕН: Тако је боље. (Тесли.) Углађени сте само ви и послуга.

НИКОЛА: Обзиром на природу овог бала, само ми нисмо углађени.

ЕН: Да, као што сам и мислила. Ви сте увек на правој страни.

НИКОЛА: Због фрака?

ЕН: Не само то. Боља Времена, Свеопште Добро, Друштвена Хармонија.

НИКОЛА: Шта вам у томе смета?

ЕН: Лакомисленост мушкарца који интелигенцију полаже у шаку а не у главу!

НИКОЛА: Молим?

ЕН: Алат! (Подигне руку и згњечи конзерву. Отвори шаку.) Перорез који још служи и као вадичеп, лењир, турпија, пинцета, термометар, чекић, тестера и, вероватно, коњска запрега. Дајте ми полугу и подићи ћу свет! Неће моћи. Електрична турбина није алат за постизање друштвене хармоније.

НИКОЛА: Тачно. Зато се ја служим алатом који се налази свуда. Овде, у овој соби.

ЕН: Којим?

НИКОЛА: Није сваки алат видљив.

ЕН: Значи није шака, него глава.

НИКОЛА: Управо.

ЕН: Нисте превише мушкарац.

НИКОЛА: Ни ви жена.

ЕН: У ком смислу?

НИКОЛА: Конвенционалном. Не носите накит?

ЕН: Ретко.

НИКОЛА: Бисере?

ЕН: Никада.

НИКОЛА: Одлично. Увек ми позли када их видим.

ЕН: Више волим мушки начин одевања.

НИКОЛА: Ви сте левичар?

ЕН: А ви вегетаријанац?

НИКОЛА: Не баш.

ЕН: Ни ја нисам баш левичар.

НИКОЛА: Онда сте само оштри.

Трећа појава

(Отварају се врата лифта. Утрчавају Дечак и Девојчица обучени у рите. Окоме се на Теслу.)

ДЕЧАК: Чика Никола! Чика Никола!

ДЕВОЈЧИЦА: Зашто се и ви нисте обукли као клошар?!

(Почну да га вуку за ногавице. Са Теслиних панталона отпадне дугме. Хитро се прихвати крајева појаса да му панталоне не би спале. Деца почну да шутирају празне конзерве, Тесла опрезно чучне и тражи дугме.)

ЕН: Ено га! (Подигне дугме, из поставе капута вади иглу и конац.) За час ћемо то средити. (Клекне испред њега, увуче иглу у конац, пришива му дугме.) Бићу искрена, ни ви нисте тупи.

НИКОЛА: Шта?

ЕН: Поводом оштрине... Нисте ни толико крути као што се прича около.

НИКОЛА: Госпођице Морган...

ЕН: Ен. (Пауза) Са ким сте ви уопште интимни?

НИКОЛА: Зашто вас то занима?

ЕН: Зли језици вас оптужују да сте хомосексуалац. (Принесе лице његовом појасу. Прегризе конац. Подигне главу и погледа га у лице.) Ја им не верујем.

3. Сцена: Призори из стварног живота

Прва појава

(Најављивање летова са разгласа, звуци авионских мотора. Аеродром. На једној у реду аеродромских пластичних столица седи Коџак. Једе "Набиско" крекере. Тесла му прилази. Седне крај њега. Коџак се обрадује када га види.)

КОЏАК: Опет ви? Путујете?

НИКОЛА: Све ређе и ређе.

КОЏАК: Кад сте стигли?

НИКОЛА: Где?

КОЏАК: У Њујорк! Прошли пут смо се видели у Хамбургу.

НИКОЛА: Као да никада нигде нисам ни одлазио.

КОЏАК: Онда се онако смуцате по Кенедију.

НИКОЛА: По чему?

КОЏАК: По аеродрому. Џон Фицџералд Кенеди.

НИКОЛА: Ко је то?

КОЏАК: Аеродром. (Коџак на глави има качкет. Учестано га скида и марамицом отире главу.) Делујете ми мало, да извинете, изгубљено.

НИКОЛА: А ви сте се унервозили. (Пауза. Коџак поново обрише ћелу.) Још увек се бавите оним послом?

КОЏАК: Нећу дуго..

НИКОЛА: Значи, циркус се затвара.

КОЏАК: Решио сам да изведем туш, да прободем судбину право кроз срце. Ући ћу у Гинисову књигу рекорда као једини човек који је преживео електричну столицу.

НИКОЛА: Колики је напон?

КОЏАК: Две хиљаде волти.

НИКОЛА: А фреквенција?

КОЏАК: Обична, шездесет херца.

НИКОЛА: Нећете преживети.

КОЏАК: Хоћу. Ја имам особине које нема нико други и нећу да пред домаћицама и чиновницима пржим виршле и палим сијалице. Направићу један, последњи скок. После тога, нека се сами забављају. Мени је забаве доста.

НИКОЛА: Колико добијате?

КОЏАК: Двеста хиљада долара, за сада. Опкладе још трају. Најважније је то што се ради о класи! Ово је...

НИКОЛА: Квантитативан и квалитативан енергетски скок.

КОЏАК: То!

НИКОЛА: А ако не преживите?

КОЏАК: Преживећу.

НИКОЛА: Ако не преживите?

КОЏАК: Осигурао сам се на пола милиона долара. Овластио сам породицу. Мајку и сестру.

НИКОЛА: Ви сте очајан човек.

КОЏАК: Више нећу бити очајан, или ме неће бити. Готово. (Пауза.) А ви?

НИКОЛА: Бићу очајан ако то учините.

КОЏАК: Боље да планеш него да иструнеш.

НИКОЛА: У чему је разлика? Ко говори о труљењу? Живот треба да вас радује. Свако треба своје тело да прими као драгоцени дар онога кога воли изнад свега, као чудесно уметничко дело неописиве лепоте и вредности ван људских схватања. Тако деликатно, да једна реч, један дах, поглед, чак и мисао могу да га повреде. (Пауза.) Молим вас још једанпут...

КОЏАК: У по бурне црне ноћи
Феруз Паша из сна скочи.

(Испред столица на којима седе Коџак и Тесла прође аутомобил-играчка на даљинско управљање. Тесла задивљено гледа за њом. Бљесак јаке светлости.)

Друга појава

(Никола Тесла лежи непомично на постељи у хотелској соби. Из правца у коме је отишао аутомобил-играчка докотрља се метални котур. За њим се појаве деца Роберта и Кетрин Џонсон. Дечак зграби котур, девојчица носи штап са папирном ветрењачом. Са њима је Кетрин.)

КЕТРИН: Никола. (Прилази постељи.) Никола, непристојно је што ненајављено упадам, нисам знала да одмарате... Већ два дана се ... Најављујемо, али од вас ни речи...

(Деца скоче на кревет, дрмају Теслу. Он не реагује. Попењу се на постељу и почну да скачу. Ритмично одскакују и циче. Кетрин притрчи кревету, чучне крај узглавља.)

КЕТРИН: Никола! (Панично га продрма, он не реагује.) Пробудите се. (Кетрин подигне Теслину главу. Пљеска га по лицу, отвори му очни капак. Његова глава клоне на другу страну. Деца и даље скачу и циче. Кетрин их погледа.) Силазите.

(Деца покорно сиђу са постеље и седну на под. Кетрин придигне Теслу у седећи положај. Из торбице извади комад папира. Седне на ивицу постеље. Чита кроз плач.)

КЕТРИН: Ин тхе мидст оф тхе дарк анд стормy нигхт
Феруз Пасха аwакес ин фригхт
Анд спрингс оут оф хис цуртаинед бед.
Тхе цандле тремблес ас тхоугх ит реад
Упон хис паллид фаце тхе тхеме
Анд террор оф хис нигхтлy дреам.

(Престане да чита. Обрише сузу. Опали Тесли шамар. Он разрогачи очи.)

НИКОЛА: Марко!

КЕТРИН: Молим?

НИКОЛА: Црнојевићу!

КЕТРИН: (Скочи са кревета.) Тесла, шта вам је? То сам ја, Кетрин. Зашто вичете?

НИКОЛА: Зашто шапућете?!

КЕТРИН: Извините, непристојно је што ненајављано упадам... Већ два дана... Узела сам кључ са портирнице.

НИКОЛА: Зар не видите да сам го!

КЕТРИН: Где?

НИКОЛА: (Пипа се по телу. Одмахује главом.) Упалите светло! Ништа не осећам. Не чујем ништа. Говорите гласније! (Широм отвара и затвара уста, као да су му уши заглушене. Затискује их длановима, затим зачуђено гледа у шаке.) Реците нешто. Говорите! Ко сте ви?! Шта тражите у соби џентлмена!

КЕТРИН: Ро... Роберт ме је замолио да вам донесем његов превод... Његов препев вашег превода...

НИКОЛА: (Не слуша је. Исплази језик. Ухвати га прстима, повуче. Загризе језик.) Ништа.

КЕТРИН: (Извади бочицу из торбе. Отвори је и пружи Тесли.) Натегните!

НИКОЛА: (Отпије неколико гутљаја. Застане. Промућка текућину по устима и испљуне је.) Шта је ово?

КЕТРИН: Бурбон.

НИКОЛА: (Омирише грлић бочице.) Не осећам никакав укус. Ни мирис.

(Устаје, несигурно хода по соби. Додирује ствари, мирише их.)

КЕТРИН: Преплашили сте ме. Једва сте дошли к себи.

НИКОЛА: Наравно. Јутрос сам рано отиш'о из радионице.

КЕТРИН: Где?

НИКОЛА: Не знам? На аеродром.

КЕТРИН: Не разумем.

НИКОЛА: И не треба. (Шакама обухвати лобању.) Болела ме је глава. Сада је уопште не осећам! Имам утисак као да се налазим у огромном јастуку, у базену са уљем... Све је далеко од мене. Ни са чим немам додир.

КЕТРИН: Позваћу лекара.

НИКОЛА: Ни случајно! (Приђе деци.) Чији су малишани?

КЕТРИН: Никола, ја сам Кетрин Џонсон, супруга Роберта Џонсона. То су наша деца. Ви нас знате боље него ико... Шта вам је?

НИКОЛА: (Седне крај деце.) Као што осећам празнину око себе, тако је осећам и у себи. Ја сам... Зид између два ништавила. (Дува у девојчицину папирну вертењачу.) То си сама измислила?

ДЕВОЈЧИЦА: Чика Никола, ви сте је направили.

НИКОЛА: А, не. Млада дамо, ја не правим ову врсту пропелера. Не, никако. Њих праве друга деца...

КЕТРИН: Никола, шта се дешава са вама?

НИКОЛА: Све је сјајно. Наизменична струја цвета, пршти, жице зује. Маркони ми је покрао бежичну радиографију, али неће стићи далеко.

КЕТРИН: Шта се заиста дешава?

НИКОЛА: Целу ноћ испробавали смо трансформатор од 7500 волти...

КЕТРИН: Нисте спавали.

НИКОЛА: Нисам стигао ни да се пресвучем.

КЕТРИН: Ви можете без сна и дуже од једне ноћи, много дуже. Када сам ушла, ви нисте спавали.

НИКОЛА: Него?

КЕТРИН: Ви нисте стварно били овде. Као да нисте били живи, али нисте били ни мртви... Знам да се дешава нешто страшно.

НИКОЛА: Како знате?

КЕТРИН: Не знам како знам.

НИКОЛА: Шта је онда за вас стварни живот?

КЕТРИН: Потпуно исто што и за вас. Све сам више сигурна да је наш живот једно.

4. Сцена: Бермудски троугао

Прва појава

(Дом Џонсонових. Кетрин и Роберт украшавају божићно дрвце.)

КЕТРИН: Наш пријатељ изгледа неће доћи на Бадње вече.

РОБЕРТ: Не излази из радионице.

КЕТРИН: Али налази времена да оде на вечеру код грофице од Ворвика.

РОБЕРТ: То је такође рад.

КЕТРИН: Забављање богаташа најавама проналазака?

РОБЕРТ: Њихов новац је дехидрирана утопија, а његове идеје жива вода. (Пауза.)

КЕТРИН: Шта је сада у питању?

РОБЕРТ: Бежична.

КЕТРИН: Телефон без жица?

РОБЕРТ: Много више. Колико сам успео да разумем, намерава да претвори земљину куглу у џиновску сијалицу. Страх га је да не запали читаву атмосферу.

КЕТРИН: Будалаштина. Нема ту никакве логике.

РОБЕРТ: Има.

КЕТРИН: Нема, он није као сви ми.Обичан човек опстаје јер се управља логичним принципима. Никола је толико укљештен парадоксима да ме је страх да ће једнога дана једноставно нестати. Човек коме је светлост једина водиља ради само ноћу, дању затамњује собу у којој живи. Такође, најусамљенији човек у Њујорку има фикс-идеју о светској комуникацији. (Пауза.) Коме ће се то уопште исплатити?

РОБЕРТ: Моргану. Ако ништа друго, ту је Ен Морган.

КЕТРИН: Прошли сусрет је био тотални неуспех.

РОБЕРТ: Све се може исправити.

КЕТРИН: Њена андрогинија и његова дечачка асексуалност дали би савршен пар.

