|
|
 |
Жарко МиленићЛИР, БИВШИ КРАЉТрагедија по Шекспиру
Лица:ЛИР, бивши краљ Британије ПРВИ ЧИНПрви призор(Свечана дворана у двору краља Лира. ЛИР: (Упре скиптром у карту.) Ово овдје је, кћери моје и будући зетови моји, као што видите, карта наше земље Британије... ГОНЕРИЛА: Наравно да видимо. РЕГАНА: Нисам слијепа. ЛИР: У реду... (Устане, приђе карти, скиптром заокружује територију Британије.) Као што вам је познато одлучио сам... ГОНЕРИЛА: Наравно да ми је познато. РЕГАНА: Зато сам и дошла. ЛИР: Драго ми је... Одлучио сам да подијелим своје краљевство на два дијела. На два војводства. Подијелити га, додијелити... А коме бих друго него мојим драгим и јединим кћерима Гонерили и Регани... (Кент и Лирова пратња су запањени.) ГОНЕРИЛА: Пола мени... РЕГАНА: А пола мени... ЛИР: Још увијек као краљ Британије посљедњи пут вас молим да ме не прекидате! (Гонерила и Регана се намрште.) ЛИР: И као што сам рекао дијелим драгу нам краљевину Британију на два дијела. Не желим да нити једна од вас буде оштећена. Граница ће бити прецизна и правична... ГОНЕРИЛА: Мени дај сјеверни дио! РЕГАНА: А мени источни. ЛИР: Чекајте, кћери. Не може се Британија, а нити једна друга земља дијелити на сјевер и исток, већ на сјевер и југ или на исток и запад... Ја сам већ размишљао како да вам подијелим Британију. Зар није логично да Регани припадне она половина Британије у којој се налази Албани? И зар није једнако логично да она половина Британије у којој се налази Корнвол припадне Гонерили? РЕГАНА: Наравно да није. ГОНЕРИЛА: Што ја имам с војводом од Корнвола? КОРНВОЛ: Али, Гонерила, ти врло добро знаш шта имаш са мном. Хоћу рећи, ти врло добро знаш шта имамо... Шта ћемо имати нас двоје! ГОНЕРИЛА: Ко ти је дозволио да говориш?! КОРНВОЛ: Али... ГОНЕРИЛА. Ништа ја с тобом немам на уму! ЛИР: Зар није војвода од Корнвола твој вјереник? Зар није твој будући муж? ГОНЕРИЛА: Кад смо се то нас двоје вјерили? ЛИР: Овдје у дворцу нисте. Али зар ми ниси рекла да сте... Овај да сте се сами, дискретно, вјерили?... ГОНЕРИЛА: Тата, ти си очито посенилио. Такво нешто могла је да каже само Регана! (Кратка пауза.) ЛИР: Па, мора да си у праву. Није ни чудо у мојим годинама да се забуним. Да помијешам моје будуће зетове... Уосталом ја их скоро ни не познајем. И неко млађи би се на мом мјесту исто тако забунио... Уствари мене је збунило нешто друго... Није ли, Гонерилице, тај младић што стоји покрај тебе војвода од Корнвола? РЕГАНА: Наравно да јесте. Ти, Гонерила, не видиш добро. Иначе не би стала уз мога вјереника! АЛБАНИ: Како то мислите вашег, принцезо Регана? Зар нисам ја ваш вјереник? РЕГАНА: Не могу се сјетити кад смо се то нас двоје вјерили! АЛБАНИ: Нисмо додуше. Али смо... РЕГАНА: Ћути! Ти овдје можеш да говориш само кад ти се обрати!... Ја или моја сестра!... Па и наш отац... Јасно?! АЛБАНИ: Јасно, ваша висости! ГОНЕРИЛА: Па, сестро, вријеме је да замијенимо наша мјеста! РЕГАНА: Добро си се сјетила. ГОНЕРИЛА: Уствари нека они замијене своја. Ми смо краљице! (Војводе замијене мјеста.) ЛИР: Добро, ријешили смо и ту недоумицу. Сад још да ријешимо питање подјеле... Зар није логично да Гонерили припадне она половина Британије у којој се налази војводство Албани? А Регани она половина у којој је смјештено војводство Корнвол? ГОНЕРИЛА: Наравно да није. То што мој муж носи титулу војводе од Албанија не мора значити да морати и остати живјети у Албанију. Он ће живјети тамо гдје му живи жена! Уосталом војводства Албани више неће ни бити! АЛБАНИ: Како то мислите, висости, да Албанија више неће бити? ГОНЕРИЛА: Тако као што сам и рекла. Биће само двије краљевине. Моја Британија и... РЕГАНА: И моја Британија! ГОНЕРИЛА: Па, сестро, био би ред да ти својој краљевини даш неко друго име. Које, то је твој проблем. РЕГАНА: Ма немој! А зашто ти не би дала својој било које друго име?! ГОНЕРИЛА: Ти си млађа. РЕГАНА: Па шта онда? Ти као старија ниси добила већи дио Британије од мене да можеш преузети и њено име! ЛИР: Молим вас, престаните да се препирете. То питање ћете морати ријешити с картографима. Ја за те ствари нисам стручан...(хвата се за главу.) Заболи ме глава... Чули сте моју одлуку... Кћери моје и будући зетови, сад сте слободни и можете чинити шта вам је воља. ГОНЕРИЛА: То си добро рекао. РЕГАНА: И хоћемо. Немој мислити да нећемо! (Војводе се наклоне. Они и њих двије крену према вратима.) ЛИР: Сачекајте мало! (Њих четворо застану. Окрену се.) ЛИР: Још само ово сам желио да вам кажем... Наизмјенично ћу код сваке од вас по мјесец дана боравити. Тамо гдје будете. Оставићу уза се само стотину витезова које ћете ви да снабдјевате. Наравно и мене... Мени остаје титула и почасти... Зато ви добијате сву власт и приходе... Може ли тако? ГОНЕРИЛА: Па... Може. РЕГАНА: Поштено. (Сви одлазе осим Лира и грофа од Кента.) КЕНТ: Господару... ЛИР: Ћути... КЕНТ: Краљу, ако си још увијек краљ... ЛИР: Предобро те знам Кенте и предобро знам што мислиш да кажеш. Пошто исто тако добро знам да ми се оно што мислиш да кажеш нимало неће допасти онда је боље и за мене и за тебе да ме овај пут поштедиш свога савјета. КЕНТ: То не би био савјет, господару мој. За савјет је касно. Ви ми нисте ни рекли шта мислите да учините... И да јесте знам добро да мој савјет не би прихватили. Предобро вас познајем... Али сада, шта је ту је. Краљевска се не пориче. Уз то и посљедња краљевска одлука! ЛИР: Шта је, грофе? Уплашио си се за своју гузицу?... Не брини. Теби титула остаје док си жив! КЕНТ: Остаје и вама, господару. Али само титула. Ви ћете јамачно и даље да носите ту круницу и да разгоните тим скиптрићем муве. Вас ће и даље звати краљем мада практично и нисте више краљ. Нити ћете више икада то бити. Осим ако једна од ваше двије краљичице не умре па је ви не наслиједите... ЛИР: Јадни мој, Кенте. Никад ниси имао смисла за хумор. Да јеси ја не бих морао ни да запошљавам луду! КЕНТ: Знам да то није смијешно, господару. Ствар није нимало смијешна већ жалосна. Ја се ни не смијем. Мени је до плакања.... ЛИР: Дакле, ипак се бојиш да ћеш изгубити своје грофовске привилегије које си уз мене имао? КЕНТ: Ви знате да ја, господару мој, немам кћери. Мој син има тридесет, а не двадесет година. Добро га знате. Није ни луд ни размажен. Када умрем он ће да наслиједи моју титулу. Али тек када умрем... Прије не... Мислим да то неће бити тако брзо... Осим ако под старе дане не полудим. А то му дође на исто. ЛИР: Ја нисам полудио, Кенте... КЕНТ: А може се лако догодити да ми једна од ваших краљица којој припадне она половина Британије у којој се налази моја грофовија одузме и грофовију и титулу... Али то мене неће нарочито погодити. То се ипак не би десило мојом вољом. ЛИР: Шта би онда у том случају урадио? КЕНТ: Живио као и сви други. Са својим сином... ЛИР: Којој мојој кћерки би више волио да припадне Кент? Гонерили или Регани? КЕНТ: Најрадије нити једној. Али ако већ мора тако бити онда ми је свеједно. Оне су исте. Као поданик било које од њих може ми бити само горе него што ми је било док сам био ваш поданик, господару мој. Зато и размишљам о томе како да на вријеме избјегнем ту дужност... ЛИР: Шта тиме хоћеш да кажеш? КЕНТ: Желим да кажем да би најбоље било да прогнам сам себе док ме није неко недораслији прогнао! ЛИР: Ја ти забрањујем, грофе од Кента, да одеш из Британије! КЕНТ: Немојте ме више ословљавати грофом. Сумњам да ћу ту титулу моћи да задржим. ЛИР: Ја сам ти удијелио титулу грофа и само ја ти је могу и одузети! КЕНТ: Ви нисте више ви... А титулу ми не морате одузимати. Ја ћу сам да вам је вратим. ЛИР: Ја те још увијек требам, Кенте. КЕНТ: Ви требате друге. Али више нико не треба вас. ЛИР: Немој да ме љутиш! КЕНТ: Баш желим да вас разљутим како би ме истјерали из овога двора. За остало ће да се побрине једна од ваших кћери. ЛИР: Добро те знам, Кенте. Оно што наумиш ти ћеш и да оствариш... Онда, изволи. Иди. КЕНТ: Још ћу да размислим о томе, господару мој. Још ћу да размислим... Ви у задње вријеме нисте баш превише размишљали... До виђења, господару. (Кент се наклони и изађе.) Други призор(Дворана у дворцу Војводе од Албанија. Лир улази у дворану. Разгледа. Примијети Војводу од Албанија на супротном крају како гледа кроз прозор. Војвода није чуо кад је Лир ушао. Лир се намјерно закашље. Албани не реагује.) ЛИР: Добар дан. (Албани се окрене. Збуњено погледа Лира.) ЛИР: Добар дан! АЛБАНИ: (Уз наклон.) Добро дошли, величанство! (Приђу један другом. Сретну се. Албани се поново наклони.) ЛИР: Гдје је Гонерила? (Албани је збуњен и не зна шта би рекао.) ЛИР: Нећеш ми ваљда рећи да није ту?! АЛБАНИ: Она ми је... Овај она ми је рекла... ЛИР: Шта ти је рекла? АЛБАНИ: Рекла ми је да неће бити овдје... ЛИР: До када? АЛБАНИ: То није рекла. ЛИР: Ја сам овдје цијели мјесец. До тада ће сигурно да се врати. АЛБАНИ: Надам се... ЛИР: Надаш се? Зар се може десити да се не врати до тада? Отац јој је дошао у посјету! (Станка.) ЛИР: Она је знала да ћу доћи, зар не? АЛБАНИ: Да. ЛИР: Наравно да је знала. Зашто те то и питам!... Тако смо се договорили. И ти си био тамо. АЛБАНИ: Јесам. ЛИР: Предложио сам јој. Да ћу боравити у њеном... Да ћу боравити у вашем дворцу сваки други, односно сваки непарни мјесец. Први, трећи, пети... Да ћу бити цијели мјесец њен... И твој гост... Чуо си кад сам јој то рекао?... АЛБАНИ: Чуо сам. ЛИР: Чуо си и кад сам рекао да ћу боравити тамо гдје будете. Са сто витезова које ћете да