Јужнословенски позоришни тандем

Два нова позоришна имена: редитељ Горан Тренчовски и драматург Зоран Стефановић о заједничкој легитимацији – представи "Словенски Орфеј", која ће у октобру гостовати у Београду

На недавном фестивалу "Дојранска руковања" премијерно је изведен текст Зорана Стефановића "Словенски Орфеј", у режији Горана Тренчовског. Представа оцењена као веома успешна, у извођењу ансамбла Народног театра "Антон Панов" из Струмице и групе младих глумаца, током септембра биће играна у Скопљу на Фестивалу младог отвореног театра, а почетком октобра, вероватно, на некој од сцена у Београду, можда, на Калемегдану.

У овој сарадњи Зорана Стефановића, београдског студента драматургије, и редитеља Горана Тренчовског, позоришни хроничари су препознали позоришни тандем који има будућност, а у њиховој заједничкој представи наслутили потпуно ново позориште на нашим просторима. Њихова имена прате само похвале.

Горан Тренчовски је дипломирао у класи Боре Драшковића на Академији у Новом Саду, на одсеку за интермедијалну режију, са представом "Краљ игре" С. Бекета, у децембру 1991. године, на сцени Македонског народног театра у Скопљу. Током шест месеци режирао је још три представе: Виткијевичеву "Водену коку" (јужнословенско праизвођење у Струмици), "Звучне слике" за коју је као аутор и редитељ Тренчовски награђен на фестивалу у Прилепу, и "Словенског Орфеја".

Зоран Стефановић ће четврту годину студија на одсеку драматургије на Факултету драмских уметности у Београду похађати код Слободана Селенића (претходни професори су му били Влада Стаменковић и Гордан Михић). Сарађује на ТВ, на серији "Јанусово лице историје".

"Словенски Орфеј", њихова заједничка ауторско-редитељска легитимација, заснива се на Орфејевој трагедији, виђеној кроз словенску призму. Открива везе између човека-уметника и човека-идеолога. Одсјај је противуречности и разилажења, војних и политичких судара, превирања, слабости и порока на Балкану. И како је један критичар записао, гледаоцу руши илузију да је успео да побегне од пакла који бесомучно, духовно .и физички разара наше урбане пределе.

- "Словенски Орфеј" је апокрифна верзија мита о Орфеју повезана са балканским и словенским митовима и ритуалима и, истовремено, са јаким савременим конотацијама, али представа у којој се не вуче ни на једну страну. Нико не може да је својата, објашњава Зоран Стефановић.

Нови театар за који се залажу Стефановић и Тренчовски заснива се на балканским и словенским естетским кодовима.

- Покушавамо да остваримо спој античког и популарног, фолклорног театра, а да при том не будемо анахрони. Желимо модерно, снажно позориште. Живимо у време медијских сензација и такве представе желимо да реализујемо, рекао је Тренчовски.

Горан Тренчовски сматра да "Словенски Орфеј" спада у категорију апокалиптичног позоришта, да у потпуности одражава време и збивања на нашем јужнословенском простору. На текући репертоар у нашим просторима гледа као на "бљутаву класику", у којем нема ничег подстицајног за правог ствараоца. Позоришта су окупирана превазиђеним, периферним текстовима и комадима. Иако публика хрли у позориште, она је, заправо, потцењена, јер оно што јој се нуди је јалово америчко позориште и са становишта позоришне историје - безначајно. У протеклих неколико сезона једине значајне представе, по њему, биле су "Дозивање птица", "Буђење пролећа" и "Позоришне илузије". Остало је конвенционално и старомодно.

Они верују у оно што раде, верују да њихово време тек долази и нема баријера, блокада и подела које могу зауставити њихове планове о три будуће представе до 1993. године. Први следећи пројекат је "Кабаре у Плавом Бејруту". И надају се подршци.

Б.[ранислава] Џунов

• Главна страна • Словенски Орфеј - позоришна драма • Словенски Орфеј - радио-драма•
• Хронологија • Рецензије • Библиографија, театрографија... • Документи •
• О Орфеју у миту и уметности • Линкови • Пројекат Растко • Српско позориште и драма•