|
|
 |
Igor BojovićMAČOR U ČIZMAMAherojska komedijaLICA: MLINAR ŽIL, ko od brašna seda glava koja misli i kad spava, kasnije MAČOR LE FJODOR, što voli da prede pa biva prepreden; (Dvorište vodenice sedog mlinara Žila. Njegovi sinovi Ptit i Žerar sede za baštenskim stolom. Igraju karte. Najmlađi Todor iz vodenice tegli džak brašna. Kraj vodenice potok žubori.) TODOR: Avaj, sudbo, avaj! Da sam žensko Pepeljugom bi me zvali! (Todor se spotakne. Brašno se prospe na sred scene. Todor padne u brašno.) PTIT: Todore pa Todore, braco, to ti je zato što puno pa puno radiš. A ko radi pa radi, brate, o glavi mu se radilo! TODOR: Eh, lako je vama kad badava provodite vreme. (Todor odmahne rukom. Odnese džak. Ptit jede veliki sendvič. Ptit je mali i debeo, a Žerar je visok i mršav.) ŽERAR: Ej, Ptit, prestani da ždereš. PTIT: Ui, ui, pa da budem nervozan ko ti! ŽERAR: Ja se nikad ne nerviram. Ja se samo brinem za tebe. (Zajedljivo.) Da se ne pretvoriš u lopticu skočicu. PTIT: E biću još deblji kad izgubiš ušteđevinu! Đakonije razne sada mi se smeše! (S nadmoćnim osmehom.) Žerar, karte na sto! Pik il karo? (Todor ode po drugi džak u mlin. Žerar pozeleni od muke. Tresne šakom o sto. Potom se uzdržava.) ŽERAR: Sedam, osam, devet, deset. Ja se nikad ne nerviram! Herc il tref? PTIT: Na licu ti vidim blef! ŽERAR: Varo si me za badava, vadi keca iz rukava! (Todor usplahiren istrči iz mlina.) TODOR: Dosta svađe, braćo! Našem ocu je pozlilo! (Ptit i Žerar bace karte.) ŽERAR: O, ne! Zar opet! PTIT: Zar sad kad me okrenula sreća! TODOR: (Snuždeno.) Naš sedi otac nas zauvek napušta. (Ptit i Žerar ga sleđeno pogledaju. Iz mlina, poštapajući se sa dva štapa izađe sedi mlinar Žil.) MLINAR ŽIL: Avaj, sudbo, avaj! Svi mi dani sivi jedan drugom liče, deco moja, vidim, kraj mi se primiče. I pre nego odem ja hteo bih znati što do sada još spoznao nisam: ka uspehu šta nas vodi? PTIT I ŽERAR: (U glas.) Puki slučaj, kolo sreće! MLINAR ŽIL: A ti sine, najmlađi, odgovora znaš li? TODOR: Rad, rad, rad i samo rad. PTIT: Rad? ŽERAR: To su samo priče! PTIT: U životu sve se... ŽERAR: Samo srećom stiče! (Ptit prebacuje špil karata iz jedne u drugu ruku.) PTIT: Sreća, sreća i samo sreća! La šans! MLINAR ŽIL: Rad i slučaj -- malo sreće? Fali tu i nešto treće! ŽERAR: Šta treće, oče? Govori nam brzo, da ratosiljamo se bede! MLINAR ŽIL: Kad bih ja to znao više bih vam dao. Sine moj najmlađi, ostavljam ti ovaj iskrivljeni zlatnik. (Mlinar pruži Todoru zlatnik. Todor uzme zlatnik. Razgleda ga.) PTIT: Ceo zlatnik? ŽERAR: A nama? MLINAR ŽIL: Vama mlin i vascelo imanje. TODOR: Njima mlin, a meni zlatnik samo? MLINAR ŽIL: Slušaj dobro, sine, šta će otac reći! Sve što oni imaju ti ćeš radom steći. Proročanstvo jedno sad ti otac piše: odgovor pronađi -- steći ćeš i više! Nek ti bude zato u nasledstvo dato amaneta breme: da učiniš ono što ja za života svoga uradio nisam... ŽERAR I PTIT: A šta to? A šta to? MLINAR ŽIL: ... -- da oženiš princezu i postaneš kralj! PTIT: Brate Žerar, ocu je jako pozlilo. ŽERAR: Brate Ptit, on ne zna šta govori. MLINAR ŽIL: Osim rada i kockarske sreće spoznaš li i treće, amanet ćeš moći da ostvariš, sine. Tad bogatstvo tvoje najveće će biti. Zato, budi srećan, nemoj lice kriti! TODOR: Taj amanet, oče, žito ne melje! Avaj, sudbo, šta li mene čeka? Njima mlin, a meni amanet. Je l' se jede taj amanet, oče? (Mlinar duboko uzdahne. Hvata se za grudi.) MLINAR ŽIL: U grudima bol me PTIT: Oče, ne napuštaj nas! Šta ćemo da jedemo ako ti odeš? ŽERAR: Ko će o nama da se brine, tatice naš jedini1 O, mon papa, ostani, ne odlazi! MLINAR ŽIL: Zbogom, deco, vreme prolazi! (Todor zasvira nešto setno na mandolini.) ŽERAR: Ne sviraj, bre, dok otac nam mre! TODOR: Od tuge se branim. PTIT: Avaj, čime da se hranim? (Todor nastavi da svira. Otac se hvata za srce. Seda u barku sa jednim jedrom. Peva song. Čudesna šuma zapleše po sceni.) MLINAR ŽIL: Sto godina od smrti sam (Todor pokrije lice rukama. Scenom zapleše čudotvorna šuma. Šuma izdiže barku sa mlinarem Žilom prema nebu. Šuma predaje barku talasima. Talasi nose barku prema horizontu. Prasne munja. Scenu dim prekrije. Čudesna sila podiže mlinarevu barku u nebo.) ŽERAR: Šta bi ovo, me frer? PTIT: Šta sad da radimo kad ne znamo da radimo? Da prodamo mlin? TODOR: Nemojte, braćo! Ja vam se u najam nudim. Ne ištem više do kore hleba i krov od cigle umesto neba... PTIT: Bogme, brate, mi ni sebe hranit ne možemo... ŽERAR: Jer raditi ne znamo. Po tome smo vrlo slični -- tom nauku nismo vični! TODOR: Evo, ja ću umesto vas žito mleti! Ja ću hteti! PTIT: Žito, žito, žito... ŽERAR: Celog nam života brašnjavoga samo meljemo i meljemo! E pa dosta je bilo! Ne bih da se pravim fin, glasam da se proda mlin! (Žerar tresne šakom po stolu. Odjednom se sve zatrese. Braća se jedva održavaju na nogama. Čuje se silna tutnjava. Sve se ljulja kao da je zemljotres.) PTIT: Avaj, brate Žerar, u čemu je stvar? ŽERAR: Sve se drma, sve se trese, da l' to hlebac od nas mese? PTIT: Oh, hlebac! Ikad više da li ću ga jesti? (Todor se pokrije rukama po glavi. Iz mraka izranja ogroman i ružan Div le Giš. Kako zakorači sve se još jače zatrese.) PTIT: D, d, d... div! ŽERAR: Div le Giš! TODOR: Tiranin i zlotvor! DIV LE GIŠ: Vaš dobrotvor! (Kraj songa.) DIV LE GIŠ: Pošto vidim kakvo je stanje, celo vaše kupiću imanje! Nema treće niti druge, budite mi verne sluge. PTIT: Pred očima sad mi seva... ŽERAR: Od gladi mi krče creva! PTIT: Nejaki smo da bi tebi od koristi bili. DIV LE GIŠ: Debili! Dobićete platu u suvome zlatu! PTIT: Plata u zlatu? TODOR: Duša u blatu! ŽERAR: Za zlato može svašta da se kupi! DIV LE GIŠ: Pristanite, ne budite glupi! PTIT: E ne mogu više ovako da trajem, i nevoljno premda, svoj pristanak dajem! ŽERAR: Ja... ja... TODOR: Ne, Žerar! Ne prihvataj! Ne kloni duhom, Žerar! ŽERAR: Žao mi je, Todore, braco. Tuga je moja velika, i ja sam tek čovek -- nisam od čelika! DIV LE GIŠ: Ha, ha, ha! PTIT: Ne buni se, Todore, pridruži se braći. ŽERAR: I za tebe zlata, dosta će se naći! TODOR: Nikad! Makar ne video sunca! (Div arlaukne.) PTIT: Dal je šeno ili bunca! ŽERAR: Loše će se provesti svako ko ga ražesti! DIV LE GIŠ: Nekad bejah i ja čovek, (Div arlaukne. Iščupa mlin iz temelja.) DIV LE GIŠ: Za mnom, sluge moje, što mi duše svoje očas predadoste! (Ptit i Žerar sa strahom gledaju diva.) TODOR: On će od vas roblje načiniti! Ne budite glupi, braćo! (Ptit zvecka vrećicom zlatnika. Prosipa zlatnike na dlan i smeje se.) PTIT: Jedan dva, hopla cup (Žerar zvecka sa dve vrećice zlatnika.) ŽERAR: Četr' tri, jedan dva (Na izlazu zastanu. Okrenu se prema publici.) PTIT I ŽERAR: (Zajedno.) Hajd'mo sada reći svima: PTIT: Napred! Hop! Zbogom, pametnjakoviću! Ho, ho, ho! (Izađu za divom, grohotom se smejući. Div ispod ruke odnosi mlin. Grmi, seva