Biljana Stajić

Le tour de Danube

Beograd, 2000.

(Sa konkursa za savremenu srpsku dramu Projekta Rastko, 2000. godine)

ELEKTRONSKO IZDANJE:
Beograd, 26. april 2001.

PRODUCENT I ODGOVORNI UREDNIK
Zoran Stefanović
LIKOVNO OBLIKOVANJE
Marinko Lugonja
VEBMASTERING I TEHNIČKO UREĐIVANJE
Milan Stojić
DIGITALIZACIJA TEKSTUALNOG I LIKOVNOG MATERIJALA
Nenad Petrović
KOREKTURA:
Saša Šekarić

Lica:

Ema, 24

Siniša, Emin dečko, 25

Petar, Emin otac, 55

Nena, 67

Prva slika

EMA: Konačno? Kao da sam studirala petnaest godina…

SINIŠA: Meni tako i izgleda.

PETAR: A kad si ti diplomirao?

SINIŠA: Na vreme. Ja sam već mogao i da stažiram.

EMA: Ti si na vreme a ja kad sam htela.

SINIŠA: Da si htela malo ranije ne bi sad sedeli ovde.

PETAR: A gde bi ti sedeo?

NENA: Kad je da je, samo da je. Za našu Emicu! Za njen diplomski!

SINIŠA: Neno, koji put se nazdravlja?

NENA: I stoti nek je. Samo srknem. Hoću sve za moju Emicu, a ne smem, a hoću.

EMA: Neno, samo sam diplomirala.

NENA: Znam. Znam ja. Mislite, nije to ništa, a posle shvatite…I moji Zoran i Jasna govorili isto, balavurdija, pa ops, jednog dana otišli. Jedno, pa drugo. Idu, kažu…A ja sve mislila mali oni, deca još to… A kad je to bilo…Isto danas.

SINIŠA: Neno, vi ste živeli pre dvesta godina…A i vaša deca.

NENA: Siniša, dušo, ja ću tebi kazati…

SINIŠA: Oni su otišli. Danas kad se ima dete u kući, ima se zauvek.

NENA: Ja sad i unučad imam. A moja deca su moja zauvek. Do god sam živa…(Emi.) Pitaj tatu…Petre, recite vi, Ema i sad kad ima diplomu, i kad bi zarađivala, kažu svoj čovek, i dalje je dete, vaše dete, dete? I da ode na te poz…diplom…, tu, u tu školu za mirise u Pariz, gde je dobila stipendiju, i da ode u taj Pariz, a to je daleko, ipak, ona i dalje ostaje vaša, i tamo, i ovde, i tamo, i da se nikad ne vrati, ona je vaše dete…

SINIŠA: Ja samo kažem da se danas ne beži iz kuće lako kao pre. Sad ima da se sedi.

NENA: A i to prođe. I ako se sedi, prođe. Sve to. Brzo. Deco, ništa vi ne svatate. Kol'ko sam ja plakala za svojima…A onda mi i Jova umro…Pa sama. Pa plači, pa kukaj…Žive ih oplakala…Ali ne. Više ne. A volim ih, više no šta. Sad samo za mojim Jovanom pustim…A prošlo više od dva'es godina…Dva'es dve. Tad sam tebe počela da čuvam, a ti tek progovorila i gučeš ta-ta, ta-ta.

EMA: Tata, što si se ućutao?

NENA: Dotu'će vas ta bolnica. Ne pita je l' subota, nedelja. Nemate ni vi više četr'est.

EMA: Je si li umoran, tata?

NENA: Opet muljate po glavi ono vaše?…Samo bog zna da l' tu čovek pogreši il' ne. Mom Jovi spasa nije bilo, ni da su ga 'iljadu puta šili i zašivali… Najgore… Ako je suđeno, tako je. Ne bira bolest ni vreme, ni mesto, ne pita ka'će, ne pita da l' se rađa, krsti, slavi, ne pita, nezvana dođe, nikad dobra. A šta ćeš?…A mi večeras slavimo! Za našu Emicu! (Grli Emu.) O, što bi mamica bila ponosna da te vidi. Javila sam joj, plakala je preko telefona. Čula sam.

EMA: (Besno.) Neno!

NENA: Nemoj da se ljutiš. Morala sam da joj javim. Ona tako…

EMA: Hoćeš sad da mi pokvariš veče?

NENA: Emice! (Grli je.) Petre, ne ljutite se, morala sam. Ona voli Emu. Voli. Ja znam. Bila je mlada i…

EMA: Prekini! Prekini s tim!…Izvini…Nenice, nemoj više…

NENA: Ne ljutite se. Mi slavimo! Za našu Emicu! Idem ja. Moj termin za leganje prošao.

NENA: A sutra…

EMA: Tata će skuvati. Idi ti.

PETAR: Ja ću. Ne radim sutra.

NENA: A moja Zorana mi javila da im dolaze neki prijatelji…Pa neka…Biće još nedeljnih ručkova. Nema veze. Doći ću ujutru.

NENA: (Emi.) Ovaj tvoj kineski restoran, nije mi se dopao. Sve mi nešto burgija u stomaku. Ali neka.

SINIŠA: Laku noć, Neno.

NENA: (Izvan scene.) Vidim ja.

PETAR: Neka. Dok otključate.

NENA: (Izvan scene.) Nikad svetla u ovoj zgradi.

PETAR: Laka vam noć.

EMA: Je l' treba nešto tata?

PETAR: …Ne.

EMA: Šanel?

SINIŠA: A-ha.

EMA: Prvi put, otkako sam ti kupila. Smradu.

SINIŠA: Jesi li javila Dejani?

EMA: Nisam.

SINIŠA: Rekla si, danas!

EMA: Zaboravila.

EMA: Javiću.

SINIŠA: Ti kao da ne želiš da odemo…?

EMA: Javiću. A i kakve veze ona ima sa tim?

SINIŠA: Naljutila si se…

EMA: Na koga?

SINIŠA: Dve nedelje ti ne piše i odmah dižeš nos!

EMA: A da tebi najbolji prijatelj ne piše, ne javlja se dve nedelje, eto tako, odjednom…U stvari, baš me briga.

SINIŠA: Nema svoj komp.

EMA: Nemam ni ja. Baš me briga.

SINIŠA: Ti uvek možeš da se javiš od mene a ona…

EMA: Ima komp na fakultetu. U prvom semestru mi je pisala svaki dan a otkako joj je Aca došao…E, boli me uvo.

SINIŠA: Koliko puta je ona tebe zvala…? Možda sad nemaju kintu. Aca se tek zaposlio.

EMA: A ja imam kintu da zovem Pariz? A i da imam… (Pauza.)

SINIŠA: Zovi je…I zašto se ne javiš mami? Vidiš da želi kontakt, vidiš da zove Nenu. Ona je u Parizu. Ima pare. Može nam pomoći.

EMA: (Na ivici živaca, ali kao smireno.) Ućuti. Molim te, ućuti.

SINIŠA: To je bilo pre dvadeset godina….

SINIŠA: Izvini. Mislio sam…Samo sam rekao.

EMA: To nije tvoja stvar. Nemoj da mi se mešaš. To je moja stvar.

SINIŠA: (Kratko.) Ok.

SINIŠA: Znaš da želim da odemo. Otkad smo se upoznali, već dve godine mi pričaš kako ćeš kreirati mirise, kako ćeš mućkati, ekstrahovati, dobijati apsolute, pričaš mi o dizajnu parfema…Ej, gde je to bilo pre dve godine a sad…Nisi mi jasna. Reci, zadovoljićeš se nadgledanjem nekih procesa, ne znam, nekih mašina, nešto, ne znam, ne razumem? Ti nećeš da budeš nadzornik, farmaceutski inženjer, nećeš, reci. Nećeš samo to. Znam. Ti želiš da praviš mirise. Ti živiš u mirisima.