РОБЕРТ: А тек новац и памет?

Друга појава

(Долазе деца. Скидају капутиће и шалове, отац и мати им помажу. Обоје су замишљени. Узимају пакетиће испод јелке и дају их деци. Кетрин подиже букет ружа.)

КЕТРИН: Драги Никола,
покушала сам неколико пута да вам се захвалим на ружама. Док пишем налазе се предамном, тако јарке, тако дивних боја... Када вам пишем увек морам да начиним неколико покушаја. То је својеврсни систем репресије, јер никада не могу да изразим оно што бих хтела да кажем. Потребан ми је неко да ми поправи расположење. Некад ми је Божић доносио толико среће, а сада ме само чини тужном. Толико ми знаци, да бих најрадије побегла. Дезинтеграција, растављање. Осећам да се лагано распадам. Нестајем у логици удобног и монотоног, грађанског и солидног живота. Средњи слој је бермудски троугао. Желела бих да, као и ви, могу заувек да пратим једну те исту рутину, без престанка захтевајући од себе највеће напоре, живећи свој живот. Не знам чији ја живот живим, не изгледа ми као да је мој. Пишите. У последње време све чешће и интензивније размишљам о преношењу мисли. Верујете ли да је тако нешто могуће? Ја верујем. Морате доћи сутра увече,
ваша Кејт.

РОБЕРТ: Сер витеже, без бриге! Сетите се вашег Змаја Јове Јовановића:
"Wхy," yоу аск, "хас нот тхе Сервиан перисхед,
Суцх цаламитиес абоут хим тхронг?"
Wитх тхе сwорд алике тхе лyре хе цхерисхед:
Хе ис савед бy Сонг!
Мач и лаута! Ако вас прво изда, друго ће вас засигурно спасити. Имајте то на уму. Срећно. Ваш Роберт.
П. С. Није ми јасно како се принц Сидарта уплео у балканске хајдуке и бежични пренос струје? Нисам знао да се занимате за источњачке религије. Свеједно, сигуран сам да ћу уживати у књизи о будизму коју сте ми послали.

5. Сцена: Спљоштена планета

Једина појава

(Теслина радионица. За стуб у средини причвршћена је платформа са осцилатором. У радионици су Тесла и Марк Твен. Касна ноћ. Обојица су обучени за изласке и припити. Тесла обува ципеле са дебелим ђоновима од плуте. Марк Твен сипа бурбон у чаше.)

МАРК ТВЕН: У човековој природи је да се задржава на минимуму својих могућности. Наравно, он се постепено повећава, али никада на штету људске моралне наказности. Значи, заборавимо, браћо, на величанствена научна открића уколико су за њихову примену неопходни идеални етички услови. (Пружи Тесли чашу.) Бурбон?

(Тесла прихвати пиће, укрсте руке и испију на искап.)

НИКОЛА: Не слажем се.

МАРК ТВЕН: На нама је да се не слажемо.

НИКОЛА: И успемо.

МАРК ТВЕН: У чему?

НИКОЛА: У унапређивању света.

МАРК ТВЕН: Историја је чекала само на тебе да ти погледа кроз прсте! Погледај се! Како таква... рода може да изађе на крај са банкарским вуковима.

НИКОЛА: А родин бежични пренос енергије?

МАРК ТВЕН: У близини Њу Јорка ускоро ће изнићи велики центар ваздушног саобраћаја. Хип-хип-хурааа!

НИКОЛА: То је неизбежно.

МАРК ТВЕН: Свака теорија је генијална, под условом да се исплати.

НИКОЛА: Баш свака? (Пауза.)

МАРК ТВЕН: Филозофски гледано, земља није округла.

НИКОЛА: Али физички јесте.

МАРК ТВЕН: Баш није! Једина непроменљива појава која постоји на свим тачкама планете јесу природни закони. Грмљавина је иста у Њујорку и у вашем...

НИКОЛА: Смиљану?

МАРК ТВЕН: Шта та реч уопште значи?

НИКОЛА: Смиље је цвеће. Смиљан је место пуно цвећа.

МАРК ТВЕН: Врло поетично. Онда ћете схватити да је равна земља симбол, и ако се у томе сложимо, можете ли замислити како је било онима којима је он одузет. Да ли су се пробудили бољи него што су били?

НИКОЛА: Како бољи?

МАРК ТВЕН: Без убеђења да у свему постоји граница, чак и у физичком окрузењу. Слободан си да тезиш ка крају света, до њега можеш чак и да прошеташ, седнеш на његову ивицу и брчкаш ноге у ништавилу, понору, непостојању. Слободан си чак и да се бациш у њега. Напредни људи су управо то и урадили, и повукли све остале са собом.

НИКОЛА: Без метафорисања!

МАРК ТВЕН: Ако на читавој планети владају исти природни закони, ништа мање нису променљиви ни закони морала. Јеванђеље фараона свих индустријских револуција, од Египта до Америке, гласи: заради новац. Заради га брзо. Заради га у гомилама. Заради га непоштено, ако можеш, поштено ако мораш.

НИКОЛА: Говоримо о различитим стварима.

МАРК ТВЕН: Мооолим?

НИКОЛА: Мене не занима туђе поштење и непоштење! Ја само знам да хоћу са осталима да поделим оно што поуздано знам.

МАРК ТВЕН: Нагон сваког идеалисте је да пронађе неког ко ће га злоупотребити.

НИКОЛА: Ради се о крајње ноторној ствари. Ко сада уопште мисли о томе ко је имао највише користи од открића ватре?

МАРК ТВЕН: Али се зато врло добро памти ко је од тог открића највише настрадао! Онај ко га је патентирао. (Пауза.) Будите спремни на неспособност човечанства да прихвати апсолутно добро. (Пауза.) Каква је ваша корист у читавој ствари?

НИКОЛА: Шта?

МАРК ТВЕН: Ћар.

НИКОЛА: Не знам?

МАРК ТВЕН: Новац отпада. Шта онда? Слобода да не мислите о одласцима у бакалук, плаћању рачуна за угаљ, куповини доњег веша, упису деце на престижне школе...

НИКОЛА: Мој циљ у основи је спашавање људских живота. Ако господин Морган прихвати финансирање овог пројекта, читав глобус, или ако баш хоћете, тепсија, имаће бесплатну електричну енергију.

МАРК ТВЕН: Суштина игре у коју сте се упустили није доброчинство, него черупање. Мислите ли да је он луд за електрификацијом Тибета, Сибира и афричких прашума?

НИКОЛА: Он је филантроп.

МАРК ТВЕН: Као и сви банкари. (Приђе столу.) Још један бурбон?

НИКОЛА: Увек.

(Доспе у своју и Теслину чашу.)

МАРК ТВЕН: На здравље. (Искапи чашу. Гласно издахне.) Шта ће бити са нама, надутим од великих идеја из века прогреса? Волим што то нећу видети, јер знате ли шта човечанству у овом тренутку недостаје? Катарза!

НИКОЛА: Немојте опет.

МАРК ТВЕН: Права, првокласна, масна. Укључите осцилатор, преклињем вас.

НИКОЛА: Прошли пут сте умало онечистили гаће.

МАРК ТВЕН: Овога пута бићу спреман. (Откопчава опасач.)

НИКОЛА: Господине Твен, ви сте озбиљан човек.

МАРК ТВЕН: Укључите га баш због тога. Само ви можете да ми приуштите тај ужитак. Ова ноћ је изузетна. Треба додати велику јагоду на фараонски шлаг!

(Тесла укључује осцилатор. Марк Твен свечано ступи на платформу која вибрира. Тесла закорачи за њим.)

МАРК ТВЕН: Само вам овај проналазак вреди милион долара! Наука нам је омогућила да најзад поносно узвикнемо: Дођавола с' констипацијама!

(Почиње отегнуто да пева гласом који подрхтава од осцилација. Тесла сиђе са платформе. Недуго после њега скочи и Марк Твен. Ухвати се за појас панталона које су почеле да спадају. Тесла се склони у страну. Марк Твен ситним корацима отрчи ка задњем делу радионице.)

6. Сцена: Трилобити

Једина појава

(Никола Тесла седи сам за столом за ручавање у ресторану хотела. На столу је прибор за јело и 24 чисте, испеглане и уредно сложене салвете. Тесла узима део по део прибора и сваки врло пажљиво брише салветама, које после употребе баца на под поред себе. Како одмиче припрема за почетак обеда, број салвета на столу се смањује, а на поду расте.)

НИКОЛА: Драги госпођо и господине Џонсон,
Веома сам срећан због вашег прихватања позива за суботу. Иако је то дан плебејаца -- бубњара, пиљара, Јевреја и других друштвених трилобита, прилика је ипак очаравајућа. Поведите и децу, обећавам одличан провод. Имање Ворденклиф на Лонг Ајленду сада је прекривено повртњацима. Ускоро, уместо леја лука тамо ће се налазити први индустријски парк будућности. Две хиљаде особа биће запослено у светској радио станици, а њихове породице становаће у околним зградама... Погађате! Господин Морган начелно је пристао да његова банка стане иза мојих планова. Позвао ме је да се у његовом возу-палати провозамо до Филаделфије, када ћемо се највероватније договорити о детаљима.
Ваш Никола.

7. Сцена: Кокаин и бисери

Прва појава

(Луксузно опремљена трпезарија у железничком вагону. Џ. Пирпонт Морган седи за столом. Овом крупном човеку нос је црвен и упаљен јер пати од непознате кожне болести. Преко пута њега седи Тесла. Морган је туробан и намрштен, Тесла веома добро расположен.)

МОРГАН: А Маркони?

НИКОЛА: Тај господин је, ако смем да кажем, аматер.

МОРГАН: Верујем вам. Он је пребацио сигнал преко Атлантика. А ви?

НИКОЛА: Што се Италијана тиче, у том подухвату користио се са равно седамнаест мојих патената. Већ сам направио емисију на раздаљини од хиљаду и двеста километара, тако да је сасвим реално конструисати оригинална постројења за телеграфску комуникацију преко Атлантика. Ако је потребно, и преко Пацифика.

МОРГАН: О томе размишљају сви који се баве бежичном.

НИКОЛА: Мој светски систем укључује коришћење неколико постројења за емитовање посебних сигнала на било који крај планете. Као што је Ворденклиф у близини Њујорка, тако ће остала постројења бити инсталирана близу важних центара у Европи, Азији и Аустралији. Вести ће се ширити као муња уздуж и попреко планете.

(Морган га одсутно гледа. Вади из џепа теглицу од оникса, отвара је, умаче марамицу и наноси густу белу течност на упаљени нос.)

МОРГАН: Болови. Глава ми звони као распукло звоно.

НИКОЛА: Шта је то?

МОРГАН: Кокаинска водица. Анестетик. (Пауза.) Разговарајмо пословно, ако је могуће.

НИКОЛА: Јевтина и једноставна направа, погодна за ношење у џепу, моћи ће да се подеси било где на копну или мору, и примаће светске поруке. Тако ће цела земља бити претворена у велики мозак, способан да одговори у било којем од својих делова. (Пауза.)

МОРГАН: Молим вас, отворите напокон карте. Ја улажем свој новац, да ли могу да добијем нешто опипљиво. Или не?

НИКОЛА: Господине Морган, пословни разговор није обавезно цењкање. Једна примитивна и вулгарна епоха је завршена. Више се неће трговати ни златом, ни сребром, дијамантима или железом, већ првом Божјом творевином: светлошћу. И када вас неко упита, шта ви поседујете, господине Морган, можете му слободно рећи: "Постање, 1, 3."

МОРГАН: И би светлост.

НИКОЛА: Да!

МОРГАН: У директном или пренесеном смислу?

НИКОЛА: У сваком. Физички, њом се управља бежичним преносом енергије. За вас као пословног човека и филантропа то би требало да буде ситница, јер у светском систему се сабира светлост знања свих делова света.

МОРГАН: (Поскочи, отвара флашу коњака.) Пијете?

НИКОЛА: Наравно.

МОРГАН: (Сипа себи и свом саговорнику.) Чујем да сте врло строго уредили свој практични живот.

НИКОЛА: То никако не искључује виски и коњак. (Куцну се.) Сви моји преци били су дуговечни, и на томе могу да захвале ракији.

МОРГАН: Надате се да ће те дуго живети?

НИКОЛА: Уз виски, бар сто педесет година.

МОРГАН: А без њега?

НИКОЛА: Сто тридесет.

МОРГАН: Значи ли то да сте уверени да ћете видети остварење својих снова? Волео бих да имам ваше самопоуздање. (Воз изненада стане.) Не узбуђујте се. Стали смо да узмем еликсир младости.

Друга појава

(У вагон улази девојка у црној чипкастој хаљини са ниском крупних бисера око врата. Тесла пребледи. Укочено је гледа.)

МОРГАН: Госпођица ће ми правити друштво у Филаделфији. Господин Тесла, госпођица Џордан. (Конобар доноси велики пладањ са јелом.) Шеф кухиње се у Валдорфу распитао за ваше омиљено јело. Сами правите рецепте?

НИКОЛА: (Тешко дише.) Углавном.

МОРГАН: Шта је то?

НИКОЛА: Патка печена под покровом од парених листова целера.