снабдјевате... Само стотину. Не више... И то неће бити сваки мјесец већ сваки други... Је ли тако? АЛБАНИ: Тако је. ЛИР: Чуо си и кад је пристала? АЛБАНИ: Чуо. ЛИР: Рекла је да може, зар не? АЛБАНИ: Рекла је. ЛИР: А сад је нема. АЛБАНИ: Нема... ЛИР: Како то? АЛБАНИ: Не знам. (Кратка пауза.) ЛИР: Она има једног оца. То није мало. Многе кћери немају... Ми не живимо заједно. Не видимо се сваки дан... Дакле ја сам овдје само гост. Госта треба угостити. Тим више што нисам било ко. Већ краљ. ... И да сам обични човјек.... И да сам просјак. Ипак сам отац. Њен отац! (Кратка пауза.) ЛИР: Требала је да ме дочека. (Кратка пауза.) ЛИР: Зар није тако? АЛБАНИ: Тако је. ЛИР: А ње ипак нема. АЛБАНИ: Нема... ЛИР: Иако зна да ћу доћи. АЛБАНИ: Зна... ЛИР: Зар то није срамота? АЛБАНИ: Па... ЛИР: Куда је отишла? Да ли је некуда отишла? АЛБАНИ: Јесте... ЛИР: Куда? АЛБАНИ: Рекла ми је... ЛИР: Шта ти је рекла? (Кратка пауза.) ЛИР: Шта? АЛБАНИ: Не знам... ЛИР: Не знаш?! АЛБАНИ: Не... ЛИР: Зар си заборавио?! (Кратка пауза.) АЛБАНИ: Да. Кратка пауза.) ЛИР: Знаш ли бар кад ће се вратити... Ах, да... Рекао си да не знаш... (Кратка пауза.) ЛИР: Сачекаћу. АЛБАНИ: Молим? ЛИР: Сачекаћу моју кћерку. Да се врати... Надам се да немаш ништа против? АЛБАНИ: Не... Наравно да немам... Трећи призор(Соба у истом дворцу. ОСВАЛД: (Наклони се.) На услузи, ваше величанство. ГОНЕРИЛА: (Не прекидајући са чешљањем, још увијек огледајући се у огледалу.) Шта се дешава? Зашто ме не извјештаваш? Је ли стари још увијек ту? ОСВАЛД: Ту је, ваше величанство. ГОНЕРИЛА: Шта ради? ОСВАЛД: До малоприје је причао с војводом. Не знам причају ли и сада? ГОНЕРИЛА: О чему њих двојица имају да причају?... Јеси ли прислушкивао њихов разговор? ОСВАЛД: Јесам, ваше величанство. ГОНЕРИЛА: Је ли му онај мој тикван рекао гдје сам тобоже? ОСВАЛД: Није, ваше величанство. ГОНЕРИЛА: Није? Зашто?! ОСВАЛД: Заборавио је. Само је рекао да нисте ту. И да не зна када ћете да се вратите. ГОНЕРИЛА: Како је стари реаговао? Је ли побјеснио? ОСВАЛД: Није. Само је био разочаран. ГОНЕРИЛА: Будала. Зашто би био разочаран? Као да ме не зна већ двадесет година! Ово је било сасвим логично... И шта сад намјерава да ради? ОСВАЛД: Ко? Ваш отац или ваш муж? ГОНЕРИЛА: Отац, идиоте! Спрема ли се да продужи даље? Хоће ли ићи до Регане? ОСВАЛД: Не знам, ваше величанство. Док сам био тамо о томе нису били говорили. Можда о томе говоре сада. Али ви сте ме управо позвали и ја сам морао да прекинем свој задатак... ГОНЕРИЛА: Ја сам те позвала и ја те могу и опозвати!... Позови војводу овамо! ОСВАЛД: Разумијем, ваше величанство. (Наклони се и изађе. ГОНЕРИЛА: Што стојиш ту? Приђи ближе. (Албани је послуша. АЛБАНИ: Звала си ме... ГОНЕРИЛА: Звали сте ме, краљице! АЛБАНИ: Звали сте ме, краљице моја. ГОНЕРИЛА: Бит ће довољно само – краљице... Нити сам ја твоја краљица, нити си ти краљ... Боље да ме зовеш као и сви други – ваше величанство. АЛБАНИ: Звали сте ме, ваше величанство. ГОНЕРИЛА: Шта ради стари? АЛБАНИ: Мислите на вашег оца, величанство? ГОНЕРИЛА: Још једна будала!... Наравно да мислим на њега! Гдје је он сада? АЛБАНИ: У дворани. ГОНЕРИЛА: Шта тамо ког ђавола ради? АЛБАНИ: Разговара с неким старцем који му је, изгледа, слуга. С њим је и његова дворска луда. ГОНЕРИЛА: Зар се у мом дворцу одржава конгрес лудих стараца? (Смијех) (Албани је зачуђено погледа.) ГОНЕРИЛА: Можеш ићи. АЛБАНИ: Могу ли нешто да питам? ГОНЕРИЛА: Знам шта си хтио питати... Одговор је – не. Није ми јасно зашто ме то свако вече питаш. Паметном је довољно једном рећи... Јеси ли ти луд, глух или имаш лоше памћење?... Или све то заједно?... Трудна сам, човјече! АЛБАНИ: За то сам већ чуо и прије но што сте ми рекли... Али... ГОНЕРИЛА: Шта "али"? АЛБАНИ: То се не вама не примијети. ГОНЕРИЛА: И боље да се не примијети. Трудим се око свога изгледа и гардеробе. АЛБАНИ: Хтио сам рећи како се не би рекло да сте у поодмаклом стадијуму трудноће. Нисте, рекао бих трудни више од три мјесеца... Дакле, то не представља никакву сметњу. Напротив, не морају да се користе средства против зачећа... ГОНЕРИЛА: За мене је дијете светиња. Док сам у благословљеном стању не желим са својим мужем да дијелим постељу! АЛБАНИ: То, значи, важи само за мужа? ГОНЕРИЛА: (Смркнуто га погледа.) Шта тиме желиш да кажеш?! АЛБАНИ: Ништа. Баш ништа. ГОНЕРИЛА: Зар сумњаш да те варам с другима?! АЛБАНИ: Не сумњам већ знам. (Кратка пауза.) ГОНЕРИЛА: Од кога си чуо? АЛБАНИ: Ни од кога. Видио сам својим очима. Како си се љубила с Едмундом. ГОНЕРИЛА: Којим Едмундом? АЛБАНИ: Знам да их има више, али нисам знао да има чак и више Едмунда! ГОНЕРИЛА: Едмунд, гроф од Глостера није... АЛБАНИ: Едмунд није гроф већ само син грофа од Глостера и то незаконит. У преводу – копилан! (Кратка пауза.) АЛБАНИ: Видио сам како сте се љубили! ГОНЕРИЛА: Он је мој рођак. АЛБАНИ: Теби су изгледа многи мушкарци рођаци и то они најближи... Чим их као Едмунда не љубиш у образ већ у уста. ГОНЕРИЛА: Лажеш! АЛБАНИ: Ако ти је већ Едмунд рођак зашто се онда љубите тајно, а не јавно? ГОНЕРИЛА: Лажеш да си нас видио! АЛБАНИ: И то не једном. ГОНЕРИЛА: И то ми тек сада кажеш! АЛБАНИ: Има и горих ствари. ГОНЕРИЛА: А које су то, ако смијем знати? АЛБАНИ: Па... На примјер, дијете које ћеш родити није нити моје нити Едмундово. А питање је ли војводе од Корнвола... Прво си вијешћу о трудноћи обрадовала Корнвола. Онда си га растужила јер си га оставила... Мене си онда растужила је си ми одузела жену коју сам волио и потурила и себе и своје кукавичје јаје! ГОНЕРИЛА: Нисам ти ја одузела Регану. Одузела ти се сама. То о рокади је њена идеја! (Кратка пауза.) АЛБАНИ: Али нека се дијете роди. Оно ништа није криво. Ако му и нисам биолошки отац ипак могу да му замијеним правога оца. Чак бих могао да будем бољи од војводе од Корнвола или не знам већ кога... Али теби је трудноћа била оправдање да не обављаш брачне дужности... Кажеш да ти је дијете светиња. Зашто си уопште и спавала са мном? Сигуран сам да би то и даље чинила да ниси срела оног копилана! ГОНЕРИЛА: Престани тако да називаш Едмунда! АЛБАНИ: Зашто тебе та чињеница погађа кад не погађа њега самога? Тако о њему не говоре тајно већ га и јавно ословљавају. И то не само племићи већ и они слични њему. А њега то не само да не љути већ га и весели. Он сам прави шале на свој копилански рачун!... А теби су, изгледа, копилад слабост. Ваљда зато што ћеш и сама једно да родиш! ГОНЕРИЛА: Идиоте, ја уопште нисам трудна! АЛБАНИ: Ако нешто више мрзим од швалерације онда су то лажи! Шта си том лажи хтјела да постигнеш? Да ти отац остави већи дио Британије? Или барем бољу половину? ГОНЕРИЛА: Шта те брига? (Албани се иронично смије.) АЛБАНИ: Не можеш ни да замислиш како ми је било одвратно да лажем твом оцу да ниси овдје. ГОНЕРИЛА: Ниси ти лагао. Оно што сам ти рекла да му кажеш истина је. До недавно нисам ни била у дворцу. АЛБАНИ: Знам гдје си била. То ме не занима. Драго ми је да сам том јадном човјеку ипак рекао истину. Сад ћу да му кажем да си се вратила. Из љубавниковог кревета! ГОНЕРИЛА: Никуда ти нећеш да одеш! Не док ти то ја не дозволим! АЛБАНИ: Не можеш ти мени да наређујеш у мом дворцу! ГОНЕРИЛА: Нешто си заборавио. Овај се дворац налази у земљи гдје сам ја краљица и гдје, према томе, све припада мени. Овдје је чак пријестолница моје краљевине! (Ставља круну на главу) АЛБАНИ: Иди до ђавола и ти и твоја краљевина! (Албани изађе залупивши вратима.) Четврти призор(Дворана у истом дворцу. Лир сједи у трону војводе од Албанија. Крај њега стоје Луда и Кент обучен као слуга.) ЛИР: Каква је то сад маскарада, Кенте? Прошао је мјесец карневала! ЛУДА: (Лиру.) А да нас двојица замијенимо одјећу? Ти буди луди краљ, а ја ћу краљевска луда!... Али ти већ јеси луд, а краљ више ниси. Можеш увијек бити само луда. Ја краљ – никад! ЛИР: Јеси ли се прерушио, вјерни Кенте, да те Гонерила не препозна?... То ти није лоша идеја. Она, изгледа, више воли просјаке него моје људе. Видиш да ме није ни дочекала. ЛУДА: Могла је Гонерилица и да те не пусти унутра. Или још горе – да те дочека па истјера! КЕНТ: Нисам се овако обукао с намјером да ме ваша кћерка не препозна. Ја се ње не бојим. ЛУДА: То се ти, бивши грофе, привикаваш на она срећна времена кад будеш носио гаће на штапу! Не желиш да будеш неспреман на скорашње недаће, зар не? КЕНТ: Ниси погодио, Лудо. ЛУДА: Или желиш да и остали виде да си луд? Један гроф није друштво једног краља пропалице. Требао си да обучеш моју одору! КЕНТ: Ја сам увијек био мом господару на услузи. Он тога до сада и није био свјестан. Нека га сада моја прикладнија одјећа подсјети на то. ЛУДА: Зашто га зовеш господаром? Ово није позориште у којем ти мораш да глумиш слугу, а он краља. Прије би он тебе тако могао да зове. Јер ти си још увијек гроф, зар не? КЕНТ: На жалост јесам. ЛУДА: Мени није жао што сам још увијек луда, већ ми је жао што сам луда Лира, бившег краља. Боље да је он и даље краљ, а ја бивша луда! (Смијех) ЛИР: (Луди.) Хајде да чујемо неку пјесму! ЛУДА: Благо оном ко рано полуди (Смијех. Сви наздрављају, пију. Свирач свира лауту и пјева неку винску пјесму. ОСВАЛД: Престаните с том галамом! (Не чују га. И даље се веселе.) ОСВАЛД: Престаните већ једном! (Престану.) КЕНТ: Ко си сад па ти? ОСВАЛД: У служби сам њеног величанства Гонериле И, краљице Албанија и околине! КЕНТ: Па ми смо колеге. Ја сам лично слуга његовог величанства Лира, краља цијеле