i zemlja se trese. Potom sve utihne. Todor ostane sam na pustoj poljani. Tužno gleda zlatnik. Stavi ga u džep. Setno zasvira na mandolini. Začuje se huk vetra. Iz zemlje izdžiklja čarobna šuma. Drveće svija svoje grane u luk iznad Todorove glave. Šumi šuma šumeća, mnoštvo crnog drveća.) ŠUMA: Šu, šuuuuuuuuuuuu! TODOR: Avaj, (Zapeva song.) TODOR: Ko prebijen vučem ŠUMA: Šu, šuuuuuu... TODOR: Premda radeć vreme (Iznenada, ni otkud, u ruke mu padne vekna hleba.) TODOR: Gle! Hleb od brašna iz našeg mlina! Sto mu žetvi mršavih, ovome se nado nisam! (Todor naglo zagrize hleb. Bljesne svetlost čudnovata. Iz dubine mraka izroni barka u kojoj sedi duh sedog mlinara prometnut u ofucanog, starog mačora. Mačor ima velike brkove i pućka na lulu. Todor ga, kao opčinjen, gleda. Svetlost prestane. Barka se ljuljuška na talasima. Mačor vešto iskoči ispred Todora.) MAČOR LE FJODOR: Mačor le Fjodor, drago mi je. Ne boj se. Ne beži. U mom srcu za te samo ljubav leži. Ja bih, sinko, da ti pomoć pružim. TODOR: I sam ću se već nekako snaći. MAČOR LE FJODOR: Tako što ćeš u mrak šume zaći? Šta ti uopšte tražiš ovde? TODOR: Pa ja bih da radim i... MAČOR LE FJODOR: I? TODOR: Pa još kad bi mi se posrećilo da posao dobar bude... MAČOR LE FJODOR: Rad i malo sreće, a odgovor -- šta je treće? TODOR: E i to bih rado znao. MAČOR LE FJODOR: Je l'? TODOR: E jest. Kada bih to znao amanet bih očev izvršiti mogo. MAČOR LE FJODOR: Zar ti otac sada gladnom na um pada? TODOR: Ako nisi znao meni ga je žao! MAČOR LE FJODOR: (Ozaren.) Ako li je tako, tad na noge lagane! Ja ću tebi pomoći u svemu! (Mačor pomaže Todoru da ustane. Gleda mu modrice po rukama i nogama.) MAČOR LE FJODOR: Gle, modrice, padom dobivene. Sve što boli tebe, boleće i mene. (Mačor pruži šapu Todoru.) TODOR: Meni nikad niko nije ovako... Oh, od sreće bih plako! (Todor padne mačoru u zagrljaj.) MAČOR LE FJODOR: Nije nauk u sred šume mračne, već je znanje med ljudima, sinko. Ja ću tebe vinut do visina oku tvome nedostupnih! TODOR: Ma šta kažeš? MAČOR LE FJODOR: Tvrdim smelo! Daj mi samo dukat da kupim odelo! (Todor se izmakne mačoru iz zagrljaja.) TODOR: Dukat? MAČOR LE FJODOR: Dukat jedan ko nijedan! TODOR: Nek ti bude! Izgubiti neću mnogo, a štošta bih dobit mogo! Kako stvari stoje -- sve što imam sad je tvoje! MAČOR LE FJODOR: Zažaliti nećeš, jer... (Mačor uhvati Todora za ruke. Zapleše s njim.) MAČOR LE FJODOR: Učiću te igri, učiću te plesu, učiću te svemu što liči noblesu. Korak levo, a dva desno, igrat učim sasvim svesno! TODOR: Obrni okreni, vrati se meni! I opet! (Mačor igra menuet, a Todor disharmonično trupka i skače. Mačor ga gleda, Mačor odmahne šapom.) MAČOR LE FJODOR: Uz malo volje zaigraćeš bolje. A sad pravac Kraljevsko jezero! TODOR: Kraljevsko jezero? MAČOR LE FJODOR: Tamo krojač živi što odela šije. Tri, četiri! (Zaplešu. Ovog puta Todor igra malo bolje. Otplešu sa scene.) 2. KRALJEVSKO JEZERO(Po jezeru se magla izdiže. Mačor i Todor doplešu do jezera. S druge strane, niotkud, pojavi se dvorska luda Žak. U rukama nosi čizme od sedam milja i odelo a la Gaskonj. Pevuši i zvižduće. Kad progovori zanosi a la franse.) MESJE ŽAK: (Pevuši.) O la, la, o, la, la, (Napravi se kao da tek sad ugleda mačora i Todora.) MESJE ŽAK: Ola, la, nove mušterrrije! (Žak igra oko mačora. Pomažu mu vile sa Kraljevskog jezera. Todor ih gleda zbunjeno. Mačor daje Žaku iskrivljeni dukat. Žak zagrize dukat. Žak daje deo po deo odela vilama. Vile igraju oko mačka. Oblače ga. Žak peva.) MESJE ŽAK: Nudim, nudim, zbilja, (Žak ode. Vile otplešu nazad u jezero. Mačor se šepuri pred Todorom. Malo, malo pa se ogledne u vodi.) TODOR: Slušaj me sad, mačku! Dosta mi je svega! MAČOR LE FJODOR: Ne budali, Todore. TODOR: Lako je sad tebi! Poslednji mi dukat za odelo uze. MAČOR LE FJODOR: Za dukatom jednim, zar ćeš liti suze! Gle! Šta vidim. Prizora li uzvišenog! O, mon dije! TODOR: Šta vidiš? De, reci i meni. MAČOR LE FJODOR: Ker bote! Primakni se ovamo, de priđi mi bliže. Princeza se kupa dok se magla diže. (Todor pogleda u istom pravcu. Na drugom kraju jezera magla se izdigne. U jezeru se kupa Anastazija princeza. Vodom pljuska -- pesmu zapevava.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Vi silni vali, TODOR: Auh! Al je ona lepa! Auh, srce mi se cepa. (Todor kao opčinjen krene prema princezi. U poslednjem trenutku mačor ga uhvati i sakrije u žbun. Odatle posmatraju princezu. Princeza peva song o ljubavi.) VIKONTESA AGNESA: Požurite, Anastazija princezo! Požurite! Već je kasno. Ne smemo se ovde zadržati dugo! ANASTAZIJA PRINCEZA: Požuriću jer mi ne ostaje drugo! A tako bih se rado brčkala još malo. Ova voda tako prija... TODOR: Oh, i meni! Brčko bih se i ja! Ja... ja joj moram prići. MAČOR LE FJODOR: Ostaj ovde, neće ići! Šta ćeš da joj kažeš? TODOR: Ništa jer sam glup. Ali moram... MAČOR LE FJODOR: Zar tako? Odeven u rite? TODOR: Možda si u pravu. Golo je telo najlepše odelo! MAČOR LE FJODOR: Avaj, Todore! TODOR: Kuku, Fjodore! MAČOR LE FJODOR: Oblači se, smesta! Mogu da nas vide. (Mačor oblači Todora. Gura ga u žbunje. Princeza izlazi iz vode. Vikontesa je ogrće velikim peškirom. Todor proviri iz žbunja.) TODOR: O, la, la! (Mačor ga uvuče u žbunje. Vikontesa se uznemiri.) VIKONTESA AGNESA: Ko je to! Ko je to! Ogrnite se, princezo! Možda vas neki nasrtljivi muškarac na oko uzima! MAČOR LE FJODOR: Le mijauuuu! ANASTAZIJA PRINCEZA: Vikontesice, Agnesice, pa to je obična mačka! VIKONTESA AGNESA: Ako! Požuriti moraš, jer upravo k nama kraljevska kočija hita da nas k dvoru vodi. ANASTAZIJA PRINCEZA: Ako li je tako, Agnesice, ogrnite mi ruho. (Vikontesa još više umotava princezu u peškir. Sakriva je svojim telom od, eventualnih, muških pogleda. Iz daljine se začuje pesma. Pojavljuje se kraljevska kočija u pratnji dvojice vojnika i Generala Le Brea. Ispred kočije ide dvorska luda Žak. Žak se prevrće preko glave. Izvodi razne akrobacije.) MESJE ŽAK: O, la, la, o, la, la, (Zapeva song.) MESJE ŽAK: Narod nek smesta zapeva (Kraj songa.) MESJE ŽAK: O, la, la, o, la, la (Žak se otkotrlja sa scene.) GENERAL LE BRE: Kočija stoj! (Kočija stane. General otvara vrata. Podmeće kralju leđa da stavi nogu kako bi lakše sišao.) GENERAL LE BRE: Vaše veličanstvo, dozvolite da vam podmetnem nogu, ups! To jest leđa, izvolite! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Mersi, mersi, moj dobri generale. L, rua so lei! (Kralj izlazi poguren. Stane nogom le Breu na leđa. Skoči na zemlju. Hoda poguren. Drži se rukama ispod leđa.