EMA:…Da…A ti želiš da odeš odavde.

SINIŠA: Želim. Želim da odemo zajedno. Želim zbog tebe. Da mi ti nisi ubacila bubu u glavu ja bih već stažirao.

EMA: Sad sam ti ja kriva?

SINIŠA: Nisi. Ali ja sad ništa ne radim. Ja čekam. Otkad sam došao iz vojske ja čekam tebe. I ne razmišljam o specijalizaciji, ne razmišljam više o hirurgiji. Barem ne ovde.

EMA: A šta kad bih dobila ponudu za neki dobar posao ovde?

SINIŠA: Nećeš dobiti.

EMA: A šta, kad bi se desilo, eto, da dobijem?

SINIŠA: A šta je za tebe dobar posao…? Zovi Dejanu.

EMA: Zašto bi mi morali baš sad da odemo…?

SINIŠA: A kad? Reci mi kad. Već si jednu godinu propustila. Stipendiju možeš da iskoristiš još samo ove godine. Ponovo je nećeš dobiti. I šta ja? Da čekam da se smisliš? Dokle?

EMA: Nisam ja kriva! Da si hteo, ti si mogao da stažiraš. Nisam ti ja rekla, nemoj.

SINIŠA: Da, ti samo pričaš, i pričaš ali ništa ne kažeš…Nisi ti kriva.

EMA: I ne bi ti bilo žao posle šest godina učenja da radiš kao krupije?

SINIŠA: U početku. To nije bitno. Pričali smo toliko puta.

EMA: Želim da imam svoju kolekciju. Dejana i ja. Kozmetika i parfemi. Želim. I srećna sam kad mislim o tome. Jesam…

SINIŠA: Ali?

EMA: …Ne znam.

SINIŠA: Šta ne znaš?

EMA: Ne znam, pusti me!

EMA: Sedi, tata.

SINIŠA:…Idem. Spava mi se.

EMA: Zovi kad se vratiš sutra.

EMA: Zovi…

SINIŠA: Ako ne bude kasno.

PETAR: Je si li počeo…da radiš?

SINIŠA: Ne.

EMA: Počinje od ponedeljka.

SINIŠA: Samo dok skupim za kartu.

PETAR: A ti putuješ negde?

SINIŠA: Da.

PETAR: Na duže.

SINIŠA:…Videćemo. Laku noć.

EMA: Znaš, tata, prvi parfem koji budem kreirala nazvaću Le tour de Danube. Mirisaće na Dunav.

PETAR: Dunav, sine, smrdi.

EMA: A kako ti znaš da smrdi?

PETAR: Nisam ceo život imao hronične sinuse.

EMA: …I onda je smrdeo?

PETAR: Onako. I onda je svašta plivalo po njemu. Ali manje nego sad.

EMA: …Možda i smrdi…Ali…

EMA: Morala bih da ekstrahujem apsolute iz dunavskih algi i biljaka, i još iz topole i vrbe. One mu daju šmek.

PETAR: I koliko tona toga bi ti trebalo?

EMA: Za kilogram apsoluta ruže potrebno je…

PETAR: Tri tone ružinih latica.

EMA: Sećaš se?

PETAR: Za kilogram apsoluta pomorandže potrebna je tona cveta pomorandže.

EMA: Ti i dalje pamtiš sve što ti kažem?…Da li se sećaš one moje profesorke iz tehnologije kozmetike? Pa ona što je išla u gimnaziju sa tobom…?

PETAR: I što ne daje desetke?

EMA: Ta. Juče, posle diplomskog, priđe mi ona i…Izašao je neki konkurs za mesto savetnika prodaje kozmetike u Cepteru. Juče se taj konkurs zatvarao. Pitala me da li bih radila. Ona radi tamo…i odlučuje.

EMA: Ja mislim da od ponedeljka počinjem da radim…A-ha.

PETAR: Kako sad to?

EMA: (Smeje se.) Ne znam ni ja. Tako. Šta misliš?

PETAR: Mislio sam da želiš da ideš u Pariz.

EMA:…Siniša želi…Želela sam…Ne znam.

PETAR: A stipendija? Nećeš posle moći da odeš…

EMA: …Možda…tako treba. A ko zna, jednog dana…Ali ja hoću da pravim mirise. Ja znam da ću kreirati mirise.

PETAR:…Kako? Gde?

EMA: …Ne znam. Ali biće. Ne mogu sad da razmišljam. Biće. Sad sam dobila posao.

PETAR: Nije ti žao? A ako ti bude žao?

EMA: Ja ću to raditi. Ali sad…Ne mogu sad da razmišljam. Posle. Nisi srećan?

PETAR: Ja? (Zagrli je.) Jesam. Jesam.

EMA: Tebi je žao?…Ako ti misliš da je bolje…

PETAR: (Prekida je.) Ne, ne.

EMA: A biće posle? A?

PETAR: Biće.

EMA: Ja ću raditi pa jednog dana…Eto. Još ću biti tu.

PETAR: Da.

EMA: Nećeš biti sam. Biće posle?

PETAR: I ovo je odlično. Odlično.

Ema…

PETAR: A biće posle. I napravićeš tvoj Le tour de Danube.

EMA: Tamo bih naučila…

PETAR: Mislio sam da ćeš u septembru otići u Pariz, a već je april…Biće…Rekla si Siniši?

EMA: Siniša je završio kurs za krupijee. Aca mu je predložio. On radi kao krupije u Parizu. Siniša počinje u ponedeljak da radi.

PETAR: Za kartu?

EMA: U ponedeljak počinjem da radim.

Kraj slike.

Druga slika

EMA: Još si tu!

NENA: Završavam ručak. Stići ćeš, ne brini. Kako je bilo na poslu?

EMA: Nisam u školi da me svaki dan pitaš kako je bilo.

NENA: Ja to…Možda je bilo nešto.

EMA: Je l' zvao ko?

NENA: Zvala tvoja Deja. Ne dolaze za rođendan. Ti njoj još nisi rekla da radiš? Pita kakav posao i prekide se veza.

EMA: Ne dolazi? Ne mora.

NENA: Pita, kad ćeš ti…Što joj nisi rekla za posao?

EMA: Nema veze. Zvaću je.

NENA: E, što ti imaš lutaka u glavi…Ne znaš da l' bi ovo il' bi ono.

EMA: Pusti. Šta ima za ručak?

NENA: Pusti, pusti. Puštam ja.

NENA: Da 'oćeš da se malo prihvatiš, da naučiš…

NENA: Jednog dana neće biti Nene da ti kuva. Šta ćeš onda?

EMA: Tata zna sve da skuva.

NENA: Tata ovo, tata ono. Idi, vidi, odnesi, donesi, a ti prstom da mrdneš. Dokle? Dao boga da ti neko celog veka kuva. Rekla sam ja Petru, al' neću ni ja više da se trpam, nego ćuti pa teraj svoje. Samo vidim šta će bit'.

EMA: Šta će bit'?

NENA: Ismevaj ti. A digla bi taj tvoj nos kad bi ti rekla.

EMA: Reci.

NENA: E kad 'oćeš. 'Oćeš ovo, 'oćeš ono, 'oćeš, nećeš, a sve ne može. On, momak, zna šta 'oće u životu. Taj tvoj Pariz, i ti tvoji parfemi, danas pričaš puna ti usta, sutra dođe on a ti ko riba. Ni da pisneš.

EMA: Zagoreće ti ručak.

NENA: Ljuti se ti. Ja sam svoje rekla.

EMA: Je l' to neki svetac danas?

NENA: Nema danas ništa…Sutra je Vrbica…Što? Ne preskačem ja.

EMA: Mnogo, Neno,…Ništa. Mnogo pričaš. Zagoreće ono, oseti se.