МОРГАН: Добро су је припремили?

НИКОЛА: Сасвим. (Узме прибор за јело, одсече комадић меса.)

МОРГАН: Само толико?

НИКОЛА: Најбољи је део са кобилице.

(Неодлучно додирује комаде меса ножем и виљушком, као да не зна шта би са њима. Гута пљувачку.)

МОРГАН: (Поново намаже нос течношћу из теглице. Танка бела линија пружи се преко његовог образа. Гласно одахне.) Господине Тесла, човек увек има два разлога због којих чини то што чини: добар и прави! Добар разлог за употребу ове течности је што односи бол као да га никада није ни било. Прави је што фантастично утиче на расположење. (Загрли девојку.) Она то најбоље зна! (Тесли.) Прати вас фама да сте исцепали Вестингхаусов чек на милион долара. Који је добар, а који прави разлог за тако нешто? Ако нисте, који је добар, а који прави разлог да таквим причама не станете на крај?

НИКОЛА: (Устане.) Извините, ја ово више не могу да поднесем.

МОРГАН: Лоше вам је?

НИКОЛА: Веома.

МОРГАН: Хоћете ли моје водице?

НИКОЛА: Постоје три ствари које можете да предузмете ако хоћете да ми помогнете: зауставите воз, реците вашој пратиљи да изађе, или да стави овде своју огрлицу. (Пружи ка девојци своју рукавицу.)

МОРГАН: Охо! Велика пљачка воза?

НИКОЛА: Молим вас, учините то или ћу се онесвестити.

(Девојка га збуњено гледа. Скине огрлицу и стави је у рукавицу. Тесла одахне, седне на своје место. Отре чело марамицом коју затим баци на под. Почиње ритуал брисања прибора за јело.)

МОРГАН: Шта се десило? Неко је угасио светлост?

НИКОЛА: Немојте ме терати да вам објашњавам, пошто ни сам немам добар одговор. Када видим бисер, просто добијем напад. Сам бих вам скинуо огрлицу, али туђу косу могу да додирнем само ако ме неко пушком примора. Спопадне ме грозница када видим брескву, а ако се не у соби, већ у кући заједно са мном нађе комадић камфора, осећам се неописиво непријатно. Када четвртаст папирић бацим у посуду са водом, увек у устима осетим посебан одвратан укус.

МОРГАН: Постоји ли нешто што вам годи?

НИКОЛА: Да све што радим буде дељиво са три.

МОРГАН: Све има своју цену.

(Узме рукавицу, отвори прозор и баци је напоље. Вади из џепа чековни блок. Потпише чек и пружи га Тесли.)

НИКОЛА: А сума?

МОРГАН: Упишите је сами.

8. Сцена: Меланхолични водвиљ

Прва појава

(Кетрин Џонсон и Ен Морган су у корпи на вертикалној вртешки, умањеној верзији дивовског Фареловог точка. На ноћном небу изнад вртешке је месец. За разлику од Кетрин која је обучена по моди свог времена /почетак века/, Ен на себи има једноделни раднички комбинезон са рајсфершлусом по средини. Пуши велику "хавану". Корпа се споро креће кроз ваздух.)

ЕН: Плашите се висине?

КЕТРИН: Не.

ЕН: А пропадања?

КЕТРИН: Да.

ЕН: У чему је разлика?

КЕТРИН: На висини се остаје на само један начин.

ЕН: Замислите да се откачи корпа. Пропадамо вртоглаво. Устајемо, скидамо ланац са корпе. Ухватимо се за руке. Згрчимо колена. У тренутку пре него што корпа тресне о земљу, одразимо се и скочимо у вис. И?

КЕТРИН: Лебдимо.

ЕН: Заносно! Да пожелиш да се откачи!

КЕТРИН: Откуд вам та идеја?

ЕН: Тесла, наравно.

КЕТРИН: Виђате га?

ЕН: Измиче ми. А ви?

КЕТРИН: Да ли вам је икада ишта рекао о свом самачком животу?

ЕН: Само да је последњи у свом роду.

КЕТРИН: Зашто сте га питали?

ЕН: Зашто сте ви питали мене?

Друга појава

(Роберт Џонсон стоји у корпи, крај њега седе Дечак и Девојчица. Корпа јури кроз ваздух.)

РОБЕРТ: Децо, ово је нови век! Брзина и прецизност без страсти! На шта нас то подсећа? На живот чистих духова! Не живимо природно јер смо се одавно одвојили од природе да би живели по њеном налогу. Живимо противприродно јер се ослањамо на измишљотине. Куцнуо је час за натприродни живот. Наша је судбина да све доведемо под сумњу: од чула до гравитације!

Трећа појава

(Ен и Кетрин.)

КЕТРИН: Чини ми се да сав овај свет гледа само у нас.

ЕН: Имате проблема код куће?

КЕТРИН: Уобичајене невоље.

ЕН: Ништа изузетно?

КЕТРИН: У ком смислу?

ЕН: Роберт вас вара, деца вас мрзе, схватили сте да не живите свој живот...

КЕТРИН: Не. Зашто?

ЕН: Када имају такве удесе, даме изненада примете да сви зуре у њих. Боје се да се нешто не види споља. Нешто чисто физички: раширене ноздрве, увећане брадавице, дубок смех који долази однекуд... Испод стомака.

КЕТРИН: Баш је захладнело.

Четврта појава

(Робертова корпа пројури у супротном смеру. Деца вриште. Роберт се опасно нагиње из седишта, довикује ка Ен и Кетрин.)

РОБЕРТ: Држите се, моје даме! Весело!

Пета појава

(Ен и Кетрин. На небу изнад вртешке су два месеца.)

ЕН: Роберт је ипак био у праву.

КЕТРИН: Зашто?

ЕН: Када сам у друштву господина Тесле, понекад добијам јак нагон да му саопштим ствари које се не усуђујем ни сама себи да признам,

КЕТРИН: Предуго смо на вртешци...

ЕН: ...Да бих желела да немам груди.

КЕТРИН: Доводи вас у искушење да помислите нешто опасно и блиско. Не знам како Никола у томе успева... Чини ми се да се непрестано ловимо мислима. Када се понадам да ми је на дохват руке, изненада порине кроз неки тајни пролаз. Сама се себи смејем када помислим на ту страшну механичку трку и неочекивани судар који следи иза неког ћошка. Дар-мар по строгим правилима. Та ме игра весели и жалости. Као смртно озбиљан водвиљ.

9. Сцена: Марсијанска хроника

Прва појава

(Никола Тесла и К'нчо Левиев седе на пешчаној дини. Црвену пустињу око њих обасјавају два месеца. К'нчо је човек у раним тридесетим, на себи има црне панталоне, карирани вунени пуловер и пругасту кошуљу. Држи јабуку прободену стрелом. Ишчупа стрелу из јабуке. Вади из џепа бритву и почне да је љушти. Комад коре падне на тло између његових ногу. К'нчо одскочи у страну.)

К'НЧО: Јесте ли видели?

НИКОЛА: Тише.

К'НЧО: Кора. Зацврчала је као да је пала на врелу плотну.

НИКОЛА: Па?

К'НЧО: Ја не осећам врелину.

НИКОЛА: Не разумете природу места.

(К'нчо надланицом испита тло, онда седне. Кроз ваздух се проломи звук сличан звуку млазног авиона, али краћи и снажнији. К'нчо се трзне и подигне поглед, као да му је испред носа пролетела мушица.)

К'НЧО: И ово спада у природу места?

НИКОЛА: Спада.

К'НЧО: А пирамиде?

НИКОЛА: И оне.

К'НЧО: Месец... Месец-и... Месеци?

НИКОЛА: Па шта?

К'НЧО: Понашате се као да сте пали с' Марса.

НИКОЛА: Управо се, пријатељу, налазите на њему.

К'НЧО: Нема воде, само канали? Нема градова, путева, лифтова, ништа од тога?

НИКОЛА: Ништа.

К'НЧО: А пирамиде? Откуд оне?

НИКОЛА: Не знам, нити хоћу да знам. Оне су ту, оне јесу, као ви и ја. Нисам вас питао откуд ви овде -- не питајте ни ви мене. Знам само да је ово стварност. Где год да се окренете видећете само једну једину ствар: оно што постоји. Стварност је језик. Ми је делимо. Што је мирније примимо, боље ћемо је упознати. Уколико је више познајемо, боље ћемо се разумети. Слободни сте онолико колико је прихватите: можете, а не морате. Какви сте да сте, ви сте због нечега на Марсу.

(К'нчо ћутећи одсече кришку јабуке. Пружи је ка Тесли. Овај не реагује. К'нчо стрпа кришку у уста.)

К'НЧО: Ја се зовем К'нчо. Имам брата Милча. Ми нисмо Марсовци.

НИКОЛА: Увек постоје К'нчо и Милчо.

(Поново се проломи звук сличан млазном авиону. К'нчо се тргне и погледом пропрати невидљиви летећи објекат.)

К'НЧО: Он је млађи и има лепше име. Ја сам старији и имам ружно име, али сам бољи.

НИКОЛА: К'нчо и Милчо се увек нађу, ма како да се зову.

К'НЧО: Ја знам да ми он ради о глави. Од како постојимо, ми смо у стању двобоја. Када смо били сасвим мали покушао је да ме гурне низ степенице. Није био довољно јак. Са годинама навикао сам се на опрез јер на сваком кораку ме је чекао несрећан случај. Преживео сам и постао његова грижа савести од крви и меса. Покушао сам да му помогнем, пружио му прилику да испразни пиштољ у мене. Од тога му је било само још горе. Он је бриљантан. Жилет. Али ја га не разумем. Покушаће да ме докрајчи. Можда и јесте. Шта ако јесте?

НИКОЛА: Ја сам Милчо! (Устане.) Разумете ли, ја сам Милчо! Нема везе како се ко зове. Хоћете ли да вам кажем како се звао мој брат и шта му се десило?! Ето, мени је пошло за руком оно што вашем Милчу није. Мени је можда пошло за руком, мени је највероватније пошло за руком. Мој је брат био и бриљантан и бољи од мене. Њега је стигао несрећан случај!

(Звук као предходна два. Много је јачи, приближава се.)

Друга појава

(Ен и Роберт у корпи високо изнад Тесле и К'нча.)

РОБЕРТ: У Паризу је извршено цепање атома. Из њега је шикнула енергија. Шта још следи? Апарати за пројектовање мисли, антигравитација, телепортација. Процеп у времену постаје видљив голим оком.

ЕН: Знате ли шта је ово? (Дохвати рајсфершлус на свом комбинезону.) Зип! То је проналазак. Магија.

(Повуче патент. Комбинезон се раскопча.)

Трећа појава

(Испред Тесле је електрична столица. На њој је беживотно Коџаково тело из којег се извијају танки праменови беличастог дима. Тесла се сагне и принесе ухо Коџаковим уснама.
Кетрин стоји у корпи са децом. Пољуби их у косу. Скида сигурносни ланац на улазу у корпу. Закорачи у празно. Тло је свега пола метра испод ње. Када падне, око ње се подигне облак фине прашине. Тесла се осврне. Кетрин гледа њега и Коџака. К'нчо је разрогачио очи и длановима затиснуо уши.)

10. Сцена: Космички бол

Једина појава

(Епископална црква. Пирпонт Морган пева химне уз пратњу оргуља. Иза њега стоји Тесла, крај улаза у цркву су госпођица Џордан и Роберт Андервуд Џонсон. Морган завршава певање и прилази Тесли. Крену ка излазу.)

НИКОЛА: Зашто сте ме позвали овде?

МОРГАН: Требате ми.

НИКОЛА: Како ја могу да вам помогнем?

МОРГАН: Умирем.

НИКОЛА: Онда сте на правом месту.

МОРГАН: Нећу да умрем.

НИКОЛА: Сунце је прошлост, земља садашњост, месец будућност.

МОРГАН: Уозбиљите се. Не треба ми гледање у тарот карте.

НИКОЛА: Потекли смо од усијане масе, претворићемо се у ледену.

МОРГАН: То нисте ви.

НИКОЛА: Нисам ја?

МОРГАН: Човек који стоји испред вас нестаје. Брзо. Постоји нека гадна грешка у машини Пирпонт Морган. Говорили сте ми да је човек савршени аутомат, машина од меса.

НИКОЛА: Па?

МОРГАН: Поправите је.

НИКОЛА: Не могу.

МОРГАН: Навикли сте ме да од вас очекујем највише. Улили сте ми веру у надчовека.

НИКОЛА: Ја само верујем у надчовечанске напоре.

МОРГАН: Знате ли како ми је?

НИКОЛА: Знам. (Застане.) Ја и ви смо једно. Сви ми, читаво човечанство смо једно. Иако смо слободни да мислимо и деламо, ми се држимо заједно неодвојивим везама као звезде на небу. Ми не видимо те везе, али их осећамо. Сви људи су исто грађени и изложени истим утицајима. Ако посечем прст, заболеће ме. Ако се то деси вама, такође ћу осетити. То је космички бол, парање финог и заборављеног чула.

(Стижу до улаза у цркву.)

МОРГАН: И када ме упитају, шта ви поседујете, господине Морган, шта сада да одговорим?