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Uh, al boli! Nikad više neću obilaziti narod, jer naporno je silno! (Na scenu se dokotrlja mesje Žak.) MESJE ŽAK: Kraljevska ga bulja (General trupne nogom prema Žaku. Žak se otkotrlja sa scene. General Le Bre prilazi kralju reskim, vojničkim, korakom. Kralj se stalno prska mirisima. Zasipa se punom šakom kolonjske vode.) GENERAL LE BRE: Vaše veličanstvo, raportira general Le Bre! Vojska je u pripravnosti za slučaj opštenarodne pobune, atentata na vas lično ili tome slično! Moral je na visokom nivou. Stanje je redovno! (Kralj zadovoljno suče brkove. Nagne se prema generalu.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: (Poverljivo generalu.) Da vas pitam, generale... (Prodere se prema publici.) Nemoj slučajno da neko misli da sam zaboravan! Ja sam mnogo uman čovek! (Generalu.) Generale, da li ste možda videli gde sam zaturio krunu? Od jutros je tražim. GENERAL LE BRE: Na glavi vam je veličanstvo. KRALJ LUJ ZABORAVNI: O, ui, ui, ui. Umni moj, generale. A zašto smo ono, beše, došli dovde? GENERAL LE BRE: Po vašu kći Anastaziju princezu. KRALJ LUJ ZABORAVNI: A, ui, ui, ui. Umni moj, generale. A zašto smo mi ono, beše, došli dovde? GENERAL LE BRE: Po vašu kći, Anastaziju princezu. KRALJ LUJ ZABORAVNI: A, ui, ui, ui. Nisam ja zaboravan. Je li tako da nisam? GENERAL LE BRE: Niste, veličanstvo. KRALJ LUJ ZABORAVNI: Anastaziju kažeš. Dakle, Mi, kralj Luj... (Generalu.) Koji ono beše? A nije ni važno. Dakle, Mi kralj Luj pozivamo Našu kći Anastaziju princezu... ANASTAZIJA PRINCEZA: Stižem, oče! VIKONTESA AGNESA: Požurite, princezice, požurite. Već se smrkava. (Todor se nervira iza žbunja.) TODOR: Gde baš sad da naiđu. Ko zna da li ću je ikada više videti. MAČOR LE FJODOR: Skidaj se, šta čekaš! TODOR: Da se skinem? Pa malopre si rekao da se obučem. E pa ne može to tako! Obuci, skini, obuci, skini -- da čovek izludi. MAČOR LE FJODOR: Skidaj se i ćuti! Ni reči! (Mačor mu strgne svu odeću.) MAČOR LE FJODOR: A sad pravo u vodu! TODOR: Ali ja ne znam... (Mačor ga gurne. Todor protrči pored kralja, vojnika i princeze. Bućne u vodu.) TODOR: ...da plivaaaaam! MESJE ŽAK: O, sekur! VIKONTESA AGNESA: Juh! Go muškarac! (Mačor istrči iz žbunja.) MAČOR LE FJODOR: Upomoooć! Moj gospodar, grof od Karabasa se davi! Upomoć! GENERAL LE BRE: Veličanstvo, čovek u vodi! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Ah, ui, ui. Mnogo je vruće pa se rashlađuje. (General Le Bre durbinom gleda mačora. Mačor mu je prišao veoma blizu.) GENERAL LE BRE: Veličanstvo, mačor na vidiku! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Pokaži mi sliku! Šta hoće? (Mačor se duboko nakloni pred kraljem.) MAČOR LE FJODOR: Veličanstvu mudrom da pokloni voće! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Premda puno imam sve poklone primam! (Vojnici propuste mačora.) MAČOR LE FJODOR: Moj gospodar, grof od Karabasa, koji se upravo davi u vašem jezeru, uputio se k vama da vam poklonom lojalnost pokaže kad... KRALJ LUJ ZABORAVNI: Rekoste da se davi. Verrovatno ne zna da pliva? MAČOR LE FJODOR: Imao je na žalost učitelja neplivača i... KRALJ LUJ ZABORAVNI: Oh, mesje, kakva greška! Samo da znate kakvog sam ja učitelja imao... Zvao se... Oh, kako ono beše... Zaboravio sam mu ime. TODOR: Upomoooć! KRALJ LUJ ZABORAVNI: No, rekoste da se vaš gospodar davi. Oh, zaboravio sam da naredim... Oh, generale! Spasite grofa! (General pokaže vojnicima da skoče u jezero. Vojnici iznose Todora na obalu. Todor je jedva živ.) VIKONTESA AGNESA: Ne gledajte, princezice. Juh, golo muško u našoj blizini! ANASTAZIJA PRINCEZA: Kasno, vikonteso. Već sam videla. De žavi! Ali ne brinite. Nije moj tip. Nekako je sitan i suviše! MAČOR LE FJODOR: I biber je zrno malo pa gospodska nepca žari. (Todor izbacuje vodu iz usta.) TODOR: Ti da ćutiš! Brljup! Zamalo da se udavim! (Mačor priskoči kod Todora. Pritisne mu ruke na grudi. Todor poprska mačora.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Oh, kako li je tek grof uman kad ovako mudrog slugu ima! Oh, mačoru, hoće li tom vašem biberu biti spasa? VIKONTESA AGNESA: Anastazija, smesta u kočiju! ANASTAZIJA PRINCEZA: Pa zašto, vikontesice, nisam ništa loše rekla i... (Vikontesa povuče princezu u kočiju.) ANASTAZIJA PRINCEZA: (Mačoru.) Uputite poziv vašem grofu da poseti nas sutra na kraljevskom balu. GENERAL LE BRE: Na balu? Pa on nas drži za budalu! Nije on nikakav grof! To je prevara! Pronašao sam njegovo odelo! Pogledajte, veličanstvo, sve same rite! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Oh! A ja se zaneo u lepoti voća što na poklon dobih. Oh, umni moj, generale! MAČOR LE FJODOR: Istina je, veličanstvo, moj gospodar često hoda odeven u rite... VIKONTESA AGNESA: (Zgađeno.) U rite? MAČOR LE FJODOR: ... da izbegne pratnju dosadne mu svite i da ga narod ne prepozna pa da pred njim a o njemu samom govoriti smeju. (Mačor nešto šapuće kralju na uvo.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Mislite da ja... O, zanimljivo! Samo, kakva korist od ovog odela kad mene straža svuda prati. MAČOR LE FJODOR: Pobegnite krišom, straža neće znati! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Mudro, mudro, nema šta. (Kralj skida svoje odelo i oblači Todorove rite.) GENERAL LE BRE: Veličanstvo, nećete valjda... Pa to su obične rite i... KRALJ LUJ ZABORAVNI: Dosta, generale! Ove rite su poslednji šik mode med narodom našim! MESJE ŽAK: Toga se i plašim! KRALJ LUJ ZABORAVNI: A odelo moje dajte vašem grofu. (Mačor oblači Todoru kraljevo odelo. Princeza proviruje iz kočije.) ANASTAZIJA PRINCEZA: (Zaneseno.) Drugi čovek! (Princeza teatralno ispusti maramicu. Obuzeti oblačenjem Todor i mačor to ne primete. Vikontesa povuče princezu natrag u kočiju.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Pozovite vašeg gospodara na kraljevski bal! Želim da ga upoznam! MAČOR LE FJODOR: Klanjam vam se, mažeste! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Hvala na mudrim savetima. Generale! (General stane mirno. Salutira lupajući petama.) GENERAL LE BRE: Na usluzi, veličanstvo! Al vam dobro stoji novo odelo! Nadam se samo da se ova moda neće proširiti i na vojsku. KRALJ LUJ ZABORAVNI: Ah, laskavče jedan! Nešto ću vam reći, smesta ću uteći! Tri, četr! GENERAL LE BRE: Ne! Stanite! Stojte! Vojnici, pobeže kralj! MESJE ŽAK: Hvatajte ga živog! Juriiiiš! (Vojnici jurnu da hvataju kralja. Kralj zamakne iza drveća. General se popenje na kočiju.) GENERAL LE BRE: Ah, čudan je ovaj naš kralj! (Zamahne bičem. Udari konje koji su van scene. Vide se samo uzde koje su spojene sa kočijom.) GENERAL LE BRE: Napred, kočije kraljevske! Odnesite princezu u odaje njene, a sa njom ka dvoru vodite i mene! Juriiiiš! (Kočije pojure prema dvoru. Mačor uređuje Todoru kraljevo odelo. Razgleda ga. Namešta mu naramenice. Parfemiše ga. Todor začepi nos.) MAČOR LE FJODOR: Dakle, ko što smo i rekli, odelo smo stekli! Jesi li sad zadovoljan? TODOR: Nisam! MAČOR LE FJODOR: Šta ti sada mislima kovitla? TODOR: Osećam se nekako čudno. Kako da kažem, kao da sam opljačkao kralja! Znaš, možda ja jesam glup, al moje poštenje tvrdo je ko stenje! MAČOR LE FJODOR: Poštenje?! E, sad mi je dosta! (Odalami Todora šapom.) TODOR: Avaj, avaj, ne tuci siroče! MAČOR LE FJODOR: Naš prepošteni kralj je ko što valja nadmudrio bivšeg, poštenoga, kralja, a taj bivši, pošteni, prevario je onog još bivšijeg i poštenijeg, i tako pošten pošteno poštenoga u pošteno pošteni nedogledni nedogled. A kad jednom i ti postaneš bitna karika tog prepoštenog niza upamti savet što će ti mačor dati: Dobro vladaj, dobru se nadaj, rđavo vladaj, u očaj padaj! Poštenja ti, šta kažeš na to? TODOR: Poštenja mi, boli me glava! MAČOR LE FJODOR: I tome leka ima! (Mačor uhvati Todora za ruke. Zaplešu. Todor se sapliće o kraljevo odelo.) MAČOR LE FJODOR: Učim te igri, (Todor se saplete. Padne. Podigne princezinu maramicu.) TODOR: Gle, princeza zaboravi maramicu. (Iznenada, zadihana, dotrči princeza.