NENA: Osetićeš ti, i što 'oćeš i što nećeš.

EMA: Halo?…Malopre…Kako ne možeš? Dogovorili smo se!?…Dobro, onda, čipuj…Ne…Ne ljutim se! Ćao.

NENA: Eno, postavila sam.

EMA: Čekaću tatu.

NENA: Pa da te Siniša ponovo čeka?

EMA: Neće. Javio se. Radi od četiri.

NENA: Onda polako. A idite posle posla. Kad on dečko završi.

EMA: Zakupila sam teren od pet do šest! Ne možemo u jedan ujutro da se pojavimo!

NENA: Ionako stalno tenisiraš.

EMA: Ići će tata.

NENA: Umoran s posla? I glava ga je juče zabolela…A on neće da prizna. I ti bi svaki dan k'o pre.

EMA: Neću da mi propadne termin…zato što on nešto radi.

NENA: Samo nek radi, nek kocka. I to je posao. A šta ovako da radi ko doktor negde, šta bi zaradio? I još da gleda bolesne svaki dan. Ko tvoj otac, mrtve. Pusti ti, nek zarađuje on ovako. Lepši je to posao. Trebaće…Trebaće vam.

NENA: Da,…dobila si kartu…

EMA: Kakvu kartu?

NENA: Rođendansku, mislim…Iz Francuske.

EMA: A je li? Dejana šlihtara. Sad zove i još šalje i čestitku.

NENA: Nije ova od nje.

EMA: Jesam li ti rekla šta da radiš sa tim…tvojim kartama? Ti si stvarno mentol!!!

NENA: Ti ako 'oćeš sama je iscepaj i baci. Ja neću. Nije moje. Ja ti dam a ti radi šta 'oćeš sa njom. Cepaj.

EMA: I svake godine isto i ti…Gde je?

NENA: Makar da pročitaš. Sigurno piše…

EMA: Šta piše?

NENA: Ne znam, al' tako da cepaš…Pa ni da ti je…

EMA: Šta?

NENA: Majka ti je.

EMA: Je l'?

NENA: Makar da pročitaš. Kakva je, takva je, mati ti je…I voli te. Voli. Znam ja. Ona želi da ti dođeš u Pariz.

EMA: Kod nje? Da mi bude mama? (Počinje da se smeje.)

NENA: Jes' da…

EMA: E, ne počinji, majke ti.

NENA: Ne branim ja nju. Ostavila te s dve godine al'…

EMA: (Prekida je.) Al'…ne kenjaj. I kad bih otišla u Pariz nikad ne bih otišla kod nje. Nikad.

NENA: Al' ko zna jednog dana…

EMA: (Prekida je.) Znaš šta?…Boli me…!

NENA: (Prekida je.) Ne psuj!

EMA: A ti onda prestani!

EMA: Pusti me. I idi.

NENA: Ne mešam se ja. Nek te boli šta 'oćeš, a što druge boli…Ni ti nisi…

EMA: …Ni ja nisam…?

NENA: Idi jedi.

EMA: Ni ja nisam, šta?!…Bolja? Ni ja nisam bolja?

NENA: Nisam ništa rekla.

EMA: Šta si rekla?

NENA: Da se središ. Nisi više mala. Dva'es četiri, za koji dan.

EMA: Ti si luda. Ti hoćeš da se ja udam? Nisam ti ja kriva što ste se vi metuzalemke udavale sa petnaest. Da se udam? Lujka.

NENA: Ti? Sačuvaj. Treba to i trpiti…I još ne daj bože ceo život. 'Oću samo da…

EMA: (Imitira.) Da kažeš tom momku šta ti u stvari hoćeš, da svi lepo znaju i da svi budu srećni. (Normalnim glasom.) Ako ti se Siniša toliko sviđa, poklanjam ti ga.

NENA: Trebalo je tebe po guzici lupati pa ne bi ti sad meni ovako! Ali Petar nije dao, ne dete, ne dete, a dete bezobrazno, ali ne dete, ne dete! A videće i on kako ćeš mu vratiti!

EMA: (Polako, preteći.) Ti si bezobrazna. Ti ćeš meni da govoriš o meni i mome ocu?!

NENA: Ne, radite šta 'oćete…Ja više neću, ni reč. Imaš ručak.

EMA: (Za njom.) Nemam ja više dve godine…da mi ti pričaš…bajke.

EMA: A sad ćutiš? Sad bežiš? Kad ja imam da nešto kažem, ti bežiš. E, pa sad me slušaj!

NENA: Gora si nego s dve! Kad se zainatiš, pa kad je ne, onda je ne i još 'iljadu puta ne.

EMA: Da.

NENA: I makar svi pocrkali.

NENA: I ne ćutim ja. Ti si ta koja ćutiš! Ti si ta koja ne govori nego radi po svom!

EMA: Šta ti hoćeš? Da radim po tvom? Šta hoćeš?

NENA:…Znaš ti.

EMA: Dosadna si.

NENA: Ako treba lupat' glavom, glavom.

EMA: Moja je.

NENA: Razbićeš i tuđu.

EMA: Ja mogu…Mogu, bre, da jedem govna.

NENA: Baš to.

EMA: Idi. Otpajki malo.

NENA: Reci Siniši. Reci da nećeš u Pariz.

EMA: Otkud ti znaš šta ja hoću?

NENA: To ni boga valjda ne zna. Samo vidim šta radiš. A da l' i ti, jadna, znaš…

NENA: Ne znam.

EMA: Ne znam!

EMA: Ne znam!… (Zagrli Nenu.) Ne znam, Neno…Neću da ostavim tatu! Neću da ostane sam!

Kraj slike

Treća slika

SINIŠA: I šta sad?

SINIŠA: Imaš nešto za mene za čitanje?

EMA: Nađi nešto…Imaš tu patologiju. (Pokazuje glavom na orman sa knjigama.) To će ti se svideti.

SINIŠA: Hoćeš li uskoro prestati da čitaš?

EMA: Ne.

SINIŠA: Ja mogu i da odem.

EMA: Uzmi tortu, ako hoćeš.

SINIŠA: Donesi mi.

EMA: Čitam. Uzmi sam.

SINIŠA: Ko ovde treba da se ljuti?

EMA: Izvini?

SINIŠA: Ja sam Aci rekao da mi pronađe posao.

EMA: Nek ti pronađe.

SINIŠA: Mogla si ranije da mi kažeš.

EMA: Molim?

SINIŠA: Ne, ne, čitaj.

EMA: Idi ti.

EMA: Zašto ne bi otišao u Pariz? Tamo je kul.

SINIŠA: Mogla si ranije da mi kažeš.

EMA: Ja tebi ništa nisam rekla.

SINIŠA: Aca mi je rekao da se Dejani uopšte ne javljaš.

EMA: Pa?

SINIŠA: To je kul.

EMA: Hvala.

SINIŠA: I dokle misliš ovako?

EMA: Molim?

SINIŠA: Prestani.

EMA: Šta ti hoćeš?

SINIŠA: Šta ti hoćeš?

EMA: Čitam.

SINIŠA: Reci mi, zašto?

EMA: Šta?

SINIŠA: Gubimo vreme.

EMA: Idi. Sad ću i ja na spavanje.

SINIŠA: Ja ti se neću javiti.

EMA: Kul.

SINIŠA: Ok, samo mi reci zašto?

EMA: Zato. Zato što tako hoću.

SINIŠA: Zašto?

EMA: Tako.

SINIŠA: A koliko već hoćeš?

EMA: Ti si meni radio iza leđa.

SINIŠA: Ja sam se samo javio Aci, da mi na vreme nešto nađe.

EMA: Što meni nisi rekao?

SINIŠA: Rekao bih ti.

EMA: I ja bih tebi rekla.

