NovostiPretragaO projektuMapa projektaKontaktPomocProjekat RastkoPromena pismaEnglish
Projekat RastkoLingvistika i filologija
TIA Janus

ODBOR ZA STANDARDIZACIJU
SRPSKOG JEZIKA

Odluka br. 3

11. avgust 1998. godine

Beograd, Đure Jakšića 9

Telefoni: 183-175, 181-383, 635-590

Telefaksi: 183-175, 182-825

 

Tri termina za isti pojam

Kompanija Dunav osiguranje a. d. obratila se Odboru za standardizaciju srpskog jezika s molbom – koju je potpisao Luka Mačkić, potpredsednik Kompanije – da se Odbor opredeli između tri istoznačna izraza za isti pojam u kojem je noseća reč društvo, dok su atributi različiti (akcionarsko, deoničko, deoničarsko). Evo sadržaja te pismene molbe, propraćene konstatacijom da se "u svetu, po pravilu, koristi jedan izraz" za taj "pravni i ekonomski pojam":

"S obzirom na to da se u praksi koriste različiti jezički izrazi za isti ekonomski i pravni pojam, molimo vas da nam odgovorite koji je istoznačni izraz, s jezičkog stanovišta, ispravno koristiti u javnom životu: akcionarsko društvo, deoničko društvo ili deoničarsko društvo."

Preporuku Odbora, čije je obrazloženje pripremio prof. dr Ivan Klajn, nije bilo teško dati. Teži će biti sledeći korak – da se preporuka otelotvori u zakonskim aktima i drugim propisima. Odbor će pokušati da to postigne ne samo njenim objavljivanjem u stručnim časopisima i (drugim) javnim glasilima nego i direktnim obraćanjem republičkim sekretarijatima za zakonodavstvo u Jugoslaviji, Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj.

Verujemo da će Kompanija Dunav osiguranje među prvima ispraviti svoju skraćenicu a. d. tako da nova skraćenica glasi d. d.

Evo sada sasvim kratke preporuke i njenog sažetog obrazloženja:

Od tri istoznačna izraza u javnom opticaju najpogodnijim se može smatrati izraz deoničarsko društvo.

Obrazloženje

Latinizam actio, -onis (naše akcija) raširio se po svim evropskim jezicima u osnovnom značenju "radnja, delatnost". Značenje "udeo u nekom privrednom ili bankarskom preduzeću; dokument o takvom udelu" – javilo se najpre u holandskom (aktie), početkom XVIII veka. Odatle se prenelo u nemački (koji i danas razlikuje Aktie u finansijskom od Aktion u osnovnom značenju) i u francuski (action u oba značenja). U francuskom je nastala izvedenica actionnaire, odakle nemačko Aktiondr i naše akcionar (ređe akcioner). Mi smo, kao što često biva, reči akcija i akcionar primili u pozajmljenom obliku, ali i u prevedenom kao deonica (ijek. dionica), odnosno deoničar (dioničar). Rečnici beleže i udeonica, udeoničar, ali su ti oblici danas uglavnom izašli iz upotrebe. Može se smatrati da je deonica sasvim prikladan prevodni ekvivalent za akciju, pošto nema opasnosti od brkanja s drugim značenjima iste reči (deonica puta, deonica instrumenta u orkestru).

Preduzeće (društvo, kompanija) koje izdaje akcije u francuskom se naziva société par actions (danas je češći izraz société anonyme), u nemačkom Aktiengesellschaft. U Hrvatskoj su svojevremeno ta dva izraza doslovno prevedena kao dioničko društvo. U Srbiji, Crnoj Gori i drugde, usvojeni izraz nije glasio *akcijsko društvo (budući da pridev od imenice akcija nije bio uobičajen, a nije ni danas) niti *društvo za akcije (što bi bilo glomazno), nego akcionarsko društvo (skraćenica a. d.), prema čemu se javio i čisto prevodni oblik deoničarsko društvo (skraćenica d. d.). Društvo je, dakle, nazvano po svojim članovima, što je sasvim logično, jer deonice pretpostavljaju postojanje deoničara i obrnuto.

Sva tri termina pomenuta u pismu, prema tome, mogu se smatrati pravilnim. Ipak, imajući u vidu da je deoničko društvo u Srbiji manje rasprostranjen oblik i da ostaje usamljen u odnosu na druga dva, međusobno ekvivalentna izraza, ne bi bilo opravdano dati mu prednost. U paru akcionarsko društvo deoničarsko društvo, opet, prednost treba dati obliku koji je sastavljen od čisto domaćih korena. Otuda, pošto je u upotrebi poželjno ustaliti jedan izraz, to je sintagma – deoničarsko društvo, sa skraćenicom d. d. Ovakvo pisanje skraćenice – malim slovom s tačkom – čini se najpravilnije, budući da nije posredi naziv ustanove (čija bi se skraćenica pisala verzalom bez tačke, kao npr. JAT, BIGZ i sl.), nego sintagma s vrednošću zajedničke imenice.

// Projekat Rastko / Filologija i lingvistika //
[ Promena pisma | Pretraga | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]