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Eskzemua, da li je neko video a mu mušua? (Uzme maramicu. Todor je zaneseno gleda. Za njom dotrči vikontesa.) VIKONTESA AGNESA: Anastazijo! Zar u šumi s nepoznatim muškarcem da govoriš sama. Brzo! Pobeže nam kočija, a skoro će tama! (Povuče Anastaziju. Anastazija krene gledajući u Todora.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Drugi čovek! TODOR: Anastazijo... ja... (Vikontesa povuče princezu. Odu. Princeza maše maramicom. Mačor povuče Todora.) MAČOR LE FJODOR: Dosta! Ne preteruj! Videćeš je opet, jer ja ću tebe oženiti princezom i učiniti kraljem! TODOR: Ja kralj! Ho, ho! Ne pada princeza na ovakve kao što sam ja. Ona bi muža pojave prepotentne i građe korpulentne! MAČOR LE FJODOR: Što ću sada reći TODOR: Dosta priče! Ne napreži grlo! Za princezom, smesta -- pleše mi se vrlo! (Zanosno zaplešu. Todor sada pleše bez i jedne greške. Otplešu prema dvoru. Iz mraka izroni div Le Giš i njegove sluge Ptit i Žerar.) DIV LE GIŠ: Tako dakle! Sto mu divljih zalogaja! PTIT: Avaj, braco, surov je naš gospodar! Dosta mi je svega! ŽERAR: Srce mu je hladnije od ledenog brega! PTIT: Obećo je da će da nas hrani... ŽERAR: A mi hranimo njega! DIV LE GIŠ: Dosta, bagro! Dosta, sluge moje! Kako stvari stoje, na put nam se sad spremati valja, da s prestola svrgnemo onog sedog kralja! A kad se s princezom, ja konačno sretnem, na koleno svoje ima da je metnem! Jer, nije mekan, nije pliš, div Le Giš, div Le Giš! Ajmo sad svi zajedno! Div, div, dive, dive, div, div, div, div Le Giš! (Ptit i Žerar nevoljno ponavljaju.) PTIT I ŽERAR: Div, div, div, div, div... DIV LE GIŠ: Glasnije to! PTIT I ŽERAR: Div, div, dive, dive, div... (Div tresne šakom po zemlji. Sve se zatrese.) DIV LE GIŠ: Glasnije, bagrooo! PTIT I ŽERAR: Div, div, div Le Giš! DIV LE GIŠ: Tooooo! I opet! SVI: Div, div, div, div, div... (Sva trojica "oddivljaju" prema dvoru.) 3. DVORSKO DVORIŠTE A SVE POD BALKONOM PRINCEZINE KULE(Todor i mačor doplešu do dvorskog dvorišta. Izmoreni od dugoga plesa popadaju.) TODOR: Uh! Savladah i taj okret preokretni. E, a može biti da je to i odgovor na pitanje treće -- znati plesati! MAČOR LE FJODOR: Ne budali, Todore, odmoru je vreme. A sutra na balu ti od sebe ne pravi budalu, već ćuti -- ćutanje je zlato! Ja ću za te govoriti umno i poetski pri tom! (Todor napravi pokret kao da zaključava usta.) TODOR: Mmmmm. Evo, odavde do večnosti, ćutim ko zaliven! (Na balkonu se pojavi princeza sa velikim šeširom na glavi.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Vikontesa, kako mi stoji mon šešoar? VIKONTESA AGNESA: Ko saliven. Al za bala nije jerbo senku baca! (Todor naglo ustane ispod balkona. Zasvira na mandolini. Princeza se trgne.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Oh! Mandoline treptaj srce mi talasa. Pod balkonom ko je? (Mačor skoči. Mačor namešta Todoru pozu za udvaranje. Mačor stane leđa uz leđa sa Todorom. Govori umesto njega.) MAČOR LE FJODOR: Grof od Karabasa! ANASTAZIJA PRINCEZA: Dok zborite, grofe, MAČOR LE FJODOR: Kakvo je da je ANASTAZIJA PRINCEZA: Nema srca koje MAČOR LE FJODOR: Glavom, glavom, gospo, ANASTAZIJA PRINCEZA: Ne znam dal' je alt MAČOR LE FJODOR: Kako stvari, gospo, (Todor počne da se meškolji. Dosadila mu je udvaračka poza.) TODOR: (Mačku.) Ej, jel' ću ja još dugo morati ovako da stojim? (Mačor mu pokaže da ćuti.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Zahtevam, da znate, MAČOR LE FJODOR: Neka ovo, gospo, ANASTAZIJA PRINCEZA: Srce moje, znajte, MAČOR LE FJODOR: Njega boli grlo, ANASTAZIJA PRINCEZA: Zahtevam da i on izusti reč koju! (Mačor blago udari Todora po glavi. Todor se prene.) MAČOR LE FJODOR: (Todoru pa Todoru.:Ako li je tako, mrdni pamet svoju! TODOR: Pamet? To mi u životu nije jača strana. Pamet... Radih puno, imadoh i sreće, al mi fali treće... Znam! Pameti mi fali da bih ženio princezu! ANASTAZIJA PRINCEZA: (Todoru.) Vi ste skromni, grofe! Al istinu jednu spoznala sam i ja. Ko za sebe tvrdi da pametan nije, povelika mudrost u njemu se krije! Pošto vidim, grofe, da pamet imate, pokažite smesta, dal voleti znate? VIKONTESA AGNESA: Anastazija! Brzo na spavanje. Sutra je bal! Podočnjaci crni ne pristaju lepo na belome licu! ANASTAZIJA PRINCEZA: Dolazim, Agnesicee! (Todoru.) De, brzo, govori! TODOR: Moje srce snatri, takoreći gori! Avaj, reči nemam što bi mogle izreći što treba: ja te volim dalje od plavoga neba! ANASTAZIJA PRINCEZA: Oh, po glasu vam slutim od srca ste ovo vi meni izrekli! Ni ja više ne mogu da strepim i čekam. Kako stvari sada stoje neka nam se usne u poljubac spoje! MAČOR LE FJODOR: Vatrena je želja njena, brzo, gore, ne časi ni trena! TODOR: Dolazim, princezo! Uz kulu se verem... (Todor se popenje do balkona. Krene da poljubi princezu. U tom trenutku začuje se Vikontesa Agnesa.) VIKONTESA AGNESA: Princezooo! Ovog trena da si ušla unutra! S kim to razgovaraš! ANASTAZIJA PRINCEZA: S vetrom se nadvikujem, s pticama pevušim! (Todoru.) Brzo! Sakrij se negde. Oh, kakav čovek! Srce mi se cepa! TODOR: Do sutra, mon amur! (Todor joj šalje poljubac držeći se za oluk. U tom trenutku oluk se otkači. Todor tresne na zemlju. Mačor ga odvuče u mrak. Na balkon izađe vikontesa Agnesa.) VIKONTESA AGNESA: More, sumnjiv je meni nešto taj vetar što sa njim ćarlijaš. Slutim ja ovde nekoga muškarca! Pričuvaj se, Anastazijice, može svašta biti! (Anastazija duboko uzdahne. Krišom pošalje poljubac Todoru u mrak. Agnesa je uvede unutra. Iz mraka izroni mesje Žak. Pravi kolut napred.) MESJE ŽAK: (Publici.) Tuležur monamur! O la, la, da srcu svom ne činiš žal krreni i ti s nama u dvorrac na bal! Vidim strepnja sada među vama vlada! Neizvesnost! Velika neizvesnost! Šta će biti na kraljevskom balu, ko će koga, ko će kako, ko će s kim! Dal će možda biti atentata, prosidbe i prevrata! Zato svu publiku zovem, vas trista il dvesta, da odemo skupa baš na lice mesta! Pozivam sve ljude, pa šta bude da bude! O la, la! Nek zagude gudala! (Otpleše sa scene.) 