SINIŠA: I zašto nećeš?

EMA: Neću da idem. Ne ide mi se.

SINIŠA: Odjednom?

EMA: Odjednom.

SINIŠA: Ti si ćutala. Ja sam sad ispao kreten.

EMA: Ti ionako ništa ne radiš. Treba da ideš.

SINIŠA: Diplomski si odlagala godinu dana i ja sam čekao…

EMA: I ja sam tebe čekala godinu dana. Mogao si da ne ideš u vojsku. Prema tome, i ja sam čekala.

SINIŠA: Ti si luda.

EMA: Molim? Nisi mogao da središ da ne ideš?

SINIŠA: Kako sam mogao?

EMA: Da si se potrudio.

SINIŠA: Misliš da se meni išlo? Ti si dete.

EMA: Ako si ti izgubio godinu dana čekajući mene da diplomiram i da onda odemo u Pariz i ja sam isto tako izgubila godinu dana čekajući tebe.

SINIŠA: A je l' tako?

EMA: Tako.

SINIŠA: Pa što mi to nisi rekla?

EMA: Nisi pitao.

SINIŠA: A trebalo je da se igramo: pitam se, pitam se?

EMA: Smaraš. A i rođendan mi je. Da sumiramo. Da sam znala, rekla bih ti ranije.

SINIŠA: Znala si.

EMA: Nisam.

SINIŠA: Jesi.

EMA: Sad znam. Nije ti kasno. Možeš sutra da odeš ako hoćeš.

SINIŠA: Ne budu tako jadna.

EMA: Dokle misliš da me gnjaviš? Nisam znala. Sad znam.

SINIŠA: Nije stvar u tome da li ja mogu sutra da odem ili ne…

EMA: Hoćeš da ti kažem: izvini…?

SINIŠA: Ja sam te čekao. Da zajedno odemo.

EMA: Znam. Jesi. Izvini…I šta još kažem?

SINIŠA: Ništa.

EMA: Žao mi je.

SINIŠA: Nije ti žao.

EMA: Žao mi je.

SINIŠA: Lažeš.

EMA: Žao mi je. Bilo šta sad da ti kažem…Ne znam.

SINIŠA: Ja sam tebe čekao.

EMA: Koji si ti mentol! Reci, reci šta bi trebalo da ti kažem da…

SINIŠA: Pa da završimo…?

SINIŠA: Pozdravi tatu.

EMA: Pozdravi Dejanu i Acu.

SINIŠA: I to je to?

EMA: Srećno.

PETAR: (Siniši.) Gde ćeš ti?

EMA: Ide.

PETAR: Moramo popiti nešto!

EMA: …Ti ne piješ.

PETAR: Rođendan je. Ema, idi kupi…nešto.

SINIŠA: Ja žurim.

EMA: Siniša žuri.

PETAR: Baš toliko?…Sedi malo.

PETAR: Emice…

PETAR: Eno, uzmi pare.

PETAR: Sedi.

PETAR: Ja znam da si ti završio medicinu. Ali…čini mi se da ništa pametno ne radiš. Ne trudiš se da radiš. I po mojim procenama nikad ništa nećeš ni uraditi…Ali, Ema te voli.

PETAR: Ti nju voliš. E, vidiš, ja ću umreti. I ti ćeš, ali ja ću pre. Ako Bog da. Dva, tri, pet, najviše deset meseci, mada sumnjam i toliko da ću... Ema ne sme da zna.

PETAR: Nešto mi grize mozak. Zamisli, nisam ni znao. A učio si ti, valjda, tu baš i nema šta da se kaže…ni uradi. Čovek počne da se gubi, pomalo. Ema ne sme da me vidi takvog i zato ćete vas dvoje da odete u Pariz što pre…A ona će saznati kad sve bude gotovo. I ostaješ ti. Shvataš?

PETAR: Ja sutra idem na operaciju, za Emu i Nenu na seminar. Ali to nema veze. Ono što ti je Bog dao, nije ti dao da bi ti čovek odsekao. Čudno za patologa?…Ema ne sme da sazna.

PETAR: Emu! Baš si emu!

PETAR: Samo da znaš da ni Toša nije spor kao što smo mislili.

EMA: Kakav Toša?

PETAR: Toša, s terena jedan. Danas smo igrali u paru.

EMA: Toša?…Rekao si da je krele.

PETAR: Moram s nekim igrati. A i njegova žena, kilavi, neće da igra, pa smo se dogovorili da ćemo igrati zajedno kad ti odeš u Pariz. Nije loš. Uopšte nije loš. Ima dobar bekend, a hoće da izlazi i na mrežu. Ali nije brz kao moj emu.

EMA: Nena ti je poručila da je ispeglala sve za put.

PETAR: Da te budim pre nego što krenem?

EMA: Kako hoćeš.

SINIŠA: Ema neće da ide.

PETAR: Hoće.

SINIŠA: Ja mislim da je to zbog vas. Ona hoće da ja odem. I mislim da je i gotovo…

PETAR: Ne. Ići će.

SINIŠA: Mi smo baš večeras…

PETAR: (Prekida ga.) Znam ja nju…Ne brini. Idi sad.

SINIŠA: …

PETAR: Vidimo se.

SINIŠA: Laku noć.

PETAR: (Glasnije.) Ema…?

Petar (Emi): 'Ajde dođi.

SINIŠA: Zaboravio sam ključeve.

SINIŠA: Laku noć.

PETAR: A ovo?

PETAR: Otvori.

PETAR: Sledeći put hoću da ti meni pokloniš svoj. Le tour de Danube.

PETAR: Moraš da odeš tamo. Ja želim da odeš. I da mi doneseš ono o čemu maštaš.

EMA: …Kako ćeš… ti…?

PETAR: Ja ću misliti o tebi. I biće mi dobro.

PETAR: Da.

EMA: Volim te.

Kraj slike

Četvrta slika

NENA: Inati se, samo se inati. Sklanjaj noge.

EMA: Briši posle. Sutra.

NENA: Nedeljom se ništa ne radi. Skidaj noge sa stola.

EMA: Čiste su mi čarape. Mirišu.

NENA: Idi u sobu.

EMA: Pusti, ja ću posle.

NENA: E da vidim da usisaš svoju sobu pa da idem bogi.

EMA: Ne ulazi mi u sobu!

NENA: Ne možeš ni ti da se probiješ pa čitaš ovde.

EMA: Hoćeš da se sve sija…Šlihtaro.

NENA: Je l' čovek treba u svinjac da se vrati?! Ti misliš, malo zaprašiš tim tvojim, da miriše sve, i samo da me guši, pa misliš sređeno? A po podu, a po stolu, a prst prašine?

EMA: Ne vraća se još.

NENA: Ne zijaš da mi kažeš?

EMA: Ostaje još sedam dana.

NENA: Koji to seminar traje petnaes' dana?…Znala sam ja, otiš'o da iskopava negde.

EMA: Gde, Neno?

NENA: Šta se bečiš? Mož' da bira. Mrtvi' ima sa svi' strana.

EMA: Ima i ko da radi za njih.

NENA: Sad može ko god 'oće da im radi šta 'oće. Da se bar prepoznaju i sahrane. A ko će to?

EMA: Neko će i to.

NENA: Neće. Digli ruke mi, digo bog.

EMA: A danas veruješ u boga?

NENA: Pitaj ti sve te pod zemljom bez krsta nad glavom, veruju li oni?

EMA: Ti se javi.

NENA: Je si tu il' nisi?

EMA: Pitaj ko je.

NENA: A ko će bit'?

NENA: 'Alo?…Jeste.

NENA: Da nisi…

EMA: (Prekida je.)Ko je?

NENA: Za tebe.

NENA: Derište!

EMA: Čitam.

NENA: Celu nedelju poklapaš slušalicu!

EMA: Vidiš da čitam.