НИКОЛА: Вечност.

МОРГАН: Људи ће запамтити споменик који сам себи изградио, не мене!

НИКОЛА: Успомене спадају у свакодневну глупост. Ми ћемо,мој пријатељу, наставити са нашим племенитим напорима, не обраћајући пажњу на лош и будаласт свет. У једном тренутку, ви ћете се срести са Александром, мој пријатељ Џонсон своје стихове ће читати Хомеру. Ја ћу објашњавати принципе својих проналазака Архимеду.

МОРГАН: (Ухвати под руку госпођицу Џордан.) А она?

11. Сцена: Пет фобија и једна професија

Прва појава

(Пространа хала у кули Ворденклиф. На средини је постоље са моделом подморнице на даљинско управљање накривљеним у страну. По поду су разбацани папири и нацрти. Крај стола у углу просторије стоји Кетрин и држи за руке два дечака. Улази Тесла, носи чашу воде.)

НИКОЛА: Где је Роберт?

КЕТРИН: Ово је само између нас.

НИКОЛА: А дечаци?

КЕТРИН: И они су између нас.

НИКОЛА: Како? (Пауза.)

КЕТРИН: Ово су К'нчо и Милчо Левиев. Децо, ово је чика о коме сам вам говорила.

(Дечаци испруже руке ка Тесли. Он их не прихвата)

НИКОЛА: Рођаци?

КЕТРИН: (Шета по просторији, удара петама по дрвеном поду. Разгледа.) Када сте нас први пут позвали да посетимо Ворденклиф, на овом месту су биле леје лука. Сада их више нема, али нема ни куле Ворденклиф. Сабласно.

НИКОЛА: Има је, донекле...

КЕТРИН: Верујете да ћете је икада завршити?

НИКОЛА: Готова је. (Куцне се прстом по челу.)

КЕТРИН: Коме ће то користити, сем вама? (Пауза.) Зашто завршавате само мали део онога што започнете? Преамбициозни планови, недостатак маште, новца, или? (Пауза.) Када сте нас први пут, дакле, позвали да прошетамо кроз леје са садницама лука, била је субота. Чувам писмо у коме кажете да је то дан за Јевреје и остале друштвене трилобите.

НИКОЛА: Ја нисам антисемита.

КЕТРИН: Препоручивали сте Роберту да никада не верује Јеврејима. Довела сам вам два опасна примерка: К'нчо и Милчо су бугарски Јевреји. Сефарди. Још не знају добро језик. Зашто нисте прихватили њихове ручице?

(К'нчо и Милчо се завуку испод постоља са моделом подморнице. Седе накривљени под истим углом под којим је искошен и модел. "Управљају" подморницом, подешавају уређаје.)

НИКОЛА: Знате да није због тога.

КЕТРИН: Него? Због вибрација? Будалаштина. (Стави торбу на сто. Извади комад чистог белог папира и маказе. Пажљиво исече четвртасти комадић и спусти га у чашу са водом. Тесла направи гримасу и мљацне.) Одвратно, зар не?

НИКОЛА: Зашто то радите?

КЕТРИН: Зато што ви не смете. (Из ташне извади брескву. Загризе је и спусти на сто. Скине капут, баци га на под. Око врата има ниску крупних бисера. Тесла почиње да дрхти.) Недостаје ли још нешто?

НИКОЛА: Престаните.

КЕТРИН: Бледило, мучнина, одвратност, грозница. Уз то иде усамљеништво, тајанственост, опсесија да ће вам предавање жени исцрпити стваралачке моћи. Којештарије, као и оно са комадићем камфора. (Извади комад камфора из ташне.) Оружана стража чува Ворденклиф?

НИКОЛА: (Накашље се. Труди се да остане на ногама.) После подметања пожара у радионици требале су ми године да се опоравим.

КЕТРИН: Још један изговор. Лажни путоказ. У последње време сам све више уверена да вас познајем колико и саму себе. И што даље, то више увиђам колико муке наносите сами себи. Као и ја, жудите за оним што није оствариво. За оним у чему вас нико на свету неће подржати. Шта ви заправо хоћете?

НИКОЛА: Знате врло добро. Да потегнем дивљу мачку за реп. Једном сам готово успео и грдно ме је изгребала. У панџама сам открио ум. Ум!

КЕТРИН: (Вади укоснице из косе. Полази ка њему.) Ворденклиф не служи само за бежични пренос вести и електричне енергије.

НИКОЛА: Тачно. Постоје и друге врсте енергије и комуникације.

КЕТРИН: Патентирали сте уређај који се зове Конвектор енергије космичких зрака. Чему служи? (Коса јој се распе преко рамена. Замахне главом, њена коса падне преко Теслиног лица. Он се сруши. Кетрин поново скупи косу на темену. Клекне крај њега.) Ако нећете то да ми кажете, реците ми шта вам је шапнуо човек на електричној столици.

(К'нчо и Милчо се исправљају из искошеног положаја. Модел подморнице изнад њих се такође помери. К'нчо и Милчо излазе испод постоља. Пливају кроз дебело море. Бљесак јаке светлости.)

Четврта појава

(Фудбалска утакмица. Тесла седи на уској трибини. Испред њега се провлачи Коџак. Веома је стар и згрбљен. На себи има дебели капут и црни шешир широког обода. Креће се побочке. Седне на место до Тесле, овај се помери.)

НИКОЛА: Извините.

КОЏАК: Ништа. (Пауза.) Сјајан центаршут.

НИКОЛА: Шта је то?

КОЏАК: Убацивање лопте у простор испред гола.

НИКОЛА: Не, ова игра.

КОЏАК: Фудбал.

НИКОЛА: Никад је раније нисам видео.

КОЏАК: (Прекине га.) Гледајте оног магарца!

НИКОЛА: Којег?

КОЏАК: Центарфора. Не рачуна да је изашао на терен ако бар три пута не шутне голмана у главу.

НИКОЛА: Ви сте свакако Европљанин.

КОЏАК: (Придигне се и подигне шешир. На голој лобањи има праменове ретке седе косе.) Част ми је.

НИКОЛА: То сте ви!

КОЏАК: Марко Црнојевић, популарни Коџак.

НИКОЛА: (Такође се придигне.) Никола Тесла.

КОЏАК: Знам. Ех. (Пауза.)

НИКОЛА: Како сте?

КОЏАК: Лоше.

НИКОЛА: Тешко вам пада ...

КОЏАК: Претешко. Ја и жена смо на ивици самоубиства.

НИКОЛА: Жена? Нисам знао да сте ожењени.

КОЏАК: (Шеретски се насмеје.) Нисам ни ја... Осећам се као да сам смрзнут у леду. Познајете ли тај осећај?

НИКОЛА: Не.

КОЏАК: (Уздахне.) Туђина.

НИКОЛА: Носталгични сте?

КОЏАК: Ви нисте?

НИКОЛА: Ни мало. Био сам добар Американац чак и пре него што сам угледао ову земљу. Проучавао сам владу, срео сам неке њене људе, дивио сам се Америци. Био сам Американац у срцу пре него што сам помислио да ћу овде живети. Ни у једној другој земљи не бих могао да остварим оно што сам овде постигао.

КОЏАК: Шта сте постигли?

(Иза њих прође продавац кокица.)

ПРОДАВАЦ КОКИЦА: Спортска занимација! Слана занимација!

НИКОЛА: Откуд ја овде?

КОЏАК: Вероватно сте купили улазницу.

НИКОЛА: Када се преморим од рада или размишљања, имам обичај да одем на бокс или у биоскоп. Сада не могу да се сетим како сам дошао. Немогуће.

КОЏАК: Ви памтите све што урадите?

НИКОЛА: Апсолутно. Знам само за један или два случаја до сада да нисам могао да нађем прву импресију која је покренула покрет, мисао или чак сан. То могу да објасним само као улазак у поље чисте интуиције, огољеног бића. Тада имам утисак да се читав свет, простор и време васионе, слива у мене.

КОЏАК: А шта ако су ту по среди само халуцинације? Фатаморгана.

НИКОЛА: То сам и ја у почетку мислио: слике. Напрезао сам се да одагнам та... Претапања и из сећања дозовем призоре из стварног живота. Било их је тако мало и били су тако бледи. Осим тога, и ово је исто тако стваран живот. Видео сам пределе, посведочио догађаје, додирнуо предмете и упознао људе о којима се не може говорити нашим језиком, а да се не изазове неверица и пометња. Живео сам у тим пределима, руковао предметима, склопио пријатељства. И што сам их боље упознавао, то су ми њихове судбине изгледале тужније, јер ја нисам само живео крај њих! Голим оком сам видео филигрански рад узрока и последица, скривене везе између људи, не само у различитим деловима света, већ и у различитим генерацијама, па чак и видовима живота, ако знаш на шта мислим. Имао сам моћ да видим танани механизам живота, али не и да га променим! Уверио сам се да и најбаналнија радња може бити први корак ка пропасти, али нисам могао да мојим слепим, глувим и глупим пријатељима на то скренем пажњу. Таква свест изазива бол неупоредив са било којим физичким болом који људски ум може да замисли. (Пауза.)

КОЏАК: (Тихо звизне.) Сад је касно. Можда је тако боље.

НИКОЛА: Можда. Шта сада радите?

КОЏАК: Пишем по мало. Може ми се.

НИКОЛА: Човек се, изгледа, тек после смрти опамети.

КОЏАК: Изгледа. (Пауза.) Ви?

НИКОЛА: Ја преводим епске песме, мој их пријатељ дотерује. Знате ли закон три јединства? Време, радња, простор.

КОЏАК: Знам.

НИКОЛА: Тај ми је закон јако драг. Али када ми се деси оно о чему сам вам управо говорио, престаје закон три јединства, а почиње један други.

КОЏАК: Који?

НИКОЛА: Јединство постојања.

ДРУГИ ЧИН

А што се Тесле тиче, реците адмиралу
да је Тесли стало само до ентелехије.
("ТЕСЛА", Милош Црњански)

1. Сцена: Шеста фобија

Једина појава

(Трпезарија у топлом грађанском дому. Никола Тесла седи за столом. Кетрин доноси посуђе, поставља вечеру. Улазе два Дечака. Пољубе Теслу у руку. Он им разбаруши косу и пољуби их у образ. Мањи дечак му пружи велику свеску стрипа "Супермен", затим обојица привуку столице до Теслиног места на прочељу стола. Он отвори стрип, листа страницу за страницом. Врло озбиљно се обраћа Дечацима.)

НИКОЛА: Луди научник је успео да постави свој мистериозни уређај за пројектовање Зрака смрти на врх највише зграде у граду, одакле сеје страх и трепет. До редакције Кларка Кента стижу вести о катаклизми. Војска је немоћна. Зраци смрти топе оклопна возила као да су од чоколаде. Покреће се авијација, али после првих оборених бомбардера над главама усплахирених грађана, постаје јасно да се Лудом Научнику може супротставити само Супермен. Али Лу Лејн, девојка Кларка Кента, одлучила је да га најзад представи својим родитељима. Резервације у ресторану не трпе одлагање. Кларк покушава да јој објасни важност новинарског задатка на месту окршаја сила Добра и Зла. Она је огорчена. Говори му да ће завршити као тај полудели геније: сам, незадовољан, озлојеђен на читав свет и стога жедан моћи јер је окренуо леђа својој девојци, својој породици, својем граду и читавој планети. "Ако ниси са нама, онда си против нас", слатко му шапуће Лу Лејн. (Кетрин поред сваког тањира ставља по 24 чисте и испеглане салвете.) Кент је загрли, окрене се и одјури у канцеларију по свој ланч пакет. Већ следећег тренутка небом изнад града језди Супермен у сусрет Лудом Научнику. Он је то очекивао. Зрак смрти погађа нашег јунака. Он губи свест и пропада у бездан. Да ли ће прво град, а затим читава планета пасти у шаке Лудог Научника? Или ће тако читава цивилизација доживети крах под погубним и пакленим дејством Зрака смрти?

КЕТРИН: Готово.

(Спушта на сто чинију са супом. Тесла одлаже свеску. Сви заузимају своја места, узимају једну по једну салвету и приљежно чисте прибор за јело.)

2. Сцена: Фласх Форwард

Прва појава

(Олуја. Велика просторија оронулих зидова, прозора затворених даскама. На неколико места вода капље са таванице и цури у танким млазовима. На средини просторије је сто. Крај њега стоји Милчо у широким панталонама и сакоу од квалитетног материјала. На глави има шешир, у углу уста чачкалицу. Скида сако. Остаје у белој кошуљи са црним држачима за рукаве и прслуку испод којег је увучена кравата. Рамена и грудни кош утегнути су каишевима футроле за пиштољ. Окреће се око себе, окачи сако о ексер на зиду. Отре чело марамицом. У собу улази К'нчо. Слабије је развијен од свог брата, хода погрбљено. На себи има кишни мантил и капу са "ушима". Носи велику црну торбу. Застаје у дубини собе.)

К'НЧО: Милчо!

МИЛЧО: К'нчо. (Пауза.)

К'НЧО: Одавно си овде?