Британије. ОСВАЛД: Боље реците да сте бивши слуга бившега краља или садашњи слуга оца моје господарице. КЕНТ: Хеј, мали, пази како се понашаш пред мојим господаром! ОСВАЛД: Пазите ви како се понашате у дворцу моје господарице! КЕНТ: (Прилази Освалду и опали му шамар.) Мало више пристојности неће ти шкодити! ОСВАЛД: Платићеш ми за ово, подлаче! КЕНТ: Исплата слиједи и то одмах! (Кент удара Освалда ногом у стражњицу.) ОСВАЛД: (Плачући одлази.) Сад ћу вас рећи мојој господарици! ЛУДА: (Кроз смијех.) Тужибабо! КЕНТ: Што ме уплаши! ЛИР: Јесте ли чули шта је мали рекао? Моја кћерка је овдје! А војвода је рекао да није! ЛУДА: Боље да није. ЛИР: Зар је се бојиш? ЛУДА: Боље да ти није кћерка. ЛИР: Зашто се крије од мене? Од свога оца? КЕНТ: То се и ја питам. ЛУДА: А ја се не питам. (Долази намргођена Гонерила с Освалдом. Он на сваку њену тврдњу климне главом.) ЛУДА: А вучица на врата! ГОНЕРИЛА: Каква је то галама?! Чује се скроз до моје собе! ЛУДА: Гњевни анђео је коначно сишао с неба. ЛИР: Зар си спавала? Нисам знао. Иначе бих био тиши. ГОНЕРИЛА: Ова би бука и мртве пробудила! ЛИР: Ниси спавала с мужем. Он је био овдје. Гдје је сада? ГОНЕРИЛА: Ваља негдје спава. ЛИР: Престали смо с музиком. Нема шансе да ћемо га пробудити. ГОНЕРИЛА: Надам се. ЛИР: Ниси баш одушевљена што ме видиш. ГОНЕРИЛА: А ко би био на мом мјесту? ЛИР: Мислим да би Регана била. Она би ме дочекала. Сама или заједно са својим мужем. ГОНЕРИЛА: Ти је, изгледа, не познајеш довољно. (Кратка пауза.) ЛИР: Договорили смо се да ћу бити твој гост сваког непарног мјесеца. ГОНЕРИЛА: Не поричем. Договорили смо се усмено. Чак ни у тој форми нисмо ништа прецизирали. ЛИР: Прецизирали? ГОНЕРИЛА: Требали смо да потпишемо уговор. ЛИР: Уговор? ГОНЕРИЛА: Наравно. Ниједна страна тада не би била оштећена. ЛИР: Зар уговор између оца и кћерке? ГОНЕРИЛА: Зашто да не? И мој смо муж и ја склопили брачни уговор. ЛИР: Наш би, дакле, био родитељски? ЛУДА: Између маме и синчића! ГОНЕРИЛА: Ни први ни посљедњи. ЛИР: Хоћеш да га склопимо? ГОНЕРИЛА: Још није касно. ЛИР: Шта би писало у том уговору? ГОНЕРИЛА: С твоје стране тражим тишину, скромност и трезвеност... ЛИР: Тишину? ГОНЕРИЛА: Овдје није дозвољена галама, свирка и оргијање. ЛИР: Зар је ово самостан? ЛУДА: Ово, наравно, не важи за краљицу. Она, наравно, може да галами не само кад је пробуде већ и кад јој се прохтије. Скромност јој ни као принцези није била јака страна... Муж јој игра како она свира. Трезвеност није имала од кога да наслиједи. О оргијању иза леђа боље да и не говоримо! ГОНЕРИЛА: (Лиру.) Зачепи уста овом идиоту док му ја то нисам учинила! (Освалд мислећи да је то њему наређено замахне да удари Луду, али му се испријечи Кент и ошамари Освалда. ГОНЕРИЛА: Стража! (Приђу двојица стражара.) ГОНЕРИЛА: Водите Луду и очевог слугу! Сваки нека добије по пет удараца бичем! (Луда побјегне на споредна врата.) ЛИР: Смири се, кћери. Ово се више неће поновити. ГОНЕРИЛА: (Стражарима.) Опозивам наредбу. Али будите у приправности. (Кратка пауза.) ЛИР: Прецизирај ми шта подразумијеваш под тишином, скромношћу и трезвеношћу у мом случају. ГОНЕРИЛА: Док си овдје уздржи се од галаме, расипништва и пази шта причаш. ЛИР: Пред тобом или без тебе? ГОНЕРИЛА: Свеједно. Док си у овом дворцу мораш да поштујеш овдашњи кућни ред! ЛИР: Зар сам ја расипник? ГОНЕРИЛА: Јеси. Витезови и слуге нису ти више потребни. ЛИР: Молим? ГОНЕРИЛА: Рекох, твоја пратња ти више није потребна! ЛИР: И шта да радим? Хоћу ли и њих дати теби? ГОНЕРИЛА: Отпусти их. Ја своје имам. Ако су мени добри онда су и теби. ЛИР: Мени се твоји не допадају. Поготово не овај ту! (Покаже на Освалда који се заклони иза Гонерилиних леђа) ГОНЕРИЛА: Ја сам их бирала. И нисам се покајала. Сигурна сам да нећеш ни ти. ЛИР: Под таквим условима не желим да склопим уговор ни с бијелим анђелом! ГОНЕРИЛА: Онда иди Регани. Она ће сигурно да ти понуди боље услове. ЛИР: То знам и ја. Знам је и превише добро. А с тобом сам раскрстио. Ти ми више ниси кћерка. Ти за мене више не постојиш! Прије бих се убио него опет закуцао на твоја врата! (Гонерила се иронично насмије. Врати се у своју собу.) ЛИР: Онда ми више немамо шта да тражимо овдје. (Извана допире грмљавина.) КЕНТ: Почиње олуја. Мораћемо да сачекамо док све прође. ЛИР: Не желим више ни тренутка да останем у овој јазбини! КЕНТ: Знао сам. ЛИР: Гдје је Луда? КЕНТ: Не знам. Негдје се изгубио. ЛИР: Смјеста га пронађи и доведи. КЕНТ: Како ви кажете, господару. (Кент излази на споредна врата.) ЛИР: Гдје је сада моја кћи Гонерила да ме чује? Она која ме никад није слушала нити сада жели да ме слуша... Не знам да ли је зачела с оним њеним папучарем... Не вјерујем. Та није у стању да буде кћи. Како би онда могла бити мајка... Ко зна да ли је и трудна... Боље да није. Да није никад ни била... Не. Ако је трудна нек јој буде. Нека буде мајка каква је и кћи. Нека јој кћи буде буде каква је и мајка. Нек јој она врати онаквом кћеринском љубављу онаквом какву је њена мајка мени узвратила... А ако буде син?... Не, та није у стању да рађа синове... Ако ипак буде син нека не буде на оца... Али не вјерујем да би онај смотани војвода био у стању да направи сина... Нека принц ипак буде на оца, а не на дједа. Нека збаци мајку змију с пријестоља и, као некад његов дјед, завлада цијелом Британијом! (Долази Кент. Вуче силом Луду који се одупире.) КЕНТ: Једва сам га пронашао, господару. Ждеро је и локо у кухињи. Успут је штипо кухарице! ЛИР: (Смијех.) Он? Ко би то рекао? ЛУДА: (Кенту.) Гледај своја посла! ЛИР: Што се љутиш? ЛУДА: Глупа питања не траже одговора! ЛИР: Лудо, идемо одавде! ЛУДА: А куда, ако се смије знати? ЛИР: У Глостер. Регани... Гдје би друго. ЛУДА: Тек смо овдје дошли. ЛИР: Не прави се луд. Знаш и сам како смо овдје прошли! ЛУДА: Не знам како ви. Ја за почетак нисам прошао лоше. ЛИР: Шта то значи? Да нећеш с нама? ЛУДА: Тако некако. Кад изважем, ваше фаце, извјесне бокове и увјерљиве громове могу вам пожељети срећан пут. Иако то звучи као црни хумор! ЛИР: Али она вјештица је и теби показала врата! ЛУДА: Али зато је једна добра вила мени отворила врата свога срца. КЕНТ: Па ти ћеш се још овдје и оженити! ЛУДА: Ниси ти, Кенте, толико глуп колико изгледаш! ЛИР: Зар ћемо на крају остати само Кент и ја? ЛУДА: На жалост, бивши краљу, убудуће ћеш још само њега моћи да вучеш за нос! (Лир и Кент одлазе остављајући Луду који се смјешка.) Пети призор(Соба у истом дворцу. Гонерила опет сједи пред огледалом. Посматра се. Грмљавина. Улази Едмунд. Она устане.) ГОНЕРИЛА: Коначно! (Загрле се и пољубе.) ГОНЕРИЛА: Јеси ли средио? ЕДМУНД: Наравно. Упокојен је и покопан. ГОНЕРИЛА: Гдје? ЕДМУНД: Зар је то важно? Нико други не зна нити ће од мене икад да сазна! ГОНЕРИЛА: Реци само мени. ЕДМУНД: Зар ми не вјерујеш? ГОНЕРИЛА: Едмунде, знаш да ти вјерујем! ЕДМУНД: Онда у реду. Нисам ти ваљда требао као ловац краљици донијети једно свињско, тобожње Сњежанино срце. (Пољубе се.) ГОНЕРИЛА: Сад већ лакше дишем. ЕДМУНД: Знам. ГОНЕРИЛА: Сада двоструко лакше дишем јер је она несрећа од бившега краља отишао из мога дворца. ЕДМУНД: Па сад је дворац твој и ничији више.... Говориш ли о свом оцу? О Лиру? ГОНЕРИЛА: Био је ту. Срећом не дуго. ЕДМУНД: Зар си га избацила? ГОНЕРИЛА: Нисам. Сам је одлучио да оде мојој сестри. (Грмљавина.) ЕДМУНД: Зар по оваквом времену? Толико му се журило? ГОНЕРИЛА: Стара будала. Попео ми се на главу! Већ сам хтјела да га избацим! ЕДМУНД: Јасно ми је. Надам се да ти неће пасти на памет да једног дана, или боље речено ноћи попут ове, избациш и мене! ГОНЕРИЛА: Едмунде, шта ти пада на памет! ЕДМУНД: Ништа. (Излази) (Гонерила зачуђено гледа у врата. Улази Освалд.) ОСВАЛД: (наклони се.) На заповијест, ваше величанство. (Гонерила узима писмо с комоде и даје га Освалду.) ГОНЕРИЛА: Однијећеш ово писмо мојој сестри. ОСВАЛД:Регани? ... Пардон... Хтио сам да кажем њеном величанству краљици Регани? ГОНЕРИЛА: Глупи Освалде. Ја имам само једну сестру! Зар си заборавио? ОСВАЛД: Нисам, ваше величанство. Али... ГОНЕРИЛА: Шта "али"? (Грмљавина.) ОСВАЛД: Је ли то хитно? ГОНЕРИЛА: Наравно да је хитно. Мораш смјеста да кренеш. Мораш да стигнеш прије старога! ОСВАЛД: Он је већ кренуо. ГОНЕРИЛА: Па шта! Са својом лудом пратњом не може брже да напредује од тебе. Мораће повремено да застане. Да се склони од невремена. ОСВАЛД: А ја не могу да се склоним? ГОНЕРИЛА: Освалде, не буди дрзак! Не можеш себе да упоређујеш са мојим оцем! Он је ипак био краљ. Ти си био и остао нико и ништа. Јасно?! ОСВАЛД: Јасно ми је, ваше величанство. ГОНЕРИЛА: Ако ти је јасно, губи се! (Освалд се наклони и изађе.) ДРУГИ ЧИНПрви призор(Томова колиба у пустари. ЛИР: Добар дан. (Пауза.) ЛИР: Баш је угодно овдје. (Пауза.) ЛИР: Пролазио сам, видио ову колибу и свјетло у њој ... Рекох себи зашто не бих свратио... ТОМ: С ким ви то разговарате? ЛИР: Па овдје нема никога осим нас двојице, ако се не варам... ТОМ: У праву сте. Нема. Помислио сам да и ви попут мене имате обичај да разговарате сами са собом. Има људи који су сами. Али има и оних који разговарају сами са собом а нису сами... Знају да их други слушају. Да их врло добро чују. То је монолог, боље рећи квазимонолог с неким циљем. Спадате ли ви у такве? Који је ваш циљ? ЛИР: Послао сам вјерног слугу да однесе писмо. Сам ће прије да стигне... Онда ћу ја. За њим... ТОМ: Када ће то да буде? ЛИР: Не знам. Прије или касније. Зависи... ТОМ: Од чега? (Кратка