NENA: Čitaj u sobi!

EMA: Šta se dereš?!

NENA: Marš u sobu!

EMA: Marš ti!

NENA: (Strogo.) U sobu.

NENA: Siniša, Nena je. Dođi sutra. Ema će biti tu.

Kraj slike

Peta slika

EMA: Neću crći! Poručila sam ooogromnu picu, kakvu ti nikada nisi napravila!

EMA: (Izvan scene.) Neno…?

SINIŠA: (Izvan scene.) Zdravo.

EMA:…Uđi.

EMA: Sedi.

EMA: Ja sam jedno govno...Čula sam juče Nenu kako plače...

EMA: Mene niko ne voli.

SINIŠA: Šta radiš ovih dana?

EMA: Ovih dana?…Radim. Ne razumem.

SINIŠA: Ti radiš? Izgledaš kao da ideš u srednju školu. Kako se zoveš? Ja sam Siniša. (Pruža ruku.)

EMA: …

SINIŠA: Hoćeš da izađemo ovih dana?

EMA: Ti mene zajebavaš?

SINIŠA: Baš si slatka. Hoćeš da izađemo? Možemo u petak, moj drug, njegova devojka, ti i ja?

EMA: Rekao si da zbog mene više nemaš nijednog druga.

SINIŠA: Ja to rekao? Pa mi se poznajemo tek pet minuta. Ja sam završio medicinu, ali radim kao krupije. Nisam neki sponzor. Nemam kola. A ti? Šta radiš?

EMA: Ja sam savetnik za kozmetiku u Cepteru.

SINIŠA: A baš si i lepa. Malo me podsećaš na moju bivšu devojku.

EMA: Kakva je ona bila?

SINIŠA: Mnogo sam je voleo.

EMA:…I?

SINIŠA: Ostavila me.

EMA: Zašto?

SINIŠA: Ne znam. Prestala je da me voli.

EMA: Zašto to misliš?

SINIŠA: Ne znam. Možda me nikad nije ni volela.

EMA: Kako to, kada je sigurno čekala godinu dana da se vratiš iz vojske? Ti si muško.

SINIŠA: Ne znam. Ali i ja sam nju čekao godinu dana, da diplomira, nisam išao na stažiranje. Čekao sam je. Trebalo je da otputujemo zajedno.

EMA: U Pariz?

SINIŠA: Kako znaš?

EMA: Ne znam. Tako…I da počnete zajedno?

SINIŠA: Da. Da počnemo zajedno.

EMA: I šta se desilo?

SINIŠA: Rekao sam ti: izgleda da je prestala da me voli.

EMA: Ja ne verujem.

SINIŠA: Zašto?

EMA: Jednostavno…ne verujem. Ne, nije to sigurno.

SINIŠA: Nije odgovarala na moje telefonske pozive a ja nisam smeo da dođem kod nje. Nije odgovarala.

EMA: Ne mogu da verujem.

SINIŠA: Nisam ni ja mogao.

EMA: Možda nije prestala da te voli...?

SINIŠA: A zašto nije htela da se čuje sa mnom?

EMA: Možda se uplašila.

SINIŠA: Ja nisam uopšte opasan.

EMA: Možda je bila konfuzna, možda joj se sve smućkalo u glavi i nije znala šta da radi…a možda, nije bila sigurna da li ti nju voliš…?

SINIŠA: Ali, ja sam nju zvao.

EMA: Možda ti nije verovala.

SINIŠA: Ali, ja sam nju voleo.

EMA: Možda…

SINIŠA: Šta?

EMA: Možda je ona…budala.

SINIŠA: Misliš?

EMA: …Da. Bolje da si je zaboravio. Je si li?

SINIŠA: …Nisam... Ali onda sam ugledao tebe.

EMA: Pa?

SINIŠA: Pomislio sam: ova devojka je mnogo slatka, a osećam i da nije budala kao prethodna.

EMA: I…onda? Šta je bilo onda?

SINIŠA: Onda sam počeo da te muvam.

EMA: Pozvao si me da izađemo.

SINIŠA: A ti si rekla?

EMA: A ja sam rekla, da. Ovaj momak, možda je on onaj pravi.

SINIŠA: I?

EMA: I?

SINIŠA: Nema više.

EMA: Nema?…Baš ništa?

EMA: I šta je onda bilo?

Kraj slike

Šesta slika

PETAR: Gurni još gore.

EMA: Ne može.

EMA: Tata, to stoji ukrivo već pet godina.

PETAR: Krajnje vreme da se popravi. Podigni.

EMA: Neću! Ti hoćeš da prodamo stan!

PETAR: Ne.

EMA: Zašto popravljaš sve po kući?

PETAR: Biće nam lepše…Mislio sam da razgovaramo.

EMA: Neću da idem ako ćeš da prodaš stan! Onda neću ići.

PETAR: Uzećemo manji. Šta će meni samom ovoliki stan. Tri sobe.

EMA: Ja ću se vratiti.

PETAR: …Znam.

EMA: Neću da prodajemo stan. Ako ne budem mogla od stipendije da se izdržavam i ako ne budem mogla da zaradim…Neću!

PETAR: I ja ću moći da dolazim. Nikad nisam bio u Parizu.

EMA: A kako tako najednom u penziju? Zbog glave?

PETAR: Je si luda? To je običan potres mozga. Mali. Ovoliki.

EMA: A zašto su ti brijali teme?

PETAR: Kako da me zašiju s kosom? Jesam li ti već rekao…

EMA: …Kako baš da padneš tako…?

PETAR: A nije to ništa. Dok je glava na ramenu, a u njoj mozak, i još srce junačko…'ajde diži.

EMA: Tebi će biti dosadno. A što u penziju, ti nisi star?

PETAR: Dosta je bilo, valjda sam i ja čovek. I ja malo života da se nagledam.

EMA: Biće ti dosadno.

PETAR: Ma jok.

EMA: Neću. Bićeš…

PETAR: (Prekida je.) Ali ja nikad nisam bio u Parizu.

EMA: Ako Siniša i ja budemo radili. Jedino tako! Tako?

PETAR: Dogovoreno.

EMA: I dolazićeš?

PETAR: Hoću.

EMA: I ja ću se vratiti?

PETAR:…Da.

EMA: Pazi! Ponovo ti se vrti?

PETAR: Jok. Drži to.

EMA: Mogao si da padneš? Lezi. Sigurno su ti rekli da ležiš. Valjda sam znaš da treba da ležiš.

PETAR: Daj da završimo posao. Vidi me. Jak ko stena. Ravnoteža…Sve. Ništa mi ne fali.

EMA: Ti uopšte nisi star. Nemaš ni bore. Samo ovu jednu. Između obrva.

PETAR: Ta je od tebe. Od mrštenja.

EMA: Nije.

PETAR: Jeste.

EMA: Ta je od mikroskopa i tvojih pločica za analizu. I dok ti dijagnosticiraš, satima se naprežeš, a tek kad dijagnostikuješ kancer sigurno se ne nasmeješ…? Namrštiš se?

PETAR: Ne. Ne više. To je bilo u početku.

EMA: Sad ćeš moći da zaradiš i jednu od smejanja. Već je imaš. Ta je od mene.

PETAR: Ta je od smejanja.

EMA: A s kim ćeš sad da se smeješ?…Sa svima. Dozvoljavam ti da se smeješ sa svima. Ali nemoj da se ne smeješ…

PETAR: Već me boli stomak.

EMA: A nemaš ni stomak. Ako Siniša nastavi ovako sa pivom imaće veći stomak od tebe.

PETAR: Siniša? Sav je nekako žgoljav.

EMA: Čini ti se jer se tako šljampavo oblači. Ima stomačić.

PETAR: Ima?

EMA: Tebi se on nikada nije sviđao…

PETAR: Nije loš.