4. BAL ILITI SVEČANO FINALE(Kraljevski dvor. U toku su pripreme za veliki bal. Vikontesa Agnesa namešta princezi Anastaziji veliku balsku haljinu. Mesje Žak koji je u međuvremenu unapređen u lakeja najavljuje goste.) MESJE ŽAK: Svak ko voli pesmu ANASTAZIJA PRINCEZA: Jao, draga vikonteso, Agneso, požurite sa opremanjem mene same, jer bal samo što nije otpočeo. VIKONTESA AGNESA: Ne brinite draga princezo, bal ne može otpočeti dok se vaš otac, to jest njegovo visočanstvo kralj ne pojavi. (Princeza se nervozno hladi lepezom.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Gde li se samo zadržao? U ovako važnom času kad se o mojoj budućnosti radi, on našao da obilazi narod! A možda je u međuvremenu i zaboravio da je kralj i da ima kćerku Anastaziju princezu. Ah, prosci samo što nisu nagrnuli da u neopisivo velikom broju u zanosnom plesu sa mnom samom okušaju sreću! VIKONTESA AGNESA: Čuvajte se samo ushićenja naspram onog nepoznatog grofa. Nisu tu baš čista posla. A sem toga i div Le Giš vas je prositi nauman. ANASTAZIJA PRINCEZA: Ali on je opak i zauman. VIKONTESA AGNESA: Al on ima dvorac od dukata samih... ANASTAZIJA PRINCEZA: Al kad grofa videh, ja se obeznanih! VIKONTESA AGNESA: Grof, grof, grof i of! Ali ti ne znaš ni ko je on! (Njihovu svađu prekinu fanfare. Žak se duboko klanja. Najavljuje pridošlicu.) MESJE ŽAK: Prred vrratima je vrreo generral ceo. On bi, gospo ući hteo! ANASTAZIJA PRINCEZA: Opet taj dosadni general. VIKONTESA AGNESA: Oh, pa nemojte tako, draga moja. General tako neodoljivo podseća na mog oca, pokojnog vikonta, što život dade u borbi za vlast, to jest za krunu, to jest za naše kraljevstvo! General je jedna stabilna i čvrsta persona, a u ovo rastreseno doba svima nam je potreban oslonac u životu, takoreći jedna jaka muška ruka i... ANASTAZIJA PRINCEZA: Jel, vikonteso Agneso? Recite generalu da bal nije počeo i da... (General razbije vrata i uđe.) GENERAL LE BRE: Moje dame, vrlo mi je žao. Uzviknuću jednu aprijatnu reč! Uzbunaaaa! VIKONTESA AGNESA: Šta se dogodilo? GENERAL LE BRE: Kralj je međ narod otišao inkognito i još ga nema da se vrati! VIKONTESA AGNESA: Avaj, avaj, može svašta biti! ANASTAZIJA PRINCEZA: I to baš sad kad bal samo što nije... (Fanfare. Žak najavljuje novog gosta.) MESJE ŽAK: Dame i gospodo, prred vrratima je neki prrosjak. GENERAL LE BRE: Oteraj ga smesta! ANASTAZIJA PRINCEZA: Ne budite surovi. Nahranite ga. GENERAL LE BRE: Fali ovde jedna čvrsta ruka, vidim ja. Oteraj ga! MESJE ŽAK: Zaborravih vam reći: to nije obična skitnica. To je prrosjak sa krrunom na glavi. Dovode ga grof od Karabasa i njegov sluga mačor u čizmama i odelu a la Gaskonj! Ali, dobrro, ako vi tako hoćete, oterraću ga! (Žak krene da otera prosjaka. General potrči za njim.) GENERAL LE BRE: Stooj! Pa to je on! Glavom veličanstvo. Puštaj ga da uđe! Dajte mu ića, dajte mu pića, devojaka i mladića! Uuuups! Kakvih mladića, šta ja to govorim! Puštaj kraljaaa! (Ulazi kralj. Jedva hoda. Lice mu je u modricama. Drži se za leđa.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Ijaoooo! Al boli! (Svi se rastrče oko kralja. Pomažu mu da sedne.) GENERAL LE BRE: Vaše veličanstvo! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Prebio me narod. Ja prerušen u seljaka priđoh jednoj grupici okupljenoj oko nekog glasnogovornika i pun sebe uzviknuh: Da nam živi, živi kralj! Kad oni... SVI: Kad oni? KRALJ LUJ ZABORAVNI: Dohvatiše batine, pa udri po mojim kraljevskim leđima! Al srećom se pojaviše gospoda grof od Karabasa i njegov sluga mačor te me iz nevolje izbaviše! ANASTAZIJA PRINCEZA: Oh, grofe! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Potom je narod glasno digao glas protiv njegovog veličanstva mene i moje militantne vlade. Bili su toliko ubedljivi da na kraju i ja vikah sve u dalj: Dole vlada, dole kralj! Onda mi se od udarca vratilo pamćenje pa sam se setio da smo zakazali bal i požurio sam ovamo. VIKONTESA AGNESA: (Princezi.) Čini mi se da je vaš otac malo dibidus šenuo. Tut a fe! (Princeza zausti da odgovori, ali je kralj preduhitri.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Kćeri moja, i građani moji! Imam nešto važno da vam kažem. (Svi se pretvore u uvo da čuju šta će kralj reći. Kralj se značajno nakašlje, izvadi pergament požuteli, stavi naočare i počne da čita.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Suočen sa teškom činjenicom da me narod ne voli ni za trećinu kol'ko volim sebe sam, odlučio sam da uradim ono što se samo u bajci dogoditi može: -- dajem ostavku! (Svi ga zapanjeno gledaju. Kralj vrati pergament u džep.) SVI: Ostavku?! ANASTAZIJA PRINCEZA: Zar u ovom, za me, odsudnom trenutku, ostavku da daje. Ah! Daha mi ponesta -- srušiću se smesta! (Vikontesa pridrži princezu da se ne sruši.) ŽAK: Ostavku? Na koje rradno mesto? KRALJ LUJ ZABORAVNI: Na kraljevski presto! Predajem krunu onome ko na večerašnjem balu uštine za srce moju kći Anastaziju princezu, moju Stašicu, Tašicu, Ašicu princezicu! SVI: Oooooo! (Princeza se naglo oporavi.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Ah, ne brinite. Za ples će je moći zamoliti samo onaj ko ispriča priču koja mora biti takva da ne izdržim da je do kraja čujem. Kako stvari, kćeri, sada ovde stoje, sve je drugo, veruj, stvar odluke tvoje! ANASTAZIJA PRINCEZA: Nek otpočne bal! Najavite goste -- otmene i proste! (Fanfare. Žak najavljuje.) MESJE ŽAK: Lišće žuti, vene, KRALJ LUJ ZABORAVNI: Šta?! Zar on? Moj general da prosi moga sina, to jest. ups, moju kći Anastazijicu princezu?! GENERAL LE BRE: Nerešeno bračno stanje (General klekne pred kralja.) GENERAL LE BRE: Nek sad svako znade KRALJ LUJ ZABORAVNI: Mrzim udvorice GENERAL LE BRE: Ja bih onu kad smo ratovali protiv Ričarda Grbavog -- onog šte se pred nama od straha utronja, pa nam smesta ponudi kraljevstvo za konja! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Dosta! To sam slušao bar dvadeset puta! A i u pozorištu gledo sam to skoro! GENERAL LE BRE: Avaj! Setne mi se misli KRALJ LUJ ZABORAVNI: Tako mi moje kraljevske volje (Kralj odsečno pokaže generalu rukom da pođe u stranu. Mačor priđe generalu.) VIKONTESA AGNESA: Ne brini se, generale, ja te razumem. Ja cenim tvoju čvrstinu i karakter plemeniti! U znak pažnje poklanjam vam cvet. GENERAL LE BRE: Štaaa? Ona meni poklanja cvet! (General se duboko nakloni vikontesi Agnesi.) GENERAL LE BRE: Nobleso, vikonteso, Agneso, još ću dobro razmisliti o vama. Dozvolte da se udaljim! (General se nakloni, lupi petama i stane u stranu. Začuju se fanfare. Žak najavljuje prosce.) MESJE ŽAK: O, la, la! Saće dvorrska luda ANASTAZIJA PRINCEZA: Taj mi dušu ustalasa! MESJE ŽAK: ... i njegov sluga -- mačor Le Fjodor! (Mačor i Todor se duboko poklone pred princezom.