пауза.) ТОМ: Од олује? (Кратка пауза.) ТОМ: Или од мене? Од моје гостопримљивости? (Кратка пауза.) ТОМ: Што се мене тиче можете да кренете већ сада за својим слугом. Одмах... (Кратка пауза.) ТОМ: (Окрене се, и даље сједећи.) Шта је? Изненађени сте?... Очекивали сте се да ћу се обрадовати вашој ненаданој посјети? Да сам, као прави пустињак, срећан што послије дуго времена видим једно биће. Биће налик мени. Људско биће! (Лир изненађено посматра Тома.) ТОМ: Зар сте очекивали да ћу вас позвати на вечеру? Напојити вином? Понудити своју постељу. Да ћу због вас ја спавати на влажној земљи? ЛИР: Нисам... ТОМ: Мислите, вани је невријеме. Није вријеме за путовање. Олуја бјесни и ноћ је. Трба предахнути, отпочинути, наставити пут што касније... ЛИР: Не мислим... ТОМ: (Устане.) Баш ме брига што ти мислиш! ... Знај иако не живим одавно с људима, нити изгледам као цивилизовано биће, још у мени има људскога. Зато нећу да те истјерам... Али мораш да знаш да овдје ниси добродошао!... И није то зато што си то ти. Није овдје добродошао било ко... Ви, људи, криви сте што сам овдје! ЛИР: Зашто?... ТОМ: Не питај ме то!... Ништа ме не питај! Нећу ти одговорити ни на једно питање!... Људи са дна се воле исповиједати. Јеси ли ти свештеник? ЛИР: Нисам. ТОМ: Или писац који зарађује на причама убогих? ЛИР: Ја сам краљ... ТОМ: (Прсне у смијех.) Краљ?! ЛИР: Ни то више нисам. Ја сам нико и ништа... ТОМ: Као ја, хтио си рећи? ЛИР: Ништа нисам хтио рећи. ТОМ: И боље. Ћути... Онда иди. Што прије то боље. ЛИР: Како ти кажеш... (Посматрају се.) ТОМ: Зашто си се забленуо у мене? ЛИР: Ја... Нешто ми је пало на памет... Колико ти имаш година? ТОМ: Година?... Шта ће ти моје године?... Не знам колико имам. Одавно их не бројим. ЛИР: Имаш ли тридесет?... Највише тридесет и три?... ТОМ: Рекао сам ти да не знам. Ти као да знаш боље од мене... ЛИР: Твоја мајка се зове Мери... ТОМ: Не знам као се звала или како се још зове моја мајка. Ако сам је икада и имао... ЛИР: А отац Џозеф... ТОМ: Каква мајка, такав отац... ЛИР: Био је дрводјеља... (Кратка пауза.) ЛИР: Уствари он није твој отац. Није твој прави отац... ТОМ: Рекао си да ниси свештеник. Да си био тамо неки краљ. Још нисам чуо за краља богомољца! ЛИР: Не знам сва та имена. Стар сам и памћење ме одавно издаје... Али видим још увијек добро за моје године... Видим тебе. Као што видим себе у огледалу кад ми је било тридесетак година... ТОМ: Огледалу? О чему то лупеташ? Ја те не разумијем... ЛИР: Мислим да знам тајну твог поријекла. Не мислим већ знам! Знам ко си. У то сам сигуран... ТОМ: Не занима ме... ЛИР: Ти си мој син. ТОМ: Син? ЛИР: Да. Мој син за којег нисам ни знао да постоји. Пронашао сам те послије толико година... Тако сам срећан због тога. Тако сам волио твоју мајку. Била је жена мог живота! ТОМ: Кажеш да си краљ? Бивши краљ? ЛИР: Јесам. ТОМ: Онда сам ја принц. Бивши принц! ЛИР: Јеси. ТОМ: По свему судећи незаконити, зар не? ЛИР: Па... ТОМ: Незаконити бивши принц... И то је нешто. Боље бити неко и нешто па онда нико и ништа већ од почетка нико и ништа. ЛИР: Наравно да је боље. ТОМ: Теби јесте. Ти си био краљ и сада живиш од успомена на своје краљевање. Ја пак нисам био краљевић мада сам могао да сам знао. Увијек сам био и остао просјак... Сад бих ја имао више права просјачити од тебе већ ти од мене. ЛИР: Још није касно... ТОМ: За шта? ЛИР: Да надокнадиш пропуштено. Да будеш принц... Сад већ краљ. Имаш на то право! ТОМ: Ма немој ми рећи! (Кратка пауза.) ТОМ: И шта сад хоћеш? Да дижемо револуцију? ЛИР: Што да не? Ја нисам више млад. Али могу да ти помогнем својим савјетима... ТОМ: Кажеш да си бивши краљ. Које земље? ЛИР: Ове. Британије. ТОМ: Ко је сада краљ? ЛИР: Британијом сада владају двије краљице. Моје двије кћери. ТОМ: Дакле, моје двије сестре? ЛИР: Да. Једна добра и друга зла. Ми требамо да свргнемо ону злу. Кад је скинемо с власти ти ћеш заузети њено мјесто... ТОМ: Мислиш да ће то да иде тако лако? Зашто си и тој злој оставио круну? ЛИР: Погријешио сам. Али још није касно да се исправи грешка. Ми ћемо да је исправимо. Заједно. ТОМ: То је била твоја грешка. Сам си крив. Ако ти се да сам је и исправљај! ЛИР: Да сам те раније срео не бих дозволио да се то деси. Све бих оставио теби. Жене никад нису биле за владаре! (Кратка пауза.) ЛИР: Слажеш ли се с мојим приједлогом? (Пауза.) ТОМ: Мој је одговор... (Кратка пауза.) ТОМ: Лаку ноћ, наивни оче! (Пауза.) ЛИР: (Излази.) Значи тако? Избацују ме и кћи и син... Али имам ја још једно дијете. Кћи Регану... Нисам сам као што мислите. (Грмљавина.) Други призор(Пред Глостеровим дворцем. Улазе Кент и Освалд с разних страна. Освалд спази Кента и устукне.) КЕНТ: О, кога ја то видим! Јеси ли поранио, пријатељу? ОСВАЛД: (Намргођено.) Нисмо ми никакви пријатељи! КЕНТ: Ако ништа друго колеге смо. Ти си слуга као и ја. ОСВАЛД: Јесмо, али моја је господарица ипак за разлику од твога господара неко и нешто. И више од тога! КЕНТ: Осим што си слуга ти си и потрчко! ОСВАЛД: Какав потрчко? КЕНТ: Као слуга си пузавац, а као потрчко неваспитан! ОСВАЛД: Зашто неваспитан? КЕНТ: Јер носиш писмо које једна неваспитана кћи шаље другој неваспитаној кћери! ОСВАЛД: Како ти знаш чије писмо носим и коме? КЕНТ: Не мора се бити нарочито паметан да се то схвати. Знам да ти на мом мјесту то не би схватио ни за сто година! ОСВАЛД: Кад си тако паметан онда знаш и шта у том писму пише. КЕНТ: Наравно да знам. Гонерила се хвали Регани да је избацила на олују рођеног оца и препоручује сестрици да и она исто то учини!... ОСВАЛД: Проклетниче! Ти си прочитао Краљичино строго повјерљиво писмо! КЕНТ: Нисам рекао да сам га прочитао. Само сам погодио шта у њему пише. Ти си га, изгледа, отварао чим ме за то оптужујеш! ОСВАЛД: То никад не бих учинио. Прије бих умро! КЕНТ: (Вади мач.) Онда се спреми да умреш! ОСВАЛД: Упомоћ! Убиће ме! Упомоћ!... (Кент удара Освалда. Долазе војвода од Корнвола, Регана, Глостер и оружана пратња.) ГЛОСТЕР: Ко ће кога убити испред мога дворца?! (Пратњи.) Раздвојите их! (Послушају га.) КОРНВОЛ: Ко сте вас двојица? РЕГАНА: Овај десно је Освалд, слуга моје сестре. А овај лијево ми личи на грофа од Кента. КЕНТ: Ја сам слуга вашег оца. Слуга краља Лира. РЕГАНА: Лир јесте мој отац. Али више није краљ. КОРНВОЛ: И што као слуга овдје радите без свога господара? (Кратка пауза.) ОСВАЛД: Можда носи писмо од господара као што ја носим писмо од моје господарице. (Вади писмо из џепа и пружа га Регани.) Писмо за вас, ваше величанство. КЕНТ: Наравно да носим. (Пружа Регани писмо) РЕГАНА (Узима писмо од Освалда, Кенту.) Шта пише у том писму, слуго? КЕНТ: Отворите па видите. Ја не читам писма мога господара. ОСВАЛД: Ваш отац пише вашем величанству да стиже овамо. РЕГАНА: Која радосна вијест! (Кент насрне на Освалда.) РЕГАНА: (Пратњи.) Вежите га! (Послушају је.) КОРНВОЛ: Шта ћемо с њим? РЕГАНА: Ставићемо га у кврге. КЕНТ: У кврге? Мене?! ГЛОСТЕР: Зар је такву казну заслужио? РЕГАНА: Залужио је он и горе. Али ја сам увијек била милосрдна. ГЛОСТЕР: Али он је гроф од Кента! РЕГАНА: Бивши гроф. Сад га лишавам титуле. Сад је само слуга бившега краља... Донесите кврге! (Дио пратње одлази. Остали пазе на Кента. Регана отвара писмо и чита.) РЕГАНА: (Кад је прочитала.) Значи стари долази овамо. Кад види свог дрипца у квргама порашће му притисак па ће морати да продужи својим путем! (Слуге доносе кврге.) ГЛОСТЕР: Зар не постоји нека блажа казна? Кент је ипак човјек у годинама. Као и ваш отац. РЕГАНА: Што се година тиче њих се двојица могу ухватити под руку. Али и што се памети тиче. Нема је нити један нити други! (Пратњи.) Извршите заповијест! (Стављају Кента у кврге. Сви одлазе осим Глостера.) ГЛОСТЕР: Пријатељу стари пред мојим си домом који то више ње и ко зна хоће ли икада више бити. КЕНТ: Схваћам, пријатељу, шта желиш рећи. Али сад ме можеш и ти оставити. Желим коначно да одспавам. Сад ми се пружила пригода за то. Ако се ове кврге могу назвати пригодним. (Заспи) (Замрачење. Свјетло. Улазе Лир и један витез из Лирове пратње.) ЛИР: (Не примјећује Кента.) Напустила ме Гонерила, напустио Луда... Чак и син којег тек пронађох... Нико ме не треба. Чудо да ме још и ти слиједиш. ВИТЕЗ: Баш чудо. Чудо невиђено. КЕНТ: (Пробудио се.) Прво ми пожеле лаку ноћ, а онда ме још и буде прије времена! (Спази Лира, обрадује се.) Па то сте ви, господару! ЛИР: Шта ти овдје, глумиш, Кенте?! КЕНТ: Као што видите. Заробљеника. Наравно, против своје воље. ВИТЕЗ: Јадниче! ЛИР: Ко ти ово намјести, Кенте? КЕНТ: Ваша кћи и зет. Боље рећи само она. Да се њега питало ко што није, не бих на то спао. ЛИР: Регана? КЕНТ: Баш она. ЛИР: Не, не вјерујем у то. КЕНТ: Вјеровали или не тек ја се овдје на миру сунчам! ЛИР: Јеси ли јој предао писмо? КЕНТ: Нисам. ЛИР: Како ниси?! КЕНТ: Није га хтјела ни узети нити прочитати. ЛИР: Значи ни не зна да долазим? КЕНТ: Наравно да зна. Сазнала је то од своје сестрице. Већ се потрудила Гонерилица да упозори Реганицу. ЛИР: На шта да је упозори? КЕНТ: Да се добро чува свог ћакнутог татице! ЛИР: Не вјерујем да је баш тако написала! КЕНТ: Можда и није баш дословно тако. Али смисао је исти... Уосталом можете се сами увјерити ако прочитате то отровно писмо што га је Регани уручио онај смрдљиви слуга Освалд! ВИТЕЗ: Опет та ништарија! КЕНТ: Још су веће ништарије они од којих прима и којима шаље! ЛИР: Сачекајте ме овдје вас двојица. Идем да се најавим. (Лир улази у дворац.) ВИТЕЗ: (Довикне.) Али, господару, не можете ви сами да се најављујете! (Лир је ушао.) КЕНТ: Стари мој, више се ни чему не требаш чудити. ВИТЕЗ: Ово ти је добар савјет, пријатељу. КЕНТ: Бољег у квргама нисам ни могао да се сјетим. ВИТЕЗ: Колико си већ дуго ту? КЕНТ: Не знам. Спавао сам. А зар је то важно? ВИТЕЗ: Па кад боље размислим и није. (Враћа се Лир с Глостером.) ЛИР: Не могу да вјерујем да се све ово дешава у твом дворцу! ГЛОСТЕР: Ни ја да се све ово дешава у вашој краљевини. ЛИР: Али краљевина више није моја. ГЛОСТЕР: Ни мој више није овај дворац. ЛИР: Зар си и ти већ оставио дворац свом сину? ГЛОСТЕР: Ја имам два сина. Једног законитог и другог незаконитог. ЛИР: Значи све си оставио законитом? ГЛОСТЕР: Нисам. Али дворац је већ незаконито присвојила ваша кћи Регана. Већ га назива својим. Мени би било најбоље да као гроф од Кента обучем сличну одјећу. ЛИР: Пусти Кента из кврга. ГЛОСТЕР: То морам њу да питам. ЛИР: Онда питај. Она зна да долазим, а не дочекује ме. КЕНТ: Али зато дочекује мене! ЛИР: Желим смјеста да разговарам с њом! ГЛОСТЕР: Добро. (Улази у дворац) ВИТЕЗ: Овај пут се не чудим. КЕНТ: Добро напредујеш, стари. Биће нешто од тебе! ВИТЕЗ: А шта ће од тебе бити? КЕНТ: Ја не знам има ли шта горе. Ту, наравно, рачунам и смрт. (Глостер се враћа с Реганом, Корнволом и пратњом.) ЛИР: Јесте ли се наспавали? КОРНВОЛ: (Наклони се.) Поздрављам вашу милост. РЕГАНА: Драго ми је да те видим, тата. ЛИР: Прво ослободите Кента. (Пратња чека Реганино наређење.) РЕГАНА: Па, ослободите га. (Послушају је.) ВИТЕЗ: Коначно си слободан, стари. КЕНТ: Не знам требам ли сад да се радујем или плачем. ВИТЕЗ: Да се радујеш него шта. КЕНТ: Кад ти тако кажеш... Али некако немам воље за то. ЛИР: Регана, све до недавно нисам ни знао каква ми је кћи Гонерила. Уствари она ми више и није кћи. Ја је се одричем. Више нећу ни да је помињем. Као да је ни нема! РЕГАНА: (Обрадује се.) Значи ли то да ћеш је разбаштинити? ЛИР: Сад је касно за то. Да сам знао да ће бити оваква ништа јој не би оставио... Ко би се томе надао? Да је не препознаш! Сушта супротност оној старој Гонерили. И сушта супротност теби! РЕГАНА: Драго ми је да тако мислиш. ЛИР: Замисли само што ми је та змија приредила... РЕГАНА: Знам. ЛИР: Како знаш? РЕГАНА: Послала ми је писмо. ЛИР: Мора да ме олајавала на пасја кола. То се од ње могло и очекивати. Дај ми да видим то писмо. ГОНЕРИЛА: Не могу ти дати да прочиташ то писмо. Послала га је мени. Шта би Гонерила на то рекла! ЛИР: Није важно шта је тамо нажврљано. Сигурно све најгоре о мени. Је ли тако? РЕГАНА: Тако некако. ЛИР: Ти јој на то писмо нећеш одговорити, зар не?... Најбоље је прекинути сваку везу с том... Том... Не, немам такве ријечи која би могла да искаже сав мој презир према њој! РЕГАНА: Ја ћу одговорити на Гонерилино писмо. ЛИР: Напиши јој да је презиреш због свега што је учинила према мени! Да је се одричеш! Да не желиш више ни да чујеш за њу! РЕГАНА: Не... ЛИР: Не можеш то да напишеш? РЕГАНА: Нећу то напишем. ЛИР: А шта ћеш да напишеш? РЕГАНА: Не знам шта ћу све да јој напишем. Знам да ћу се на почетку писма сложити с њеним понашањем.... ЛИР: Сложити? С чиме? РЕГАНА: С њеним исправним ставовима. ЛИР: Исправним? РЕГАНА: Гонерила је поступила сасвим исправно. Онако како мудра кћи треба да се понаша према свом... ЛИР: ... лудом оцу? Хтјела си рећи да сам ја луд?! РЕГАНА: Мораш признати да си у годинама... ЛИР: Па шта онда? Бићеш и ти у годинама! РЕГАНА: Молим те, тише... У праву си. Доживјећу и ја твоје године... Али будем ли се тада тако понашала како се ти понашаш онда боље да их и не доживим! (Кратка пауза.) ЛИР: И шта ми онда савјетујеш? Да се убијем? РЕГАНА: Врати се и буди с Гонерилом мјесец дана као што смо се све троје договорили. Онда дођи мени. На цијели мјесец... ЛИР: Али ја не желим да се вратим Гонерили! Прије бих се убио но поново покуцао на њена врата. Рекао сам ти већ да она за мене више не постоји. Она више није моја кћи! Све сам јој то већ издекламовао! РЕГАНА: Ријечи, ријечи... Све су то у вјетар изговорене ријечи... То ништа није било записано. Јесте ли вас двоје склопили уговор? ЛИР: (Погледа Кента.) И ова прича о уговору. (Кент слегне раменима.) ЛИР: (Регани.) Значи ти ми савјетујеш да се вратим Гонерили и лијепо склопим уговор. Морам ли да јој се још и извинем? РЕГАНА: Наравно. ЛИР: А она мени не мора? РЕГАНА: Ти си погријешио, а не она. ЛИР: Морам ли при том да клекнем пред њом? Да јој пољуби руку? Скуте? Ноге? Земљу по којој дична краљичица ходи? РЕГАНА: Оче, ја ти говорим озбиљно, а теби је до циркуса! ЛИР: Краљевска се не пориче... Али ја више нисам краљ. Онда ћу да говорим као обичан отац... Очинска се не пориче!... Укратко, ја нећу да се вратим Гонерили... Никад више! (Кратка пауза.) РЕГАНА: Шта онда планираш? ЛИР: Да останем. Код тебе... РЕГАНА: Код мене? ЛИР: Добро си чула. (Кратка пауза.) РЕГАНА: Можеш да останеш један мјесец. ЛИР: А други? РЕГАНА: Имаш ти и другу кћерку ЛИР: Али рекао сам ти да не желим више ићи Гонерили. Не желим да је молим за опроштај! РЕГАНА: За мјесец дана ћеш да промијениш мишљење. ЛИР: Нећу! РЕГАНА: Знајући добро твоју ћуд знам да хоћеш... Дакле заборавићемо оно што је прије било. Као да се никад није ни догодило. Промијенићемо договор. И писмено ћемо то да утврдимо. Ти ћеш непарне мјесеце умјесто код Гонериле да проводиш код мене. А парне код Гонериле умјесто код мене. ЛИР: Желим да будем само код тебе. РЕГАНА: Увијек си био тврдоглав. Не можеш да будеш стално код мене. Ја ти нисам једина кћи... ЛИР: За мене јеси. РЕГАНА: Више није важно шта ти сматраш. Кад ћеш то већ једном, да схватиш?! (Кратка пауза.) РЕГАНА: Проведи овдје један мјесец. Послије, ако већ не желиш да се вратиш Гонерили, буди негдје друго. ЛИР: Гдје? РЕГАНА: Не знам. Негдје ван моје краљевине. Ван Британије. Можда у Француској. Некад си био пријатељ француског краља. Јеси ли и сада? ЛИР: Не знам. Некад сам имао много пријатеља. Од када више нисам краљ имам само једног. (Погледа Кента) КЕНТ: Господару, прихватите приједлог. Останите овдје тај мјесец. Онда ћемо већ нешто смислити. ЛИР: У реду, Кенте... Кћери, прихватам твој приједлог. Само ме, молим те, поштеди уговора. Увијек сам био алергичан на њих. Ако сам, као краљ морао да их склапам, не морам и сада када то више нисам! РЕГАНА: У реду. Али о неким се стварима морамо договорити. Немој послије да се чудиш. Немој да кажеш да ниси чуо... Ту је твој слуга. Нека ти он буде свједок. ЛИР: Добро. Реци шта имаш рећи. РЕГАНА: Као прво овдје влада исти кућни ред као код моје сестре Гонериле... ЛИР: Стани! (Регана га зачуђено погледа.) ЛИР: Већ та прва тачка ми не одговара. Ја такав кућни ред нисам могао да прихватим. Ја сам од таквог кућног реда побјегао. Да сам га могао прихватити остао бих тамо. Ког сам ђавола долазио овамо гдје ме исто чека?! Онда сам могао да останем тамо... Ћути и три... Цијели мјесец... Али ја нисам хтио да будем под папучом своје жене. Зашто бих онда био под папучом своје кћери!... Хвала лијепо. Нема од те љубави ништа!... Уговор раскидам прије но што је и склопљен! РЕГАНА: Онда више немамо о чему да разговарамо! (Окрене леђа и одлази у своју собу) КЕНТ: Шта ћеш сад, господару? Шта ћемо сад? ЛИР: Не знам... Можда би требали као мој син Том да саградимо колибу у пустари?... Или да одемо у Француску?... Или негдје друго?... КЕНТ: Јадни мој господару. ТРЕЋИ ЧИНПрви призор(Соба у Глостеровом дворцу. Улазе Корнвол и Едмунд.) КОРНВОЛ: Сједните. (Покаже на столицу) ЕДМУНД: Хвала, господару. (Сједне) КОРНВОЛ: Ко сте ви? ЕДМУНД: Едмунд, син грофа од Глостера. КОРНВОЛ: Зар се грофов син не зове Едгар? ЕДМУНД: Ја сам грофов млађи син. КОРНВОЛ: А тако.... Нисам знао да гроф има два сина. Увијек је помињао само једнога. Едгара. (Кратка пауза.) КОРНВОЛ: Хтјели сте насамо да разговарате са мном? Баш са мном, а не с краљицом? ЕДМУНД: С краљицом никако. Кад вам све испричам биће вам јасно и зашто. (Корнвол се трже. Брзо погледа Едмунда.) КОРНВОЛ: Слушам вас... ЕДМУНД: Ја сам Едгаров брат и свога брата не мрзим нити сам га икада мрзио. Та браћа смо, зар не?.... Па и да нисмо нема разлога да га мрзим. Едгар није лош човјек. Бар није такав био... Дуго сам се премишљао хоћу ли вам то рећи или не. Није тек тако лако против рођенога брата свједочити.... Али у мом животу главно је гесло – истину и само истину говорити... Тако ми Бог помогао! КОРНВОЛ: Какву ћете ми истину рећи? ЕДМУНД: Истину која ће страховито да вас потресе... (Корнвол га изненађено погледа.) ЕДМУНД: Боље да вам не кажем... КОРНВОЛ: Реците ми... Зато сте ваљда и дошли... ЕДМУНД: Јесам, али... КОРНВОЛ: Реците. Истина боли. Али ја највише на свијету мрзим тајне. ЕДМУНД: Бићу кратак... (Кратка пауза.) ЕДМУНД: Ваша жена вас вара. КОРНВОЛ: (Тргне се.) С ким? ЕДМУНД: С Едгаром. Мојим братом... КОРНВОЛ: Не, то не може бити истина. ЕДМУНД: На жалост истина је. КОРНВОЛ: Али како то знате? Јесте ли их видјели заједно? ЕДМУНД: Нисам. КОРНВОЛ: Имате неки доказ? ЕДМУНД: Имам. Писмо мога брата упућено краљици. КОРНВОЛ: Дајте ми га! (Едмунд му предаје писмо.) КОРНВОЛ: (Узима писмо, разгледа.) Али ово писмо није отворено! ЕДМУНД: Ја не читам туђа писма. КОРНВОЛ: Како знате да је љубавно? ЕДМУНД: А какво би било писмо младог мушкарца упућено младој жени? (Корнвол отвара писмо и чита га у себи.) КОРНВОЛ: Истина је што сте наслућивали. ЕДГАР: О, боже! КОРНВОЛ: Уствари и горе је но што