EMA: Ja znam da on nikada neće biti dobar lekar kao ti. Ti si stalno učio i radio, sećam se.

PETAR: Nije loš. Biće vama dobro.

EMA: A da nema Siniše? Da treba da idem sama?

PETAR: Išla bi.

EMA: Znači, Siniša nije bitan?

PETAR: Bitan je.

Kraj slike

Sedma slika

EMA: (Šapuće.) Uđi.

SINIŠA: Vidiš…

EMA: (Šapuće.) Možda ne spava.

SINIŠA: (Šapuće.) Čeka, čeka…

EMA: (Šapuće.) Uvek je čekao! Sedi!

EMA: (Šapuće.) Doneću ti nešto suvo.

SINIŠA: (Šapuće.) Ne treba.

EMA: Jesi čuo?

SINIŠA: Ne.

EMA: Vrata.

SINIŠA: Promaja.

EMA: Spava..

SINIŠA: Može ovo Petrovo?

EMA: Oblači.

EMA: Šta to čitavo veče nisi hteo da mi kažeš?

SINIŠA: Jesam bio dobar?

EMA:Ko bolje ili gore deli karte? Pojma nemam.

EMA: Bilo mi je dosadno.

SINIŠA: Trebalo je da kockaš.

EMA: Šta si hteo da mi kažeš?

SINIŠA: Trebalo je da vežbaš da kockaš.

EMA: …Spava mi se.

SINIŠA: Zovi taksi.

EMA: Nećeš da mi kažeš?

SINIŠA: Možda ti se sutra neće spavati.

EMA: Nerviraš me.

SINIŠA: Sad se i meni spava.

EMA: Onda kreni.

SINIŠA: Zvao je Aca.

EMA: Kolega?

SINIŠA: Sredio mi je posao.

EMA: U Parizu?

SINIŠA: U Monte Karlu. Raj za kockare.

EMA:Misliš da ideš tamo?

SINIŠA: Mislim da idemo tamo. Preko leta.

EMA: Ja ne mogu.

SINIŠA: Ti uvek tražiš razlog.

EMA: Ne. Ti uvek tražiš razlog.

SINIŠA: Monte Karlo! Sunce, more, pare…pare…i opet pare.

EMA: I opet neću.

SINIŠA: Ma daj! Monte Karlo! Ti ćeš se svaki dan sunčati, i sunčati, i sunčati…

EMA: A ti ćeš raditi, i raditi, i raditi…

SINIŠA: I mazaću te kremama da ne izgoriš.

EMA:I hladićeš me velikom lepezom.

SINIŠA: Sa obe ruke.

EMA: I masiraćeš me.

SINIŠA: Ako moram. I donosiću ti sladoled u krevet.

EMA: Svako jutro.

SINIŠA: I vozićemo se brodićem.

EMA: Jahtom.

SINIŠA: Od sedam metara.

EMA:Većom.

SINIŠA: Najvećom u Monte Karlu!

EMA: I…I ja opet ostajem u Beogradu.

SINIŠA: Monte Karlo!

EMA: Je l' znaš koji je danas datum?

SINIŠA: Prvi jul.

EMA: E, vidi. Ceo jul, i skoro i skoro ceo avgust ostajem. U Beogradu.

SINIŠA: Ali…

EMA: Ostajem.

SINIŠA: Ti ne želiš da ideš?

EMA: U Pariz, da.

SINIŠA: Ali Monte Karlo!

EMA: Ne.

SINIŠA: Ti ne želiš…

EMA: (Prekida ga.) Ti se bojiš…?

SINIŠA: …

EMA: Ti se bojiš da ja neću doći?…

SINIŠA: …Ne bojim se.

EMA: Doći ću.

PETAR: A vi ste tu?! Ja ustao do ve-cea.

EMA: Tata…Ve-ce je tamo…(Pokazuje nalevo.)

EMA: Znaš da Siniša ide u Monte Karlo?

SINIŠA: Aca mi je našao posao.

PETAR: Monte Karlo! Kad idete?

EMA: Ja ne idem.

PETAR: E?… Ideš, ideš.

EMA: Tata…

PETAR: (Prekida je.) Monte Karlo!

SINIŠA: Trebalo bi da počnem da radim petnaestog jula.

PETAR: Za dve nedelje?

SINIŠA: Još samo Ema da mi da svoj pasoš.

PETAR: (Emi.) Gde ti je? U fioci.

EMA: A ja se tu ne pitam?

PETAR: Ne.

SINIŠA: Ne.

EMA: …Ne.

PETAR: Možda ti i nisi tako nesposoban

SINIŠA: Možda.

PETAR: Videće se, videće se.

SINIŠA: Čuće se.

PETAR: Kako ko...

SINIŠA: Idem. Danas ću predati.

EMA: Danas je nedelja.

SINIŠA: …Pametno moje…

PETAR: Sutra.

SINIŠA: (Petru.) Do viđenja.

PETAR: Ajd'. Predaj to.

EMA: Spava mi se…

PETAR: Brzo u krevet.

EMA: Brzo.

PETAR: Još spavate? Obucite se i donesite onaj vaš imenik…

PETAR: Dajte. (Uzima ga, okreće listove.) A vi ste još spavali?…Nastavite, možete.

NENA: A šta vi…

PETAR: (Prekida je.) Dok se ne rasanite.

PETAR: Hvala, vratiću vam sutra. Spavajte.

NENA: (Bunovno.) A šta će vam moj imenik?

PETAR: …Posle, pustite sad. Spavajte.

PETAR: Šta sad stojite?

NENA: …Koga zovete?

PETAR: Telefoniram. Idite.

NENA: …

NENA: I vi ste čudni…

PETAR: (Na francuskom.) Dobar dan, molim vas gospođu Gruije…

Petar (na francuskom): Izvinite…

PETAR: Halo? Majo, Petar je…

Kraj slike

Osma slika

PETAR: Hoćete li vi doći?…

PETAR: Vi ne znate da je slobodno…?

NENA: Prala sam zavese, pa sam ih kačila, a zanosi mi ova moja glava, tri puta sam sedala, nisam mogla pre…

PETAR: ... Dobro, dobro…

NENA: Nije valjda i ovaj burek bio pokvaren? Ponovo ste povraćali?

PETAR: Ne. Hoću da…

NENA: (Prekida ga.) Ne jedete kako valja. Zato vam pripadne muka, to je. Zato vas boli glava.

PETAR: Nisam vas zato zvao.

NENA: Puno se vi nervirate, vidim ja sve…Vama su živci iskidani, vidim ja!!! Ne može to tako. Klone čovek, a vi ste radili, i sve na vašim leđima…I baš je ta penzija dobra…

PETAR: Zvao sam…

NENA: (Prekida ga.) I juče vas ona mala nanervirala pa odma' ste pobeleli. A ja se uplašila!

PETAR: Hoćete li ućutati! Molim vas!

NENA: I tako ste nervozni…U poslednje vreme ste tako nervozni…A ja…ništa, ništa…

PETAR: Mogu li?

NENA: …A…ja se bojim…

PETAR: Šta vam je?

NENA: …Sve nešto…Stara sam valjda pa…Vama je dobro?

PETAR: Šta vam je?

NENA: Ja…malo sam…Ne znam. Šta ste hteli?

PETAR: Mnogo pričate danas.

NENA: Brzam, tako, ne znam ni ja zašto…

PETAR: Kad budete pakovali Emu, u džep od torbe stavićete ovo.

NENA: Šta je to?

PETAR: Samo vi stavite. Nek ona to ima.

NENA: A šta je…Dobro. Staviću.

PETAR: Zvao sam Maju.

PETAR: Zvao sam je. Zbog Eme! Ne bih ja, zarekao sam se da je nikada neću pozvati, jesam, nikada, ali…Zbog Eme!