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Kako je samo šik odeven! VIKONTESA AGNESA: Ćuti, princezice, ćuti, ne smeju nas čuti! GENERAL LE BRE: Kakvo je došlo vreme! Puštaju nepoznatog civila na dvor! Bezbednost što beše slavna postala je nuliravna! (Mačor se klanja na sve strane. Posebno se nakloni generalu koji još više zabrunda sebi u bradu. Potom se nakloni damama.) MAČOR LE FJODOR: Ljubim ruke, moje dame. Blagi naklon, gospodo! (Todor pa Todor blentavo zvera naokolo. Zadivljeno gleda skupoceni luster. Kralj ga takne po ramenu. Todor se, iznenađen, trgne.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: A vi, grofe, hoćete li se predstaviti? Mislim, takav je red. Premda ime vaše mi odavno znamo, predstavte se opet, predstavte se samo! TODOR: Mmmmmmm. KRALJ LUJ ZABORAVNI: Kako, kako? TODOR: Mmmmmmmmmm. KRALJ LUJ ZABORAVNI: Čudno neko ime. Nikada ga čuo nisam. A možda i jesam samo se ne sećam. (Kao za sebe.) Mmmmm. MAČOR LE FJODOR: On je glavom grof od Karabasa! On je poslednji živi izdanak čuvene porodice Karabas! ANASTAZIJA PRINCEZA: Lep je iz profila. MESJE ŽAK: Još lepši anfas! GENERAL LE BRE: Strefiće me fras! MESJE ŽAK: Eto, fljas, fljas i fljas! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Sad bih rado čuo i od njega glas! ANASTAZIJA PRINCEZA: Dal je visok alt il duboki bas? Oh, enigme! MESJE ŽAK: Persiflaže i paradigme! MAČOR LE FJODOR: Žalim, veličanstvo, ali moj gospodar je mudar pa voli da ćuti! On je, znate, u životu progovorio samo jednom. KRALJ LUJ ZABORAVNI: A kada to, rado bih upit'o? MAČOR LE FJODOR: Kad je šetajući inkognito ugled'o princezu gde rasute kose sa izvora vodu pije i ručice bele hladnom vodom mije. KRALJ LUJ ZABORAVNI: A šta reče tada? De, pređi na stvar! MAČOR LE FJODOR: "Ta devojka", kaza, "prirode je dar!" (Princeza se na balkonu uhvati za srce. Duboko uzdahne.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Ooooh! Srce mi zadrhta, prosto zaleluja! VIKONTESA AGNESA: Ljubav zna da pecne ko otrovna guja. Pričuvaj se Anastazijice draga. ANASTAZIJA PRINCEZA: Oh! (Princeza padne vikontesi na grudi. Vikontesa je smiruje.) MAČOR LE FJODOR: Ja zato, svuda, govorim u njegovo ime. KRALJ LUJ ZABORAVNI: Da bi vaš gospodar mogao zamoliti za ples moga sina... (Svi iznenađeno pogledaju kralja.) SVI: Sina?! (Kralj se udari po glavi.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: ...Ups, izvin'te, moju kći Anastaziju princezu, morate mi ispričati priču! MAČOR LE FJODOR: Naša priča potiče od seljaka koji živi na jednom od mnogobrojnih imanja mojeg gospodara grofa od Karabasa. KRALJ LUJ ZABORAVNI: Da čujemo! MAČOR LE FJODOR: Imao taj seljak ambar pun žita. SVI: (S nevericom.) Ambar pun žita?! Pa ko je taj seljak? GENERAL LE BRE: Veličanstvo, moglo bi se tom seljaku štošta konfiskofati za državne potrebe, zveknuti mu taksu za praksu i... KRALJ LUJ ZABORAVNI: Dosta generale! Takav seljak ne postoji, to je samo priča. (Mačoru.) Vrlo zanimljivo. De, nastavi dalje. MAČOR LE FJODOR: Na tom ambaru bila jedna mala rupa. Dođe mrav i kroz tu rupu odnese jedno zrno žita da samelje brašno. Sutradan dođe mrav ponovo i odnese još jedno zrno žita da samelje brašno. Trećeg dana dođe mrav i odnese treće zrno žita da samelje brašno. Četvrtog dana... KRALJ LUJ ZABORAVNI: De, de, preskoči detalje. MAČOR LE FJODOR: Ali sad ide vrlo važan deo! Šestog dana dođe mrav i odnese šesto zrno žita da samelje brašno. Sedmog dana dođe mrav i... KRALJ LUJ ZABORAVNI: Skrati! GENERAL LE BRE: Visočanstvo, protestujem! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Šta je sad?! GENERAL LE BRE: Ambar mora da se isprazni! MAČOR LE FJODOR: Petnaestog dana dođe mrav i odnese petnaesto zrno žita da samelje brašno. Šesnaestog dana dođe mrav i... KRALJ LUJ ZABORAVNI: Dostaaa! Ne mogu više to da slušam! Idite kod mog unučeta, to jest moga sina i molite ga za ples. Ups, šta ja to pričam! Idite kod moje kćerke Anastazije princeze i molite je za ples! ANASTAZIJA PRINCEZA: Ja pristanak grofu odavno sam dala! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Tad uživajte moje gostoprimstvo. De, probajte hranu. (Ponudi mačoru tacnu sa ribom.) MAČOR LE FJODOR: Zahvaljujem, kralju, (Mačor stavi cigaretu u muštiklu i elegantno zapali. Kralj, sav preznojen, sedne na presto i, iscrpljen, zaspi. Todor nespretno prilazi princezi. Začuje se nežna muzika. Todor i princeza zaplešu. Mesje Žak ih oponaša.) MESJE ŽAK: Ljubav, ah, ljubav je to! Tuležur, o, monamur! O, la la! Rreci glasno: sve u svem, sve u svem... TODOR: Žtem, žtem, žtem! ANASTAZIJA PRINCEZA: Oh! Reći ću to javno, VIKONTESA AGNESA: Živeo novi kralj! Živeooo! Objavite venčanje! (Todor i princeza se naginju jedno prema drugom. I samo što im se usne nisu spojile, odnekud iz daljine, začuje se žestoka grmljavina. Todor i princeza se trgnu. Sve se zatrese. Na to kralj samo zevne.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Usled male krize kraljevske mi svesti na presto ću zlatni, sad umorno sesti. (Zevne.) Šta bude da bude, ne dam da me bude! (Kralj zaspi. General se unezvereno okreće oko sebe. Sve se trese.) GENERAL LE BRE: Šta je ovo? Opasnost slutim neku. Uzbunaaa! Državni udar! (Kralj se iz sna prene.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: A?! Šta?! Kakav državni udar? GENERAL LE BRE: Ne brinite, veličanstvo, vojska vas čuva. (Vojnici s kopljima na gotovs, stanu mirno.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: A?! Dobro. Šta bude da bude, ne dam da me bude! (Prevrne se na drugu stranu i nastavi da hrče. U dvor banu Petit i Žerar. Tresnu vratima. Muzika stane. Svi ih iznenađeni pogledaju.) PETIT I ŽERAR: Div, div, div, div, div... ANASTAZIJA PRINCEZA: Kkkk... ko su sad pa ovi? PETIT I ŽERAR: Prethodnica diva rustikalnog, surovog Le Giša! PETIT: Došli smo da vam naredimo šta vam sada činit valja! PETIT I ŽERAR: Obustavite venčanje! ŽERAR: Evo sada javno zastupamo tezu... PETIT I ŽERAR: Opaki Le Giš će ženiti princezu! PETIT:Za prosidbu ovu on je skoro dozno. ŽERAR: Sad se ljuti silno, ponaša se grozno! TODOR: Neka dođe! Nek’ nas mlati, al’ venčanje ne sme stati! PETIT: Gle, koga ja to vidim! Brat naš Todor mlinar! GENERAL LE BRE: Mlinar? ŽERAR: Glavom on je. Još žuljeve od rada na rukama ima! TODOR: Ponosim se njima! Kukavice! Vi, prodane duše! PETIT: Brate, Žerar, on nas vređa! ŽERAR: Šibajmo mu smesta leđa! TODOR: Šta radite, zaumnici! Zar rođenom bratu zlu sudbu kujete? (Petit trgne mač iz korica.) PETIT: Od čelika, ne od pliša, ja sam vojnik div Le Giša! ŽERAR: U diva mi dobra plata, da rođenog sredim brata! PETIT I ŽERAR: Mi smo vojska div Le Giša što na brata svog juriša! Juriš! (Zalete se na Todora. Todor se izmakne. Petit i Žerar promaše. Todor od mačora uzme mač.) TODOR: Da duboko niste PETIT: Gle! Na braću je spreman ŽERAR: Neće moći, neće ići! (Mačuju se.) Mač će ovaj da te seče... PETIT: (Priključi se mačevanju.) Pre neg mrklo padne veče! TODOR: Ko se oštrog mača (Todor mačem prekine kanape kojim su Petit i Žerar vezali pantalone. Pantalone im spadnu. Petit i Žerar ostanu u gaćama na cvetiće. Nekoliko trenutaka gledaju u svoje pantalone. Pobesne.) PETIT I ŽERAR: Mi smo vojska div Le Giša što na brata svog juriša! Juriš! (Petit i Žerar sa spuštenim pantalonama jurnu na Todora. Todor se opet izmakne. Petit i Žerar se sudare glavama. Popadaju. Todor pritrči. Izbije im mačeve.) TODOR: Vaš surovi poraz kraj je ovog boja -- gotovi ste, vi nebraćo moja! ŽERAR: Avaj, braco, oprosti nam, ali divu službu otkazati ne smemo. PETIT: Avaj, mi bi hteli, ali ne umemo! GENERAL LE BRE: Kao što sam i slutio svo vreme! Prevara na dvoru Luja Zaboravnog! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Ko je spomenuo Luja, to jest mene? Kakva prevara? Sa tim nema šale, hapsi generale! GENERAL LE BRE: Lažni grofe, dozvolite da izvršim naređenje. Hapsim vas u ime njegovog veličanstva kralja... (Sve se zatrese. U dvorac bane div Le Giš.) DIV LE GIŠ: Mene! (Div arlaukne. Zgrabi princezu. Princeza vrišti. Otima se.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Upomoooć! Pusti me! Pusti me, divlja spodobo! DIV LE GIŠ: Iznad svega cenim, ANASTAZIJA PRINCEZA: Ne uzdaj se u tu sreću MESJE ŽAK: A ti si joj dušmanin! AGNESA VIKONTESA: Ne brini se, Anastazijice moja najdraža. Princezama je suđeno da budu spasavane od strane junaka. MESJE ŽAK: Pogleda nežnih i koraka laka! (Pred diva iskoči Todor. Kralj se krije iza generala. General se krije iza Petita i Žerara. Petit i Žerar iskoriste priliku. Ustaju i oblače pantalone. Žeraru klecaju kolena.) TODOR: Slušaj sada dobro, (Todor se zaleti na diva. Div tresne princezu na zemlju. Udari Todora. Todor se onesvesti. Div arlaukne.) DIV LE GIŠ: Petit! Žerar! Slugeranje moje! Načinte mi mesta, okujte ga smesta! (Petit i Žerar krenu da okivaju Todora. Div kreće na princezu. Princeza se izmiče.) PETIT: Avaj, braco, oprosti nam. Moramo te okovati čvrsto. Ne bi mi, al div nas tuče muči... MESJE ŽAK: Kad mu šta po volji nije, hranu nam ne daje... (Pred njih iskoči mačor Fjodor. Isuče mač.) MAČOR LE FJODOR: E sad mi je svega dosta! Ne cmizdrite, kukavice! Ne cmizdrite sada! Pridružte se borbi -- div mora da strada! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Tako je! Na oružje! GENERAL LE BRE: Ali možda nije vreme. VIKONTESA AGNESA: Noge ti se tresu, generale. GENERAL LE BRE: To od slatke treme. VIKONTESA AGNESA: Kukavice. GENERAL LE BRE: Ko kukavica? Na oružje! Uništimo diva! (Div se okrene prema njima. Agnesa pritrči princezi.) VIKONTESA AGNESA: Beži, princezo! (Princeza pobegne. Agnesa se ispreči ispred diva. Div je besno odgurne. Krene prema ostalima.) DIV: Ho, ho, ho! Ajde, smesta, ko će prvi, da ga šapa moja mrvi! Od danas leta gospodnjeg hiljadu i davne, ja Div Le Giš proglašavam se za kralja! (Todor ustaje.) TODOR: Neće moći ove noći! Ovaj će ti prevrat glave doći! Priznajem javno da nisam nikakav grof! Al princezu žarko ljubim pa ću diva da pogubim. (Todor jurne na Diva. Div ga tresne. Todor padne.) ŽERAR: Zaleteti se na diva! PTIT: Kakva hrabrost! MAČOR LE FJODOR: Kakva ludost zaleteti se sam! Zaletimo se skupa! U ime kralja Zaboravnog Luja udarimo ko oluja i uništimo diva! KRALJ LUJ ZABORAVNI: Tako je! U ime mene samog, generale, stavite se pod komandu mačku! GENERAL LE BRE: Zar tom prevarantu? KRALJ LUJ ZABORAVNI: Samo umna miso spasiti nas može. Svi za mačka! SVI: Tako je! Svi za mačka! MAČOR LE FJODOR: Mačak za sve! (Svi izvade mačeve. Preteći krenu prema divu. Div naglo zamahne rukom u jednu stranu. Vojnici popadaju. Ponovo ustaju. Div ponovo zamahne. Vojnici ponovo popadaju. Div arlaukne.) DIV LE GIŠ: Sluge moje, kako stvari stoje i vi ste se protiv mene urotili sada! Svak ko nije sa mnom moraće da strada! PTIT: E pa dosta je i tvoje tiranije bilo! ŽERAR: I mi smo se u pamet dozvali! MAČOR LE FJODOR: Predaj se jer opkoljen si sa svih strana! TODOR: Puštaj princezu! Puštaj smesta da ne bude plača, da ne vidiš oštricu mojeg ljutog mača! GENERAL LE BRE: I ja dive za te buzdovana nosim! U zaštitu vikontese Agnese i Anastazije princeze izjavljujem da se dame ne smeju držati u kavezu, jer dame su dame i nisu domaće životinje, životinjo jedna! DIV LE GIŠ: Ah, hvala na komplimentu! VIKONTESA AGNESA: Generale, čvrsta ruko, uzdanice naša! Muški potez, nego šta! Ah, srce mi se cepa! MESJE ŽAK: Budućnost je lepa. MAČOR LE FJODOR: Gospodo! Spremni smo se tući! Al pre boja složno zapevajmo ko što pevahu dedovi naši! MESJE ŽAK: Pesma nas je održala -- njojzi hvala! MAČOR LE FJODOR: Tri, četr, sad! (Svi zapevaju držeći se za srce.) SVI: Ko bi gori neka znade: SVI: Juriiiiš! (Svi krenu na diva. Div arlaukne. Mahne prema nebu. Sve se zatrese. Strahovito zagrmi. Svi popadaju. Div de Giš zapeva song.) DIV LE GIŠ: Ho, ho, ho! (Dok div peva divljajući svi ga opkoljavaju. Zveckaju mačevima.) MAČOR LE FJODOR: Brzo, opkolimo ga! Todore, oslobodi princezu! ANASTAZIJA PRINCEZA: Todore, spasioče moj! VIKONTESA AGNESA: Generale, živote moj! (Zatrči mu se u zagrljaj.) DIV LE GIŠ: Gle lepote, gle idile, MAČOR LE FJODOR: Živo me zanima šta ti na um pada? DIV LE GIŠ: Zaboravili ste moje okultno obrazovanje! (Silno zagrmi i zemlja se zatrese. Dune silna mećava. Sve se naglo zaledi. Div le Giš se pretvori u Snežnu aždaju. Svi se tresu od hladnoće. Div peva song.) DIV LE GIŠ: Ja sam aždaja snežna (Svi se polako lede u pola koraka. Vojnici se pretvore u Sneška Belića. S tavanice se spuštaju velike ledenice. Dvorac se polako pretvara u ledenu pećinu.) GENERAL LE BRE: Šta je ovo! Jao, al je hladno. Vojnici! Učinite nešto! (Div le Giš stavlja vojnicima kape od šerpe i noseve od šargarepe.) MAČOR LE FJODOR: Todore! Brzo, poljubi princezu! Samo ljubav led otapa! DIV LE GIŠ: Huuuuuuu! TODOR: Aaaaaa! SVI: Pokušaj, Todore! Još samo malo! (Todor se naginje prema princezi.) SVI: Još samo malo, još samo malo! DIV LE GIŠ: Huuuuuuu! (Todoru i princezi se, konačno, usne stope u poljubac. Led se odjednom otopi. Ledenice sa tavanice padnu na Klokana diva. Zacvrkuću ptice.) ANASTAZIJA PRINCEZA: Srce moje za te, neprestano bije! Ljubav se u meni, silna ljubav, krije! Ah! (Padne mu na grudi. Div naglo iskoči ispod gomile ledenica.) DIV LE GIŠ: Rano ste se prepustili osećanjima umilnim! Zlo se svako još u meni krije. Pomolte se smesta svevišnjemu bogu, jer u svašta se, jošte, izmetnuti mogu! (Svi, osim mačora, uplašeni, ustuknu. Mačor stane ispred diva.) MAČOR LE FJODOR: Eh, Snežna aždaja! Čudna mi čuda. Baš si nesposoban, dive! DIV LE GIŠ: Ja