сте претпостављали. Много горе... Они су договорили... Они су се договорили да... ЕДМУНД: Да вас убију? КОРНВОЛ: Погодили сте! ЕДМУНД: Познавајући Едгара то и није било тешко предвидјети. То ме нимало не изненађује. КОРНВОЛ: Али изненађује мене. Са смрћу се није шалити. Поготово ако је ријеч о сопственој! ЕДМУНД: У праву сте. Треба нешто да се предузме. КОРНВОЛ: И ја мислим да треба. Али шта? ЕДМУНД: Рјешење је просто. Да простије не може бити. Треба се рјешити Едгара... Тако ћете двије муве да убијете једним ударцем. Уклонићете љубавника своје жене и успут остати живи! КОРНВОЛ: То сте паметно смислили... Али како да то изведем? ЕДМУНД: Ништа не брините. Ја ћу за то да се побринем. КОРНВОЛ: Ви? Ви ћете бити у стању да убијете свога брата? ЕДМУНД: Не ја лично. Мој ће човјек то за мене да учини. КОРНВОЛ: Не знам како да вам захвалим. Шта тражите заузврат? ЕДМУНД: За сада ништа. Стојим вам на услузи. (Наклони се и изађе) Други призор(Свечана дворана у Лировом дворцу. ЛИР: Коначно у свом дворцу! КЕНТ: Срамота! ЛИР: Опет ћу да сједнем на свој пријестол! КЕНТ: Све је однешено! Опљачкано! Као да нас није било сто година! Ово је Трноружичин дворац! ЛИР: Још сам ја краљ! КЕНТ: Па то је Луда! ЛИР: Дижи се с мога пријестола! ЛУДА: (У сну.) Губи се, дебела вјештице! ЛИР: (Продрма Луду.) Дижи се кад ти наређујем! ЛУДА: (Отвори очи.) То сте вас двојица?... Сад нас је опет тројица. Три несрећника! КЕНТ: Устани с пријестола мога господара! ЛУДА: (Устане, зијевне, Кенту.) Ти имаш господара, а твој господар пријестол. Којег ли богатства! КЕНТ: Шта си то урадио са својом одором, Лудо? ЛУДА: Радио, радио... Никад у животу нисам толико радио! Хвала небесима да и том паклу дође крај! КЕНТ: Хоћеш ли коначно да се дигнеш с пријестола?! ЛУДА: (Устане.) Не мораш двапут да ми кажеш, задњи слуго задњег господара! (Смијех, нуди пријестол.) Воила! Послужите се! Навалите! Понуда никаква, потражња још гора. Кладим се да у цијелој Британији нема нормалног човјека који био сјео на овај пријестол! ЛИР: (Сједне.) Доме, слатки доме! Код куће је најбоље! ЛУДА: Шта сам рекао! ЛИР: Овдје је до сада владао неред! Шта раде моје слуге? (Пљесне рукама.) Слуге! Гдје су моје слуге? (Пауза.) ЛИР (гласније.) Слуге! ЛУДА: Штеди грло, стари. Твој задњи и једини слуга је поред тебе.. И није глух!... Шта си хтио? Само нареди и он ће извршити. Додуше онако брзо као пуж којег су послали на Васкрс по вино, а он дошао на Божић. А онда се саплео о праг и све вино просуо! (Смијех.) На крају је рекао – Лијепо је мени говорила моја мама. Никад не треба журити! (Смијех) (Кратка пауза.) ЛУДА: (Уз наклон.) Шта наређујете, краљу мој? (Смијех) ЛИР: Гдје су моје слуге? Зашто су запустили мој дворац? Зар се тако зарађује плата? ЛУДА: Да је неко био овдје зар бих ја могао да уђем, макар и био дворска луда, без нечијег високог допуштења? И још при томе заспати. И, што је још горе, захркати, а да то никоме не смета!... Све док, вас два баксуза, нисте дошли и пробудили ме! ЛИР: Гдје је моја круна? Гдје је мој скиптар? ЛУДА: (Кенту.) Шта то овај трабуња? (Лир заспи у пријестолу.) КЕНТ: Нек се мало одмори. Сви су га напустили. Сви су напустили дворац. Боже, зашто су га оставили?! ЛУДА: Овај пријестол није више краљевски пријестол. Овај дворац није више краљевски дворац. Овај град није више пријестоница... Ово је аветињски пријестол. Аветињски дворац. Аветињска пријестоница... Има је, а уствари нема... Сви су га напустили. Сви су отишли... КЕНТ: Куда? ЛУДА: Камо је ко знао. Трбухом за крухом... Како је ко знао. Неко се запослио поново као слуга код других краљева, односно краљица! (Смијех) КЕНТ: Уозбиљи се већ једном! ЛУДА: Па да. Вријеме је да коначно будем озбиљан. Више нисам луда. Ни дворска ни кухињска! КЕНТ: Зар су све краљеве слуге нашле нове господаре? ЛУДА: Нису сви. Неки су се снашли како су знали и умјели. Неки се оженили. Попут мене... КЕНТ: Ти да се ожениш? (Смијех.) У животу нисам чуо ништа смјешније! ЛУДА: А зашто да не? Свака врећа нађе закрпу. Боље би било да се и Лир оженио. Да је нашао неку оштроконђу. Средила би га, али би средила и његове ћеркетине! Била би краљица, али и он би био неки краљ. Краљ папучар! КЕНТ: Кад ћемо моћи да упознамо госпођу лудицу? ЛУДА: Имате срећу да нећете никад. Дао сам јој ногу! КЕНТ: Хоћеш рећи дао си ногама вјетра. Дакле, то је та дебела вјештица која те прогони у сну! ЛУДА: Боље у сну већ на јави! КЕНТ: Она ти је, значи, утјерала страх у кости? ЛУДА: Далеко јој лијепа кућа! КЕНТ: Је ли то била једна од оних дебелих Гонерилиних куварица које си штипао за гузицу? ЛУДА: Далека јој била дебела кухиња! КЕНТ: И сад опет хоћеш да те господар прими у службу? ЛУДА: Па сад... КЕНТ: Значи има и горих ствари већ служити бившега краља? ЛУДА: Има. Служити кухарицу! Испрва је говорила – никад доста. Све је било у реду док се то није почело односити на прање посуђа! КЕНТ: Није ти пријало да будеш судопера? (Смијех) ЛУДА: Зар би пријало теби? КЕНТ: Имао си бар топле оброке. ЛУДА: Са хладним приговорима! Не, хвала лијепо! КЕНТ: Знаш ли што те овдје чека? Пост без плате! ЛУДА: Знам. (Лир се буди.) ЛИР: Слуге! Гдје су моје слуге?! ЛУДА: Па он је полудио! КЕНТ: Зар те то чуди? Трећи призор(Соба у дворцу Албани. Гонерила се чешља пред огледалом. Улази Едмунд.) ГОНЕРИЛА: (Спази Едмунда у огледалу, обрадује се, устане.) Едмунде! (Едмунд јој приђе. Пољубе се.) ГОНЕРИЛА: Дуго си остао. (Кратка пауза.) ГОНЕРИЛА: Јеси ли видио оца и брата? ЕДМУНД: Оца јесам. Полубрата нисам нити ћу га икад више видјети. ГОНЕРИЛА: Зар се одселио? ЕДМУНД: Погодила си. Одселио се на онај свијет. ГОНЕРИЛА: Зар је погинуо? ЕДМУНД: Нешто слично. Убијен је. ГОНЕРИЛА: О, боже!... Страшно! Тако млад! ЕДМУНД: Био је старији од мене. И требао је први да умре. ГОНЕРИЛА: У смрти нема правила... Боље да ти је прво умро отац. ЕДМУНД: Неће ни он дуго. Видио сам то по њему... ГОНЕРИЛА: Зар се то може видјети? ЕДМУНД: Може. ГОНЕРИЛА: Види ли се то на мени? ЕДМУНД: Шта? ГОНЕРИЛА: Па то. Кад ћу умријети. ЕДМУНД: Не знам. ГОНЕРИЛА: Погледај ме. Добро ме погледај... ЕДМУНД: Шта ти је? Јеси ли полудјела?! ГОНЕРИЛА: Реци ми шта видиш! ЕДМУНД: Не видим ништа... ГОНЕРИЛА: Наређујем ти! (Едмунд се загледа у њене очи.) ГОНЕРИЛА: Шта си видио? ЕДМУНД: Надживјећеш... ГОНЕРИЛА: Кога? ЕДМУНД: Надживјећеш своју сестру. (Пауза.) ЕДМУНД: Но, јеси ли задовољна? ГОНЕРИЛА: Па, кад боље размислим то и није тако лоше. Боље звучи него да си рекао да ћу надживјети свога оца... Је ли теби неко прорекао да ћеш надживјети свога брата? ЕДМУНД: Прорекао сам ја. Сам себи. (Гонерила га запрепашћено погледа.) ЕДМУНД: Кад ми отац умре бићу гроф од Глостера. ГОНЕРИЛА: Зар ће то да те обрадује? То је само титула? ЕДМУНД: Наслиједићу и дворац. ГОНЕРИЛА: Али тај дворац је Реганин. Глостер се налази у њезиној краљевини. Чак јој је тамо резиденција! ЕДМУНД: А да се вас двије замијените? Као што сте замијениле мужеве? ГОНЕРИЛА: Због тога сам се покајала. ЕДМУНД: Због краљевине се нећеш покајати. ГОНЕРИЛА: Неда ми се. Једном смо се око тога нагодиле. Сваком своје. .. Тамо или овдје – све је то исто. Четврти призор(Соба у Глостеровом дворцу. Улазе Корнвол и Едмунд.) КОРНВОЛ: Кажете да сте нашли писмо’ ЕДМУНД: Јесам, господару. КОРНВОЛ: Опет? (Едмунд га збуњено погледа.) КОРНВОЛ: То је друго писмо које ми доносите, зар не? ЕДМУНД: Па да... КОРНВОЛ: Зар вам је то хоби? ЕДМУНД: Молим? КОРНВОЛ: Ваша је занимација, изгледа, налазити туђа писма. (Кратка пауза.) КОРНВОЛ: Чије је сад писмо? ЕДМУНД: Мога оца. КОРНВОЛ: Коме је упућено. Мојој мами? ЕДМУНД: Вашој свастики. КОРНВОЛ: Охо, стари јарац има укуса! ЕДМУНД: То писмо није... Не вјерујем да је то писмо љубавно... КОРНВОЛ: Зар сте га отворили? ЕДМУНД: Нисам. Знате да ја не отварам туђа писма. КОРНВОЛ: Знам. Али ви као да имате наднаравне моћи. Прошли пут сте погодили шта пише у оном писму. Знате ли шта пише у овом? ЕДМУНД: Па мислим да би то писмо требало да вас занима... КОРНВОЛ: Зашто би ме занимало? Какве ја везе имам с Глостером и Гонерилом? ЕДМУНД: Мислим да је то писмо опасно. Чак врло опасно... КОРНВОЛ: За кога? За вас? ЕДМУНД: Мислим прије за вас... КОРНВОЛ: (Смијех.) За мене? Ма немојте! ЕДМУНД: Озбиљно, господару. Мислим да је то писмо врло, врло опасно... (Корнвол се смије. Едмунд га зачуђено гледа.) КОРНВОЛ: Значи ријешио си се брата... Хоћу рећи полубрата. Сад ти још отац стоји на путу! ЕДМУНД: Не разумијем, господару, што тиме мислите да кажете. КОРНВОЛ: Зашто си то писмо донио мени? Зашто га ниси однио мојој жени? ЕДМУНД: Изгледа да сам погријешио... (Улази Регана.) РЕГАНА: Шта се овдје догађа? О чему то вас двојица разговарате? КОРНВОЛ: Овај ме идиот гњави некаквим опасним писмима! ЕДМУНД: (Уз дубоки наклон.) Вама на услузи, величанство! РЕГАНА: Каквим писмима? ЕДМУНД: (Пружи јој писмо.) Прочитајте, величанство. (Регана узима писмо, отвара и чита.) РЕГАНА: (Кад је прочитала, Корнволу.) Ти си идиот, а не он! КОРНВОЛ: Ја? Зашто опет ја, молићу лијепо? РЕГАНА: Причаш ту глупости, а ради ти се о глави! КОРНВОЛ: Коме сад ја сметам? РЕГАНА: Издајник Глостер хоће да те убије! КОРНВОЛ: Мене? РЕГАНА: И мене и тебе! КОРНВОЛ: Шта сам му ја кривио? Нисам га нити једном попријеко погледао! РЕГАНА: Нисам ни ја. КОРНВОЛ: Ти си се настанила у његовом дворцу. Ја нисам хтио. Шта фали мом? Сад због тебе зјапи празан! РЕГАНА: Није ми се свиђао. Некако је мали... КОРНВОЛ: Већи је од овога! РЕГАНА: Сав је никакав... Уосталом твој је. Знам како би се ти понашао да смо тамо. КОРНВОЛ: Како бих се понашао? РЕГАНА: Онако како мени не одговара! КОРНВОЛ: А мени твоје понашање одговара! РЕГАНА: Завежи! (Регана оде до врата.) РЕГАНА: (Стражарима.) Доведите ми Глостера и то свезана! (Врати се.) РЕГАНА: Стари незахвалник! Начинила сам од ове јазбине своју резиденцију! Од ове провинције пријестоницу! КОРНВОЛ: Није ми јасно зашто би нас Глостер убио. Шта има од тога? РЕГАНА: Хтио је дворац да преда Гонерили. КОРНВОЛ: Гонерили? Али њен муж има... Хоћу рећи имао је... Уствари има она свој дворац! РЕГАНА: Кретену, није њој стало само до овог дворца већ до цијеле моје краљевине! Гонерила жели да влада цијелом Британијом! КОРНВОЛ: Ма шта ми написа... Хтио сам да кажем – шта ми наприча! ЕДМУНД: (Регани.) Величанство... РЕГАНА: Шта хоћеш? Награду?... Добићеш је послије... ЕДМУНД: Знам, величанство. Али не бих хтио да будем ту док испитујете издајника... Не бих могао то да гледам... Он је ипак мој отац. РЕГАНА: Разумијем... Иди. Склони се негдје... ЕДМУНД: (Наклони се.) Мој наклон, ваше... КОРНВОЛ: Видимо да се клањаш. Нисмо слијепи. Не мораш још то и да кажеш! ЕДМУНД: (Регани.) До виђења, величанство. РЕГАНА: До виђења, Едмунде. (Едмунд изађе.) КОРНВОЛ: Па ти чак знаш и како се тај копилан зове! РЕГАНА: А зашто не би знала како се зове син власника овога дворца? РЕГАНА: Гроф јесте законити власник овога дворца, али Едмунд није његов законити син! (Стража доводи Глостера.) ГЛОСТЕР: Шта ово треба да значи? Ја вас угошћавам, а ви мени овако! РЕГАНА: Завежи, издајниче! ГЛОСТЕР: Ја, издајник? РЕГАНА: Убицо! ГЛОСТЕР: Ја убица? КОРНВОЛ: Тај није у стању да убије ни кокошку! ГЛОСТЕР: Кога сам ја то убио? РЕГАНА: Ниси убио, али ћеш убити... И убио би да те нисмо прозрели. Тако нећеш ти убити нас већ ћемо ми тебе! КОРНВОЛ: (Регани.) Мене у то не увлачи. Ако ти хоћеш да убијаш убијај. Ја нећу! РЕГАНА: Нећемо га убити ми већ џелат! КОРНВОЛ: Али ја то нисам наредио нити ћу да наредим! РЕГАНА: Као и увијек, пилате! Переш руке унапријед! ГЛОСТЕР: Али, величанство, ја нисам имао намјеру никога да убијем! А нисам ни издајник! КОРНВОЛ: Шта ти вриједи што ниси кад те је већ неко други издао! ГЛОСТЕР: Ко? РЕГАНА: Није важно ко је. Важно је да му ја вјерујем. ГЛОСТЕР: Наравно да је важно. Тај мора бити свједок на суду... РЕГАНА: Неће бити суђења. КОРНВОЛ: (Регани.) Значи по кратком поступку? ГЛОСТЕР: Како по кратком поступку? Нисам ја нико и ништа! РЕГАНА: Ниси, али ћеш ускоро бити. Боље рећи – нећеш бити! КОРНВОЛ: (Регани.) Ионако син не може на суду да свједочи за оца. Односно против оца. ГЛОСТЕР: Зар Едмунд? Мој син! КОРНВОЛ: Да, твој а не мој. ГЛОСТЕР: Знао сам! КОРНВОЛ: А ко би други био! ГЛОСТЕР: Само кад ми допадне шака! КОРНВОЛ: На жалост допао си ти, а не он! ГЛОСТЕР: Није ваљда да збиља мислите да ме објесите? КОРНВОЛ: Моја жена је у стању и нешто горе да приреди! ГЛОСТЕР: И то ми је награда за све што сам учинио за вас! РЕГАНА: То ти је награда за оно што си мислио да учиниш за нас! ГЛОСТЕР: Али гдје вам је доказ? РЕГАНА: (Показује писмо.) Ово си ти писао својом руком! ГЛОСТЕР: (Након што је прегледао писмо.) Неписмена будала! Тако лоше је подражавао мој рукопис! РЕГАНА: О коме ти то говориш? ГЛОСТЕР: О Едмунду. О коме бих друго! ЧЕТВРТИ ЧИНПрви призор(Соба у дворцу Албани. ГОНЕРИЛА: Дуго си остао. ЕДМУНД: То си ми рекла и прошли пут... ГОНЕРИЛА: Прошли пут сам бар знала куда идеш! ЕДМУНД: Био сам на истом мјесту... ГОНЕРИЛА: Ишао си да видиш оца? ЕДМУНД: Ишао сам али га нисам видио. ГОНЕРИЛА: Зар је умро? ЕДМУНД: Као што сам ти и рекао. ГОНЕРИЛА: Жао ми је. ЕДМУНД: Зашто би га ти жалила кад га ја не жалим? И зашто жалити мртве?... Живе треба жалити... Зашто мене нико не жали? ГОНЕРИЛА: Зашто си ишао да видиш оца кад си знао да га нећеш видјети? ЕДМУНД: Ишао сам да видим мој дворац... ГОНЕРИЛА: Који дворац? ЕДМУНД: Глостер. Ја сам гроф од Глостера. ГОНЕРИЛА: Ти? ЕДМУНД: А ко би други био? ГОНЕРИЛА: То ме радује. Ко те именовао грофом? Војвода од Корнвола? ЕДМУНД: Твоја сестра, наравно... На жалост ја од тога немам никакве користи... Она нема ништа против што сам ја гроф. Каже да је и логично да син грофа послије очеве смрти постане гроф... У преводу то за њих значи како је логично да син бившег грофа од Глостера, односно њиховог домаћина, или боље речено, потрчка постане исти такав потрчко. И то још бржи јер је млађи од старог потрчка!... То сам, наравно, одбио. Боље да нисам ни добио титулу грофа. Јер прошао сам горе од твога оца. Истина он више није краљ, али се зато ријешио свих проблема. Све је свалио на плећа млађих... Због тога су ме и бацили у тамницу... ГОНЕРИЛА: У тамницу? Тебе Регана да баци у тамницу?! Не могу да вјерујем! Зашто? ЕДМУНД: О, женска памети!... Зар ти није јасно? Твојој сестри и зету није било довољно што су упали у мој дворац. Што не плаћају станарину. Што тамо ждеру. Пију у пљачкају моју имовину! Проводе се о мом трошку!... Уз све то још хоће да их служим! ГОНЕРИЛА: Ипак су те пустили. ЕДМУНД: Јесу врага! Сам сам побјегао... При томе сам једва извукао живу главу јер су стражари хтјели да ме убију! ГОНЕРИЛА: (Загрли га.) Страшно!... Али сад је све готово... ЕДМУНД: Није. Сад тек предстоји оно најгоре... ГОНЕРИЛА: Шта? ЕДМУНД: Рат. ГОНЕРИЛА: Рат? Какав рат? ЕДМУНД: Сестроубилачки... Сестра је сестри објавила рат! Да би имала цијелу Британију! ГОНЕРИЛА: Она мени? Својој сестри?... Она је збиља полудјела! ЕДМУНД: Баш теби. ГОНЕРИЛА: Али зашто? Шта сам јој скривила? ЕДМУНД: То питај њу... Али она више не жели да говори са тобом... За сада. Можда ћете једном и говорити... Кад прође рат... Ако тада буде једне да пита. Или друге да одговори. Други призор(Свечана дворана у Лировом дворцу. ЛУДА: (Посматра Лира.) Знам да је луд. Знам да мисли како је још увијек краљ. Али ми није јасна та његова стална жеља да увијек изгледа као краљ. Спава у пријестолу. Неда да му се навуче спаваћица, а камоли да ће лећи у кревет. И обраћа нам се увијек као краљ својим поданицима. КЕНТ: Важно је да је још увијек жив. ЛУДА: Па ни тамо гдје сви краљеви иду пјешице он неће. Морам ношу да му постављам на пријестол! КЕНТ: Будимо срећни што није подјетињио. Иначе би морали да му мијењамо пелене! ЛУДА: Данас је на тебе ред да куваш. КЕНТ: Ти си луд. Ја сам јуче кувао, а ти ћеш данас! ЛУДА: Ма није могуће. Ја сам јуче кувао, а ти си гулио кромпир! КЕНТ: Не лажи. Ти си јуче гулио! Погледај своје руке. Још су црне од кромпира!... И опет морам да те упозорим да не гулиш добро. Пола кромпира бациш у љусци. Залихе су нам при крају. ЛУДА: О каквим залихама лупеташ?! Ако нађеш у цијелом дворцу иједан гњили кромпир, ево сијеци ме гдје сам најтањи!... Неће ни данас за ручак да буде крумпира ако ја не украдем!... Према томе немој више да ми пребацујеш за моју љуску ни за мој кромпир! Имам право да радим са њим што ми је воља! Могу да кувам љуску, а да бацам огуљени кромпир! КЕНТ: То ти више и приличи! ЛУДА: А могу и престати да га набављам! КЕНТ: Хоћеш да кажеш – да престанеш красти?! ЛУДА: И то ти смета? Онда га ти купуј. Плаћај га златом из Лирове ризнице! КЕНТ: Само сам се шалио. ЛУДА: Шале су ти неслане ко и твој кромпир! Лир јесте луд, али није толико луд да би хтио да једе твоје сплачине! Чуди ме да ти није јуче онај тањир помфриа разбио о главу! КЕНТ: Тебе је већ испљувао оним твојим пиреом! Зар не знаш да скуваш ништа боље? ЛУДА: Донеси шампињона па ће све да буде у реду... Захвали богу што се у најближем селу, које и није баш тако близу, и то може укра... Овај наћи. Због хране излажем живот опасности! ... Знаш да ми је не тако давно она четвороножна звијер подерала панталоне. Једине које имам!... Ма ја сам луд што вас снабдијевам кромпиром! Да није мене повукли би мачка за реп! КЕНТ: Опрости. Нисам тако мислио. Ево, предлажем ти нову погодбу. Ти ћеш убудуће само кра... Овај ти само донеси кромпир, а ја ћу да га и гулим и кувам на сто начина! ЛУДА: Размислићу о том приједлогу. КЕНТ: Размишљај ако имаш чиме. Али немој дуго. Иначе ћемо да умремо од глади! Трећи призор(Соба у дворцу Албани. ГОНЕРИЛА: (Прилази му.) Шта се десило, Освалде?! ОСВАЛД: Однио сам ваше писмо... Вашој сестри... Како сте заповиједили... ГОНЕРИЛА: Је ли послала одговор? ОСВАЛД: Јесте... Ево га... (Пружа јој писмо) (Гонерила узима писмо, отвара и чита у себи.) ГОНЕРИЛА: (Кад је прочитала.) Пише да је открила завјеру против ње. Казнила је Глостера. Наредила је га објесе... Значи тако је умро јадни Едмундов отац! Шта јој је он скривио?... Она заиста жели рат као што је Едмунд рекао!... Па кад жели, имаће га!... Морам брзо да подигнем војску. Да именујем главног заповједника. Морам звати Едмунда... ОСВАЛД: Немојте га звати, величанство... ГОНЕРИЛА: Да га не зовем? Зашто? ОСВАЛД: Он није у дворцу... И да јесте не би га требало именовати главним заповједником ваше војске... ГОНЕРИЛА: Због чега? ОСВАЛД: Јер је он већ заповједник једне друге војске... Непријатељске војске... Војске ваше сестре... ГОНЕРИЛА: Он?! Немогуће! ОСВАЛД: И не само то... Едмунд је и започео овај рат. Окривио свог оца за издају. Написао писмо вама подражавајући очев рукопис. У том писму открива ваше тобожње планове о освајању краљевине ваше сестре... Као ви сте наредили грофу од Глостера да убије вашу сестру и зета... Да отвори врата Глостеровог дворца у који би упала ваша освајачка војска... Едмунд је крив што је његов отац објешен. Он је претходно убио свога брата Едгара да би се домогао насљедства... ГОНЕРИЛА: Боже, а ја сам у тог ђавола имала толико повјерења! ПЕТИ ЧИНПрви призор(Свечана дворана у Лировом дворцу. Лир спава у пријестолу. Кент гули кромпир. Луда га надзире.) КЕНТ: Данас опет пире, сутра опет помфри, прекосутра опет паприкаш... Гади ми се већ и да гледам тај проклети гомољ! ЛУДА: А ти лијепо скувај нешто друго. КЕНТ: Спремам оно што ми донесеш. Ти си, изгледа, заљубљен у кромпир! ЛУДА: Како си погодио!... Молим те да га њежније гулиш. И он је живо биће! КЕНТ: Моје су љуске тање од твојих! ЛУДА: Нисам рекао тање већ њежније! КЕНТ: (Преврне лонац с кромпиром.) Ево, па га гули ти! ЛУДА: Ти си луд. Шта ћемо данас јести? КЕНТ: Радије ћу умријети од глади него јести твој шугави кромпир! ЛУДА: Не вичи. Пробудићеш Лира. Зар хоћеш да нам опет држи предавање о љубави, части и поштењу? КЕНТ: Више волим њега да слушам него тебе! ЛИР: (Пробуди се, зијевне.) Кћери моје, слушајте оца свога... ЛУДА: Све трче! ЛИР: ...