NENA: (Iznenađeno.)…Zvali ste je?

PETAR: Nek Ema to ima kod sebe. A Maja će je potražiti…Plakala je…Ona je voli…Plakala je..

NENA: Zvali ste je…

PETAR: …Zbog Eme…Zato.

NENA: Zvali ste je…a…ja se…

PETAR: Šta je vama danas?

NENA: Juče sam slagala veš. A vi ste ležali ovde, videla sam da vam nije baš sve…, Ema je bila na poslu i, ja sam odnela vaše stvari…u vašu sobu.

PETAR: …

NENA: …I…Joj, tako mi je…Bolje da nisam, bolje da nisam!

PETAR: Ulazili ste u sobu, slagali ste moje stvari?

NENA:…Bolje da nisam! Nisam znala, nisam znala!

PETAR: Jesam li rekao da…

NENA: (Prekida ga.) Znam, znam…A ja sam mislila, vi ležite pa da vam ja to…Slagala sam čarape…

PETAR: …Videli ste?

NENA: Videla sam! Bolje, bolje…(Rasplače se tiho.)

PETAR: Rekao sam da ne ulazite u sobu! Ni Ema ne ulazi!

NENA: …Da sam znala…Videla sam…Te cito…te, takve lekove je pio i moj Jova. (Plače tiho.) Samo druge boje. Druge boje.

PETAR: Nije to…

NENA: …Je l' nije? Vi ste lekar…

PETAR: Biće dobro.

NENA: A ja se bojim…

PETAR: Nije to…ništa.

NENA: (Plače.) Nije to ništa…

PETAR: Ja sam dobro.

NENA: Dobro ste.

PETAR: I Ema je tako srećna.

NENA: Emica je srećna.

PETAR: I ona ide. Sad je tako srećna.

NENA: Emica. Ide. I srećna je.

PETAR: Ja sam dobro.

NENA: Da. Da.

PETAR: I sve će biti u redu.

NENA: …

PETAR: A Ema nam ide.

NENA: Sigurno, sigurno.

NENA: A vama je dobro.

Kraj slike.

Deveta slika

NENA: A ti? Nisi na poslu?

EMA: Jesam li ti rekla juče da više ne radim?

NENA: Jesi li? Mislila sam, možda, Petar još nije otišao il' je zaspao a ključ u bravi. Što ne otvaraš?

EMA: Zvaću te ako mi bude nešto trebalo?

NENA: Još spavaš?

EMA: Sad više ne.

NENA: Vreme je da se jede. A je l' se meni učinilo il' je Siniša jutros dolazio ovamo?

EMA: Učinilo ti se.

NENA: Ja bi rekla da je došao kad je Petar otišao…

EMA: Šta će ti Siniša?

NENA: Da ga pitam za ovaj ručak, šta da spremim, red je da sve bude na mestu. Kad se ranije nisu upoznali makar sad, pa da se ne osramotimo. Nikako da ga uhvatim, da pitam. Ajd', zovi ga.

SINIŠA: Dobro jutro.

NENA: Zdravo, sine, nego da te pitam, šta da spremim za taj ručak, ne znam šta ljudi vole. Puno se danas izbira, pa da ne bude…

SINIŠA: Ispecite krompir i meso. Može salata za mamu. To im je dosta.

EMA: (Neni.) Sačekaj prvo vize da podignemo, pa planiraj ručak.

NENA: Da ja znam na vreme. Sa'će to.

EMA: I šta se ti traumiraš, šta imaju od jednog ručka?

NENA: 'Oće čovek da vidi s kim pušta dete u svet. A vidi se to, po roditeljima.

EMA: Da.

NENA: Odma' po njima vidiš kakav će ko bit'.

EMA: Da.

NENA: Da l' će brzo osediti il' ne.

EMA: Gde će početi gojiti se, od kojih bolesti bolovati, bla, bla, bla…'Ajde pusti nas sad.

NENA: Daj one pantalone da ti ušijem.

EMA: Ne treba.

NENA: Daj ih ti.

EMA: Ne treba Neno, idi…pleti.

NENA: O daj mi…

SINIŠA: (Prekida je.) Vi ne znate?

EMA: Ne budi smrad.

NENA: Šta?

SINIŠA: Ne znate?…Evo, neću.

EMA: Reci sad!

SINIŠA: Neću.

EMA: Kad si počeo, reci!

SINIŠA: Neću. Molila si me…Neću.

EMA: Smradu.

SINIŠA: Te nove pantalone…nisu više nove. Nisu ni pantalone.

NENA: Kako? Celu platu je dala za njih!

EMA: Evo. Nagledajte se. Oboje.

NENA: Peglala si? Nesrećo.

EMA: Bar sam se potrudila.

NENA: To se vežba na maramicama, krpama…

EMA: Što me nisi naučila?

NENA: Da crknem sad! Kad sam ja govorila bilo je luda Nena, luda Nena, šta će meni to. A i Petar: Šta će Emi to? E pa eto.

EMA: A kao teško ti je bilo da to nešto smamuljaš, ispeglaš, spremiš? A kad odem, plakaćeš ti za mnom, plakaćeš.

NENA: Danuću.

EMA: Možda me više nikada ne vidiš. Ha?

NENA: Zaboravićeš ti Nenu…

EMA: Vratićemo se mi. A ti se odmori dotad. I nemoj da ostariš.

NENA: Nema meni odmora. I da spavam sto pedeset godina, ne bi se odmorila.

EMA: Ako budeš dobra, možeš doći s tatom u Pariz. Vodiću te na Ajfelovu kulu.

NENA: Šta će meni to?

EMA: Malo. Da ti prođe vreme.

NENA: Prolazi.

EMA: Da letiš avionom…

EMA: I tako, proći će to. Dve godine, proći će.

NENA: Proleti. Sve...

Kraj slike

Deseta slika

EMA: Tata…

PETAR: Dođi…Sedi tu…Tako.

EMA: Vidi!…Zamisli želju…Je si li?

PETAR: Jesam.

EMA: Ne smeš da mi kažeš?

PETAR: Ne.

EMA: Jedna zvezda manje.

PETAR: Misliš, meteor manje.

EMA: Nek bude zvezda.

PETAR: One polako umiru. Gase se. Crne rupe.

EMA: Ali postoje! Iako se ne vide. A pogledaj, koliko ih sija!

PETAR: Celo nebo!

EMA: Zamislio si…?…I ne smeš da mi kažeš?

Kraj slike

Jedanaesta slika

EMA: Možemo mi da krenemo…

PETAR: Sačekaj još malo.

EMA: On je to onako rekao…Zakasnićemo.

PETAR: Evo…

EMA: Tebi kao da nije drago što sam ostala danas?…Boli te glava?

EMA: Svake godine si me za Petrovdan vodio u crkvu…

PETAR: Krećemo.

EMA: Evo njega!

SINIŠA: Dobar dan! Hoćemo u tu crkvu?

EMA: Vrti ti se?

PETAR: Čekaj čas. Naglo sam ustao.

EMA: Celo jutro…Zvaću Nenu.

PETAR: Valjda sam ja doktor!

SINIŠA: Da vam donesem lek?

PETAR: Ne sad! Idemo u crkvu.

SINIŠA: Možemo, evo, Ema i ja da odemo…?

PETAR: Ne! Trebalo je juče da otputujete!

SINIŠA: To recite Emi. Ona je zamenila karte.

SINIŠA: Da vam donesem…

NENA:…to je pritisak. Emice, pritisak je to. I meni od jutros zvoni u glavi.

PETAR: Ako vam zvoni, vratite se kući i lezite! Ja vam to kao lekar preporučujem!

EMA:…Nije ona kriva, ja sam je zvala.

PETAR: Nije mi ništa. Idite lezite.