МИЛЧО: Довољно дуго да помислим да ће се ова супа срушити на мене ако останем још који минут. Проломило се небо. Не слушаш прогнозу?

К'НЧО: Немам времена за... Време. Оно су твоја кола испред?

МИЛЧО: Моја.

К'НЧО: Добро ти иде. (Прилази столу, спуста торбу на њега.)

МИЛЧО: Прошла је прохибиција, златна времена за ФБИ. Сад смо обична руља, "Држи лопова"... Ти? (Пауза.)

К'НЧО: То тек треба да видим.

(Стоје. Гледају се. Милчо отвара торбу. Вади бели столњак и њиме прекрива сто. Затим на њему распоређује сифон соде, флашу вина са вадичепом, два папирна тањира и сребрни есцајг. Кутије са храном из ресторана.)

МИЛЧО: Шта то изводиш? Последњу вечеру? (Отвори једну кутију.) Шта је ово?

К'НЧО: Патка печена под покровом од парених листова целера.

МИЛЧО: Из?

К'НЧО: Валдорфа.

МИЛЧО: Ни теби не иде лоше. (Одмакне се од стола.) А столице? (К'нчо се такође одмакне од стола. Гледају га. Тишина.) У чему је квака? Зашто баш овде? Могли смо неки други дан, на неком другом месту. Испод моста или да се извеземо ван града. Ако све буде у реду, могли смо да одемо у ресторан. (Извади чачкалицу из уста. Пљуне. Врати чачкалицу.) Шта је с' тобом? Начисто си... А?

К'НЧО: (Прилази столу.) Не сећаш се?

МИЛЧО: Чега?

К'НЧО: Када си последњи пут био овде?

МИЛЧО: Никад.

К'НЧО: (Свечано подиже столњак са предње стране стола. Погледа брата, сагне се и завуче испод стола. Подешава замишљене инструменте у кабини подморнице. Погледа Милча. Одмахне главом. Отвара капак "подморнице". Излази, плива кроз ваздух. Са таванице се откине велики комад малтера. За њим се слије млаз воде.) Сто не служи само да се стављају ноге испод њега. Још ништа не повезујеш?

МИЛЧО: Шта? Са чим?

К'НЧО: Кад и где смо се последњи пут играли подморнице?

МИЛЧО: Па?

К'НЧО: Ово место ме присиљава да мислим о времену. Гледај под. Не смем мирне душе да корачам по њему. Проломиће се сваког часа. У време када је био нов и стабилан, нисам га био свестан. Ствари постају стварне тек кад истекну, јел' тако?

МИЛЧО: Шта то причаш?

(Седне на угао стола. Две ногаре стола уз прасак пропадну кроз под. Милчо одскочи у страну.)

К'НЧО: То. (Одмакне се, гледа накривљени сто. Пауза.) Оде подморница. Чинило ми се да смо заиста запливали кроз простор тада кад смо изашли испод стола у радионици инжињера Николе Тесле. Управо овде, на овом месту.

МИЛЧО: (Унесе му се у лице.) Кикс! К'нчо, киксирао си!

К'НЧО: (Истовремено.) Не уноси ми се у лице!

МИЛЧО: Одавно је срушена.

К'НЧО: Распитао сам се за адресу његове старе радионице. То је то.

МИЛЧО: Није.(Приђе опрезно столу. Ствари са стола су склизнуле на под. Чучне. Откине батак са печене патке. Загризе.) Пливао си по утроби куле Варденклиф, која више одавно не постоји. Сравњена је. Нема је. (Пауза.)

К'НЧО: Моје сећање је важније. Никада, никада као тада нисам осетио струјни удар када се рукујем са неким.

МИЛЧО: Није се руковао.

К'НЧО: Ко?

МИЛЧО: Он.

К'НЧО: Одлично се сећам...

МИЛЧО: И ја. Недељу дана после тога био сам к'о попишан.

К'НЧО: Јесмо ли ми били на истом месту?

(Пауза. Милчо приђе прозору. Покушава да погледа напоље између дасака закованих преко прозорског рама.)

МИЛЧО: Грињи.

К'НЧО: Молим?

МИЛЧО: Више не пљушти. Ромиња. Слини. (Пауза.) Шта ћеш сад?

К'НЧО: (Промењеним гласом.) Удри.

МИЛЧО: Сигуран си да знаш шта радиш?

К'НЧО: (Помери се ка супротном крају просторије.) Удри.

МИЛЧО: Сигуран си?

К'НЧО: Зорт? Зорт! (Милчо извади пиштољ из футроле испод пазуха. Окрене се ка К'нчу, нанишани. Опали. К'нчо падне као покошен. Устане, исправи се.) Још једном! Удри!

МИЛЧО: (Поново опали. К'нчо падне.) К'нчо. К'нчо! Будало!

Друга појава

(У радионицу улази Кериган, курир хотела "Њујоркер". Престрављен је. Опрезно закорачи ка унутрашњости просторије.)

КУРИР: Извините...

МИЛЧО: Ко си ти? Шта хоћеш? Напоље!

КУРИР: Кериган, курир хотела "Њујоркер ". Добио сам налог да испоручим 25 долара, кеш, господину Семјуелу Клеменсу на адресу Јужна пета авенија број 35. Идем одмах.

МИЛЧО: Марш! Шта мислиш, да ли неко живи овде? Марш! Ван! (Застане.) Напоље!

(Курир узмиче. Нестаје у мраку. Док виче, Милчо удари ногом о под, који се проломи под њим. Милчо пропадне до пазуха. Држи се лактовима о натруле даске и немоћно извија главом у вис. К'нчо устаје. Гледа брата. Опипа се по грудима. Пажљиво приђе гомили намирница крај накривљеног стола. Узме сифон и саспе млаз соде себи у лице и уста.)

Трећа појава

МИЛЧО: Жив си?

К'НЧО: А ти? (Пауза.)

МИЛЧО: Пропао сам.

К'НЧО: Ја нисам! Ради, Милчо. Ни један метак није прошао. Ја сам живи доказ.

(Клекне крај братовљевог попрсја.)

МИЛЧО: Вади ме одавде!

К'НЧО: Не уноси ми се у лице! (Извлачи Милча из рупе на поду.) Одчепи вино! (Милчо вади запушач из флаше вина. К'нчо раскопчава мантил. Баца га на под. Остаје у џемперу и огромном панцир прслуку.) Балистика! За свако се тане нађе оклоп.

МИЛЧО: Коме ћеш да продаш патент? Војсци, полицији, ФБИ?

К'НЧО: Ником! Почећу да продајем кад направим праву ствар.

МИЛЧО: Шта?

К'НЧО: Видећеш. Свако ће оружје постати бесмислено.

МИЛЧО: Опет булазниш.

К'НЧО: Треба ми компјутер.

МИЛЧО: Шта?

К'НЧО: Рачунар. Имају један у Вест Поинту. Преоптерећен.

МИЛЧО: Стави се на листу чекања.

К'НЧО: Постоји још један. Неискоришћен.

МИЛЧО: Где?

К'НЧО: Менхетн. (Пауза.) Ти треба да га пронађеш.

3. Сцена: Градски шаман

Прва појава

(Соба на четрнаестом спрату хотела "Њујоркер". Кроз отворен прозор види се небо преко којег брзо промичу облаци. На прозорској дасци стоје два голуба. Крај прозора се налазе кавези са голубовима. Никола Тесла, седе косе али још увек телесно виталан, отвара вратанца на једном од педантно направљених и распоређених кавеза. Вади голуба. Шири му крило, загледа га. Отвара завесу на минијатурној туш кабини крај кавеза. Ставља голуба у кадицу, отвара вентил. Из малог туша шприца вода. )

НИКОЛА: Никола Тесла се родио у ноћи између деветог и десетог јула када је откуцала поноћ, 1856. у Смиљану, малом месту у Југославији ... Никола Тесла се родио у ноћи између деветог и десетог јула када је откуцала поноћ, 1856. у Смиљану...

Друга појава

(У соби се појави Марк Твен. Изгледа исто као и у петој сцени првог чина.)

МАРК ТВЕН: Шта је то?

НИКОЛА: Шта?

МАРК ТВЕН: Смиљан. Шта значи?

НИКОЛА: Цвеће. Град пун прелепог цвећа.

МАРК ТВЕН: Дакле?

НИКОЛА: ...И десетог јула када је откуцала поноћ, 1856. у Смиљану, отворена заграда, месту прекрасног цвећа, затворена заграда. Боље?

МАРК ТВЕН: Може. (Тишина.) Дошло је време за аутобиографију. Заборављате полако одакле сте. Важније је ко сте.

НИКОЛА: Неће бити.

МАРК ТВЕН: Сећања су вам некад више значила.

НИКОЛА: Неће бити, рекох.

МАРК ТВЕН: Него? (Тесла скида покров са једног кавеза. У њему је оболели голуб.) Него?

НИКОЛА: Бојим се.

МАРК ТВЕН: Зашто?

НИКОЛА: Нема ме тамо.

МАРК ТВЕН: Како?

НИКОЛА: Увек када покушам да се вратим у прошлост, мене тамо нема. Више не пропадам у сан кроз снажне визије, не издижем се у величанствене несанице препуне стварних слика. Сада падам, простачки, као камен, право у ноћне море. Сањам своје поразе. Кулу Ворденклиф. Брата.

МАРК ТВЕН: Зашто је он ваш пораз?

НИКОЛА: Зато што је био бољи од мене. Био је бистар, оштар. Кристал. У очевим хагиографијама, тој енциклопедији злостављања, највише ме је застрашивала смрт од смрти. Мучитељи су на живе људе везивали лешеве, приморавали их да их носе на грбачи и распадају се заједно. Моје највеће откриће последњих дана тиче се мене самог. Открио сам да са собом од детињства носим једну смрт, једног мртвог. Овог пута десило се обратно. Заједно смо расли. Са мојим животом се развијала његова смрт.

МАРК ТВЕН: То се, чини ми се, зове мономанија. Зато не идете више у "Плејерс клуб".

НИКОЛА: Не занима ме.

МАРК ТВЕН: А у Делмонико?

НИКОЛА: Ни он.

МАРК ТВЕН: Откуд то? Некад сте тамо приређивали вечере.

НИКОЛА: Више за то нема потребе.

МАРК ТВЕН: Је ли? Јел' зато што нисте више сигурни колико сте живи а колико, далеко било, нисте, или? Или?

НИКОЛА: Једноставно више нема сврхе.

МАРК ТВЕН: Изврсно. Децентан превод. Важно је што мање роптати, зар не? Пристојност у облачењу, изражавању, ходању. Дај пристојан израз својој муци и сви ће те тапшати по рамену. Е па, ја хоћу да кукам! Ако не могу да удахнем "Хавану" пуним плућима, хоћу бар да ричем и наричем из све снаге. Хоћу да уживам у лепоти израза, у стилским фигурама кукања! Скинуо бих се го и прошетао Петом Авенијом, само да могу!

НИКОЛА: Још нисте безнадежан случај. Важна је бодрост духа, онда сте на корак до активног рада.

МАРК ТВЕН: Ја сам у то одавно престао да верујем. Шворц сам и нећу да радим само да бих дао материјал сензационалистичким рубрикама. Немам пара ни за Плејерс клуб, ни за Делмонико, ни за Валдорф Асторију. Не памтим када сам последњи пут имао пристојан ручак. Громовниче, она беда с краја века била је раскош. Шта сте јуче јели?

НИКОЛА: "Набиско" крекере и топло млеко.

МАРК ТВЕН: А прекјуче? Топло млеко и "Набиско" крекере. (Пауза.) Колико пута сте данас рекли "Добар дан"?

НИКОЛА: Ни једнапут.

МАРК ТВЕН: А јуче? Исто толико. Прекјуче? У последњих недељу дана?

НИКОЛА: Шта то значи? Шта хоћете?

МАРК ТВЕН: Колико сте се пута руковали у последњих недељу дана, маестро бежичних комуникација? Живите од једне зделе млека до друге, од једног крекера до другог. Ја тако не могу.

НИКОЛА: Што време више пролази, све ми је јасније да је свака кришка коју сам у животу загризао одсечена од једног јединог огромног комада хлеба, да су све улице којима сам ишао једна те иста, бескрајна улица, да су сви ћошкови за које сам зашао заправо један једини угао увек једне те исте зграде.

МАРК ТВЕН: Ви сте онда озбиљно болесни.

НИКОЛА: Јесам. Некада се моја болест огледала у томе што сам имао чуло за светлост. Тамо где су други видели сенке, ја сам видео светло. Могао сам да видим електрицитет тамо где су други само претпостављали да га има. Једино што сам могао да урадим да би своју стварност поделио са остатком света, јесте да оно што је видљиво мени учиним доступним и за друге.

МАРК ТВЕН: Који су то хтели не онолико колико им ви нудите, већ онолико колико им одговара. Знате ли шта бих вам ја као осведочени пријатељ одговорио када би ми у овом тренутку понудили један бежични пренос енергије?

НИКОЛА: Шта?

МАРК ТВЕН: Хвала лепо, али ја бих радије чашицу бурбона.

НИКОЛА: То је себично.