кад једног дана одете... КЕНТ: Он мисли да су још дјевојчице! ЛИР: ...штујте смјерне мужеве ваше ЛУДА: Причам ти причу! ЛИР: ...На стол им прострите не само јело... КЕНТ: Никако кромпир! ЛИР: ...већ љубав трајну као со КЕНТ: Да има соли та би се кртола некако и ждерала! ЛИР: ...А сузе женске и гњев плитки затомите, у срцу сасушите... КЕНТ: Да је лука не би сметало! ЛУДА: Још би се могли и исплакати! ( глуми плакање)... Мени се од ових лудих придика бившег краља само смије! КЕНТ: Ти си бивша луда ко што сам и ја бивши гроф! ...Заборави на своје лудовање. Нити си плаћен за то нити се има више неко теби смијати! ЛУДА: И да си био дворски мудрац сад би био нико и ништа као што и јеси! (Извана топовски плотуни.) КЕНТ: Шта је сад ово? ЛУДА: Нападнути смо! КЕНТ: (Оде до прозора.) Вани је прави рат! ЛИР: Рат и само рат рјешава КЕНТ: Гдје му је мач? ЛУДА: И то су му украли. Имамо само ово (Подиже нож за кромпир с пода и даје Лиру у руке). На услузи, краљу мој! КЕНТ: Ти ниси нормалан! Само будала даје нож лудаку!... Могао би да се посијече! ЛУДА: Па шта онда! Колико сам се пута ја посјекао гулећи кромпир! КЕНТ: Ти си збиља луд! (Плотун.) ЛУДА: Ја? Шта ти пада на памет! Лудаци су они вани што ратују! Други призор(Соба Глостеровом дворцу.) РЕГАНА: Нисам требала да именујеш Корнвола главним заповједником моје војске. Нисам требала да те слушам. ЕДМУНД: А кога би другог именовала? РЕГАНА: Тебе. ЕДМУНД: Не буди смијешна. Он је војвода, а ја сам нико и ништа. РЕГАНА: Ти си гроф. ЕДМУНД: Мој отац је био гроф. Мој полубрат је могао да буде гроф. Ја сам само копилан. РЕГАНА: Ако ја кажем да си гроф онда си гроф! ЕДМУНД: Корнвол је војвода. То је ипак нешто више. РЕГАНА: Корнвол је сероња! ЕДМУНД: Он је твој муж. Ред је и да ратује за тебе. РЕГАНА: Он да ратује? Тај не зна ни мач да држи у руци! ЕДМУНД: Мислиш да ће погинути? РЕГАНА: У то сам сигурна. ЕДМУНД: Благо теби. Бићеш удовица. Као и твоја сестра. РЕГАНА: Не помињи ми ту змију! ЕДМУНД: Кад Корнвол погине моћи ћеш се поново да се удаш. РЕГАНА: Лако за Корнвола. Али побиједи ли Освалд ја се нећу добро провести. Познајем добро своју сестру. Та ми неће опростити! ЕДМУНД: Мени Освалд не изгледа баш озбиљан противник. РЕГАНА: Мислиш да би га могли лако побиједити? ЕДМУНД: Сигуран сам. РЕГАНА: Мислиш да би га чак и Корнвол могао побиједити? ЕДМУНД: Чак и он. РЕГАНА: О теби да не говорим. ЕДМУНД: Свакако. РЕГАНА: Онда те именујем главним заповједником моје војске! ЕДМУНД: Молим? РЕГАНА: Ти ћеш замијенити Корнвола на бојном пољу! ЕДМУНД: Већ сам ти рекао зашто то не долази у обзир! РЕГАНА: То је моја заповијест! ЕДМУНД: Озбиљно? РЕГАНА: Најозбиљније. ЕДМУНД: Али Корнвол неће на то да пристане. ЕДМУНД: Добићеш све написмено. Више немамо о чему да разговарамо! Трећи призор(Лирова дворана. Луда и Кент посматрају кроз прозор ток битке. Пријестол је празан. Топовски плотуни.) КЕНТ: Ови се не шале! ЛУДА: Рекао сам ти да су луди. КЕНТ: Колико их је погинуло на Корнволовој страни? ЛУДА: Откуд ја знам. КЕНТ: Рекао си да ћеш бројати Корнволове мртве, а ја Освалдове! ЛУДА: Ја то рекао? КЕНТ: Зар ти је сврака попила мозак? ЛУДА: Имам ја паметнија посла него да бројим мртве. Управо ми крчи у желуцу! КЕНТ: (Окрене се, види да нема Лира.) Гдје је господар? ЛУДА: (Окрене се.) Нема га. Ја сам мислио да спава. КЕНТ: И ја. (Посматра дворану.) Овдје га нема. Изјурио је с ножем у руци! Убиће га неко... Морамо ван! ЛУДА: Само изволи. Штитићу те с леђа. КЕНТ: Како ћу ван кад сам ненаоружан? ЛУДА: Лир је однио нож. Преостају ти само кромпири... Мало сутра. Шта ћу ја да вечерам! (Сагне се и купи расуте кромпире) (Кент се сагне и подигне лонац.) ЛУДА: Шта ћеш с тим лонцем? КЕНТ: Треба ми за ван. Да заштитим главу. ЛУДА: Јеси ли луд? У чему ћу ја да кувам своју вечеру?! КЕНТ: Иди до ђавола и ти и твоја вечера! (Излази с лонцем) ЛУДА: (Кад остане сам.) Све лудак до лудака! Онај је полудио јер су му прво полудјеле кћерке. Онај други јер му је полудио господар... Ланац лудака!... Сад мисле да ћу и ја да полудим... Мало сутра!... Кад боље промислим тај Лир је увијек био луд. Да је био нормалан не би тако размазио своје кћерке. На крају им је дао све што је имао. Остао је без ичега. .. Чак и без памети!... Кад боље промислим ни тај Кент никад није био нормалан... Како га знам увијек је говорио о тамо некаквој љубави... Ја за такво нешто никад нисам чуо... Некаквом љубављу Лир је обасипао своје кћери, а да му ни зрном те љубави није било узвраћено... Како га знам увијек је причао о некаквом поштењу... Ја за такво нешто никад нисам чуо. Расипао је на све стране то такозвано поштење да би на крају поштено био деградиран. Од грофа постао је слуга некоме ко је као и он – нико и ништа. Уз то и луд. Уз луда господара још је луђи слуга!... Само да прође ова гужва и ја бјежим одавде! Док нисам збиља полудио! (Утрчи Освалд с мачем у руци.) ЛУДА: (Не окреће се, мисли да је ушао Кент.) Већ си се вратио? Мислиш – боље изморити ноге него изгубити кожу! ОСВАЛД: (Приђе Луди, додирне га мачем у леђа.) Сакриј ме или ћу ти пробушити мјешину! ЛУДА: (Окрене се.) Откуд ти? ОСВАЛД: Немам времена за причу. Мач ми је крвав. Сакриј ме или ће окусити и твоју крв! ЛУДА: Али ја не знам гдје бих могао да те сакријем... (Корнвол улази с мачем у руци.) КОРНВОЛ: Боримо се док други не умру!... И да си се сакрио у мишју рупу нашао бих те, поражени Освалде! (Мачују се. Корнвол је очито вјештији. На крају прободе Освалда који падне.) ЛУДА: (Пљешће.) Браво, витеже! КОРНВОЛ: (Наклони се.) Да ме сад види жена! (Улази Едмунд с пратњом. Пљешће.) ЕДМУНД: Браво, Корнволе!... На жалост, орден нећеш добити. Поготово не за храброст! КОРНВОЛ: Да видимо каква је твоја храброст! (Корнвол дохвати Освалдов мач и баци га Едмунду који се измакне. Мач падне.) ЕДМУНД: Корнволе, ухапшен си у име краљице Регане! КОРНВОЛ: Ма немој! ЕДМУНД: Судиће ти се због кукавичлука! КОРНВОЛ: (Насрне мачем на Едмунда.) Бори се, кукавице! ЕДМУНД: (Нареди пратњи.) Водите га! (Они насрну на Корнвола.) ЕДМУНД: Предај се, војводо! (Корнвол баци мач. Одводе га. Улазе Кент и Лир.) ЛИР: (Витла ножем.) Бјеше л’ сјајна побједа ЛУДА: Бјеше то опет глупи рат без којег се опет могло! ЕДМУНД: Ухапшени сте! Сва тројица! ЛУДА: Зашто мене? Само сам спремао вечеру. Видите да сам ненаоружан! КЕНТ: Лудо, паметнији си кад ћутиш! Четврти призор(Испред Глостеровог дворца. Улази Едмунд као побједник. Чују се бубњеви. Улазе Лир, Корнвол, Кент и Луда као заробљеници. Затим војници. На дворцу се вијори црна застава.) ЕДМУНД: Шта значи ова застава? ВИТЕЗ: Да је краљица Регана мртва. ЕДМУНД: Мртва? Како?! ВИТЕЗ: Убила се ножем кад је сазнала да јој се сестра отровала. ЛИР: И све је мртво као живот наш. ЕДМУНД: Глупача. Зашто би се због тога убила? Гонерила је изгубила рат и што би друго радила него да се убије! Тако је нама уштедјела труд! ЛУДА: Нико ништа није добио. ЕДМУНД: А ја Гонерили прорекао да ће надживјети своју сестру. Слаб сам ја пророк... Баш немам среће. Рачунао сам – која год да изгуби оженићу се побједницом... Ко би рекао да ће обадвије изгубити. Да ћу обадвије изгубити!... Штета што је Лир имао само двије кћери! ЛИР: Тек више дјеце, више изгледа ЕДМУНД: Али није важно. Ја ћу достојно да наслиједим покојну краљицу! И једну и другу! ВИТЕЗ: Ми смо већ изабрали свога владара. Војводу Корнвола! (Окупљени кличу Корнволу.) ЕДМУНД: Шта?! ВИТЕЗ: Ослободите Краља! (Ослобађају га.) КОРНВОЛ: Ослободите заробљенике... (Покаже на Едмунда.) А овог ђавола вежите! ЕДМУНД: Како се усуђујете?! (Силом га вежу.) КОРНВОЛ: Требало би га по кратком поступку... Но, биће му суђено! ЛИР: Судимо другима, судимо себи. (Умре. Пауза.) КОРНВОЛ: Покопаћемо га као краља. КЕНТ: Зашто ме остави, господару? ЛУДА: Зар је баш овако морало бити? (Завјеса)Биљешка о писцуЖарко Миленић је рођен 1961. године у Брчком. Завршио је Вишу економску школу у Београду, одсјек за спољну трговину. Послије дипломирања, 1987. године сели се у Осијек. Од 1997. године поново живи у родном граду. Објавио књиге:
Објавио драме у часописима:
Објављује и есеје и књижевне критике у листовима и часописима те у радио емисијама. Адреса: |
// Пројекат Растко / Драма и позориште / Савремена
драма //
[ Промена писма | Претрага | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]