NENA: A vi zovnite kad se vratite, sve je gotovo, samo da se zakuva supa i ispeku krompirići. Još u pet sam pristavila zbog zapare…Smrklo se. Pljusnuće.

EMA: Ne moramo ići.

PETAR: Pa da si džabe otkazala avion…

NENA: Bolje preksutra da idete, četrnaestog, trinaesti je baksuz.

PETAR: Sutra putuju i kraj!

NENA: Nisam ja htela…

PETAR: Odlagati do besvesti!…Siniša počinje da radi.

NENA: Ne petljam se ja…

NENA: Ništa ja ne kažem.

EMA: Neno, gde si mi tutnula kišobran?

NENA: Valjda smo spakovali…?

EMA: Gde sad da ga nađem?

NENA: Kad ne pratiš šta gde stavljam.

EMA: (Petru.) Što si takav?

PETAR: Što pre! Samo da odletite!

SINIŠA: Neni, reći ćete?

PETAR:…Zna.

PETAR: I videla bi uskoro.

NENA: Zabadaš nos gde ne treba!

EMA: Šta je ovo?

PETAR: …Gde si to našla?

NENA: Ne može da nađe kišobran pa pretura! A rekla sam joj da ne držite vaš kišobran u vašoj sobi!

EMA: Otkud ovo ovde?

PETAR: Moram da vratim u bolnicu.

NENA: Da si našla volan pa da pitaš otkud! A ne lekove…Bolje traži kišobran!

EMA: Načeti su…?

PETAR: Ostavi se toga…Je l' mi idemo ili ne idemo?

EMA: Pusti!…Našla sam među tvojim čarapama…Citostatik…?

PETAR: Citostatik! Citostatik, pa šta! Kako smeš da preturaš po mojim stvarima!!! Balavice!

EMA: Za koga je?

NENA: I moj Jova je…samo druge boje…

EMA: Za koga je?

PETAR: Ni za koga.

EMA: Za koga?

NENA: Jova je im'o šezdes…Vi ste još mladi…

EMA: Ti piješ?

PETAR: Ne.

SINIŠA: U vašem ormanu ima i leševa…Daj, Ema, 'ajmo…

NENA: Mlad čovek može sve…i da ozdravi.

EMA: Reci mi!

PETAR: Ti ne želiš da mi danas idemo u crkvu?

NENA: I petrovače da jedemo…

SINIŠA: (Za sebe, rezignirano.): Super…

EMA: Nisu tvoji? Zašto si ih sakrio?

PETAR: Ni ne znam da su bili tamo.

EMA: Sad bežiš?!

PETAR: Da sednem, dok ne završiš.

EMA: Lažeš! Pogledaj me!

NENA: Ne vuci oca.

SINIŠA: Daj, oladi malo!

EMA: Ti začepi!

PETAR: Šta? Šta hoćeš?

EMA: Reci!

NENA: Pašće! Nemoj!

EMA: Ako mi ne kažeš…Reci! Mrzim te!!!

EMA: Boli te glava?! Potres mozga te boli?!…Koliko dugo?! Koliko dugo znaš?!

NENA: (Plačno.) Nemoj…Emice…

EMA: Ćutiš?

SINIŠA: Ostavi ga!

EMA: Šta se ti mešaš?!

PETAR: Boli me glava.

EMA: Zašto?!

PETAR: Pijem ih!!!…Pomalo.

EMA: Gde ćeš?!

NENA: Nije to…ništa.

SINIŠA: Pomeri nogu!

EMA: Otkad?

NENA: Zvaću doktore!

EMA: Otkad si znao?

EMA: Ćutao si…

SINIŠA: Gubi svest! Sklanjaj se!

EMA: Da ja ne bih saznala!…(Neni.) I ti?

NENA: Nisam znala…videla sam lekove…Nisam znala!

EMA: Koliko dugo?

SINIŠA: Ti nisi normalna! Miči se!

EMA: Koliko dugo?!

SINIŠA: Tri meseca!

SINIŠA: (Neni.) Zovite hitnu.

Kraj slike

Dvanaesta slika

PETAR: Čitaj, čitaj.

EMA: Imam još malo.

PETAR: Jesam pogodio?

EMA: Nije loša…ali ima boljih.

PETAR: Rekli su da je dobra, stručna.

EMA: Onako, popularna, više kao recept kako biti lep, kozmetika…tako. Opušta.

PETAR: Kad se ja ne razumem.

EMA: Opusti se…

PETAR: A bila je skupa.

EMA: Žao mi je…Ja sam tvoje dete, i moraš da me izdržavaš.

PETAR: A je li?

EMA: A jeste.

PETAR: Dobro onda.

EMA: Javila sam se profesorki, onoj tvojoj iz gimnazije…

PETAR:…

EMA: Onoj kod koje si mi namestio posao…Znam. Rekla mi je.

PETAR: Ja sam…

EMA: (Prekida ga.) Ma nema veze.

PETAR: Ja sam samo…Da si ti znala za taj konkurs ti bi sama…

EMA: (Prekida ga.) Verovatno.

PETAR: Ja…

EMA: U redu je.

PETAR: Nisam hteo da odeš i…Izvini. Baš sam bio…Nisam hteo da odeš.

EMA: U redu. To si mi ti sredio onda, a sad…Mislim da ću ponovo početi da radim.

PETAR: Ali…

EMA: Tata.

PETAR: Opet se nisi javila Siniši? Zvao je i juče. I prekjuče. Svaki dan.

EMA: Kome se javlja?

PETAR: Misli da si ljuta…

EMA: Ne.

PETAR: Zove Nenu jer misli da si ljuta…Je si li?

EMA: Ne…I ovde postoji telefon.

PETAR: Misli…Zašto da počneš da radiš?

EMA: Tata…

PETAR: Znam…

EMA: Pusti mene. Pusti da sad ja odlučim.

PETAR:…Ti odluči. Da, da, u pravu si…Da. Ali, samo još ovo…

PETAR: Uzmi ovo. Uzmi.

EMA: Ne treba mi to.

PETAR: Molim…

EMA: (Prekida ga.) Nemoj da me moliš.

PETAR: Samo uzmi. I stavi negde da imaš pa…posle i baci, ali uzmi…Možda…Ona te voli… To je mama…Možda…

PETAR:…Uzmi. A posle…

EMA: Uzela sam.

EMA: Petak je, je l' idemo mi danas?

PETAR: Idemo, idemo, samo ću staviti šeširić. U pet još pali sunce. A možda i ja malo pokažem Toši.

EMA: Toša se pali, a veze nema.

PETAR: Spor je. A i bekend mu se pokvario.

EMA: Ne smara te samo da gledaš? Reci. Idemo?

PETAR: A šta nam fali?

Kraj slike

Trinaesta slika

EMA: Tata?…Tata?

EMA: Tata?

EMA: …Tata?

Kraj slike

Četrnaesta slika

SINIŠA: Znala si da ću doći?

EMA:…Samo još, Neni da ostavim ključ.

EMA: Ovaj ostaje nama.

Kraj

Biljana Stajić

Rođena 1977. godine u Splitu. Student četvrte godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, odsek dramaturgija. Učestvovala u projektima i radionicama Fonda za otvoreno društvo, u projektu FILM 1998., scenarističkoj radionici Centra za stvaralaštvo mladih u čijem je izdanju izašao i zbornik tri scenarija NA PUTU KA FILMU (napisala jedan scenario). Pohađala internacionalnu pozorišnu akademiju u Bohumu 1999. godine. Svoju prvu premijeru imala 30. 03. 2000. godine u pozorištu Dadov, gde je na scenu postavljena njena dramatizacija Tolkinovog romana HOBIT, a režirao student FDU Aleksandar Božina. Uvrštena u izbor Leksikon umetnika Vojvodine, 2001.

// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]