МАРК ТВЕН: Ви гледајте светлост колико хоћете, будите више или мање живи, идите једном улицом или кроз више њих, гајите голубове или их таманите, али мени не треба много: хоћу да постојим! Ни стан нисам платио.

НИКОЛА: Колико вам треба?

МАРК ТВЕН: Много.

НИКОЛА: Позајмићу вам колико будем могао.

МАРК ТВЕН: Вратићу вам првом приликом.

НИКОЛА: Где да пошаљем?

МАРК ТВЕН: На стару адресу.

(Никола приђе електричном звонцету на зиду. Притисне.)

Трећа појава

(Никола Тесла стоји крај прозора. У соби је полумрак. Бљесак муње. Никола броји секунде. Грмљавина. Тихо аплаудира. Гласно говори.)

НИКОЛА: Проналасци и открића Николе Тесле остварили су темељан и многоструки утицај на техничко умеће и науку да им нема равних у историји. Више од стотину речи и фраза сковано је да би се истакла оригиналност и важност његових открића. Наведена хронолошким редом, најважнија међу њима су следећа: (Куцање на вратима.) Да.

(У собу улази хотелски курир Кериган.)

КУРИР: Звонили сте.

НИКОЛА: (Вади новчаник из унутрашњег џепа капута. Вади новчаницу.) Однећете овај новац господину Семјелу Клеменсу на адресу Јужна Пета Авенија број 35.

КУРИР: Сада?

НИКОЛА: Хитно.

КУРИР: Спрема се олуја.

НИКОЛА: (Истресе из новчаника неколико кованица. Пружи их куриру.) Ето. Што пре.

(Курир излази. Тесла прилази прозору. Узме голуба из кавеза. Загледа га, шири му крила. Баци га кроз прозор. Заслепљујући бљесак муње.)

4. Сцена: Фацтоид

Једина појава

(Стрелиште. Милчо на себи има скупоцену стреличарску опрему: бели костим припијен уз тело да не би ометао стрелца, у исто време удобан да би му омогућио слободу покрета, кожни стезници на подлактицама обе руке, велика кожна рукавица на десној руци, трака око главе са које се на десно око спушта нишанска справа, велики лук професионалних стреличара и тоболац са стрелама. Пажљиво затеже лук, стрпљиво нишани и одапиње стрелице ка мети. Крај њега стоји К'нчо. Као и у деветој сцени првог чина, на себи има црне панталоне, карирани вунени пуловер и пругасту кошуљу. Бележи поготке.)

МИЛЧО: Напустио је Ворденклиф хиљадудеветстоосме и никад се више у кулу није вратио. Још неко време плаћени стражар је надгледао напуштену грдосију, а онда је и он отпуштен. Калемови, трансформатори, цеви, електромотори и остале направе познате и непознате намене рђали су и трулили, папире са прорачунима носио ветар, а вагабунди мокрили по ћошковима. Следи низ погрешних процена изазваних иноваторовом заблудом да се одржавањем привида удобног живота могу намамити инвеститори, али и грандоманским укусом као и прецењивањем сопственог значаја и могућности. Дакле, да би одржао свој монденски начин живота у Валдорф Асторији, препустио је власнику хотела Џорџу Болту две деонице Ворденклифа. Замолио је да се ова малверзација прикрије да не би нарушио свој и иначе увелико пољуљани углед код улагача. Новинари трача, тајне и скандала нису могли да прокљуве мистерију напуштене куле на обали и почели су да је пореде са средњевековним алхемичарским лабораторијама, кобајаги узгред скрећући пажњу на диск монтиран на њеном врху помоћу којег су се рентгенски зраци могли упутити право ка зениту. Комуникација са другим световима? Најзад, 1915 године господин Тесла је кулу потпуно препустио компанији Валдорф-Асторија Инц. Нови власници покушали су да се приближе Министарству одбране. Када је овај покушај пропао, разматрала се могућност претварања Светског комуникацијског центра у Фабрику киселих краставаца. Чак ни то није упалило. Најзад, динамитирана је четвртог јула 1917. Љубитељи сензација, Теслини једини верни пратиоци, говорили су да је са рушењем куле ишло теже него са изградњом. Била је, кажу, тврда као град и срасла са пределом као његов органски део. Говорило се и објављивало на све стране да је кулу срушила влада да би спречила непријатељско ухођење сигнала које су са обале емитовани савезничким подморницама. Као и увек истина није била ни изблиза тако романтична: власници су срушили кулу да би из њених отпадака исцедили још коју цркавицу. Били су у праву. Рушењем су остварили нето профит од хиљаду седамсто педесет долара.

К'НЧО: Почињем да сумњам у твој недостатак маште.

МИЛЧО: Факта. Имовинско стање: Већ 1916. године није имао довољно новца да плати порез. Пошто је искрчмио Ворденклиф, није могао више да себи приушти башкарење у Валдорф Асторији. Преселио се у мање угледни хотел "Пенсилванија", а затим звездицу ниже у "Ст. Риџис". Многи ће се ужелети специјалитета стила патке печене под покровом од парених листова целера и свеже испечених голубијих прса. Уместо да их једе, почео је да храни голубове, чак и да их чува у својој соби. Наравно, свој азил за крилате пацове није редовно плаћао и управа хотела је 1924. године била приморана да на интервенцију позове окружног шерифа не би ли приморао г. Теслу, по професији интуитивца, да плати заостале кирије. Узроке својих неуспеха увек је тражио у другима. Једном приликом се жалио: Врло је тешко наћи човека који има све три квалификације: Знање, правичност, несебичност.
Креативност: Као последњи у низу плодова дугих ноћи и пресахле инспирације налазе се такозвани Зраци смрти. Господин Тесла није до сада пустио у јавност подробније податке о овом, како сам каже, моћном одбрамбеном оружју. Није их пустио зато што их нема. Генерално, о вредности његових садашњих теорија довољно говори податак да се на њих озбиљни научници готово не осврћу, док им хвалоспеве састављају личности попут Хјуга Гернсбека, утемељивача тривијалног рода књижевности познатог као "Научна фантастика". На његово име наставиће да се позивају људи тромог духа и плитке памети, научни шпекуланти и друштвене кртице, речју, алтернатива сваке врсте.
Љубавни и емотивни живот: Као и увек -- Нула.
Суммае: Према квалитету и производу умног рада, пре се може сврстати у категорију људи какви су били сер Томас Мор, Томазо Кампанела и Френсис Бејкон, него у алеју часних какви су сер Исак Њутн, Фарадеј, Нилс Бор, Алфред Нобел и Томас Едисон. Све у свему, развијајући свој утопијски систем уређења људске заједнице, остварио је неколико значајних открића. Поред наизменичне струје, међу његова најистакнутија и најшире прихваћена остварења може се убројати још само проналазак Лицнасте жице.

К'НЧО: Откуд ти све то?

МИЛЧО: Прешао сам на његов случај.

К'НЧО: Немој ми рећи да постоји случај Тесла.

МИЛЧО: Постоји. Дебео.

К'НЧО: Мени не треба случај. Треба ми адреса.

МИЛЧО: Хотел Њујоркер, али то ти неће бити од користи.

К'НЧО: Ако је тамо, биће.

МИЛЧО: Живи у хотелу заштићен као у мајчиној утроби. Недодирљив, нечујан, невидљив. Што се дневних активности тиче, забележено је да је купио улазницу за нови еугенички филм Лени Рифенштал "Тријумф воље". Улазницу је касније вратио и променио је за филм Бориса Карлофа "Зрак смрти". Примећено је да у вечерњим сатима одлази на Гранд Централ Статион. Око и иза поноћи одлази у Брyант парк иза јавне библотеке. На том пропланку спарушене траве и мртвог дрвећа бави се храњењем голубова.

К'НЧО: У то време птице спавају.

МИЛЧО: Ту ми се, видиш, подаци не подударају.

К'НЧО: ФБИ ретко греши.

МИЛЧО: Можда храни сове. (Пауза.)

К'НЧО: Добровољно си се јавио?

МИЛЧО: Где?

К'НЧО: На "Случај Тесла".

МИЛЧО: (Држи запету стрелу док мишица на десној руци не почне да му подрхтава. Затим је упери према тлу и полако отпусти.) Доста обећава.

К'НЧО: У ком смислу?

МИЛЧО: Уместо да се у себи подгреваш несигурне плодове људске меморије, било ти је боље да се присетиш правих разлога због којих је госпођа Џонсон у посету господину Тесли одвела два мусава сина бугарског Сефарда по занимању кириџије, праунука златара, унука перјара и сина кафанског музичара, који је, дружећи се са Циганима, већ и сам почео да сумња у своје јеврејско порекло.

К'НЧО: Хтела је да забије шиљак у нос његовом наводном антисемитизму.

МИЛЧО: Наводном колико и његов елитизам, нарцизам и фанатизам. Тесла, на изглед праведник и несебичан, заправо сујетан и ташт човек, Марконија је јавно назвао магарцем, Едисона лоповом. Сада се гади самог помена господина Ајнштајна. О њему размишља као о "оном запета шашавом Марићевом зету". (Пауза.)

К'НЧО: Запета.

МИЛЧО: Зарез.

К'НЧО: Шта то значи?

МИЛЧО: Знак интерпункције.

К'НЧО: Где?

МИЛЧО: У реченици.

К'НЧО: Чињеници?

МИЛЧО: Да.

К'НЧО: А "размишља" значи мисли?

МИЛЧО: Да.

К'НЧО: То је факт?

МИЛЧО: Шта?

К'НЧО: Мисао.

МИЛЧО: Условно речено.

К'НЧО: ФБИ се ослања на факте из света условности?

МИЛЧО: У извесним случајевима. Управо ових дана се бавим проучавањем апарата, прорачуна и нацрта изгорелим у пожару у Теслиној радионици из 1895.

К'НЧО: Како то радиш?

МИЛЧО: Ти би то као проналазач требало да знаш.

К'НЧО: Интуиција?

МИЛЧО: Нека врста.

К'НЧО: Нека врста?

МИЛЧО: Постоји интуиција песника, интуиција жене, интуиција научника, интуиција коцкара, интуиција лопова. Најзад, да ли си икад чуо за интуицију детектива? (Извади из џепа јабуку, добаци је К'нчу.) Стави то на главу.

(К'нчо стави јабуку на главу. Стоји поред мете. Милчо затеже лук.)

5. Сцена: Ентелехија

Прва појава

(Кафе ресторан. На великом екрану у дну просторије емитује се филм "Зрак смрти" са Борисом Карлофом у главној улози. За малим округлим столом седи Никола Тесла. Обучен је за изласке: црни фрак, сиве панталоне, кошуља са високом крагном. Крај њега је Ен Морган. Сада жена у педесетим годинама, раскрупњала се, свој стас и превелике груди покушава да прикрије комотном хаљином. На столу испред ње је чаша вина. Енергично устаје са столице и поново седа. Исту радњу понавља више пута и жучно је коментарише.)

ЕН: Сада схваташ? Прост метафизички експеримент. (Устаје, седа.) Јасно као дан. (Устане, помери столицу од стола.) Шта сада видиш?

НИКОЛА: Столицу.

ЕН: Тачно. У прилици си да процениш њене естетске особине, елеганцију или грубост линија, углове између водоравних и усправних површина. Може бити гомила крша, али и ремек дело. (Седне.) А сад? Хоп! Нестаде! Више нема никаквих линија, за дизајн нико не пита. Столицу и не примећујеш, али пошто особа са друге стране стола седи, подразумеваш да је ставила нешто испод гузице.

НИКОЛА: Па?

ЕН: Тако је и са људима. Нарочито са женама.

НИКОЛА: Како?

ЕН: Ево још једног опита о нестајању. (Испод чаше вина извади подметач од плуте. Окрене га пљоштимице ка саговорнику.) Сад га видиш?! (Окрене га бочно.) Сад га много мање видиш. Замисли да је знатно тањи, не би га уопште видео. (Понови радњу са подметачем од картона.) Хвууууууушшшшшшш! Тако је нестала Кетрин Џонсон.

НИКОЛА: Схватам...

ЕН: Не схваташ. Никад ниси ни схватао.

НИКОЛА: Шта?

ЕН: Окренуо си је као овај комад плуте, пустио да нестане испод знојаве задњице.

НИКОЛА: Роберт је за тебе...

ЕН: Изражавам се... (Млати руком кроз ваздух, као да покушава да зграби одбеглу реч.) Фигуративно. Мислила сам на живот уопште.

НИКОЛА: Твоја идеја о животу је потпуно погресна.

ЕН: Хоћеш још један пример?

НИКОЛА: Нећу. Да ли си питала Роберта како је нестала Кетрин?

ЕН: То би била катастрофа.

НИКОЛА: Била би, јер није нестала онако како ти замишљаш. Људи се рађају у експлозији и не дотињавају као свећа.

ЕН: У смрти нема ничег експлозивног.

НИКОЛА: Јеси ли је икад видела?

ЕН: Шта?

НИКОЛА: Експлозију... Нестајања неког ко ти значи више него сопствени живот.

ЕН: Ти јеси?

НИКОЛА: Јесам.

ЕН: Ко је у питању? Мајка? Она је, чини ми се, била предалеко...

НИКОЛА: Голуб.