nesposoban! Sad ćete vi videti! Sve ću vas ko slaninu odneti u planinu i okačiti o kuku! MAČOR LE FJODOR: E pa znam ja u šta ne možeš čak ni ti da se prometneš! DIV LE GIŠ: U šta? MAČOR LE FJODOR: U miša od pliša. DIV LE GIŠ: Oho, ho, ho, ho! Taj me dripac tera u škripac! Može biti da ne mogu da se pretvorim u miša od pliša, ali zato mogu u miša od somota! MAČOR LE FJODOR: E baš ne možeš! DIV LE GIŠ: E mogu! MAČOR LE FJODOR: E ne možeš! DIV LE GIŠ: E mogu! MAČOR LE FJODOR: E čik probaj! DIV LE GIŠ: E čik hoću! Ne zvao se div le Giš sad postaću miš! (Div le Giš se pretvori u miša. Mačor skoči na njega i proguta ga.) MAČOR LE FJODOR: Smazo sam te, gade, na kraju balade! Čiča, miča i gotova priča! PTIT: Gle, smaza ga za tren! Šta ćemo mi sad! Od straha mi srce zebe. ŽERAR: Mislimo na sebe! Rat je završen. Avaj šta će sada biti? PTIT: Gotovi smo. Nema nam spasa. Na kolena, brate! (Padnu na kolena ispred mačora. Zavape.) PTIT I ŽERAR: (Zajedno.) Sad se gorko kajemo. Oprosti nam, brate. Celog života ćemo raditi i bićemo dobriii! MAČOR LE FJODOR: Za propuste razne sada slede kazne. PTIT: Mrzim kazne! ANASTAZIJA PRINCEZA: Neka kazna bude humana i blaga, jer iskupili su se u boju za kraljevinu svoju. MAČOR LE FJODOR: Ovom dvoru, moja draga, potrebna je radna snaga! SVI: Tako je! (General le Bre istrči pred mačora. Klekne na kolena.) GENERAL LE BRE: Avaj, avaj, avaj! Zbog ovog što reče mene savest peče! Ja se sada gorko kajem, za kaznu vam glavu dajem! TODOR: Ali zašto, generale? GENERAL LE BRE: Pa u momentu lične krize ja ne bejah hrabar ko što mogah biti. Zaslužujem da budem kažnjen. Vojnici, smesta me vodite i u srce bodite! (Vojnici upere koplja prema Generalu Le Breu.) MESJE ŽAK: Sve rad sitnih slabosti (General Le Bre se natrći prema vojnicima da ga bocnu u “srce”. Začuje se tužna muzika. Pred koplja istrči vikontesa Agnesa.) VIKONTESA AGNESA: Do ove ćete doći žrtve samo preko mene mrtve! General Le Bre pokazao se ceo u borbama za oslobođenje od ljutog Diva Le Giša! Što jeste jest, kolebao se malo moren osećanjem nedostatka ljubavi. Na kraju krajeva i on je samo čovek kog slabosti i vrline krase! Zato bodite i mene, po sred srca, zna se! (Vikontesa Agnesa se natrći prema vojnicima da je bodu u srce.) MESJE ŽAK: Oh, prizora li uzvišenog! (Zamahnu kopljima.) MAČOR LE FJODOR: Vojnici, stoj! SVI: Tako je! Udaćemo vikontesu Agnesu! GENERAL LE BRE: (Mirišući cvet.) Objavljujem svetu, VIKONTESA AGNESA: Oh, generale! (Usne im se stope u poljubac. Na scenu istrči Žak. Prometne se preko glave.) MESJE ŽAK: O, kako je divno SVI: Živeli! (Ptit i Žerar se kucnu flašama.) MAČOR LE FJODOR: Svadba, stoooj! (Svi se ukipe. Upitno ga gledaju.) MAČOR LE FJODOR: Nešto smo zaboravili -- da izaberemo novog kralja! VIKONTESA AGNESA: A šta ćemo sa starim? KRALJ LUJ ZABORAVNI: Ja sam dao ostavku još u ekspoziciji komada. Pošto sam postao zaboravan tražim alternaciju da spasava naciju! Deco moja, slušajte me dobro! Predajem ovu krunu... Gde mi je kruna? SVI: Na glavi! (Kralj skine krunu sa glave.) KRALJ LUJ ZABORAVNI: Daklem, kao što slovo starostavno nalaže predajem ovu krunu najmudrijem med nama -- mačoru Le Fjodoru! (Kralj pruži krunu mačoru Le Fjodoru. Mačor uzme krunu ali je ne stavlja na glavu.) MAČOR LE FJODOR: Dragi i predragi moji, GENERAL LE BRE: Al možda sam ja bolji pretendent za presto! VIKONTESA AGNESA: Generale, skroman budi, da te ne zamrze ljudi! GENERAL LE BRE: Htedoh samo reći on ni oženjen nije! ANASTAZIJA PRINCEZA: I tome leka ima, KRALJ LUJ ZABORAVNI: Kćeri! TODOR: Ah, Anastazija, pa Anastazija! (Anastazija padne na grudi Todoru.) VIKONTESA AGNESA: Prosto ne mogu da odolim a da ne uzviknem: "Živeo novi kralj!" SVI: Živeo! Živeo! Živeo! (Mačor stavi krunu Todoru na glavu.) TODOR: Mesje Žak! Mesje Žaaak! (Dotrči Žak.) TODOR: Mesje Žak! Svečano te proglašavam za ministra mode i poljoprivrede! MESJE ŽAK: Ministarrr mode i poljoprrivrrrede?! O, la, la! Mersi boku! (Mačor zagrli Todora.) MAČOR LE FJODOR: A sad, sinko moj, amanet si očev ispunio, vidim. Dođe vreme da se rastanemo. Dalje ćeš morati sam. TODOR: Ne napuštaj nas! (Mačor mahne prema nebu. Hukne vetar. Vetar donese među njih barku sedog mlinara. Mačor sedne u barku. Barka se njiše na vetru.) MAČOR LE FJODOR: Ja sad vidim samo SVI: Vrati nam se, Le Fjodore! MAČOR LE FJODOR: Pa vam pevam zbogom! SVI: Ne napuštaj nas Le Fjodore! MAČOR LE FJODOR: Iako sam mačo mačor (Kraj songa.) SVI: Vrati nam se Le Fjodore! Ne napuštaj nas! (Iznenada, niotkud, bane šuma preobraćena u mačke.) MESJE ŽAK: Ne brinite! Jer, za kraj ove tačke najavljujem -- mačke! SVI: Mačke?! VIKONTESA AGNESA: Ko su sad pa ove? GENERAL LE BRE: Mačke na dvoruuu! Uzbunaaa! (Mačke zaigraju i zapevaju song. Svi ih zaneseno gledaju. Donose Todoru očev mlin. Ptit i Žerar odmah potrče da okreću vodenični kamen. Nose džakove brašna. Mačke zanosno plešu izvijajući se ispred mačka.) MAČKE: Dolazi februar, (Mačor ih nekoliko trenutaka netremice gleda. Potom počinje da suče brkove.) MAČOR LE FJODOR: O, frrr, o, mijauuu, o, (Skoči iz barke na zemlju.) MAČOR LE FJODOR: Drage moje dame, (Mačke uhvate mačora i odvlače ga pevajući song.) MAČKE I MAČOR LE FJODOR: (Zajedno.) Dolazi februar (Mačke odvlače Todora u prohladnu februarsku noć. Princeza i Todor se zaneseno gledaju.) MESJE ŽAK: Ljubav, ah, ljubav je to. (Todor i princeza tek što se nisu poljubili kad se Todor trgne. Nečega se doseti. Potrči za mačorom.) TODOR: Le Fjodooor! Le Fjodoooor! (Mačor se povrati.) TODOR: A treće? Nisi mi rekao odgovor na pitanje -- šta je treće? (Svi, zajedno sa mačorom zapevaju Todoru.) SVI: Uz malo rada MESJE ŽAK: I po treći put... SVI: ...i nešto treće! MESJE ŽAK: I po treći put... SVI: I nešto treće! MESJE ŽAK: I po treći put... SVI: Naći ćeš treće! (Dok svi pevaju, dok se Todoru i princezi usne konačno spajaju u poljubac. Na scenu polako pada zavesa.) KRAJNapomena:Na 40-om Sterijinom pozorju u Novom Sadu, 1995. godine, komad "Mačor u čizmama" (u izvođenju pozorišta "Boško Buha" iz Beograda) nagrađen je Sterijinom nagradom grada Vršca za savremenu komediju. IGOR BOJOVIĆDramski pisac i scenarista. Rođen 1969. godine u Nikšiću. Završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek za dramaturgiju. 1996. proglašen za najboljeg diplomiranog studenta Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu za 1995/96. školsku godinu. 1997. završio Internacionalnu letnju školu Kraljevskog dvorskog pozorišta iz Londona (Royal Court Iternational Summer School). Drame su mu do sada prevođene na bugarski, italijanski i engleski jezik. Pozorišne drame:
Do sada su realizovani filmski i TV scenariji:
Drame su mu objavljivane u:
Za dramska ostvarenja dobio sledeće nagrade:
// Projekat Rastko / Drama i pozorište / Savremena drama // |