ЕН: Ха! Не претеруј. Нећемо да се потресамо око сваке цукаре.

НИКОЛА: Она је била радост мог живота. Волео сам је као што човек воли жену, и она је волела мене. Једне ноћи је долетела кроз отворен прозор и спустила се на мој радни сто. Погледала ме је као да жели нешто да ми каже. Знао сам да је дошла да се опрости. И онда, снажан сноп светлости је бљеснуо из њених очију. Било је то стварно светло, јако, бљештаво, заслепљујуће. Јаче од најснажнијих лампи и вештачких муња у лабораторији. Онда је све нагло нестало. Мир. Клупко белог перја. То је, драга моја, свечаност умирања.

ЕН: Да ли је Кетрин знала за твоју... Аферу?

НИКОЛА: Наравно.

ЕН: И? Јели и она констатовала деменцију? Ја морам да признам да сам сумњала од самог почетка.

НИКОЛА: Којег?

ЕН: Нашег, од твоје теорије лифта. Онда сам сумњала, а сада сам уверена да је то био потпуни промашај. Господин Ајнштајн је замислио исту слику као и ти: лифт који пада. Само, он је рачунао на крајњу брзину.Теорија релативитета: гравитација је исто што и убрзање. Пробај да скочиш у лифту који пада, увећаћеш му коначну брзину. Нема лебдења. Само тресак.

Друга појава

(Столу за којим седе Никола Тесла и Ен Морган прилази хотелски курир. Покисао је, мокра коса му пада на чело.)

КУРИР: Господине Тесла.

НИКОЛА: Добро вече.

КУРИР: (Пружа му новчаницу.) Дошао сам само да вам дам ово.

НИКОЛА: Ниси га нашао.

КУРИР: То није изводиво.

НИКОЛА: Пета јужна авенија је само неколико блокова одавде.

КУРИР: Она се сада зове Западни Бродвеј.

НИКОЛА: Број 35?

КУРИР: Тамо нико не станује. Распитао сам се код менаџера хотела. Рекао ми је да је на тој адреси некада била ваша радионица. Такође ми је рекао да је господин Семјуел Клеменс заправо Марк Твен и да је умро пре више од двадесет година.

НИКОЛА: Али био је код мене у соби...

ЕН: Смири се, то је нормално за твоје године.

НИКОЛА: Шта?

ЕН: Не знаш шта си имао за доручак, али се зато врло добро сећаш сваке речи разговора вођеног пре двадесет година. Како се то зове?

(Док Ен говори, Тесла подигне столицу на сто, затим се попне на њега. Ухвати чврсто наслоњаче за руке. Једним трзајем одигне ноге од површине стола, а затим их полако издиже све док не направи стој на рукама. Бљесак светлости.)

Трећа појава

(Испред филмског екрана појави се Марк Твен. Носи отворен велики црни кишобран.)

МАРК ТВЕН: Јадац!

НИКОЛА: Јасно ми је.

МАРК ТВЕН: Мени није.

НИКОЛА: Шта?

МАРК ТВЕН: Како сте могли да се исповедите некоме ко не постоји, да привиђењу поверите најстрашније ствари о себи.

НИКОЛА: Ви нисте привиђење.

МАРК ТВЕН: Него?

НИКОЛА: Ви постојите, на известан начин.

МАРК ТВЕН: Ваш ми је живот, господине Тесла, неухватљив. Са једне стране, ваше је постојање конкретно као блок гранита: устајање, обеди, рад, размишљање, шетње, голубови, читање, прорачуни, чак и сан. Са друге стране, постоји део који ми измиче, нечитке, несагледиве белине.

НИКОЛА: Знам за јадац!

МАРК ТВЕН: Ја не знам. Да ли сте икада док читате транскрипције старих текстова наишли на реченицу прекинуту на половини, која се завршава са три тачке затворене у загради. Оне означавају да је нешто реално нарушило ток фикције, и обратно. Влага на папиру или нож у леђа писцу... Ти изненадни понори текста у живот зову се лакуми. Код мене изазивају нелагоду, као када испод одломљеног комада лобање угледате жив мозак који ради.

НИКОЛА: Све око нас је управо само то...

МАРК ТВЕН: Мозак?

НИКОЛА: Стварност се састоји од непрекидне духовне делатности.

МАРК ТВЕН: А ствари? Материја?

НИКОЛА: Она носи у себи само могућност постојања, не и постојање.

МАРК ТВЕН: Како онда знамо кад смо живи?!

НИКОЛА: Постоји виша енергија која сама себи одређује правац и која је сама себи циљ.

МАРК ТВЕН: Врло једноставна и неразумљива теорија. Господине Тесла, нисте ме разуверили да се у вашим лакумима, као у тајној прегради, крију масне лажи или непојмљиве истине.

НИКОЛА: Какви лакуми! То није то!

МАРК ТВЕН: Него?

Четврта појава

(Никола се спуста из дубећег положаја.)

ЕН: Не знаш шта си имао за доручак, али се зато врло добро сећаш сваке речи разговора вођеног пре двадесет година. Како се то зове?

НИКОЛА: Ентелехија.

ЕН: То је други назив за склерозу? Нешто као излапетис?

6. Сцена: Кратак сусрет

Прва појава

(Низ сијалица на плафону обасјава перон са натписом "Гранд Централ Статион". Касна ноћ. Станица је пуста. Никола Тесла је, као и у предходној сцени, обучен за изласке. Стоји, гледа право испред себе. Почне опрезно да хода, правећи крупне кораке. У дугачком луку скреће ка зиду станице. Пошто удари у зид, истом путањом се враћа на почетно место. Поново концентрација, дугачки кораци и скретање ка зиду. Овога пута, ослоњена на зид, дочекује га Кетрин Џонсон. Насмеје се када се Тесла судари са њом.)

НИКОЛА: Шта је смешно?

КЕТРИН: Учиш да ходаш?

НИКОЛА: Покушавам да изађем одавде.

КЕТРИН: И?

НИКОЛА: Не могу.

КЕТРИН: Зашто?

НИКОЛА: Не знам. (Пауза.) Унапред пажљиво испланирам сваки корак, кренем право ка излазу, и све иде по плану док не пољубим зид.

КЕТРИН: Поремећај центра за равнотежу.

НИКОЛА: Бојим се да губим осећај за стварност.

КЕТРИН: Коју стварност? (Пауза.) Хајдемо заједно. Хоћеш ли да ме ухватиш испод руке?

НИКОЛА: Знаш да од тога нема користи.

(Крену ка излазу. Кроз перон протутњи воз. Штектање светлости. Заглушујућа цика кочница. Тесла се полако одваја од Кетрин. Налети на зид. Окрене се, приљубљен уз њега.)

КЕТРИН: Не брини. Унутрашње ухо је иначе врло сумњив орган.

НИКОЛА: Сви су сумњиви, у мом случају. Марк Твен је успео да ме намагарчи. Ухватио ме је на емоције. Потпуно се реално раскукао. Послао сам му новац тамо где му није потребан. Уопште, осећам се као да ми неко ровари по утроби, по мислима... Размишљам непрекидно од јутра до мрака, а опет ништа не домишљам. Осећам шупљину у себи. Ти ћеш то разумети, надам се... Твоја комуникација мислима. На крају више ниси знала ко си ти, а ко ја...

КЕТРИН: Хајдемо поново.

НИКОЛА: Нећу! Престани да ме мучиш! (Пауза.)

КЕТРИН: Дотле је дошло?

НИКОЛА: Дотле!

Друга појава

(Штектање светлости. Заглушујућа цика кочница. Кроз перон пролази дресина коју возе К'нчо и Милчо. Тесла и Кетрин гледају за њима.)

Трећа појава

(Никола и Кетрин су поново сами на перону.)

КЕТРИН: Уходе те у мислима.

НИКОЛА: Сад ме видиш -- сад ме не видиш. Кад ти се неко увуче у главу, једино што можеш да урадиш је да идеје чуваш у џеповима.

КЕТРИН: Како?

НИКОЛА: Лако. (Седне на под. Празни џепове.) Гледај, измислио сам игру. Суштина је да се речи и појмови замењују предметима. То помаже враћању осећаја за стварност. Гледај:

(Никола поређа испред себе марамицу, оловку и џепни сат. Кетрин приђе, клекне насупрот њему. Спусти на под марамицу и укосницу.)

НИКОЛА: Тачно. (Стави испред себе новчић.) Као (Кључ.) шах. (Пенкало.)

(Кетрин на "игралиште" између њих спусти ципелу и огрлицу.)

7. Сцена: Лицем у лице

(Подељена сцена: Тесла и К'нчо у Брајант парку, Милчо и курир Кериган у поштанској соби хотела "Њујоркер".)

Прва појава

(Ноћ. Парк је пуст. Тесла стоји крај голог дрвета, на себи има црни капут и полуцилиндер. Тихо звиждуће кроз зубе. По спарушеној трави око њега, као и по његовим раменима, рукама и глави врве голубови. К'нчо му прилази из мрака. Застаје иза Теслиних леђа.)

К'НЧО: Добро вече. (Пауза.) Нећу да вас узнемиравам, свестан сам да вам ова... Активност много значи, али хтео сам само да вам кажем. (Пауза.) Да ли ме се сећате? Ја сам К'нчо Левиев. Имам брата, Милча. Упознали сте се са нама, одавно.

НИКОЛА: Сећам се.

К'НЧО: Стварно!

НИКОЛА: Псссст.

К'НЧО: Извините. (Пауза.) Бићу кратак.

(Тесла се покрене, голубови се узнемире. Крене неколико корака, хитро се сагне и подигне повређеног голуба.)

НИКОЛА: Умире од глади. Брадавица му је појела кљун. Вирус. Херпес.

К'НЧО: Ако сметам, могу да дођем други пут...

НИКОЛА: (Гурне му голуба у руке.) Причувајте га док прегледам остатак парка.

Друга појава

(Поштанска соба хотела "Њујоркер" снабдевена је са неколико телефона, сандуцима накрцаним ковертима, столом са канцеларијским материјалом и полицом са преградама у којима стоје писма и пакети. Милчо шета по соби, разгледа је. Кериган седи крај радног стола. Милчо укључи стону лампу, упери је ка полици. Загледа писма према светлу.)

МИЛЧО: Професионална задужења?

КУРИР: Преношење пошиљки, личних порука, комуникација са управом хотела, достава и испорука поште. Комуникација између станара.

МИЛЧО: Да ли станари имају одређен режим пријема и слања порука?

(Узме са стола нож за папир, отвара једно писмо.)

КУРИР: Неки имају, неки не.

МИЛЧО: Господин Тесла?

КУРИР: Некада је имао, сада не.

МИЛЧО: У време када их је имао, да ли сте се договарали о вашем раду?

КУРИР: Генерално је најављиво могућност мојег ангажовања.

МИЛЧО: Значи да их је имало?

КУРИР: Чега?

МИЛЧО: (Упери нож ка Керигану.) Рекао сам да ја овде постављам питања! Како се зовеш?! Професија?! Породични статус?! Да ли сарађујеш са господином Теслом?! Како?! Да ли најављује и уговара слање порука? Колико често шаље поруке? Са ким се највише дописује? Са ким се уопште не дописује? (Тишина. Прислони врх ножа на Кериганову браду. Затим врхом прелази преко његових стиснутих усана.) Хоћу само лепе вести.

КУРИР: На последње питање је немогуће одговорити.

Трећа појава

(Тесла завија голуба у новинску хартију и ставља га у џеп капута.)

К'НЧО: Ви сте ми последња нада.

НИКОЛА: У вези?

К'НЧО: Мојих прорачуна. (Пауза.)

НИКОЛА: Мачке.

К'НЧО: Молим?

НИКОЛА: Оне праве белаја.

К'НЧО: Ја сам балистичар и поштовалац вашег... Ума.

НИКОЛА: Чак и огреботина убија. Птичији организам је неотпоран на бациле са мачијих канџи.

К'НЧО: Губим. Одмакли су ми. Чујете ли ме?

НИКОЛА: Разумете ли ви мене? Сада имам важнија посла.

К'НЧО: Они имају све, а ја ништа.

НИКОЛА: Ко?

Четврта појава

(Милчо прилази Керигану.)

МИЛЧО: Ирац? Ирац. За Ирца ти је, младицу, катехизам јако танак. Ја немам тајни пред собом, иако нисам католик. Пази. (Стане иза њега, ухвати га за рамена, сагне се ка његовом уху.) Знање о ономе шта порађа овај тренутак има само сами Бог. Ја мојим малим снагама могу само да допринесем да до неких ствари не дође, да догађаји испадну из утробе прошлости плави и хладни. Мртворођенчад. На другим местима, у другим приликама, присиљен сам да направим царски рез. Жао ми је, али то је и овде случај.

КУРИР: Не знам више ништа.

МИЛЧО: (Тресне шаком о сто.) У томе је кунст! Мени треба оно што не знаш! Зајеби парадоксе: треба ми оно што знаш, а мислиш да не знаш. Јасно? Можда и није, али знај да свака информација призива метод којим се долази до ње. Постоји начин за осликавање невидљивог тока догађаја. Рецимо, знаш ли да је могуће направити звучни портрет места. Свако место има свој звук. Е па, мени овај хотел врло сумњиво звучи. Можда ће се управо у овој згради, кроз ову собу, на овој полици и кроз твоје руке отворити напрслина на брани. Јасно је да је читава ствар у опасности, самим тим што се ради о оријашком пројекту. Већем од свега што је цивилизација до сада произвела. То је танани дијамантски врх стреле историје. Он се твојом руком може скренути, срубити, поломити и -- трт. Вратисмо се у камено доба.

КУРИР: Шта је то?

Пета појава

К'НЧО: Пројекат Менхетн!

НИКОЛА: Пројекат Менхетн.

Шеста појава

МИЛЧО: Пројекат Менхетн!

КУРИР: Пројекат Менхетн?

Седма појава

(Тесла је на дрвету. К'нчо му додаје голубове са тла, Тесла их педантно слаже по гранама.)

НИКОЛА: Ни Менхетн, ни један други пројекат неће направити атомску бомбу. Атомска енергија је: 1) Ћорак, 2) Превише опасна да би се контролисала.

К'НЧО: Два.

НИКОЛА: Шта?

К'НЧО: Превише опасна... Радим на пројекту одбране од зрачења атома.

НИКОЛА: Боље радите на телевизији.

К'НЧО: Не требају ми ваше идеје, треба ми ваш мозак.

НИКОЛА: Имате свој.

К'НЧО: Ваш је генијалан.

НИКОЛА: Све што се рађа у мојем или вашем мозгу представља директан или индиректан одговор на подстицаје који споља утичу на наша чула. Захваљујући нашој сличној унутрашњој грађи и заједничкој околини, на подударан начин одговарамо на надражаје исте врсте. Из слагања наших реакција рађа се разумевање. Оно што се назива "душом" или "духом" није ништа до збира телесних функција. Све можете постићи сами, уколико будете пажљиво ослушкивали спољне надражаје и аутоматски одговарали на њих.

К'НЧО: Како то радите?

НИКОЛА: Не знам. Ја сам изузетно прецизан инструмент рецепције. Другим речима, видовит.

К'НЧО: Онда би за вас било понижење да ми помогнете при прорачунима.

НИКОЛА: Како?

К'НЧО: Као компјутер.

Осма појава

(Милчо узима писма из сандука и слаже их у преграде на полици.)

МИЛЧО: Опиши собу господина Тесле.

КУРИР: Улаз у апартман директно из лифта налази се на западној страни. На источној страни налази се прозор са сомотским завесама које су раскривене само ноћу и приликом олуја. Између прозора и врата налази се сто са једном столицом. Десно од њега је софа. Мало даље кревет. Супротни, леви зид покривен је дрвеном полицом ручне израде на којој су уредно сложени списи...

МИЛЧО: Који?

КУРИР: "Уметност телегеодинамике, или уметност изазивања покрета терена на даљину"; "Нова уметност пројектовања концентроване нерасипајуће енергије кроз природне медије"; "Метод производње снажног зрачења".

МИЛЧО: Шта још?

КУРИР: Нумерисане кутије "Набиско" крекера. Око две стотине.

МИЛЧО: Садржина?

КУРИР: Звецка. На питање спремачице да ли да удаљи кутије из собе, станар је одговорио одречно, образлажући свој одговор тиме да у њима чува "неопходне ситнице".

МИЛЧО: Даље.

КУРИР: Између зида са полицом на јужном зиду собе и прозора на источном зиду налазе се кавези са голубовима, дрвени, ручне израде. У лименој кутији на сандуку испод прозора налази се медицински прибор за лечење позлеђених птица. (Пауза.)

МИЛЧО: Шта би ти, као лаик, у том призору окарактерисао као "сумњиво"?

КУРИР: У извесном смислу све, у другом ништа.

МИЛЧО: Дедукција, не шпекулација: Полица на јужном делу собе, сандук испод прозора и кревет.

КУРИР: О првом и последњем не знам више од онога што сам већ рекао. Управу хотела станар је замолио да упозори особље да не отвара сандук испод прозора, чак и да му не прилази. Разлог за ову предострожност, по њему, лежи у томе што је у сандуку смештена справа која представља "тајно оружје". Станар је такође упозоравао да ће направа експлодирати уколико сандук отвори неовлашћена особа. (Пауза.) Ви би заиста били несрећни ако ништа не би пронашли?

8. Сцена: Скелет кула

Једина појава

(Никола Тесла и К'нчо Левиев у Теслином апартману. Соба је преплављена голубовима: висе по завесама, шетају по софи и поду, гнезде се у полицама. К'нчо седи за столом претрпаном папирима. Тесла шета по соби.)

К'НЧО: Кубни корен из 568.25?

НИКОЛА: 8.2828503.

К'НЧО: Хвала. Логаритам од 756?

(Пирпонт Морган лежи на кревету. Придиже се.)

МОРГАН: Али гледајући на ствар са становишта тржишта некретнина, ваша Скелет Кула није имала никакве друге употребне вредности, сем оне за бежичну телеграфију?

НИКОЛА: Могла је послужити као фабричка хала.

МОРГАН: Своју изјаву о вредности засновали сте на основу њеног коришћења за бежичну телеграфију, зар не?

НИКОЛА: Да, у сврху бежичне уметности.

МОРГАН: Бежичне уметности?

НИКОЛА: Да, у њеним бројним применама. (Тишина.) 2.8785218.

К'НЧО: А - Б = ?

НИКОЛА: 5.4043285.

(На софи у средини собе седе Коџак и Марк Твен. Коџак у рукама држи кутију "Набиско" крекера, Марк Твен бокал млека.)

КОЏАК: Какве су то шифре?

МОРГАН: Конкретно?

КОЏАК: Костур Кула.

МОРГАН: Ворденклиф.

КОЏАК: Још увек мислите на то? Не брините, ваша банка и дан-данас добро ради, баш као и компанија "Набиско". (Пружи ка Моргану кутију са крекерима.) Јесте ли пробали "Набиско" крекере?

МАРК ТВЕН: А бежичну уметност? (Отегнуто се насмеје. Тишина.)

К'НЧО: Тангенс?

НИКОЛА: 0.094604... Шта сам рекао?

МОРГАН: Да вам не одговара калуп науке.

КОЏАК: Зашто?

НИКОЛА: У њој нема слободе...

МОРГАН: Има!

НИКОЛА: ...Чим изађе из оквира инспирације.

КОЏАК: А она?

НИКОЛА: Она је чиста. Ни подмет, ни прирок, ни сујета, ни понижење, ни присила. Све је тачно и једноставно, без подтекста и задње мисли. Без границе између субјекта и околине. Све је бистро, као у глави голуба.

К'НЧО: Извините, грешка. Тангенс на минус један.

КОЏАК: (Устане. Пружи ка Моргану кутију са "Набиско" крекерима.) Јесте ли пробали "Набиско" крекере? Класа.

МАРК ТВЕН: Капацитет.

НИКОЛА: 79.51674, а могао сам исто тако да лакирам ножне нокте или да тетовирам концентричне кругове око пупка.

МАРК ТВЕН: Толико сте у њега били загледани?

КОЏАК: (Приђе Тесли. Шапуће му на уво.) У свакој болести лежи скривена моћ.

НИКОЛА: А у моћи пропаст.

КОЏАК: Ако баш инсистирате на коначним решењима, смрт одређује судбину. Иако је мешање баба и жаба велико но-но у размишљању, пробајмо да укрстимо књижевне и божије законе. Као три јединства и јединство постојања, сећате се? Ако се на крају историје људског рода он сведе на једног човека, последњег преживелог на планети, значи да је све било залудно: планета, Бог и његова креација. Ако се у часу страшног суда сви до последњег нађемо заједно, у свом телу и са својим духом, значи да је крај света заправо радост, а не пропаст. Исто тако, када се на крају дела јунак обре сам на сцени, реч је свакако о трагедији. У комедији, сви јунаци дочекују крај на ногама, живи, здрави и задовољни. Свечани дефиле. (Тишина.) Шта ће се десити у вашем случају, господине Тесла?

НИКОЛА: Шта је ово?

МАРК ТВЕН: Пријатељско ћаскање, као годишњица матуре.

НИКОЛА: А где је Кетрин? Где је Кетрин? Где је Кетрин? (Тишина.)

К'НЧО: Јесте ли се уморили?

НИКОЛА: Ваш рачун је мачји кашаљ. (Тишина. Приђе вратима лифта. Отвори их. Уђе у осветљену кабину.)

КОЏАК: Како ћемо сад? Немамо ни тањирића ни чаша?

МАРК ТВЕН: Глупости. (Наврне млеко из бокала. Отпија дугим гутљајима.) Ето.

(Надланицом обрише бркове. Пружи Коџаку бокал, узме кутију са крекерима.)

9. Сцена: Остаци генија

Прва појава

(Апартман Николе Тесле. Коси зраци залазећег сунца падају кроз прозор. Милчо Левиев се окреће по соби, гледа у џепни компас. Пређе руком преко знојавог чела. Врати компас у џеп. Приђе кревету. Скида постељину, баца је на под. Опипава јастук. Подиже мадрац. Испод кревета извади ноћни суд. Пажљиво испитује садржину. Приђе полици, узме кутију од крекера. Протресе је. Чује се звецкање. Отвори је. Извади три дугмета од капута, остатак оловке, осигурач за струју, празну конзерву ималина и два клупчета бакарне жице. Отвара једну по једну кутију. Празни их на под. Приђе сандуку испод прозора. Клекне испред њега, пажљиво га отвара. Из њега вади мањи сандук. Положи га на под. Отвори бравице. Одшкрине поклопац.)

Друга појава

КЕТРИН: Нешто није у реду?

МИЛЧО: (Скочи, изненађен, на ноге.) Све није у реду.

КЕТРИН: На пример?

МИЛЧО: Компас. Потпуно је полудео.

КЕТРИН: Ех, магнетна поља, полови.

МИЛЧО: Моји извори кажу да прозор гледа на исток. Колико је сати?

КЕТРИН: Око седам и тридесет.

МИЛЧО: И сунце залази тамо! (Покаже ка прозору.) У чему је ствар?

КЕТРИН: Постоје ствари које ви не можете схватити.

МИЛЧО: За мене нема тајни. Мистика, логика, стреличарство, физика, метафизика, медитација, хигијена, молитва, математика, дубинска психоанализа, нирвана, гимнастика, таворска светлост, кабализам, исихазам, пост, транс, наркотици, дијалектика. Све ово сам упознао свакодневном праксом. У мом мозгу нема буџака. Чист као суза, уредан као касарна.

КЕТРИН: Онда вам је све јасно.

МИЛЧО: Чак и више него што мислите: ваши церебрални коитуси.

КЕТРИН: Шта је то?

МИЛЧО: Балаво, мелодраматично гледање испод ока, а онда...

КЕТРИН: Ви сте имуни на патњу?

МИЛЧО: Апсолутно. Ја сам борац против тајни и меканих места у људској души. (Пауза.)

КЕТРИН: Какви су резултати борбе?

МИЛЧО: Никакви. Најплоднији део истраге налази се у ноши. Заоставштина генија у овом случају говори о правилној исхрани, заправо о одрицању од ње. Скоро потпуно бистра водича, као у новорођенчета. Таква телесна дисциплина наговештава и дисциплину духа, снажну менталну активност. Али! (Приђе хрпи празних кутија, гурне једну врхом ципеле.) Ради се о лажном трагу. О Николи Тесли говорило се у категоријама епохалних открића, крајњих одговора и надљудских напора за глобалним решењима. Од данас, о њему ће се говорити и писати, ако за то уопште буде било потребе, у категоријама отпалих дугмади, прегорелих осигурача, поломљених оловака, празних конзерви ималина и искривљених прибадача. У категоријама неопходних ситница из оставе било које шнајдерке.

КЕТРИН: Потпуни тријумф.

МИЛЧО: За бившег Марићевог зета. А ја? Шта сам ја урадио?

(Кетрин подигне тубу пасте за зубе са гомиле на поду. Узме Милчову руку. Исцеди читаву тубу на његов длан.)

КЕТРИН: Можеш ли да вратиш пасту у тубу?

Трећа појава

(Милчо клечи испред дрвеног сандука на коме је одшкринуо поклопац. Широм га отвара. Из сандука вади старински електрични апарат за мерење отпора. Погледа га и баци на гомилу празних кутија и дрангулија крај полице.)

10. Сцена: Постање, 1,3.

Једина појава

(У Теслиној соби су Роберт и Кетрин Џонсон, Деца, Ен Морган, Пирпонт Морган, Коџак, госпођица Џордан, Марк Твен, К'нчо и Милчо Левиев и курир Кериган. Седе на столицама, софи, постељи, раму од прозора, стоје крај зидова.
Звук тешког предмета у паду. Тињајуће жуто светло из кабине лифта се приближава. Тресак. Врата лифта се отварају.
На сцену се проспе талас светлости. Са њеним повећавањем подиже се ветар. Тесла се полако одваја од пода лифта. Лебди, згрчених ногу, у кабини.
Интензитет светла се појачава док не постане заслепљујући, ветар се претвара у олују.)

Крај